Sign in to follow this  
raspucin

Hrvatska:sudjenja sa politickom aromom

Recommended Posts

Хрватска: Суђења с политичком аромом

Од 3.666 оптужених за ратне злочине у Хрватској до прошле године 3.604 су гоњени због „агресије на Хрватску”, а свега 62 су били припадници хрватских оружаних снага

Од нашег сталног дописника

Загреб, 8. априла– Међу најозбиљнијим проблемима с којима се Хрватска сусреће на свом путу у Европску унију јесте стање правосуђа, што се редовно истиче у свим извештајима међународних организација које прате напредак транзиције у земљама насталим из претходне Југославије. Најкраће речено – на шта у редовним полугодишњим извештајима указује на пример мисија ОЕБС-а у Хрватској – видљив је „етнички приступ” у правосудном третирању ратних злочина тако што су се годинама олако и често без озбиљнијих доказа за то оптуживали грађани српске националности, а врло тешко припадници хрватских оружаних снага. Уз то, овим другима се олако опраштало оно што су учинили, док су они први осуђивани за ратне злочине и у случајевима који нису имали никакве везе с тим тешким кривичним делима. О томе најбоље говоре примери таквог осуђивања у којем су наводни починиоци суђени због крађе постељине и посуђа, што им је, ако су Срби, третирано као ратни злочин, док су починиоцима Хрватима и најтежи ратни злочини третирани као обични, па би се на њих примењивао и закон о аболицији иако је он донет само за ослобађање од кривичног дела оружане побуне.

Најновији извештај „Хјумен рајтс воча” из Вашингтона оцењује да је протекле године у Хрватској „дошло до скромних постигнућа у поштовању људских права”, а да се „кључни проблеми који још постоје односе на наслеђе из рата 1991–1995”. Констатује се да је остварен „али још увек недовољан напредак” у отклањању преосталих препрека које стоје на путу повратку и реинтеграцији избеглих Срба, у чему свој негативни утицај има и однос према ратним злочинима.

Према подацима државног тужилаштва, до прошле године у Хрватској је за ратни злочин пријављено преко 4.900 особа, од чега је против 3.666 покренут поступак. Од тог броја 3.604 је кривично гоњено због „агресије на Хрватску” и то најчешће у одсутности, што значи да су углавном Срби, док су свега 62 били припадници хрватских оружаних снага. На крају је оптужено око 1.500 особа, опет највећим делом Срба, а до краја 2006. године од тога је осуђено 611 особа и ослобођено 245. Међу осуђенима свега 12 су били припадници хрватских оружаних снага, односно војске и полиције. Нико од Срба није осуђен на мање од пет година затвора.

Уз ово треба подсетити и да је на основу закона о општој амнестији од кривичног гоњења за оружану побуну против РХ ослобођено око 21.000 грађана српске националности. Међутим, многе такве оптужбе одмах су „претворене” у оптужбе за ратне злочине за које се масовно осуђивало у одсутности. Уз то, исти закон искоришћен је да се ослобађају и неки хрватски починиоци ратних злочина иако се закон изричито није могао примењивати на најтеже повреде хуманитарног права. Тако је, на пример, применом закона о општој амнестији својевремено ослобођен Антун Гудељ који је 1991. убио шефа осјечке полиције Јосипа Рајхл-Кира који је сметао заговорницима рата јер је успешно смиривао тензије између Срба и Хрвата, ослобођени су хрватски војници који су 1991. године побили целу српску породицу у Новској, Туђман је ослободио Динка Мијатовића који је почетком 1992. метком у потиљак на обали Драве убио директора филијале Југобанке у Подравској Слатини Николу Косића итд.

Посебан облик притиска на Србе, који и даље представља озбиљну кочницу њиховом масовнијем повратку из избеглиштва (што указује да се не ради о „случајном” пропусту) јесу и даље бројне „тајне” потернице и оптужнице које се изненада активирају када се неки повратник појави на граници, па чак и после неколико његових претходних улазака у Хрватску.

Посебна прича је квалитет самих суђења о чему сведоче примери троструког ослобађања полицајца Михајла Храстова који је 1991. на Коранском мосту у Карловцу ликвидирао 13 резервиста ЈНА који су се предали, несанкционирање „због процедуралне грешке” убица српске породице Зец у Загребу, иако су детаљно описали и признали тај злочин који је послужио као „стимуланс” одласку бројних Срба из Загреба итд., па до тога да се и у оним случајевима где се осуди покоји хрватски актер ратних злочина скоро у правилу то чини само с најистакнутијима док се остали починиоци у истом случају ослобађају или чак ни не оптужују. О томе говори пример првог суђења за ратни злочин хрватским починиоцима, тзв. госпићкој групи, где су осуђена само тројица, с Орешковићем и Норцем на челу, иако је у ликвидацијама Срба учествовао већи број њихових потчињених, а слично се догодило и на суђењу хрватским војницима који су убили групу цивила у Паулин Двору – осуђен је само један, а у ликвидацији је учествовао цели вод.

С друге стране, још увек се избегава кривично гоњење починилаца ратних злочина над Србима на пример у Сиску, где их је и највише убијено 1991. године, затим за присилно исељавање српског становништва из села на подручју Славонске Пожеге, спаљивање тих села и ликвидација свих преосталих становника о чему постоји и писана наредба и др.

Чињеница је да хрватско правосуђе и у вези третирања ратних злочина полако и мукотрпно напредује, али је то још увек далеко од оног како се замишља да би једна демократска и грађанска земља требало у томе да поступа, што оставља утисак да су још увек јаке оне друштвене снаге које сматрају да су криви увек они „други”.

Радоје Арсенић

[објављено: 14.04.2008] Politika

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this