dj-zombi

Treba li Srbiji Kosovo?

Recommended Posts

Slavisa%20Ristic.jpg
Ristić: Mi smo žrtvovani

 

 

"Srbi sa Kosova treba da budu žrtvovani, silom isterani iz matice Srbije i pripojeni Kosovu kako bi većinsko srpsko stanovništvo bolje živelo", rekao je Ristić na sednici Privremene Skupštine AP Kosovo i Metohija, koja se danas inače izjasnila protiv učešća Srba na lokalnim kosovskim izborima.

Ne možemo prihvatiti da budemo niti ima neko pravo da nas izopšti iz ustavno-pravnog okvira Srbije i proda zarad bilo nekog interesa, rekao je Ristić i dodao da bi Srbi izlaskom na kosovske izbore zauvek zatvorili priču o statusu Kosova i da ti izbori nisu statusno neutralni ako ih je raspisala predsednica Kosova na dokumentu sa pečatom Kosova.

"Nemamo pravo da našoj deci i budućim generacijam uskratimo pravo da se bore da ostanu Srbi u državi Srbiji. Izađemo li na izbore to nam pravo nije uskratio ni Dačić ni Nikolić ni neka buduća vlast u Srbiji, nego mi sami. O tome moramo voditi računa a ne o kratkoročnim interesima", rekao je on.

Izlaskom na kosovske izbore Srbi bi sami priznali nezavisnost Kosova, ocenio je Ristić, koji je kritikovao ideju vanstranačke jedinstvene srpske liste jer se, kako je rekao, političke stranke tako štite od odgovornosti.

Poslanik DSS Marko Jakšić je na sednici u Zvečanu danas zatražio da se građani na referendumu u Srbiji izjasne da li su za EU ili KiM u sastavu Srbije, a ne da, kako je kazao, visoki predstavnici manipulišu preko medija da je narod u Srbiji za EU po cenu gubitka Kosova.

On je pozvao vlast da izmeni Ustav u kojem piše da je Kosovo i Metohija deo Srbije i da onda pokrajinu otpišu.

Jakšić je kazao da će Srbi izlaskom na kosovske izbore izgubiti radna mesta, slobodu i državu odnosno da će srpske institucije u Pokrajini nakon izbora ako Srbi na njima učestvuju preći pod jurisdikciju kosovskih institucija.

Izvor: Tanjug

 

Share this post


Link to post

Вечерње новости: Албанци хоће да се докопају Газивода

 

 

ОСИМ реалних проблема у водоснабдевању, учестале су и ригорозне рестрикције воде на Косову. Срби из Покрајине, али и извори из међународне заједнице, сматрају да то представља део перфидног плана косовских власти да се докопају језера Газиводе на северу Косова. Наиме, после вишегодишњих рестрикција углавном у српским срединама, у последње време воде нестаје и у Приштини, где су стационирани и бројни припадници међународне заједнице, а који су у том смислу „циљна група“ косовских власти.

Gazivode480hgf.jpg

Познато је да косовске власти на све начине желе да „присвоје“ језеро Газоводе и да управљају њиме. Управо зато, сматра се, желе да изазову вештачку несташицу воде која може довести и до епидемије, да би се извршио притисак на Србију, тврде добро информисан извор „Новости“ из кругова међународне заједнице у Приштини. Познато је да су косовске власти у стању и да испразне Грачаничко и Батлавско језеро, из којих се водом снабдева највећи део Косова укључујући и Приштину, како би изазвали вештачку несташицу воде, тако да би, у том случају, једино решење било - Газиводе.

- Осим севера, водом са језера Газиводе се снабдева и део централног Косова, а без воде из хидросистема Ибар-Лепенац не би могла да ради ни Термоелектрана у Обилићу - објашњава Љубинко Караџић, председник општине Приштина измештене у Грачаницу.

Да власти у Приштини неће презати ни од најгорих сценарија, који би подразумевали и потпуна искључења воде, сматрају и остали представници Срба.

У оквиру хидросистема Ибар-Лепенац, већ је изграђен канал који повезује Газиводе са Грачаничким језером и којим је за дан могуће напунити ово језеро водом из Ибра. Косовске власти би тако решиле дугорочно проблем водоснабдевања на штету Срба са севера. Они то већ чине и последњих четрнаест година, јер воду са језера користе без икакве надокнаде.

Газиводе се, иначе, двотрећинским делом простиру у Србији на подручју Новог Пазара и Тутина, а једна трећина је на територији општине Зубин Поток. Александар Вулин, министар без порфеља задужен за КиМ, тврди да ће језеро Газиводе, реализацијом Бриселског споразума, бити у оквиру Заједнице српских општина.

ВОДА ПО ЧЕТИРИ САТА

У српским срединама у току 24 сата воде има свега по четири сата, што је до сада незапамћено. Срби су приморани да копају бунаре, али вода у њима, према анализама, због близине рудника Кишнице, није исправна за пиће.

http://www.nspm.rs/hronika/vecernje-novosti-albanci-hoce-da-se-dokopaju-gazivoda.html

Share this post


Link to post

ODGOVOR SVIMA KOJI HUŠKAJU SRPSKI NAROD PROTIV BRAĆE RUSA

 

rusija-srbija.jpg?w=593 Dok smo robovali pod Turcima, srpskim vladikama su na slobodnu teritoriju u Crnoj Gori slali pomoć u novcu, oružju i knjigama. U vreme velike seobe su primili izbeglice u Rusiju, Tokom Prvog ustanka nam poslali pomoć u novcu i trupama, a kada ih je napao Napoleon, u najtežem trenutku u svojoj istoriji separatni mir sa Turskom uslovili autonomijom za Srbe, koju nismo prihvatili, pa pružili utočište Karađorđu, Petru Dobrnjcu… Kada smo se oslobodili, slali nam knjige i učitelje, U ratu s Turskom 1876. nam poslalali dobrovoljce, pa nam školovali prinčeve u paževskom korpusu, a kada smo ubili Ferdinanda uprkos tome što su nam izričito dali na znanje da nisu spremni jer im je stanje nezavidno, stavili su sve na kocku da nas ne bi ostavili na cedilu i zbog toga izgubili carstvo, Kada smo umirali na albanskoj obali jer je Antanta od nas digla ruke, postavili ultimatum da će zaključiti separatni mir sa Centralnim silama ukoliko srpsku vojsku momentalno ne preveze sa Albanske obale,

 

Nakon revolucije u Srbiju doneli novac i znanje, kojim su u svim sferama društenog života za kratko vreme drastično podigli kulturni nivo Srba, za šta bi nam samima bilo potrebno bar još pola veka, U Drugom sv. ratu kao komunistička zemlja do 1943. podržavali kralja, 1944. oslobodili Beograd i Srbiju, Gde god su mogli uzeli četnike u zaštitu i onima koje su uspeli da spasu u svojoj zemlji dali azil, Nakon rata nam uprkos Titovoj izdaji na koju su reagovali kratkotrajnom blokadom davali značajne ekonomske beneficije, Nakon pada Berlinskog zida uprkos teškoj krizi i Slobinoj podršci komunističkim pučistima pomogli ukidanjem carina, kojim su srpsku robu privilegovali kao najkonkurentniju i time i privukli strane investicije u Srbiju… U građanskom ratu 1991. došli da se kao dobrovoljci bore rame uz rame sa srpskom braćom…

Share this post


Link to post

BEOGRAD - Premijer Srbije Ivica Dačić prekinuće učešće u pregovorima s Prištinom ukoliko se ne promeni odluka vlade u Prištini o zabrani dolaska srpskih zvaničnika na Kosovo, saznaje Tanjug.

Dačić će o tome sutra obavestiti visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton.

Share this post


Link to post

Dačić ništa neće prekinuti jer je ucenjeni političar ogrezao u kriminalu i korupciji, nijedna izgovorena reč mu nije Svetinja pa ni ta da će prekinuti razgovore. To su predizborne bajke koje konstantno dolaze od Dačića, Nikolića, Tadića, Đilasa, Vučića... a posle izbora opet pristupanje Eu po svaku nacionalni cenu, rasprodaja srpske zemlje strancima, uništavanje domaće privrede, uvođenje GMO, davanje povlastica stranim firmama, neoporezivanje strane robe, podržavanje promocije homoseksualizma, partizacija,... do konačnog uništenja Srbije ako se narod ne osvesti.

Share this post


Link to post

Dačić ništa neće prekinuti jer je ucenjeni političar ogrezao u kriminalu i korupciji, nijedna izgovorena reč mu nije Svetinja pa ni ta da će prekinuti razgovore. To su predizborne bajke koje konstantno dolaze od Dačića, Nikolića, Tadića, Đilasa, Vučića... a posle izbora opet pristupanje Eu po svaku nacionalni cenu, rasprodaja srpske zemlje strancima, uništavanje domaće privrede, uvođenje GMO, davanje povlastica stranim firmama, neoporezivanje strane robe, podržavanje promocije homoseksualizma, partizacija,... do konačnog uništenja Srbije ako se narod ne osvesti.

Sve je to meni odavno poznato i jasno , nego nesto mora da se cita , (po mogucnosti izmedju redaka i  ono sto ne pise ) . . .

Kad ce biti bolje ?

Kad jedan drugome pruzimo ruku i krenemo istim putem . . .

A to da li ce koji od nasih politicara ,  vojnika velikog brata da napadne ili iznevjeri svog stvaraoca i finansa ?

Nece , nece jos bar duze vremena . . .

 

Znaci  konci se odavno vuku u korist , samo ne Srbije i njenih gradjana . . .

Share this post


Link to post

 

Sumorno Kosovo: Život bez posla i zimnice

 

Diplomatska ruka Martija Ahtisarija, oca nezavisnosti Kosova, kada je crtala granice srpskih opština čini se da je zadrhtala kod Plemetine i Prilužja, pa su ta dva mesta u kojima živi više od 2.000 Srba stopljena u većinsku albansku komunu. Na putu između Mitrovice i Gračanice, južno od Ibra, Prilužje sa oko 700 srpskih kuća je pripalo opštini Vučitrn, a Plemetina sa nešto više stanovnika srpske nacionalnosti Obiliću.

 

361211_101314c1_if.jpg?ver=1381709098

Nataša Stanojević sa decom Sofijom i Pavlom

 

Nemaština vlada u oba sela, a na njega može da se požali gotovo svaki kraj Kosova, razlika je samo u broju onih koji su statistički svrstani u aposolutno siromaštvo. Beda se vidi i niz srpsku ulicu kosovske Plemetine.

 

 

Federi iz kreveta

 

Kada su se pre šest godina venčali, Nataša Stanojević, koja je napunila 26 leta, i 36-godišnji Branko, verovali su da će biti bolje. I danas, kada na porodičnom imanju Brankovih odgajaju petogodišnju Sofiju i trogodišnjeg Pavla, skromnih primanja i još skromnijih uslova za život, veruju da ih čekaju bolja vremena.

- Neki su odlučili da odu, a čini mi se više su odlučili da ostanu. Koji ne vide perspektivu, oni idu, a koji se nadaju i imaju posao - sede. Ušli smo u brak, završila sam medicinsku školu, za posao nemam šanse, ali se i dalje nadam i čekam bolje dane - kaže Nataša.

 

San o ljuljašci

 

- Najviše mi ipak fali što možda deca nemaju šta da vide, da se poigraju kao druga deca. Ovde ne postoji park, a nema nigde ni ljuljaške, pa ni klackalice. I kada decu odvedem kod majke u Prokuplje oni se oduševe time što im nedostaje. Ma, onda neće da se vrate kući - priča Nataša Stanojević.

Njih dvoje se još nisu skućili. Tek pre nekoliko meseci su dobili pomoć od kosovskih vlasti za renoviranje trošne kuće i sada nestrpljivo čekaju da se završi.

- Fali nam puno, ali ono što nam je sređeno je super. Zadovoljni smo - priča skromno Nataša pokazujući nedavno omalterisanu unutrašnjost stare kuće. - Obraćali smo se za pomoć godinama. Živeli smo u kući u kojoj nije ništa betonirano, samo je bio zemljani patos na podu. Kuhinja nam je bila stara, počela da se ruši. Rodila sam dvoje, i oba sam ih na isti krevet podigla. A sve stvari stare, žice iz njega vire. Ali, hvala bogu, eto sada kuću malo, pa ćemo ostalo polako.

 

361213_101314c3_f.jpg?ver=1381709213

Groblje u Prilužju

 

Pavle jedva čeka da se vrati u svoj krevet i pokazuje gde bi voleo da bude. Daleko od očiju lokalnih vlasti, porodica Stanojević nije jedina koja živi od, doduše simboličnih, ali ipak primanja iz srpskog budžeta. Malo jeste i teško sastaviti kraj sa krajem, ali za njih je značajna stvar, jer je, kažu, više od polovine meštana nezaposleno, najviše mladih.

- Bez posla je 50 odsto ljudi. Najviše mladih. Jedino ko se zaposlio u Elektroprivredi Srbije ima neka primanja. Moj muž je tamo zaposlen, ali nije radno angažovan, pa primamo minimalac od 11.000 dinara. Eto, od toga živimo nas četvoro.

 

361212_101314c2_if.jpg?ver=1381709243

Džemperi za prodaju: Milanka Bojković i Sofija Tijanić

 

Krug bede

Nedaleko u Prilužju živi stariji bračni par Milanka i Zlatibor Bojković. Imaju tri sina: Bobana, Bojana i Gorana. Sva trojica su završili srednju školu, jedan za mašinbravara, drugi za varioca, a treći elektroenergetiku. Sva trojica su zakoračili u tridesete godine i sva trojica su bez posla. Porodica nema nikakvo imanje koje bi mogli da obrađuju i žive od poljoprivrede.

- Izbegli smo iz Prilužja 1999. godine, ali smo smo se suprug i ja sa troje dece vratili 2003. godine. Tada smo tražili da nam se napravi kućica, jer nismo imali gde. Nigde mi deca ne rade, suprug je pao i sada se teško kreće. Radi privatno, onoliko koliko može. Para nedovoljno, a još gore mi padaju psihički problemi. Džaba mi ova kućica, kada deca nemaju nigde da rade i zarade - neutešna je Milanka.

Najstariji je oženjen i sa suprugom živi pod kirijom. Srednji boluje od epilepsije i živi u trošnoj kućici, gde nas je dočekala domaćica sa svojom majkom Sofijom Tijanić. Baka je odnedavno novi član porodice jer je izbegla iz Vasiljevca, sa kosovske međe, jer su joj kuću stalno pljačkali.

 

361215_101314c5_kf.jpg?ver=1381709297

Za Milanku i Sofiju najgora je neizvesnost

 

- Sve ukupno živimo od primanja od 15.000 dinara i kada se oduzme za bakine lekove, za decu, eto koliko nam i šta nam ostane. Nema se ni za hranu dovoljno. Evo sada je vreme da se stavlja zimnica, ali je nema. Ne stavljam jer nemam otkud - tužno će Milanka.

Iz Prilužja kaže nema kud, ali, dodaje, i ne bi otišla.

- Ali me psihički ubija to što nema perspektive i što gledam svoju decu da se ovako pate. Posla nema, para nema i tako ukrug.

Da bi pomogla, baka Sofija koja debelo gazi sedamdesete plete džempere. Zdravlje joj nije dobro, muči se za lekove, slabije vidi, ali svaki dan pomalo štrika i nudi na prodaju. Bojkovići kažu da se sa komšijama lepo slažu, ali uz svakodnevni obrok nemaštine, nije im puno do šoljice komšijske kafe.

 

Jedan komšija

Sofija Tijanić iz Vasiljevca kraj Merdara od letos se preselila u Prilužje jer je njena kuća nekoliko puta opljačkana.

- Muž i ja smo živeli tamo 50 godina, a evo tri godine kako mi je on umro. Letos kada sam bila kod ćerke kuću su mi opljačkali dva puta. Sve su izneli i ostalo polomili. Nije to ni prvi put. Zato sam i odlučila da se više ne vraćam. Imanje samo, šumu seku Albanci... Išli smo u policiju da prijavimo, ali ništa - priča baka Sofija. - U našem delu nema više nikog. Ima jedan komšija, ideš pola sata do njega. Muž i ja živeli smo sami u jednoj šumi, imali smo livade, njive... ali ne može se od lopova. Stalno su nas pljačkali. Čula sam da su ih presreli u selu Borovac i da su šestorica ranjeni. Ali, ipak ne smem tamo, sve i da mogu.

 

J. L. Petković -| foto: J. L. Petković

 

Vesti 14. 10. 2013.

Share this post


Link to post

Свакога дана појачавају се уцене Срба на КиМ од стране владајућег режима у Београду да изађу на шиптарске изборе.

vulin-smesak_images_1-nas-stav_thumb_med

Противник Бриселског споразума, који истовремено највише ради на спровођењу истог, политички шизофреничар Александар Вулин, Србе на Косову и Метохији ставио је пред отворену уцену: ако хоћете да задржите радна места и плате, морате да изађете на шиптарске изборе 3. новембра. А ако не формирате НВО Заједницу српских општина, нећете више од Србије добијати паре за живот! Ову Вулинову уцену јавно је објавила државна агенција Танјуг и дневна новина „Политика“.

Ову круну политичког насиља издајнички апарат на власти спроводи у наше име, над нашим народом у јужној покрајини, али и над целим народом Србије! Јер Вулин овде користи паре свих нас, паре из буџета грађана Србије, да уцени и отме оно што су Срби успели да одбране и сачувају и под НАТО бомбама.

Пошто Александар Вучић – такође претећи преко „Политике“ – није успео да натера представнике четири општине са севера КиМ да прихвате противуставни Бриселски споразум у замену за радна места - сада Вулин идентичном уценом прети целом преосталом народу!

Режим је у име бољег живота већ укинуо косовски додатак од 11.000 динара, плате смањио за још толико, а у Косовској Митровици, Лепосавићу, Шилову и широм КиМ увео принудну радну обавезу да запослени учествују на скуповима на које долазе представници режима како би се створио привид да обичан народ подржава издајничку политику Београда. Јер њима је најбитније да у издаји не остану сами, него да у издају натерају што више грађана Србије.


Радна субота за одлазак на Дачићев митинг

Последњи пример такве репресије је одлука локалне самоуправе и управе ОШ „Вук Караџић“ у Шилову да сви запослени имају радну обавезу да дођу у Грачаницу и дочекају премијера Србије Ивицу Дачића. Пошто је тог 19. октобра била субота, тај дан је чак проглашен радним, а директор школе је писменим путем обавестио запослене да управа „има обавезу да достави спискове запослених који нису били присутни“! Новцем грађана Србије плаћени су чак и аутобуси у које су запослени трпани и превезени у Грачаницу. Исто је било и када су из Косовске Митровице радници натерани да оду на митинг у Штрпцу, или да из Грачанице дођу у Лепосавић.

Како се примиче новембар, Београд заоштрава уцене и политичко насиље над Србима, а страхујемо да режим који свом народу укида буквално хлеб неће презати ни да пред нелегалне изборе 3. новембра примени све врсте притиска.

Паралелно са претњама, Вучић и Вулин лажу Србе да ће после тих нелегалних избора „ући у власт“, а сами су признали да је Приштина убацила пола милиона својих гласача. Убеђују Србе да су смањили давања јер држава наводно штеди, а напредњаци у три различита града расипају на велелепну прославу пет година постојања СНС-а. Њих се двојица толико искрено боре за Косово и Метохију, колико ће и државу спасти уштедом путем укидања ротационих светала!

Вучић је, дакле, превазишао Титове спин-доктрине и сада брутално, франкенштајнски, приноси српске жртве Немачкој, по сатници коју је за рачун Ангеле Меркел направио фашиста Марти Ахтисари. Да би ова окупација целе Србије до краја успела, цео народ путем медија (од којих је 80 одсто под Вучићевом контролом) добија дневну дозу хипнозе како је Вучић највећи борац за правду, док Вулин преко тих истих медија, на правди Бога, уцењује животом косметске Србе!

Питање за све нас је: докле ћемо трпети стране, а докле домаће окупаторе?

Информативна служба Покрета Двери

Share this post


Link to post

Jemeljanov: Rusija neće priznati rezultate izbora na Kosovu

Tanjug | 30. oktobar 2013

 

MOSKVA - Rusija neće priznati rezultate lokalnih izbora na Kosovu, jer Republika Kosovo ne postoji, rekao je na susretu s predstavnicima privremene skupštine autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zamenik rukovodioca frakcije Pravedna Rusija u Državnoj dumi Mihail Jemeljanov.

 

Prema njegovim rečima, na sednici Dume koja će biti održana 12. novembra, Pravedna Rusija će istaći predlog projekta rezolucije koji osuđuje održavanje nelegitimnih izbora u pokrajini, preneo je "Glas Rusije".

Patriotske snage RF shvataju da kada se Srbi bore za teritorijalni integritet zemlje, bore se i za Rusiju, rekao je Jemeljanov.

Share this post


Link to post

Smetaju im i mrtvi Srbi

 

Tanjug | 02. novembar 2013

 

114261_620x0.jpg

Pravoslavno groblje u južnom delu Kosovske Mitrovice

 

Oko 400 Srba iz severne Kosovske Mitrovice u subotu ujutro je na zadušnice posetilo pravoslavno groblje koje se nalazi u južnom delu grada.

 

Srbi su do groblja u južnoj Mitrovici, na kome je oko 90 posto nadgrobnih spomenika porušeno, stigli autobusima u pratnji Kosovske policije. Zadušnice su, prema rečima Srba, jedina prilika kada uz pratnju policije mogu posetiti grobove preminulih rođaka i prijatelja.

Zoran Rakić iz Kosovske Mitrovice obišao je grobove roditelja i prijatelja čiji su nadgrobni spomenici porušeni, kao i većina na ovom groblju.

Rakić kaže da je videti porušene spomenike i oskrnavljeno groblje takav bol, tuga, žalost za celu Evropu, ističući da je u pitanju krajnji vandalizam i da tako nešto ne postoji u svetu.

"Ponekad se pitam da li ima Boga. Da li postoji neko na ovom svetu ko će da osudi ovo. Onaj koji ima malo ljudskosti u sebi, bilo koje vere da bude, njemu ne mogu da smetaju mrtvi", rekao je Rakić.

"Obiđite muslimansko groblje (u severnom delu Kosovske Mitrovice), nađite jedan jedini oštećeni spomenik. Mi Srbi prolazimo pored tog groblja svakodnevno, niko od nas nije rekao ružnu reč za to groblje", naglasio je Rakić.

Ljiljana Antosijević jutros je obišla majčin grob. Kaže da je groblje toliko uništeno da mnogi vise ne mogu da nađu spomenike svojih najmilijih koji su ovde sahranjeni.

"Teško mi je, preteško. Nema kud gore ali šta da radimo. Kada bi bar bilo bolje ali nije, sve je gore, sve više upropašćavaju. Teško mi je kad zateknem grob u ovakvom stanju, tu mi je majka. Teško je i što ne možemo sami da dođemo slobodno, samo ovako kada je organizovan prevoz, jednom ili dva puta godišnje", rekla je ona.

Dragoslav Elezović kaže da je svake godine sve teže i teže doći na groblje, jer je u sve gorem stanju. Elezović je rođeni Mitrovčanin, stalno dolazi na zadušnice na groblje, ovde su svi njegovi sahranjeni.

Voleo bi da i on bude sahranjen ovde, jer je ovo, kaže, njegov grad.

"Samo se pitam kome mrtvi smetaju, ovo ni na bojištima nij. Ovako nešto mislim da nema u svetu, jedino kod nas ovde na Kosovu je ovaj vandalizam i ovo što rade. Valjda će Bog nekog da kazni zbog ovoga svega", rekao je Elezović.

Protojerej Staniša Arsić,starešina hrama Svetog Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice, ističe da je najgora stvar što kada god vernici dođu da obiđu groblje za zadušnice, svaki put je sve vise porušenih i oskrnavljenih spomenika.

"Sve naše izjave koje dajemo se samo ponavljaju, ne znamo više šta da kažemo. Verujte da je strašno, da su ljudi ogorčeni. Ovo je nešto što je za naš pojam suludo, da se neko iživljava i čini takve loše stvari nad onima koji su nemoćni, a u ovom slučaju nad grobovima naših pokojnika", kazao je Arsić.

Na srpskom groblju u južnom delu Kosovske Mitrovice uništeno je oko 90 posto spomenika i tamo se umrli Srbi ne sahranjuju od 1999. godine, dok u severnom delu grada na albanskom groblju nema nijednog ošećenog spomenika.

Share this post


Link to post
Albanska propaganda usred Knez Mihailove

 

IZLOŽBA dveju Albanki o zločinima nad Albancima u Podujevu, koja bi trebalo da se održi u Beogradu, uoči Svetog Nikole, 18. decembra, predstavlja provokaciju i brutalnu propagandu. Ovakav događaj neće doprineti pomirenju, već će dodatno uvećati nesporazume, jer je za približavanje dvaju naroda potrebno reći istinu i o zločinima nad Srbima. To se ne čini.

 

Ovako sagovornici „Novosti“ komentarišu najavljenu izložbu fotografija kosovskih umetnica Sarande i Jehone Bogojevci, koje su rekonstuisale događaj iz marta 1999, kada je smrtno stradalo 19 žitelja Podujeva, albanske nacionalnosti.

Izložba, čiji će domaćin biti Kulturni centar Beograda, otvara i pitanje da li bi Srbi mogli da u Prištini organizuju izložbu o masakru srpskih žetelaca u Starom Grackom, ili o ubistvu dečaka na Bistrici u Goraždevcu, masakru srpske dece u kafiću „Panda“ u Peći, o pogromima i egzodusima od 1999. godine do danas...

- Ovaj događaj je provokacija. S obzirom na okolnosti i teror nad Srbima na KiM ovakve izložbe treba da se uslove organizovanjem izložbi o stradanju našeg naroda - kaže za „Novosti“ istoričar Miloš Ković. - Treba predstviti stradanja od 1999. do danas, da ne kažem od 1878, ili iz 1912, ili izložbe o progonu Srba sa Kosova u Jugoslaviji. Takav događaj trebalo bi organizovati ne samo u Prištini, nego i u Tirani koja je danas centar Albanaca sa Kosova. Nisam siguran da je to moguće.

dru-u-tekst-albaci-Izloba-B.jpg

Saučešće žrtvama nasilja uvek se podrazumeva bez obzira na naciju i religiju, ističe naš sagovornik, i zalaže se za suočavanje sa zločinima nad civilima.

- Ali mora se reći da je skandalozan odnos albanske većine na KiM prema Srbima koji danas tamo žive u getima. Strašno je i ćutanje Albanaca o trgovini organima Srba. Na Kosovu danas imamo segregaciju Srba, ali o tome se ne priča...

Organizovanje izložbe u Beogradu o zločinima nad Albancima, prema mišljenju istoričara Momčila Pavlovića, predstavlja višestruki problem:

- Pomirenje je neophodno i biće ga pre ili kasnije, ali nema pomirenja bez istine, razgovora i komunikacije. I Srbi i Albanci moraju da se suoče sa sopstvenom istinom, što znači da je potreban celovit pristup zločinima na Kosovu.

Pavlović upozorava da bi ljudi koji žele da pacifikuju i relaksiraju odnose Srba i Albanaca morali da znaju da izvlačenje jednog zločina povlači i priču o drugom zločinu.

Pavlović pita - da li je uopšte zamislivo da Srbi u Prištini ili širom Kosova organizuju izložbe u kojima su prikazani zločini nad našim narodom.

- Ako žele da prikažu zločine nad Albancima u Podujevu, onda bi organizatori trebalo da naprave istu takvu izložbu u Prištini o zločinima u Starom Grackom, Peći, Prizrenu... Gde su Srbi iz Metohije danas? Nisu sigurno otišli na odmor. U Dušanovom gradu danas se Srbi mogu nabrojati na prste jedne ruke. Anuliraju se rezultati etničkog čišćenja, a ističu zločini na drugoj strani. Organizatori imaju odgovornost i moraju biti svesni da prikazujući jedan zločin otvaraju niz problema.

Pavlović smatra da bi trebalo organizovati izložbu o zločinima na Kosovu i Metohiji od 1999. do danas i taj projekat bi trebalo da bude predstavljen i u Prištini, Beogradu, Vašingtonu, Briselu... kako bi se i zapadni svet upoznao sa onim što se Srbima dešavalo u poslednjih 14 godina.

dru-u-tekst-albanci-Gorazde.jpg

Sociolog Ljubiša Despotović smatra da ova izložba ni na koji način neće doprineti pomirenju Srba i Albanaca.

- Ovo je propaganda albanskog režima i pritisak da se Srbi prikažu kao narod zločinačke prošlosti - ističe on.

Naš sagovornik smatra da spremnost da se takav događaj organizjuje u Beogradu ne pokazuje našu demokratičnost i otvorenost nego nemar da se zaštitimo od brutalne propagande.

LIK ADEMA JAŠARIJA NA DORĆOLU

IZLOŽBA u Kulturnom centru Beogarada neće biti prva albanska izložba u srpskoj prestonici. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, 2008, u galeriji „Kontekst“ na Dorćolu održana je izložba savremene albanske umetnosti. Tada je prikazan digitalni print sa likom Adema Jašarija, nekadašnjeg vođe OVK, sučeljenog sa Vorholovim Elvisom Prislijem. To je izazavalo proteste i negodovanja. Izložba je održana i u Novom Sadu bez incidenata.

A u Crnoj Gori, na Cetinjskom bijenalu 2004, albanski umetnik Albert Heta izveo je rad „Ambasada Republike Kosovo - Cetinje, Srbija i Crna Gora“. Na zgradu bivšeg poslanstva Kraljevine Srbije postavljeni su tabla, grb i zastava Albanije. Posle velikog medijskog pritiska i pošto je rad i fizički oštećen, uklonjen je sa izložbe.

Share this post


Link to post

Заборављени хероји Кошара

 
Деветог априла 1999. почео је напад на караулу ВЈ „Кошаре“ са територије Албаније. У њему су учествовале албанска армија, терористи тзв. ОВК, и НАТО.

Читалац НСПМ Горан Јевтовић оставио је серију коментара на текст који је овај догађај поменуо у пролазу: своје сведочанство о паклу Кошара и јунацима који су тамо дали животе за част, слободу и отаџбину. Преносим да би остало сачувано.

09:43

Био је Велики Петак...

У рану зору је започела снажна и изненадна артиљеријска ватра коју су наводили припадници Француске армије, на рејон карауле Морина. То је била тактичка варка да би се копнене снаге привукле преко рејона албанске карауле Падеж према Кошару. У томе су успели и око 1.500 припадника ОВК, 2.пешадијске дивизије Албанске армије и специјалних јединица НАТО је извршило снажан фронтални напад.

Шири рејон карауле бранило је 107 граничара 53.грб са незнантним ојачањем из састава 125.мтбр. У херојској одбрани успели су да издрже невиђени удар и да нападачу нанесу велике губитке.

Слава браниоцима Отабине!

15:29

Велики дан у историји Србије који данас несме ни да се помене по наредби душмана! Али се никада несме заборавити херојство тих 107 момака који су у току дана ојачани са још 50-так јунака.

Шест је рањено (четворица лакше, двојица теже), ниједан није погинуо. Херојство достојно Лазаревих Косовских јунака, ослободилаца Србија 1912-13, Солунских бораца...

А како је то изгледало из прве руке, ево описа само једног догађаја, а било их је на десетине таквих тога дана.

Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама).

Наредио сам му да се повуче 100-тинак метара уназад и заузме растреситији распоред. Извршио је наређење.

Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење.

Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је да је разумео.

Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш!

У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио везу.

Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвесно омогућио да сви који су имали радио уређаје, а то је стотине учесника а уз њих и око њих још 5-10 бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца. Чуло се „Урааа“ као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка!

Битка која је неколико минута ишла уживо у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи!

Након 15-так минута је уследило затишје. Затим потпуна тишина. Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?... Процена је била да су изгинули сви до једног.

И, јавља се Васојевић, рапортира (по сећању износим) „...сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе... нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу...“

Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 км! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се... од униформи ОВК.

Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.

Херој! Слава ти и хвала Иване!

19:23

Захваљујем се свим коментаторима који су ме „прозвали“ или ће то учинити, и честитали на причи. Волео бих да не будем погрешно схваћен. Евоцирање ове успомене, које није могло протећи без суза, и увек је тако, није самохвалисање о нама преживелима. То је прича о једној истинској епопеји, о правим херојима ове земље... земље, која је те хероје заборавила, којима није подигла ни споменик, које нико не помиње!... земља у којој су неки други „хероји“ на сцени. Е, то боли.

Водник Иван Васојевић је само један, али веома карактеристичан пример од оне 1.002-јице који су часно и из убеђења погинули за своју земљу.

Такав је, ако не још и већи јунак био и Крунослав Иванковић, капетан, командир чете која је бранила десно крило рејона Кошара. Хрват из Шида! Чудо од човека! Погинуо је као највећи Србин неколико дана од почетка копненог напада!

Погинуо је тако што је више пута, док је имао снаге и свести, отворено и директно преко радио везе више пута одбио наређење команданту 125.моторизоване бригаде, пуковнику

Драгану Живановићу, да се као рањен повуче са положаја ради указивања помоћи! Одбио је да остане жив!!!

А то да би преживео било је сасвим реално зато што је рана могла бити санирана. Преко пола сата је крварио говорећи да не жели да напушта своје војнике! А рану је задобио управо извлачећи једног од рањених војника из рова.

И поново је комплетан Први борбени ешелон Приштинског корпуса (око 50 км фронта) преко радио уређаја уживо присуствовао драми. Правој, правцатој херојској драми. Човек умире добровољно! Било је мучно, било је болно... убеђивања, наређивања, претње...није

вредело. На нишану је држао свог колегу Дамира Крајиновића, капетана (из РС Крајине) и није дозвољавао да се изврши наређење команданта!

У једном тренутку, тишина. Јавио се Крајиновић и известио плачући „Крунослав се више неће јавити...“ Уследили су плотуни из свих хаубица... Тако је отишао херој!

12:35

(одговор провокатору под надимком doda)

Слушај бре ти, ми Срби нисмо самоубице већ ратници. Ко ће кад погинути зависи од много фактора. Прво, Божја воља или одлука, а онда знање, вештина, храброст, сналажљивост у борби, снага непријатеља и још много тога. 

Нисам ја бежао од смрти, већ ме није хтела.

Ко зна зашто се тако одиграло. Морао је неко и да преживи, иначе, ко би поново ратовао када будемо ослобађали Косово и Метохију за сва времена!

Чекајте нас „и ми ћемо сигурно доћи... да остаримо заједно...!“

 
Објавио CubuCoko at 23:00

Share this post


Link to post

Vučić u intervjuu za “WSJ” najavio brisanje Kosova iz Ustava!

 

10.05.2015 .

 

 

Vučićeva skandalozna izjava da će pokrenuti inicijativu za brisanje Kosova iz Ustava Srbije zarad evropskih integracije izgleda da nije posebno interesantna domaćim medijima – namerno ili slučajno, prosudite sami.

U tekstu se navodi da premijer Srbije, Aleksandar Vučić, “pokazuje znake” da će predložiti izmene Ustava kojima će se izbaciti odredba o Kosovu kao srpskoj pokrajini zarad sticanja članstva u Evropskoj uniji.

“Wall Street Journal” (WSJ) napominje da se Vučićeva vlada protivi priznavanju nezavisnosti Kosova, ali dodaje da bi ovaj potez olakšao proces priznavanja Kosova nekoj budućoj srpskoj administraciji.

Vučić je u intervjuu za WSJ još dodao da ne isključuje mogućnost izmene preambule Ustava u kojoj piše da je “Kosovo sastavni deo teritorije Srbije”.
– See more at: http://www.teleprompter.rs/skandal-vucic-u-intervjuu-za-wall-street-journal-najavio-brisanje-kosova-iz-ustava.html#sthash.1Xmnpc8R.dpuf

Share this post


Link to post

Треба нам браћо Срби и Косово и Метохија и Република Српска Крајина и Република Српска,све нам то треба јер све то НАШЕ ЈЕ!

Знамо да је сада ситуација крајње неповољна за нас Србе,али сетимо се Јеврејског поклича док нису створили своју државу :"догодине у Израелу" тако би ми и ми Срби требало да се понашамо

 

dogodine_u_kninu.jpg?w=510&h=198

Share this post


Link to post

Da drzava hoce usvojila bi jedan simbolican gest ... Da zvanicno dok se ne oslobode sve Srpske zemlje da spusti zastavu na pola koplja ! I da ceo svet zna zasto je to ucinjeno ....

Share this post


Link to post
Николић нуди „Титово решење“

 

 

Ова платформа ће косовским Албанцима дати овлашћења републике, али ће Косово бити у оквиру Устава Србије. Идеја је да Косово, иако према Уставу Србије има статус покрајине, добије овлашћења каква имају републике у федерацији.

Практично, север Косова, односно, Заједница српских општина, би био третиран према Уставу Србије, а део изван Заједнице српских општина, третирао би се по Уставу из 1974. године, наводе медији.

Устав из 1974. године је Албанцима дао Уставни суд, а такво решење је донето у времену владавине Јосипа Броза Тита.

Share this post


Link to post

Popis na Kosmetu iz 1455

 

 

Dobošar - maj 30, 2015

 

Aleksandar-Vucic-na-Kosovu-24-670x446.jp

 

Ova ogromna albanska većina koja je trenutno činjenično stanje, zajedno sa ilirskom hipotezom o albanskom poreklu, predstavlja temelj prava koje taj narod polaže nad tlom o kome se govori.

Svakako, možete reći da nije bitno ono što se dešavalo pre pet stotina godina te da je bitno samo ono što važi danas, i to je tačno. Ali je takođe tačno i da Albanci falsifikuju istoriju jer shvataju da je istorijsko pravo jednako važno kao i faktično stanje. Stoga, ne možete reći da je sadašnjost bitnija od prošlosti.

 

Naime, otomanski defter (odnosno opšti katastarski poreski popis) iz 1455. godine koji je skupljen u zemlji Brankovića (drugim rečima, otprilike isto što je danas teritorija Kosova i Metohije) zabeležio je neverovatnu stvar: situacija tada je bila obrnuta u odnosu na današnju, i to drastično.

Osmanlijski popisivač je zabeležio da na KiM postoji 480 naseobina u kojima živi 13.696 odraslih muškaraca, 12.985 kuća, i još 14.087 nosioca domaćinstava (pošto je postojalo i 480 udovica). Neki odrasli muškarci nisu imali svoje kuće, pa su tako zabeleženi kao siromasi. Neke kuće su deljene na više domaćinstava.

Pažljivim proučavanjem onoga što je zabeležio osmanlijski popisivač na KiM ustanovljena je frapantna etnička struktura stanovništa.

Sredinom 15. veka postojalo je skoro 13.000 srpskih kuća u svih 480 sela i varoši na Kosovu i Metohiji. Pored naših, tu je bilo i 75 vlaških domaćinstava u 34 sela, 46 albanskih u 23 sela, 17 bugarskih u 10 sela, pet grčkih u Lauši i Vučitrnu, jedno jevrejsko u Vučitrnu i jedno hrvatsko.

Od svih imena i prezimena koja se pominju u popisu, 95,88 odsto su bila srpskog porekla, 1,90 odsto romanskog, 1,56 neutvrđenog, 0,26 albanskog, 0,25 grčkog, i tako dalje.

Dakle, pre 500 godina, postojalo je na Kosovu samo 46 albanskih domaćinstava u 23 sela (u proseku dve kuće po selu, nijedno jedino čisto albansko), dok je srpskih bilo skoro 13.000 u svih 480 naseobina. Slovima: trinaest hiljada u četiri stotine i osamdeset mesta naspram četrdeset i šest u dvadeset i tri. I ne samo to nego ne postoji zabeležen čak ni jedan jedini toponim albanskog porekla (uostalom, i danas Albanci na KiM uglavnom koriste srpske toponime, počev od imena samoproklamovane države Kosovo koje na albanskom jeziku ne znači ništa, odnosno, imena koje je srpskog porekla, pa sve do naziva prestonice – Prištine).

U 14. veku etnička struktura je bila još dramatičnija; naime, Dečanska hrisovulja iz 1330. godine sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i današnjoj severnoj Albaniji, na metohu manastira Visoki Dečani, pa tako znamo da su od 89 sela samo tri bila albanska, te da su od 2.166 zemljoradničkih gazdinstava i 2.666 stočarskih samo 44 bila albanska, drugim rečima 1,8 odsto.

Ne-srpsko stanovništo na teritoriji Kosova i Metohije do kraja tog veka nije prelazilo 2 odsto.

Najpopularnija muška imena na KiM 1455. godine su bila Radislav, Bogdan, Radica, Stepan i Nikola, dok su ženska bila Olivera, Radislava, Stojislava, Jelena, Stanislava, Vladislava i Vlkosava (odnosno Vukosava, jer je “l” vremenom prešlo u “u”; isto se desilo i sa imenicom “vlk” koja je postala “vuk”). Vek ranije, najpopularnija muška imena na istom tlu su bila Rajko, Miloš, Radoslav, Bogoje, Doroslav, Bogdan, Priboje i Milovan.

Inače, zvanični naziv ovog za nas važnog osmanskog dokumenta je bio “Defter za Vukovu oblast”. Veličine je 30 dž 12 centimetara, uvezan je u kožni povez i predstavlja jednu celinu bez ikakvih interpolacija. Obuhvata 240 folija, odnosno 480 stranica. Pisan je na belom papiru crnim mastilom, i to veoma lepim rukopisom.

 

Oblast Brankovica Opsirni Katastarski Popis Iz 1455 Godine

http://www.scribd.com/doc/98035320/Oblast-Brankovica-Opsirni-Katastarski-Popis-Iz-1455-Godineh

Share this post


Link to post

Одличан текст! Покушаћу да нађем код себе једну необичну етничку/етничковерску карту Космета с краја 19. века...па ћу је поставити. Тешко да је неко налетео на ту карту.

 

А ово је нешто што нам је познато, један од разлога борбе за ''угрожени народ и његова'' ког неки зли Срби тлаче.

 

 

БИВШИ АМЕРИЧКИ ЗВАНИЧНИЦИ ЗГРЋУ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

 

БЕОГРАД, 6. ЈУНА /СРНА/ - Бивши амерички званичници згрнули су од 1999. године милијарде евра послујући на Косову у области инфраструктуре, рудних богатстава, осигуравајућих друштава, али и енергетике - објавио је "Спутњик".

 

310704.jpg

Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт и бивши замјеник шефа Унмикове администрације Џон Кови, нису ни послије рата "отишли" са Косова.

Према подацима које је, како наводи "Спутњик", тешко потврдити, кроз директна или индиректна улагања у ове области, они су заједно зарадили милијарде долара, а с друге стране Србија, са чијом се имовином у ствари на Косову тргује, изгубила је десетине милијарди евра.

Од свих америчких званичника на Косову "најотвореније" послује Весли Кларк који преко своје фирме "Енвидити" из Канаде на Косову држи у рукама готово све што има везе са енергетиком и жели да добије право за неограничено истраживање залиха лигнита, али и прављење синтетичког горива од угља.

Друга по величини америчка компанија АЦМ која послује, што званично, што незванично, на Косову, а чији је власник Олбрајтова, својевремено је била заинтересована за куповину Поште и телекомуникација која у свом систему има српску инфраструктуру "Телекома Србије", али је због притиска јавности одустала од те куповине.

Олбрајтова је ипак нашла начин како да заради који долар преко Косова, па послове њене фирме на Косову води Гануп Тачи, брат шефа дипломатије самопроглашеног Косова Хашима Тачија, који са капиталом Олбрајтове под капом "турско-америчког" конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева.

Овај конзорцијум на чијем челу је бивши замјеник шефа Унмика на Косову Американац Џон Кови, дијелом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје.

Осим тога, ангажовани су на изградњи аутопута од границе са Албанијом до Мердара, чија градња је готово при крају. Олбрајтова послује и са још једним од Тачијевих преко фирме "Одетељон" чија је главна дјелатност трговина грађевинским материјалом.

Другим ријечима, ова фирма снабдијева све фирме које граде путеве или зграде, односно, насеља по Косову.

Фирма "Билдинг Илирије" бави се изградњом стамбених комплекса широм Косова, партнер јој је америчко-турска компанија "Бехтел-Енка" која такође има везе са Олбрајтовом.

Компанија Идриза Тачија "Гео минерали", која се бави екстракцијом минерала, уско је повезана са фирмом Веслија Кларка, а једна од дјелатности којима се бави је и извоз старог гвожђа, махом за Италију, што је једно од најуноснијих занимања на Косову.

Већина стамбеног простора гради се на грађевинском земљишту које је било друштвена имовина Србије, као и на узурпираном земљишту које је било у приватној својини Срба, која досеже вриједност од око десетине милијарди евра.

Уредбом специјалног изасланика УН на Косову, узурпирано земљиште послије 10 година постаје "државна имовина", што је омогућило да ове фирме развију своју дјелатност а тиме и профит у овој области.

Маркетиншка кућа бившег британског премијера Тонија Блера, којом руководи Алистер Кембел, задужена је за "промоцију Косова", а иста компанија такође руководи и већином осигуравајућих друштава на Косову.

"Која сума новца се заиста обрће у свим овим пословима немогуће је стварно утврдити", закључује "Спутњик".

 

 

Извор: http://www.srna.rs

Share this post


Link to post

Одличан текст! Покушаћу да нађем код себе једну необичну етничку/етничковерску карту Космета с краја 19. века...па ћу је поставити. Тешко да је неко налетео на ту карту.

 

А ово је нешто што нам је познато, један од разлога борбе за ''угрожени народ и његова'' ког неки зли Срби тлаче.

 

 

 

Извор: http://www.srna.rs

Dragomi sto je neko reagovao na ove popise , odnosno na ovaj tekst . . .

Ovaj popis stanovnistva mnogo , mnogo govori , ne samo kao popis vec i mnogo drugih stvari  . . .

Jedna recimo od stvarnosti je ta , da se nista nije promjenilo stotinama godina u odnosu gospodar . . .rob . . .

A i jos mnogo drugih nepobitnih cinjenica . . .

Share this post


Link to post

Етничка структура Космета од пре пар векова је свима апсолутно јасна, тад скоро само Срби живе и ту нема спора. Само је од изузетног значаја да ти стари докази и даље негде постоје на папиру. А још је овде занимљивије што су те старе налазе обрадили и на основу њих ову књигу из 1970их написали и приредили муслимани. Јер увек би се нашао неко, у случају да су писали Срби, да и то стави под сумњу.

 

Ево те занимљиве карте о којој сам причао. Ипак није цела територија Косова и Метохије обухваћена, односно нису сва насеља обрађена, јер је карта настала на основу путописа. Тако рецимо фали цело Косовско Поморавље, али је ту горња Топлица...

 

stara%20srbija%201871-77_zpsobiduyph.png

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...