dj-zombi

Treba li Srbiji Kosovo?

Recommended Posts

Francuski film o srpskim enklavama na Kosovu

 

 

25.01.2014 | 12:13 > 13:34 | KIM

Francuski reporteri iz Pariza protekle nedelje snimali su dokumentarni film o životu u srpskim enklavama na Kosovu. “Zahvaljujući ovom dokumentanom filmu, naši sunarodnici u Francuskoj  upoznaće se sa Srbima sa Kosova i Metohije”, rekao je Arno Gujon, organizator filma.

  • 13906485745685_solidarnost_za_kosovo.jpgSa snimanja filma (Foto A. G)

 

Glavna tema ovog filma jeste priča o ocu Ilarionu, igumanu manstira Draganac.

Jedan od francuskih reportera Vensan Išo rekao je da se sa situacijom u srpskim enklavama upoznao kao volonter u organizaciji “Solidarsnost za Kosovo”

Bio sam šokiran zbog teških uslova života u enklavama, a ujedno impresioniran ponašanjem i ulogom monaha u toj sredini. Imao sam želju da nešto lično učinim i ubrzo se rodila ideja o snimanju dokumentarnog filma“, rekao je Išo.

Prilikom snimanja filma ekipa je posetila Gračanicu, Prizren, Štrpce, Brezovicu i Kosovsko pomoravlje. Direktor organizacije “Solidarnost za Kosovo” Arno Gujon rekao je da se nada da će ovaj film podstaći ljude u Francuskoj da pomognu enklavama na Kosovu.

„Zahvaljujući ovom filmu naši sunarodnici u Francuskoj će se upoznati sa Srbima sa Kosova i Metohije i tako uvideti da uprkos teškim uslovima u kojima žive, nisu toliko različiti i da nas mnogo toga povezuje. To je način da javnost podstaknemo da pomognu tim porodicama i monasima,“ kaže Arno Gujon.

Snimanje filma trebalo bi da bude završeno danas u manastiru Draganac. Premijerno prikazivanje očekuje se na proleće.

Share this post


Link to post

HARADINAJ premijer Kosova, SRBI glasali ZA

Nekadašnji komandant terorističke OVK Ramuš Haradinaj, u Srbiji optužen za ratne zločine, izabran je za predsednika vlade samoproglašenog Kosova. Za Haradinaja glasali i poslanici Srpske liste, koji su dobili tri ministra.

Share this post


Link to post
11 hours ago, dragan glumac said:

HARADINAJ premijer Kosova, SRBI glasali ZA

Nekadašnji komandant terorističke OVK Ramuš Haradinaj, u Srbiji optužen za ratne zločine, izabran je za predsednika vlade samoproglašenog Kosova. Za Haradinaja glasali i poslanici Srpske liste, koji su dobili tri ministra.

 

pa koce, nego svoj svoga  ???

zalosno, tuzno i prije svega ludo ..... zato smo, tu gdje- jesmo .......ebiga ::)

Share this post


Link to post

 

Quote

 

Zovem se Milovan, čika Ramuše, i danas bih napunio 18 godina…

 

ja.jpg?w=386&h=257

 

Dragi čika Ramuše, zovem se Milovan, dete sam iz enklave i uskoro punim 18 godina, taman onoliko koliko je i prošlo otkad si nekuda odveo tatu iz sela, valjda da ti nešto pomogne, žurilo ti se pa si ga udarao da požuri i on, a on je pokušavao da se nasmeje da mama i ja ne brinemo ali bi mu krv potekla iz usta čim ih otvori pa nisam smeo da gledam, bilo me je strah…
Valjda je i njega bio strah, ni on nije smeo da gleda, ili nije mogao, oči su mu bile čudne, velike, ogromne a zatvorene. I iz njih je tekla krv, ali tata se ne plaši krvi, hteo je da se nasmeje pokušavajući da pogleda u mami i mene, ali…
Malo sam, priznajem, bio ljut na njega- nikada ne bi otišao bez pozdrava ali tog dana jeste, a baš je bio lep dan, obećao je da ćemo se igrati s loptom čim završi nešto na njivi, a onda si došao ti i odveo ga, a on ni da mahne ili da kaže nešto onom čiki što što me je udario pesnicom u glavu, pa valjda ljut što sam se rasplakao šutirao i udarao o onu divnu staru krušku pred kućom dok sve nije postalo mrak…
Bila je to zaista prelepa kruška, moje omiljeno drvo, tata je okačio i ljuljašku o nju a one čike što su došle s tobom- mamu, golu i krvavu…
Ne znam šta joj se dogodilo, sve je postalo mrak, čuo sam samo kako zbog nečeg vrišti i moli da joj ne rade, pa smeh tvojih drugara, šamare, udarce, neke bezobrazne reči koje danas znam šta znače, pa opet njen vrisak, toliko jak i strašan da sam znao da je nešto jako boli, a onda tišina!
Ja sam krišom gledao na jedno oko, ono što mi je manje bilo krvavo, video sam kako izlaze iz kuće, zakopčavaju pantalone, smeju se, ubadaju noževima mog Blekija koji je lajao na lancu i vade nešto iz njega bacajući svud po dvorištu…
Bleki više nije lajao, umorio se valjda, samo je ležao i gledao u mene ali nikako da mahne repom ili bar trepne…                                                              

Opet su me šutirali tvoji drugovi, čika Ramuš. Baš jako, a jedan me je uboh.jpg?w=331&h=310

nožem u nogu i povukao sve do vrha butine, kao da ne zna da decu to boli?!
Ti si se vratio bez tate, ušao si u kuću, sigurno da proveriš kako je mama, pa je opet vrisnula do neba i više se niče ne sećam…
Lažem te, izvini, čika Ramuš, sećam se da sam opet otvorio oko, jedva ali sam ga malo otvorio i bio ljut na mamu i tatu što nisu tu da mi pomognu da ustanem, kao uvek kad bih pao…
Kuća je gorela, baš jako, skoro da ništa nije ostalo od nje a zaboravio sam da iznesem igračke iz sobe i pižamicu, mama će se naljutiti ako je ne obučem pred spavanje.
Ne znam zašto ali mama nije bilo ljuta ni zbog čega, samo krvava, modra i gola, onako vezanih ruku za granu kruške i glave pale na drugu stranu, nisam mogao da joj vidim lice, da joj pokažem da sam pao i da dođe da me podigne…
Samo je ćutala a ja sam plakao ali sam ipak bio hrabar i puzao sam sve do nje, kroz ono što su izvadili iz Blekija i blato da dođe do mame.
Nisam mogao da ustanem inače bih stigao brže, jako me je bolela noga, ona što mi je čika isekao…
U stvari, sve me je bolelo, ja sam bio jako mali, znaš, pa dete mnogo boli kad ga jako šutiraju, udaraju glavu o drvo, iseku uvo…
To se deci ne radi ni kad su najviše bezobrazna, a ja nisam bio, evo pitaj mamu, rekle su mi komšije da je negde morala da otputuje ali će se vratiti.
Nije već 18 godina, a ja još čekam, ljut, i ona je otišla a nije me zagrlila i poljubila…
z.jpg?w=344&h=229

Znaš li koliko mi je zagrljaja i poljubaca ostala dužna, sve brojim i čekam da joj kažem kada se vrati, a tad i ti možeš da je pitaš da li sam nekada bio bezobrazno dete da me onako tuku tvoji drugari dok si ti bio u našoj kući..?
Tata se vratio! Posle sedam godina je došao kući, baš na dan kada sam polazio u školu a neka deca me gađala kamenjem i razbila glavu, a ja sam ih slagao da ću ih reći mami i tati, ali su se samo smejali…
Tata je došao, da, ali mi nisu dali da ga vidim, mada ja mislim da to i nije bio moj tata, jer moj tata je imao i glavu i noge i obe ruke, a ne kao ovaj čika što su ga doneli u nekom ćebetu, ništa nije imao od toga…
Zakopali su ga u jednu rupu blizu one divne kruške, a meni su zavili glavu i odveli me kod komšija, oni žive odmah do žice, valjda da ne smetam dok to urade, pa sam čekao čitav dan, tu sam i prespavao ali tata nije došao iako su mi rekli da su i on i mama uvek tu sa mnom, a nisu!
Valjda bi ih video da jesu, mada nekad osetim kao da me mama zagrli i poljubi, onako kako je uvek radila, najnežnije na svetu, ali se okrenem, potrčim, zovem je, no…
Nisam smeo dalje od one žice inače bih je možda stigao, sigurno je otišla u vinograde…
Nema veze, umem ja da čekam! Ako nešto zaista umem to je da čekam između ovih kalemova žica i računam koliko su mi zagrljaja i poljubaca ostali dužni mama i tata..?
Samo kad se vrate videće oni svoje, moraće da me ljube dva dana i dve noći bez prestanka, a to nije ni pola…
Bio sam, priznajem, ljut i na tebe čika Ramuš, ali više valjda nisam, ne znam?!s.png?w=416&h=190
Možda i jesam, ali mi kažu da više ne smem da budem jer si ti naš drugar sad!
Ne moj, ovih čika koji se brinu da nam u enklavama bude super i da dobijemo one pakete sa nekom hranom, što nam donesu kad su neki izbori, ali otvorene i poluprazne.
I oni su dobri ljudi, sve su ti oprostili, a praštanje je vrlina, samo što njima nisu odveli mame i tate, i tukli ih onako male, ali nisu oni krivi zbog toga već ja!
Tako kažu, jer ti si sad naš prijatelj i za sve što nam se dogodilo krivi smo mama, tata i ja, nismo smeli da ostanemo u kući kad ste ubili seku dok se vraćala iz škole jednog dana, ali smo opet ostali i samo vas naljutili!
Nadam se da više nisi ljut na mene, sad smo drugari, ove naše čike te vole i zakleli su se da će te slušati, a kad nekog slušaš onda mora da si sjajan lik, inače ne bi oni glasali za tebe nikad!
Ne bi, zbog svega onog što si uradio meni i mojima, još tolikim porodicama, još stotinama porodica nalik našoj, ali sami smo krivi, zar ne?!
Sad će sve da bude super, kao nekad!

Sedim na ljuljašci, još je na onoj mojoj kruški, baš na grani gde su okačili mamu da visi, i čekam…
Čekam familiju, trebalo je već da stignu, pomen mi počinje za pola sata, pop je odavno došao…
A, nisam ti rekao da su me ubili onog dana kada su odveli tatu i obesili mamu..?
Da, umro sam kad si mi ono stao kolenom na grudi i valjda slučajno prerezao vrat…
Umro sam gledajući na ono jedno oko mamu, golu, krvavu i modru, ona nije gledala u mene…
Ne ljutiš se što sam izmislio ostalo, morao sam, ti si sad dobar i…
Da sam živ sad bih napunio 18 godina, ali nema veze, ionako su mi sve igračke izgorele u kući, s čim bih se igrao čekajući da se mama i tata vrate?!
Zovem se Milovan, čika Ramuše, lepo piše na spomeniku, imao sam godinu dana kada si došao u naše selo da odvedeš tatu da ti nešto pomogne…


Mihailo Medenica

 

Dva u jedan 10/09/2017

 

 

 

Share this post


Link to post

Mi nismo  svjesni znacenjea  istoriskih rjeci okupatora ; " nismo vas vojno porazili , al cemo vas uciti " . . . 

Na okup Srbi , ako zelite opstanak . . .

Share this post


Link to post
On 17. September 2017 at 11:45 PM, dragan glumac said:

Kosovo je srce Srbije, koje je Haradinaj licno svojom rukom i nozem vadio.

 

Kosmet je toliko "srce", da bivsim Vojvodama ne smeta da Srbi ucestvuju u radu parlamenta takozvane drzave Kosova i sa istim tim Haradinajom sklapaju koalicije. Ko koga tu laze? Srpska Lista produzena ruka SNSa, zna se, kakva je to politika. Kosmet je nasa rak rana, gledajmo da sacuvamo Rasku i istocnu Srbiju, koja se polako prazni, ovo juzno od Ibra je odavno vec izgubljeno, jos pre Slobe, on je samo ubrzao proces. 

Share this post


Link to post

e rođaci gde smo mi u svemu ovom čudu koje se valja i odlučuje o našim životima

 

 

 

BRAĆA BARJAKTARI MEĐU G

Bio sam pomalo iznenađen”, kratko je prokomentarisao Ivica Dačić, inače prilično elokventan ministar spoljnih poslova Srbije, prošlonedeljnu situaciju u kojoj se našao u Vašingtonu, pre susreta s generalom Herbertom Mekmasterom, savetnikom za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa.

 

Nekoliko trenutaka pre početka sastanka, Dačiću je pristupio četrdesetogodišnji muškarac, za kojeg je bilo očigledno da je poverljiv Mekmasterov saradnik, pružio ruku i predstavio se na kvalitetnom srpskom: “Dobar dan, ja sam s Kosova i zovem se Ilji Bajraktari”.

 

LAVNIMA ZA BEZBI dok je Dačić kod saradnika pokušavaoda dozna ko je misteriozni Albanac koji sedi uz Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, započeo je sastanak šefova diplomatija zemalja Zapadnog Balkana, Albanije, BiH, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, s Mekmasterom, odakle je kasnije poslan službeni izveštaj prema kojem se “razgovaralo o tome kako SAD i zemlje Zapadnog Balkana mogu produbiti i proširiti koordinirane napore u promovisanju mira, prosperiteta i vladavine zakona svuda u regiji, uključujući i suprotstavljanje izazovima kao što su korupcija ili organizovani kriminal”.

EDNOST SADKada se vratio u Beograd, Ivica Dačić je novinarima prepričao događaj iz Vašingtona, uz opasku: “Sada je jasno zašto Amerika vodi takvu politiku”. Bila je to aluzija, kako se dvojica misterioznih muškaraca nalaze iza Trampove odluke da ne menja dosadašnju američku politiku na Balkanu, a kamoli povuče priznanje Kosova. Aluzija se odnosila na braću Iljbera i Iljija Bajraktarija, nekadašnje kosovske izbeglice, koji su se, kao u holivudskom filmskom scenariju, popeli na izuzetno visoke položaje u bezbednosno-obrambenim strukturama Sjedinjenih Američkih Država.

Njihova priča započela je 1999. kada je NATO bombardovao Srbiju. Među hiljadama izbeglica u Makedoniji nalazio se i Iljber Bajraktari, koji je u to vreme radio kao vodič za američku TV stanicu ABC. Nekoliko meseci posle, Bajraktari je dobio američku izbegličku vizu i stigao u Vašington, gde je mesecima stanovao kod ABC-jevih novinara s kojima je radio na Kosovu.

 

Pouzdan operativac

 

Tako je započela karijera Iljber Bajraktarija, koji je diplomirao na Prinstonu, zaposlio se u američkoj administraciji i već 2008. radio u Iraku s bivšim direktorom CIA Dejvidom Patreusom, a sada je viši direktor za politiku u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD. U međuvremenu u SAD je stigao stariji brat Ilji, koji je diplomirao na Harvard Kenedi Školi za upravljanje, potom ušao u obaveštajnu zajednicu, gde je bio zadužen za politiku prema Avganistanu i Indiji, a nakon toga, postao član savetničke ekipe generala Martina Dempsija, zapovednika Zajedničkog stožera Oružanih snaga SAD. U međuvremenu, braća Bajraktari su 2004. postali američki državljani.

U stvari, još 2016. godine braća Bajraktari su u pojedinim medijima opisivani kao izuzetno uticajan dvojac za vreme Obamine vladavine. Tako je Karl Vug, koji je bio viši savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti u Obaminoj administraciji izjavio kako “nikad još nije čuo da dva brata imaju takav uticaj iza scene u Pentagonu, poput njih dvojice”. Opisano je kako je Ilji Bajraktari redovno pratio ministra obrane Eštona Kartera prilikom putovanja u insotranstvo i učestvovao na službenim sastancima. Jli Bajraktari bio je zadužen za spoljno političke operacije koje je vodio Pentagon na području Irana i Iraka, a učestvovao je i na izradi nuklearnog sporazuma s vlastima u Teheranu. U izjavi za Medium.com rekao je kako je njegov “posao da se realizuju vizije najvažnijih Obaminih saradnika”. Manje od četiri meseca kasnije, Donald Tramp je postao predsednik SAD. Većina demokratskih kadrova napustila je državnu službu i otišla iz Vašingtona, i slična sudbina čekala je Jlia i Jlbera Bajraktarija. Ali u februaru je došlo do prvog velikog skandala u Trampovoj administraciji, koji je, posredno, pomogao braći.

Ovi momci se ne zezaju već žele da svet izgleda kako to oni žele i pokušavaju da prisile Trampa da im se prikloni”.

 

oni se ne zezaju a srpski političari nemaju pojma ni sa kim sede kako je to sam i priznao ministar vajnskih poslova Dačić e rođaci što bi se reklo patuljci pojma nemaju

10.12.2017. 09:28h

izvor:kurir

 

Share this post


Link to post

"oni se ne zezaju a srpski političari nemaju pojma ni sa kim sede kako je to sam i priznao ministar vajnskih poslova Dačić e rođaci što bi se reklo patuljci"

 

 

Како ће Дачић шта знати кад су му критеријуми за савјетнике у министарству, величина сиса и количина силикона.

Па се сад нешто ишчуђав.

 

Направио је спрдњу од министарства, а уз помоћ остале братије спрдњу од владе и државе.

Share this post


Link to post
1 hour ago, kuvar said:

"oni se ne zezaju a srpski političari nemaju pojma ni sa kim sede kako je to sam i priznao ministar vajnskih poslova Dačić e rođaci što bi se reklo patuljci"

 

 

Како ће Дачић шта знати кад су му критеријуми за савјетнике у министарству, величина сиса и количина силикона.

Па се сад нешто ишчуђав.

 

Направио је спрдњу од министарства, а уз помоћ остале братије спрдњу од владе и државе.

najverovatnije da smo zato tu gde jesmo

Share this post


Link to post

Danas Kosovo, sutra Preševo i Bujanovac, a od tu ko zna gde? Šiptari sanjaju svoj velešiptarluk do Niša!

 

Sa poštovanjem do dj-zombija ali odreči se Kosova je podosta priglupo, jer šiptari ne žele mir nego rat. Ovo sad je samo zatišje pred buru. Mišljenje da više neće biti rata, odnosno da će se šiptari pomiriti samo sa Kosovom je jako naivno. Šiptari nemaju šta da izgube, nego naprotiv, mogu samo još da dobiju. Oni još nisu ostvarili svoju "Iliridu" u Makedoniji, Ćamuriju i pripojili jug Crne Gore, mada rade i na tome kako se vidi sa Zaevom i Milom. Sukob sa njima u nekoj bliskoj ili daljoj budućnosti je dakle neizbežan.

 

Samo onaj ko je spreman, taj pobeđuje. Samo jaka vojska može da nas spasi i niko drugi, niko drugi nas neće braniti. Mi smo danas sami u ovom svijetu i nemamo prijatelja.

Share this post


Link to post
21 hours ago, đek said:

Danas Kosovo, sutra Preševo i Bujanovac, a od tu ko zna gde? Šiptari sanjaju svoj velešiptarluk do Niša!

 

Sa poštovanjem do dj-zombija ali odreči se Kosova je podosta priglupo, jer šiptari ne žele mir nego rat. Ovo sad je samo zatišje pred buru. Mišljenje da više neće biti rata, odnosno da će se šiptari pomiriti samo sa Kosovom je jako naivno. Šiptari nemaju šta da izgube, nego naprotiv, mogu samo još da dobiju. Oni još nisu ostvarili svoju "Iliridu" u Makedoniji, Ćamuriju i pripojili jug Crne Gore, mada rade i na tome kako se vidi sa Zaevom i Milom. Sukob sa njima u nekoj bliskoj ili daljoj budućnosti je dakle neizbežan.

 

Samo onaj ko je spreman, taj pobeđuje. Samo jaka vojska može da nas spasi i niko drugi, niko drugi nas neće braniti. Mi smo danas sami u ovom svijetu i nemamo prijatelja.

Majkane !

Njesmo mi ni imali saveznike !

Da smo ih imali , do sada bi se bar neki pokaza , osim , koliko toliko Russi)  . . .

A too , da pobjeduje ko je spreman ,  i ima jaku vojsku , "da" , al kad se pederaskolezbiskogovnarski dobrotvori , opredjele za ustaskoiridentskobaliske govnare . . . "nemas sanse" . . .

Jer to su tolike "rpe " govana , na jednom mjestu  ,  tako da je nemoguce bilo sta , ocekivati . . .

Sva su mi ta mjesta poznata . . . al , stas . . . morda da naidu bolja vremena . . .

Share this post


Link to post

Ово је масовна гробница у Ђаковици у којој су тела киднапованих и убијених Срба!

 

Д. ЗЕЧЕВИЋ | 30. април 2018.

 

Фото: Приватна архива

ЂАКОВИЦА - Годинама су тела киднапованих Срба трулила у смећу. Не само што су их киднаповали и зверски убили на правди Бога, већ су их бацали у сметлиште где су бацане животиње и други отпаци.

 

 

Овим речима из Удружења киднапованих и убијених Срба коментаришу откриће масовне гробнице на периферији Ђаковице где се, како сумњају, налазе посмртни остаци двадесетак киднапованих и убијених Срба. Из Удружења истичу да су постојање масовне гробнице на сметлишту и у шахти прекривреној бетоном открили Албанци јер је, како сматрају, или некоме прорадила свест, или нису више могли да подносе смрад који се ширио. 

 

Из Удружења наглашавају да је коначно срушен зид албанског ћутања о постојању масовних гробница са телима убијених Срба и очекују судске процесе против киднапера, односно команданата “ОВК” који су, како истичу, одговорни за киднаповања и убиства невиних српских цивила.

- Већ пуних двадесет година наше породице чекају правду и зато се надамо да ће до 1. маја, када се навршава 20 година од првих отмица Срба на КиМ, Специјални суд за злочине “ОВК” коначно процесуирати одговорне за киднаповања и убиства Срба подизањем првих оптужница - истиче Сима Спасић, председник Удружења киднапованих и убијених Срба.

Djakovica-masovna%20grobnica%201%20-foto%20privatna%20arhiva.jpg

 

Иначе, представници Еулекса, косовске полиције и Комисије за нестала лица Владе Србије већ две недеље истражују масовну гробницу на периферији Ђаковице у којој су до сада пронађене кости три особе. Истовремено, из Удружења киднапованих и убијених Срба истичу да имају дојава о постојању и других масовних гробница на КиМ.

Djakovica-masovna%20grobnica.jpg

Share this post


Link to post

SRPSKO SRCE JOHANOVO

 

 

 

Pitao sam meštane, ko je taj čovek? Oni su odgovorili: "Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana, kaže Veselin Dželetović
 

BEOGRAD – Veselin Dželetović, autor romana “ Srpsko srce Johanovo”, nije ni slutio da će istinita priča o Nemcu Johanu Vagneru koga je Dželetović upoznao 2004, na razvalinama srpskog groblja u jednom kosovskom selu, biti temelj da neverovatna i istinita priča postane roman, i da će neko poželeti da upravo prema njegovoj knjizi  snimi film.

 

- Nosio sam knjige na Kosovo, i otišao na sahranu. Od cele porodice ostao je samo dečak, kome su Albanci kidnapovali oca i povadili organe. Oko pet godina kasnije, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, petorica Šiptara upala je u kuću i prvo su ispred kuće preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila, jer nije mogla da podnese sramotu - kaže Dželetović , i dodaje:

 

- Bilo je nas desetak na sahrani te žene, i na groblju koje su Šiptari gotovo uništili, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora. Prema njegovom kazivanju, cela priča postala mu je još čudnija kada je na groblju, tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga.

 

- Pitao sam meštane, ko je taj čovek? Oni su odgovorili: "Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici." Uglavnom, nešto je Johana "teralo" da istraži o čemu se radi. Uspeo je, objašnjava Dželetović, čak da pronađe kuću u Albaniji u kojoj je Jovan "operisan", odnosno - vađeni su mu organi, dok se nije stiglo i do srca.

 

- Doskora ni ja nisam znao da se radi o onoj Žutoj kući koja je pominjana u medijima jer ju je Johan zvao samo "kuća". Pažnju mu je priviklo đubrište pored zgrade koje je krišom snimio, a tu se nalazili špricevi i ambalaže lekova koji se koriste pri presađivanju organa. Podatke je 2003. Johan dao nemačkoj obaveštajnoj službi, preko narednika koga sam pomenuo, kao i koordinate u blizini mesta Burela.

 

Dao im je i preciznu skicu kuće, a jednu je i meni nacrtao kada smo razgovarali te 2004. godine. A sve se završilo, objašnjava Dželetović, time što je Milanov ujak pristao da Johan usvoji dečaka, ali tek pošto mu je ovaj obećao da će preći u pravoslavlje, da se dečakovo ime i prezime neće menjati i kako će poslednji potomak ove porodice ostati u kontaktu sa svojima. Dželetović ističe da je neka imena u romanu promenio najviše zbog toga da Jovanov sin ne bi dalje bio "uvučen" u priču, jer je već dosta propatio.

 

Novinar i aktuelni predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun kaže da je i sam više puta bio svedok tragičnih sudbina našeg naroda na Kosovu, da su mnoge priče neispričane, a svaka je na svoj način tragična. Dželetovićev roman je istina koja zaslužuje pažnju.

 

- Ono što je zabeleženo moramo da čuvamo, i da pišemo. Istoriju moramo mi da pišemo, a ne da nam pišu drugi. Zato treba što više, pisati, snimati. Trgovina organima je deo tragične sudbine Srba tokom borbe za opstanak na Kosovu. Međunarodne snage će pokrenuti istragu, a ovaj roman takođe može da pomogne - smatra Drecun.
 

Crkvena zvona u Johanovom snu

 

Nakon presađivanja srca, Johan je počeo da sanja, a u san ga je uvek uvodilo crkveno zvono.Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali još nije video ljude.Nakon nekoliko dana, u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči.Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su, posle mesec-dva, postali - noćne more. Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem, Azemom koji nije bio pristalica Republike Kosovo. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik. Italijanska vezaKada je uspostavljen kanal šverca sa Italijom, počela je i trgovina ljudskim organima. U Italiji je otvoreno mnogo privremenih, mobilnih hirurških bolnica koje su se stalno premeštale. Bilo ih je i na brodovima. Kosovo je postalo glavna magistrala za trgovinu ljudskim organima, a glavna deonica Prizren, Klina i Istok, navodi Dželetović.

 

 

Crne brojke iz Žute kuće

 

Prve podatke o trgovini ljudskim organima na Kosovu u javnost je iznela bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi. Ona je objavila da je 1999. oko 300 Srba oteto i transportovano u Albaniju gde su im vađeni organi, koji su poslati u Italiju, odakle su distribuirani u klinike širom Evrope. Prema izveštaju Dika Martija Savetu Evrope od 12. decembra 2010. organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je Hašim Tači i Drenička grupa.

Share this post


Link to post

Ramuš Haradinaj, bivši vođa zloglasnog OVK, terorista i zločinac koji trenutno sedi u fotelji predsednika vlade u Prištini, nikada neće zaboraviti batine koje je u maju 2000. godine dobio od jednog ruskog specijalca. Ma koliko se trudio da to zataška i sakrije od javnosti, na fotografijama se vidi crno na belo da je bahati Ramuš izvukao deblji kraj u tuči koju je sam isprovocirao. 

Slike njegove razbijene glave umotane zavojem i smrskanog nosa najbolje su svedočanstvo batina koje je tada popio u okršaju sa pripadnikom ruske padobranske jedinice iz sastava Kfora.

 

43027_haradinaj-ramus-pretucen-foto-snp-nasi2_f.jpg?1524596665SNP Naši

Ruski padobranac vodi prebijenog Haradinaja

 

43026_haradinaj-10_f.jpg?1524596674Privatna arhiva
 
 
43025_haradinaj-8_iff.jpg?1524596687
 
 
 
 
 

Share this post


Link to post

Na prve dve fotografije ;Haradinaj je u kaficu divljao i provocirao ruske specijalce , da bi jedan ustao i rekao da izadu napolje .

Rezultat je vidljiv na prve dve fotografije .

 

Na poslednjoj fotografiji ; je Haradinaj posle izazivanja sukoba sa Rugovinim borcima .

Tada je i ranjen .

Share this post


Link to post
On 5/3/2018 at 6:19 PM, grom said:

Na prve dve fotografije ;Haradinaj je u kaficu divljao i provocirao ruske specijalce , da bi jedan ustao i rekao da izadu napolje .

Rezultat je vidljiv na prve dve fotografije .

 

Na poslednjoj fotografiji ; je Haradinaj posle izazivanja sukoba sa Rugovinim borcima .

Tada je i ranjen .

lepe fotografije  ;D

Share this post


Link to post

LAZAREVIĆ: NATO NA USKRS 1999. KRENUO U KOPNENU OFANZIVU NA SRBIJU

 

 

Tanjug | 09. jun 2018. 16:55

Foto M. Anđela

General u penziji Vladimir Lazarević, tvrdi da su snage Alijanse 9. aprila te godine pokušale kopnenu invaziju .Dobili su po prstima i više im to nije palo na pamet!

General u penziji Vladimir Lazarević, koji je u vreme agresije NATO na Srbiju 1999. godine bio na čelu Prištinskog korpusa Vojske SR Jugoslavije, tvrdi da su snage Alijanse 9. aprila te godine pokušale kopnenu invaziju, ali da je njihov nalet zaustavljen nakon višečasovne borbe .

Lazarević je za “Politiku” govorio o periodu skoro tromesečnog bombardovanja naše zemlje i o dešavanjima na borbenoj liniji u centralnom delu Kosova i Metohije.

– Moram da kažem, jer se o tome skoro uopšte nije govorilo i malo se zna, da su pripadnici snaga NATO, osim svakodnevnih vazdušnih napada i bombardovanja teritorije Kosova i Metohije, 9. aprila 1999. godine, mislim da je to bilo na Uskrs, pokušali i kopnenu invaziju na našu zemlju – rekao je Lazarević.

– Odbranili smo se i zaustavili napade nakon višečasovne borbe. Hrabro i viteški suprotstavili smo se brojčano jačem neprijatelju na pojasu od petnaestak kilometara duž srpsko-albanske granice. Odbili smo sve njihove napade i nasrtaje – rekao je general i dodao da nikada posle toga pripadnici NATO-a nisu pokušali da “ponovo krenu kopnenim putem na nas”.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...