dj-zombi

Treba li Srbiji Kosovo?

Recommended Posts

V. N. | 17. septembar 2012. 20:58

DRŽAVNA platforma za politiku prema Kosovu i Metohiji biće formulisana krajem septembra, odmah posle zasedanja Generalne skupštine UN - saznaju “Novosti”.

Kako nam je rečeno, državni vrh je potpuno svestan da je politika - i Kosovo i EU - praktično udarila u zid posle nemačkog zahteva da Srbija uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom.

Ukoliko se bude ogoljeno ispostavljao uslov da Srbija faktički prizna Kosovo da bi nastavila evropske integracije, nije isključeno da se u našoj državi raspiše referendum sa pitanjem - Kosovo ili Evropa - potvrđeno nam je i u Vladi i u Predsedništvu.

Share this post


Link to post

Taksa za ulaz motornog vozila za 3 dana s Srpskim tablicama je 60 eura , to vam dodje kao zeleni karton i jos vam bezbednost garantuje Croatia osiguranje...I da hocemo uci , jedino peske mozemo. ... Cvetaju Taxisti sto srbi sto siptari. .. Cak Siptarski carinik kaze "dobrodosli na Kosovo" ja im uvek kazem "i Metohiju" nakoc cega me opsuje a Amer me gleda i smeje se...ocigledno razume...Banana drzava ce im nestati ... niko nista ne radi...svercuju robu iz Srbije,nesmetano ulaze i izlaze s KS tablicama...Zive od zapadnih kredita i pomoci,sad cekaju novu pomoc pred zimu...Cuveni rudnici stoje,radi rudnik uglja. .. postali su gospoda pa ne zele da se prljaju, babe i dede jos nose tradicionalno dok mladici u koznjacima a zenske minici sminke. .. Sjebace ih americki san Coca Cola i Malboroo

Share this post


Link to post

Moje je misljenje,kad bi im.uveli sankicije na SVE, totalnoo zatvorili granice...jedino nasima slati hranu...da bi propali za pola godine...I ne shvatam koji Q ih hranimo? Na Rudarima kolone slepera punih hrane i brasna koji idu za Pristinu! Nema tu volje za akciju vec interes i profit. ...

Share this post


Link to post

Potopljene milijarde i očekivanja

Najava ministarke energetike u Vladi Srbije Zorane Mihajlović da će ući u pregovarački tim Srbije u dijalogu sa Prištinom "jer je energija jedno od najvažnijih pitanja" i "da se ozbiljno, već duže vremena, u saradnji sa Kancelarijom za KiM, priprema za ovu temu", potvrđuje da će Beograd pokušati da, uz pomoć međunarodne zajednice, sačuva bar elektroenergetske resurse na severu Kosmeta, a po mogućstvu i da naplatom ili nekim prebijanjem izvuče i nešto od odavno "izgubljenih" resursa južno od Ibra.

Mada Srbija polaže puno pravo na kompletan elektroenergetski potencijal na Kosovu i Metohiji, jer je samo u termoelektrane u Obiliću, ugljenokope oko Kosova Polja i branu i jezero Gazivode kod Zubinog Potoka, uložila milijarde evra, mahom iz inostranih kredita koji se još vraćaju, male su šanse da povrati to ogromno bogatstvo.

Ulagali pola veka

U svojoj knjizi o ekonomiji Kosova dr Nenad Popović navodi da je Republika Srbija u proteklih 50 godina uložila preko 17 milijardi dolara u Kosovo i Metohiju. On se sve vreme zalaže za to da srpski pregovarači imaju tu činjenicu u vidu kad na dnevnom redu bude imovina Srbije na Kosovu.

Najmanje iz dva razloga: jedan je što Kosovo bez Obilića, rudnika uglja u Kosovu Polju i jezera Gazivode jednostavno ne može da funkcioniše i postoji kao država. Drugi razlog je taj što su na kosovske elektroresurse odavno, neki tvrde i mnogo pre bombardovanja 1999, oko bacili stranci, među kojima su i Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Vilijem Voker, Kristofer Del i mnogi drugi koji su bili glavni zagovornici bombardovanja Srbije, a sada se pojavljuju kao kupci strateških objekata.

Scenario je jasan: sve što je na Kosovu gradila Srbija kupiće od Prištine, ne od Beograda, moćnici iz belog sveta a onda će vodu, ugalj, struju i sve ostalo skupo prodavati albanskom narodu.

Ma koliko imala dokumentacije i pregovaračkog dara, šanse ministarske Zorane Mihajlović i pregovaračkog tima Srbije vrlo su male ili nikakve iz prostog razloga što Albanci i njihovi moćni mentori ne haju za međunarodno pravo, sudove, dogovore i argumente Srbije. Oni priznaju samo silu koju u ovom trenutku na Kosovu poseduju samo Albanci i NATO.

Hoće i bakar, srebro, zlato

Albanci i njihove gazde iz inostranstva žele po svaku cenu i kontrolu nad Trepčom u Zvečanu, Flotacijom Kopaonik u Leposaviću (koja sve vreme radi) i rudnicima olova, cinka i srebra: Stari trg, Belo brdo, Crnac i Koporić na Kopaoniku. Ako bi proradila topionica u Zvečanu, ili samo jedan njen deo, opštine Leposavić i Zvečan bile bi bogataši. U neposrednoj blizini, na Rogozni, koja delom pripada Kosovu, a delom Srbiji, otkrivene su i ogromne rezerve rude bakra, srebra i zlata. I za "privatizaciju" ovih strateških resursa zainteresovani su već pomenuti: Englezi, Francuzi, Nemci i Amerikanci.

Ipak, postoje izvesni izgledi da se spasu bar jezero, brana i hidrocentrala Gazivode i velika trafo-stanica Valač na severu Kosmeta. To neće biti moguće pregovorima već samo odlučnošću Srba da ostanu na ovim prostorima, da ne dozvole formiranje granice sa Srbijom i dovođenjem albanskih carinika na Brnjak i Jarinje.

Sve pod kontrolom firme Ibar-Lepenac

Akumulacija jezera Gazivode raspolaže sa oko 400 miliona kubnih metara vode, a hidroelektrana izgrađena u Veljem Bregu kod Zubinog Potoka 35 megavata struje, uz dodatna ulaganja mogla bi znatno više, mogla bi da električnom energijom opskrbi ceo severni Kosmet. Jezerom, branom i hidroelektranom godinama gazduje firma Ibar-Lepenac, koja je osnovana u Prištini. Pokušaji da se sedište prebaci u Zubin Potok nisu uspeli čak ni u vreme Miloševićeve apsolutne vlasti na Kosmetu, jer se prebacivanju protivila srpsko-albanska birokratija u Prištini.

- Bez vode sa jezera Gazivode, koje nam je potopilo najbolju zemlju u Ibarskom Kolašinu i svojevremeno raselilo (proteralo) 8.000 Srba, ne mogu da rade ni ugljenokopi u Kosovu Polju, niti termoelektrane u Obiliću. Voda sa jezera koristi se i za piće dela južnog Kosova i navodnjavanje Metohije. Svake godine Priština nam, uz pomoć Kfora i Euleksa otme šest do 10 miliona evra, od tih para naša opština mogla bi sasvim pristojno da živi - kaže Miodrag Andrić, član Opštinskog veća u Zubinom Potoku. On ponavlja da je "narod ovog kraja odlučan da ovo ostane deo Srbije i da mi gazdujemo našim resursima".

- Nemamo ništa protiv da Priština i dalje koristi našu vodu, ali to mora da plati. Pregovarački tim Srbije ne bi smeo ni po koju cenu da se odriče ni Kosova, niti resursa koji su na teritoriji gde su Srbi u većini - naglašava Andrić.

Nema praktičnih pitanja, sve je politika

Dr Boris Begović, profesor Ekonomskog fakulteta i član delegacije srpskog pregovaračkog tima na razgovorima 2006. i 2007. godine u Beču o budućem statusu Kosova i Metohije, izjavio je za "Politiku" da su pitanja imovine i potraživanja u budućim pregovorima Beograda i Prištine nezaobilazna.

- Bez pretovora o imovini, spoljnom dugu, o nasleđenim obavezama i o potraživanjima bilo koje vrste nema statusnih pregovora - kaže Begović. Takozvani pregovori o praktičnim pitanjima za Begovića su "bacanje prašine u oči", odnosno zamagljivanje suštine.

- O "praktičnim pitanjima" mogu da razgovaraju privatna lica. Ovde je reč o političkim pregovorima - izričit je Begović.

Kad god je u protekloj deceniji Priština posezala za svojinom u južnoj srpskoj pokrajini, zvanični Beograd je jasno stavljao do znanja da će se boriti za svoja prava i svoje vlasništvo.

Jer, srpske državne institucije su procenile da je ukupna vrednost nepokretnosti na koje pravo polažu država, njena privredna i javna preduzeća oko 220 milijardi dolara, navodi "Politika".

D. N. Petrović

Vesti 16. 10. 2012.

Share this post


Link to post

Insajder: Stanovi za raseljene sa KiM deljeni funkcionerima

U nastavku serijala "Patriotska pljačka" emisije Insajder, izneseni su podaci o kupovini stanova u Kosovskoj Mitrovici o državnom trošku, pod izgovorom zbrinjavanja interno raseljenih na Kosovu i Metohiji. Međutim, prema podacima do kojih je došla ekipa ove emisije, stanovi su deljeni po političkoj liniji, a veliki broj ljudi i dalje živi u kolektivnim centrima.

"Srbi dole svašta pričaju jedni o drugima", rekao Čović u Insajderu

Jedan od projekata Vlade Srbije bio je otkup stanova od Alabanaca koji su nekretnine imali severno od reke Ibar u kosovskoj Mitrovici. Sve je počelo 2003. godine kako bi se zbrinula interno raseljeni koji su 1999. godine ostali bez kuća u mestima gde danas živi većinsko albansko stanovništvo. Međutim, ispostavilo se da su stanove, čiji su otkup finansirali građani Srbije kroz budžet, dobijali oni koji su imali dobro plaćene poslove na severu Kosmeta ili oni koji su imali političke veze, otkriva Insajder.

Za otkup stanova ne severu bio je zadužen Kosovsko-mitrovački okrug, a sredstva su se obezbeđivala iz budžeta Srbije, preko Koodinacionog centra za Kosovo na čijem je čelu tada bio Nebojša Čović.

Nebojša Čović je za Insajder rekao da su podaci koje je dobijao o ovom projektu bili korektni i da nije odgovoran za operativno sprovođenje projekta, za šta je kako kaže bio zadužen Kosovsko-mitrovački okrug. Prema njegovim rečima, oduvek postoje priče da se na Kosmetu "pare uzimaju na ovaj ili onaj način", ali to nije moglo da se dokaže.

http://blip.tv/b92/insajder-patriotska-plja%C4%8Dka-4-deo-6400240

Čović kaže da je za 134 nekretnine dato više od 14 miliona evra, a za ovako visoku cenu krivo je uvođenje posrednika, koje je kako navodi u priču uveo tadašnji načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga Dragan Kalaba.

Posrednik Albanac prodao i svoju kuću

Šijak je ovako opisao ulazak u posao: "Meni su predložili, slušaj Idrize, ipak ti si musliman, Albanac, dobro bi bilo da se firma registruje na tebe, na tvoje ime da bi mi izbegli inače država Srbija da se optuži za sve i svašta. On je meni rekao da je njega vlada države Srbije odredila da vrši otkup kuće za potrebe države Srbije".

Glavni čovek za otkup postao je posrednik - Bojan Radovanović, tada vlasnik firme Masters. On je uhapšen u decembru prošle godine zbog sumnje da je podnošenjem fiktivne dokumentacije nelegalno podigao bankarske kredite. Bio predsednik FK Novi Pazar i FK BASK, a nekoliko godina i član UO FK Partizan.

Pošto on nije uspeo da uspostavi kontakt sa lokalnim Albancima, u posao uvodi još jednog posrednika - Idriza Šijaka, Albanca iz severne Kosovske Mitrovice, tada vlasnika firme Daki.

Preduzeće Daki sklopilo je predugovore o prodaji 22 nekretnine u vrednosti od oko 3,3 miliona evra. A cene su išle do čak 968 evra po kvadratu. Samo petnaest dana od ulaska u posao, Idriz Šijak je sa samim sobom potpisao ugovor o prodaji svoje kuće. Protiv Idriza Šijaka Više tužilaštvo u Kraljevu podiglo je optužnicu početkom ove godine. Tereti se da je kroz poslove kupoprodaje tri stana u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio službeni položaj i pribavio protivpravno imovinsku korist u iznosu od 12 miliona dinara.

Smenom Nebojše Čovića s mesta predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju sa otkupom nekretnina se nije stalo. Princip rada je ostao isti ali se, dolaskom Sande Rašković Ivić iz DSS-a, na čelo Koordinacionog centra, se uvode drugi posrednici - Nebojša Minić član DSS-a i Boban Savić advokat iz Kosovske Mitrovice. Savić je po potpisanom ugovoru dobijao 800 evra kao proviziju.

Iza čitavog projekta, prema rečima Milorada Todorovića, nekadašnjeg visokog funkcionera DSS-a stajao je njegov tadašnji stranački kolega, Marko Jakšić koji je odbio razgovor za Insajder.

Insajder je došao do dokumentacije iz koje se vidi da su u posao uvedene i druge ustanove pa je tada sredstvima preko Filozofskog fakultet u Kosovskoj Mitrovici otkupljen stan Momira Kasalovića, predsednika Kosovsko-mitrovačkog okruga i Bobana Savića koji je advokat u poslu otkupa.

Ove stanove su između ostalih dobili Radoje Krečković, direktor srpskog javnog preduzeca na Kosovu Elektrokosmeta. Stan je dobio i Nikola Kabašić, vd predsednika suda u Kosovskoj Mitrovici, kadar Demokratske stranke. Stan je od Kosovsko-mitrovačkog okruga je dobio i Lazar Kostić, odbornik u skupštini opštine Kosovska Mitrovica, član Nove Srbije, a na izborima je bio na izbornoj listi DSS-a.

Jedan od stanova koji su kroz budžet Srbije platilI građ, dobio je i Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severne Kosovske Mitrovice. Jović kaže da mu je ovaj stan dodeljen jer su u prethodnom od 52 kvadrata živeli ov, žena, dvoje dece, otac i majka.

Kroz program otkupa stanova za interno raseljena lica na Kosovu, građani Srbije su kroz budžet platili i stan koji je dobio Dražan Stojković, bivši policajac i saradnik Zvonka Veselinovića. Iz budžeta Srbije plaćen je i stan koji je kasnije dobio Dušan Mutavdžić, vođa navijača Partizana na Kosovu i Metohiji. Mutavdžić je učestvovao i u protestima na barikadama i sukobima s vojnicima KFOR-a, kada je ranjen.

16. 10. 2012. B92

Share this post


Link to post

U EKSKLUZIVNIM razgovorima za „Novosti“ trojica ministara govore kako će se rešiti sukob nastao zahtevom da Srbija prizna teritorijalni integritet Kosova.

Miroslav Lajčak, ministar spoljnih poslova Slovačke i specijalni izaslanik EU uverava: „Sporna formulacija je naš odgovor na ideju podele Kosova, ne znači da tražimo priznavanje“

Karel Švarcenberg, potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Češke poručuje: „ Bolje pristanite na ono što ionako ne možete da promenite, jer uslove morate ispuniti“

Žan Aselborn, potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Luksemburga ocenjuje: “Ne verujem da će Vlada dovesti u pitanje ovaj proces, jer je to jedini put koji vodi stabilnosti“

Share this post


Link to post

Sad se lomi definitivno.EU je izgleda dosadilo natezanje,hoce da rjese brzo taj problem Kosova a izgleda preko nasih ledja a ciji ce drugih.Bas me zanima kako ce reagovati ova Vlast koja se zalaze za ulazak u EU.Jedno je sigurno,priznjanjem Kosova,Srbija je sebi oduzela i Rasku i Vojvodinu.

Sve se to branilo u Krajini 1995 godine.Ne prizeljkujem ali jos ce mecka igrati pred Beogradom,ratovi nam tek predstoje,mi naravno necemo da se bijemo,takav je stav Srbije ali ce da biju Srbe u Srbiji.

Share this post


Link to post

"ДЕЧАК ИЗ ЖУТЕ КУЋЕ"

- НАЈШОКАНТНИЈИ РОМАН

МОСКВА, 28. ОКТОБРА /СРНА/ - Публициста Саша Миливојев, аутор књиге "Дечак из Жуте куће", у којој се детаљно описују злочини албанских терориста на Косову, каже да је то „најшокантнији роман икада објављен у свијету и постаће енигма за Трибунал у Хагу“.

decak_iz_zute_kuce_sasa_milivojev.jpg

"У улози приповедача у роману дечак-сведок прича приче о косовском рату, о језивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и тајним затворима, о геноциду и тајним гробницама", рекао је Миливојев за "Глас Русије".

Он се нада да ће овим романом утицати на свјетску јавност да покрене истрагу о злочинима у "Жутој кући" и истрагу високоорганизованог криминала, када су се у ратном паклу кршила правила ратовања.

"Живе људе су замотавали у бодљикаву жицу и бацали низ брда", то је једно од најблажих сјећања главног јунака књиге - дванаестогодишњег Србина руског поријекла којег су у сред бијела дана отели Албанци и који умало није постао жртва "црних трансплантолога" у по злу чувеној "Жутој кући" на сјеверу Албаније, гдје је убијено најмање 300 људи, углавном Срба.

"Многи угледни извори тврде да су њихови органи били продати у иностранству, што је омогућило врхушки терористичке ОВК да се невероватно обогати", истиче Миливојев.

Он каже да је, читајући списак несталих и киднапованих лица на Косову и Метохији 1999. године, који је објављен на сајту Министарства за Косово и Метохију и на сајту МУП-а Србије, дошао до информација о ужасним и тужним судбинама жртава.

"На списку је 1.128 људи. Међу њима је било жена и деце, и свештених лица. Губи им се сваки траг...Материјал за роман сакупљао сам разговарајући са сведоцима, са породицама несталих и киднапованих, разговарајући са припадницима Војске Југославије и полиције који су се борили са терористичким групама злогласне ОВК", наводи Миливојев.

Он каже да је читао и оптужнице Тужалаштва за ратне злочине, тумачио их и поредио са причама свједока, те да је разговарао и са Албанцима и са "окупаторима" и дошао до језивих прича о несталим и киднапованим цивилима.

"Романописац увек има право на фикцију, али фикција за тако добар роман ми није била ни потребна. Биле су довољне приче из живота. Стварност је толико језива. И све сам видео као филм", рекао је Миливојев.

Осим разговора са свједоцима, он каже да се служио и полицијским извјештајима о терористичким нападима на територији Косова и Метохије 1998. и 1999. године.

"Нисам ја измислио косовски рат. И мене су НАТО бомбардери и `Црни орлови` гађали бомбама због измишљеног случаја `Рачак`, у коме су наводно Срби масакрирали Албанце, па сам тумачећи догађаје у косовском рату лоцирао једну гробницу. Полиција и Тужилаштво имају информације о киднапованом аутобусу 1998. у ком су били рудари копа `Белаћевац`.

Према информацијама сведока, жртве су бачене у бунар на Каљаји", истиче аутор романа.

У предговору, који је посвећен бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли Дел Понте, он изражава своју забринутост да је међународна заједница „гурнула под тепих“ проблеме "црне транспантологије" на Балкану.

"НАТО је бомбардовао Србе и тако дао подршку Албанцима да протерују и убијају наш народ и да на територији наше покрајине стварају државу криминала и безакоња, богатством од крађе руда и виталних органа киднапованих цивила. Међутим, ни Албанци ни Срби никада се неће осободити окупатора уколико не буду сарађивали", наглашава Миливојев.

Према његовим ријечима, кад проблеме "црне трансплантологије" на Балкану неко жели да "гура под тепих" то значи да себе или неког штити од глобалног суда и међународне бруке.

Одговарајући на питање како је одлучио да се бави овом темом, Миливојев каже да га много тога везује за Косово, да му је мајка са Косова, рођена у Приштини, одрастала у Обилићу, те да га је инспирисала и судбина неколико хиљада невиних жртава које вапе за правдом.

"Потресен судбинама несталих и киднапованих лица почео сам да пишем роман, исповест дечака из `Жуте куће`. Дечак из `Жуте куће` се појавио да покаже свету да ми нисмо `најгеноциднији народ на свету`. Инспирисала ме је Карла Дел Понте. Сазнао сам за трагичне судбине жртава и то је било јаче од мене", каже Миливојев.

Он каже да тужилаштво Републике Србије мора јавности да открије тајне гробнице, као што су објавили изјаве заштићеног свједока, припадника ОВК.

„`Извадио сам Србину срце, и даље је куцало` - та реченица је потресла људе широм планете. Реч је о деветнаестогодишњем младићу, жртви. Откривањем гробница Тужилаштво Србије би доказало геноцид над Србима и да је тзв. држава Косово геноцидна творевина, а не Република Српска“, закључује Миливојев.

Share this post


Link to post

Припрема се велика издаја Србије

Руски листови: (Российская газета, пон. 5.11.2012., штампано издање, страна 4, рубрика „В мире”, текст под насловом „Сербия готова отказаться от прав суверенного государства”, аутор Александр Саможнев.) Руска издања данас јављају да су у јавност процуреле појединости „платформе за Косово” српске владе. Ти детаљи јасно указују да се ради о „безусловној капитулацији Србије пред Западом”, у супротности са међународним правом.

050-1.jpg

Конкретизује се да се Београд сада у потпуности одрекао резолуције 1244 Савета безбедности УН као највише међународно-правне инстанце и попустио под притисцима САД и Немачке да се сагласи са пријемом „Косова” у Уједињене нације.

Руски медији преносе нови „план” владе Србије по којем ће се Србија сагласити са пријемом Косова као суверене државе у Уједињене нације. Србија сама неће признати независност Косова, али се из руских диопломатских кругова чује да ће оваква капитулација Београда приморати и већину чланица УН које до сада нису признавале Косово да преиспитају своју полчитику по том питању. Указује се да је Москва увек наглашавала да подржава свако решење са којим се сагласи званични Београд.

За домаћу јавност влада Србије има спреман аргуменат да се ради о решењу као за „две немачке државе у време хладног рата”. Очекује се да ће Србија као противуслугу од Запада добити датум за почетак преговора о приступању у ЕУ, при чему ће се јасно дефинисати да Србија у ЕУ може ући само без дела територије којег ће се де-факто одрећи у сагласности са новом владином платформом. Осим тога могућ је и неки вид аутономије за српску мањину на северу Косова као суверене државе.

Росијскаја газета цитира неименовани извор из МИД-а Руске федерације да руској дипломатији није успело да убеди српску страну да је за њу најповољније да се косовски конфликт „замрзне” на неодређено време и да се Србија не саглашава на иницијативе из САД и ЕУ да се потпуно одрекне свог државног интегритета и суверенитета у замену за „магловито обећање датума за почетак преговора о пријему у ЕУ”, подсећајући да Турска статус којем Србија тежи има већ 13, а Македонија већ 7 година, без изгледа за пријем у ЕУ у догледно време.

Руска дипломатија за већ готово известан случај да се Београд сагласи са пријемом Косова у Уједињене нације као пуноправне чланице припрема алтернативни план, којим би се убрзало међународно признање Абхазије и Јужне Осетије. До сада Русија није активно инсистирала на међународном признању ових кавкаских република из обзира према позицији Србије у вези са Косовом, али када Србија допусти улазак Косова у УН то ће Русију ослободити моралне обавезе да се уздржава од кампање за признавање независности Абхазије и Јужне Осетије. Министарство иностраних послова Руске федерације сматра да би у том случају на руску иницијативу двадесетак земаља могло у кратком року да призна независност Јужне Осетије и Абхазије. У те земље спадају Белорусија, Јерменија, Казахстан, Куба, Еквадор, Зимбабве и још неколико јужноамеричких, афричких и азијских земаља, пише Росијскаја газета у коментару поводом „платформе владе Србије за Косово”.

Пише: Саша Пјевовић

Share this post


Link to post

Шта је разлог за опструкцију?

Јелена Гускова: Нова српска власт и Русија или шта је разлог за опструкцију? Да ли то српски политичари свесно саботирају сарадњу са Русијом или се заиста ради о дилетантима који руководе?

Пише: Јелена Гускова

050-2.jpg

Ових дана српска влада је обележила сто дана свог рада. Уколико би се говорило о видљивим резултатима, министри најчешће говоре о две ствари: зауставили су банкрот државе и почели борбу са криминалом. Позиција је довољно јасно испољена још о једном питању: Србија никад неће престати да тежи за уласком у Европску унију. Сви остали проблеми чекају да се вођство земље јасно изрази. На пример, Косово. Мада су преговори с Приштином већ почели а председник Томислав Николић изјавио да постоји разрађен план Београда и у вези са Косовом и са преговорима који се назиру – тај план није нико још видео. Председник упорно понавља да план представља државну тајну. Функционери, новинари и експерти настављају да гледају у длан шта се од тога може очекивати.

На питању међународних односа и позиција Србије, њени приоритети још увек нису у центру пажње вођства земље. Западни новинари често Николића називају руским штићеником. Кад су ме у вези с тим питали у Београду, увек сам одговарала да Русија, нажалост, никад није подржала ни једног кандидата у Србији, а спремна је да сарађује са сваким министром и председником кога изабере народ. Истина, Москва је говорила да претходна власт није увек била коректна према Русији, те се зато она сад нада да ће са новом политичком елитом Србије моћи да успостави стабилне пријатељске везе.

Нова ера Русије и Србије?

Главни темељ на путу грађења таквих односа требало је да буду посете председника Србије Москви и Сочију, затим разговори министра одбране Александра Вучића са Дмитројем Рогозином, саопштење Москве о издвајању милијарде долара за подршку српском буџету, уз 800 милиона долара, које су већ одобрене српским железницама. Николић је саопштио да је почела „нова ера у односима Србије и Русије“ (1). У једном интервјуу изразио је уверење да ће Србија постати мост између ЕУ и Русије пошто је подвукао да са Москвом, која Београду никад није постављала никакве услове (2), има изузетне односе. Каква је перспектива за стабилност и чврстину таквих односа?

Да би се одговорило на то питање, само се треба сетити да Западу не може да се допадне побољшање односа међу нашим двема земљама јер је Запад читаве две деценије радио на његовом рушењу. Тако да су у Београду почели да се у посетама смењују политичари из Европе и САД. Предлажем да се не гата како ће се развијати односи Београда и Москве, већ само да погледамо неколико чињеница које говоре саме по себи:

· Србија је подржала санкције ЕУ против Ирана, мада је Русија била њихов жесток противник (3);
· Србија је у Генералној скупштини УН 8. августа гласала за резолуцију која је осудила режим сиријског председника Асада, мада су Русија и Кина гласале против те резолуције (4);
· Србија је на заседању ОЕБС осудила Русију због Пуси Рајот;
· Николић није могао да током састанка са Владимиром Путином потпише Уговор о испорукама гаса јер је министарка енергетике Зорана Михајловић,
која је до тада више пута иступала против
изградње Јужног тока кроз Србију
, заменила документа завршне варијанте Уговора без знања председника, покушавајући да из текста избрише Југоросгаз, који је један од учесника у пројекту (5);
· Док Николић на састанку са Путином у Сочију није потписао Уговор о стратешком партнерству са Русијом, министар одбране и први заменик премијера Вучић у Немачкој даје изјаву да је
„Немачка – главни стратешки партнер Србије“
(6).

Свакако да постоји жеља да се оправда председник – хајде, де – није знао шта су саветници и министри чинили. Наравно, напредњаци су млада странка, немају довољно велики кадровски потенцијал, али то не би требало да правда саветнике који чине такве грешке.

Ругање Русији

Још један пример. Саветник Николића професор Оливер Антић шокирао је и уздрмао јавност изјавом да би за Југославију било боље да је остала у пакту са Хитлером, него што се борила против фашизма (7). И новинари су такође почели да мењају тон, неумесно се додворавајући властима. Појављују се чланци са називима „Руси газдују Србијом“ ( 8), о руским кредитима се подругљиво пише: „Кад нема кише – добар је и град“ (9).

На пример, Драгомир Анђелковић у магазину „Печат“ пише: „Ми, који смо одсечени НАТО кордоном и од ЕУ и од Русије, на жалост (…) нисмо у сфери (…) њених животних интереса“. (10) И сам прави закључак: „Русија данас у нашем окружењу не представља најјачи војно-политички фактор“ и предлаже да се преоријентишемо на евро-атлантски блок, све док и у њему не дође до распада, као некад у совјетском.

Руски политичари за сада не реагују на те чињенице. Али српске новинаре занима одговор на питање: „Да ли то српски политичари свесно саботирају сарадњу са Русијом или се заиста ради о дилетантима који руководе?“

Share this post


Link to post

Kratak domet

 

Piše: Dejan LUKIĆ

Istorija je tvrdoglava stvar, zlopamtilo koje ćuti i trpi dok ne dođe po svoje i u tome još nije omanula, otkako je sveta i vremena.

Tarik Ben Zijad, osvajač Andaluzije, kada je iz Maroka prešao na špansku obalu, spalio je iza sebe sve svoje brodove, a borcima ostavio da biraju: more iza njih a neprijatelj ispred njih. I Španija je pala. Ben Zijad je imao pravo na zabludu da istorija neće doći po svoje, da će okupacija Iberije trajati do beskonačnosti, ali veličanstvena Al Hambra u Granadi danas - istina govori o nekadašnjoj okupaciji i arapskoj moći tog vremena - ali je to, ipak, samo spomenik prošlosti.

I koliko mi dozvoljava znanje i obrazovanje, nigde nisam našao da je neka pametna glava u Španiji digla ruke uvis i rekla Špancima da je okupacija poslednja reč vremena, neporeciv fakat večnosti.

Kakav bi svet danas izgledao da su Francuzi dugogodišnju okupaciju Alzasa i Lorena od strane Nemaca doživeli kao svojevremeni čin istorije. Koja je to metafizika gonila Ruse da pred nepobedivim Napoleonom spaljuju Moskvu? Je li Staljin halucinirao o odbrani Rusije kada su mu panceri Fon Paulusa već bili okupirali pola zemlje i dovukli topove do Podsmoskovlja? Kakva je to sudulda ideja vodila saveznike da se iskrcavaju u Normandiji kada je već Hitlerov Vermaht držao pod gvozdenom okupacijom gotovo celu Evropu? Čiji je to Magreb danas - francuski ili arapski?

Kada iz naših važnih usta kojima je hir vremena dodelio da trenutno govore u ime Srbije čujemo da je Kosovo izgubljeno; da tamo ne može ni naša vojska, vlada, predsednik, rečju ni srpska muva; pa da treba da se s tim pomirimo, da smo - kakvi smo nekakvi - čak i u Ustav uneli notornu "laž" da je Kosovo naše, to onda, znači da u našim vodećim glavicama Kosova definitivno nije "najskuplja srpska reč" nego je od toga skuplja reč datum i kandidatura, a možda čak i Sulejman.

Pa, gospodo, ako je izgubljeno ili "davno izgubljeno", ako nije naše, zašto onda - kako reče Koštunica - Brisel i Amerika traže da ga damo Šiptarima? Zašto Vučko, Dačko, Tomica i društvo ovako hrpimice, odlaze u Brisel da sa gospođom koja - što se tiče Balkana - nema ni dve daske u glavi - raspravljaju o nepostojećoj premisi, da daju što je dato i gube što je već izgubljeno?

Sve se u životu ljudi i država gubi prvo u glavi pa onda u realnosti. Francuzi, u slučaju Alzasa i Lorena izgubili su teritoriju na ratnoj sceni, ali u kolektivnoj svesti Francuske okupacija je ostala samo privremeni incident vremena.

Hitler je, na kraju, doživeo svoju Vartolomejsku noć pod Staljingradom, kod Kurska, na kubanskom mostobranu, zato što Ukrajina, Belorusija, Podmoskovlje, Kavkaz i td. nisu ni za trenutak bili izgubljeni u ruskoj glavi.

Kako je onda moguće da nepogrešivo pravilo istorije važi za sve i svagda, a ne važi sada i ovde, u nekim našim glavama.

Zato što smeraju nešto što nesmeju ni da verbalizuju. Zato što nemaju dve čiste o istoriji i vremenu. Zato što infantilno misle da je ovaj njihov trenutak početak i kraj istorije, vremena, Srbije i Balkana. Zato što im harizma dobacuje do prvog plota.

 

I na koncu da bi pokazali kolika može da bude razlika između politički dalekometnog i politički malokalibarskog mozga.

 

Vestionline 18. 03. 2013.

Share this post


Link to post

Naslov kaze: "Treba li Srbiji Kosovo?"

Odgovor: "Izgleda da netreba!"

Na zalost , ne odlucujemo mi o svojim sudbinama . . .

Share this post


Link to post

ne komentiram niti postujem puno

ali, kako bi se srbija nosila sa stopom nezaposlenosti /zaposlenosti/ na kosovu, jer da je kosovo u sastavu srbije to bi bio njezin, kao države problem, koji bi se i te kako odrazio na ostala područje države.

malo o tome treba diskutirati

Share this post


Link to post

Nismo uspeli ni 1 % siptara pridobiti na nasoj strani ! Imamo kao drzava i novaca i mehanizma da unesemo raskol izmedju njih ... Cemu sluze obavestajne sluzbe ???

Share this post


Link to post

Nismo uspeli ni 1 % siptara pridobiti na nasoj strani ! Imamo kao drzava i novaca i mehanizma da unesemo raskol izmedju njih ... Cemu sluze obavestajne sluzbe ???

Kucamo "kao i uvjek" na pogresna vrata .

Ne mozes traziti nesto od siptara sto nije njihovo , nego im dato da sluze .

Ne mogu ja od tebe traziti pusku , nego od onoga ko ju je tebi dao . ;)

Share this post


Link to post

Косово и Метохија су српски као што је Москва руска и ниједан Србин не треба да одустаје од тога циља и да си поставља питања треба ли нам Косово, да ли ћемо га некад вратити и сл. Тренутно нашу државу воде издајници које је изабрао изгубљени народ али то не знаћи да требамо остали престати да живимо. Ако се одрекнемо Косова, своје духовности, културног наслеђа, своје историје, својих предака,... ко смо онда ми? Мени такав живот не треба. Сваки појединац од нас одлучује о судбини Србије и свако може огромно да уради а не да кукамо и очајавамо. Ово се не односи на никога овде већ глобално. Песимизам је забрањен.

Share this post


Link to post

На 2.април немаш утицај али имаш на 6.април и на њега гледај са оптимизмом.

Share this post


Link to post

Posljedice 6 Aprila mogu i danas da se vide na Slaviji... Onda smo se svrstali u malobrojne zemlje koje su Hitlerovoj masineriji rekili NE!

6 April je za ponos naseg naroda ali nisam siguran da ce se u istoriji 2 April  naci u istom kontekstu!

Share this post


Link to post

ULTIMATUM od sedam tačaka koji su u Srbiju doneli
nemački parlamentarci predstavlja kontinuitet nemačke politike prema
Srbiji, koja je kroz ceo dvadeseti vek zasnovana na ucenama, smatra
pisac i narodni poslanik Siniša Kovačević.

 

Istoričar Radoš Ljušić za "Novosti" kaže da u
aktuelnom dokumentu ima i nešto gore nego u onom iz 1914. - Sada traže
promenu granica, ali i promenu svesti Srba na severu Kosova.

Naime,
u jednoj od sedam tačaka nemačkog ultimatuma navodi se da bi Beograd
"trebalo da utiče na promenu svesti Srba na severu pokrajine, kako bi
shvatili da su im Euleks i Kfor prijatelji".

Share this post


Link to post

Брате са Баније, 6.априла је протест Двери против издаје па сам зато рекао да ту имаш утицај.

Ево једног примера како се Косово носи у срцу:

http://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436508/%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8-r1331

Из истих разлога сам ја са кумом разговарао да задњу бебу крстим у Крајини мада немам никог тамо нити сам пореклом из Крајине. Косово и Метохија су наравно далеко за бебе а Крајина ми заузима место у срцу одмах до Косова и Метохије.

Исто тако ми је свеједно за ове немачке ултиматуме, нека они некоме другоме мењају свест. Кад сам са 10 година као једини Србин у разреду одбијо да певам њихове химне, да гледам у заставу итд. нече ме ни ово поколебати. Јесте да сам био избациван из разреда, избациван из спортских клубова због својих ставова али своје земље, народа, језика, писма, културе,... се нисам одрекао.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...