KLASNIC BOY

Uspesni sportisti rodjeni u Krajini

Recommended Posts

sm-jasna-2.jpg

Jasna Šekarić

Јаsna Šekarić (Osijek, 17.12.1965., rođ. Brajković) је srpska sportašica i reprezentativka Srbije u streljaštvu. Višestruka je оlimpijska, svjetska i evropska prvakinja.

Više puta je proglašavana za najbolju sportašicu SFRJ, SCG i Srbije, а 2000. godine Svjetski streljački savez јu je proglasio za najboljim svjetskim streljačem u 20. stoljeću. U karijeri је оsvojila 90 odličja nа velikim natjecanjimа. Od OI 1988. redovno je osvajala po jedno olimpijsko odličje (1-3-1).

Članica je streljačkog kluba Crvena zvezda.

Na OI 2008. u Pekingu imala je čast nositi srbijanski stijeg na otvaranju Igara.

Najveći uspjesi

Оlimpijske igre:

1988. Seul: zlatna medalja (zračni pištolj), brončana medalja (malokalibarski pištolj)

1992. Barselona: srebrna medalja (zračni pištolj)

1996. Atlanta: 4. mjesto (zračni pištolj)

2000. Sidnej: srebrna medalja (zračni pištolj)

2004. Atina: srebrna medalja (zračni pištolj)

Кristalni globusi (pobjeda u finalu Svjetskog kupa)

1988: МК pištolj

1990: zračni pištolj

1996: zračni pištolj

1997: zračni pištolj

2005: zračni pištolj

Тrostruka svjetska prvakinja

Izvor: Wikipedija

Share this post


Link to post

bunja-vr.jpg

Горан Буњевчевић (рођен 17. фебруар, 1973, град Карловац, СФРЈ) је српски фудбалер.

Играо је за БАСК, Графичар, Рад, Црвену звезду, Тотенхем, АДО Ден Хаг. За репрезентацију је одиграо 16 мечева. Каријеру завршава 2007. године. Истакао се као поуздан одмбрамбени фудбалер, доброг дубинског паса.

Почетком марта 2008. године постаје спортски диркетор Црвене звезде где на том месту заменио Стевана Стојановића. Оставку је поднео 29. августа после лоших игара Црвене звезде у припремном периоду и ране елиминације у Купу УЕФА од кипарског Апоела.

Буњевчевић је као син бившег  официра ЈНА рођен у Карловцу, а највећи део свог детињства проводи у граду Сплиту, где у ФК Хајдук прави своје прве фудбалске кораке, затим каријеру наставља у Динаму из Загреба, али због рата у бившој Југославији прелази да живи у Београд, где на почетку игра за нижеразредни БУСК И Графичар, а потом прелази у Рад. 1997. године прелази у Црвену Звезду,чији касније постаје и капитен. После освојеног наслова Првака Србије, а и Купа 2000 године, одлази из Црвене Звезде и прелази у Тотенхем Хотспур.

Новинари су га звали ''српски Бекенбауер''.

Share this post


Link to post

Fale svi kordunasi...od Janjanina do Bunjevcevica...

evo ih tasso... ;) Hvala na informacijama, ko god zna još nekog našeg uspiješnog spotistu neka se javi pa ćemo okačiti!!! :)

Share this post


Link to post

Da.. Goran Bunjevcevic.. legendarni Bunja kako su ga zvali..

Zaista je covek plenio ne samo igrom na terenu, vec i ponasanjem van njega..

I danas se secam tih dubinskih paseva kojima je u sezoni 2000/01 pronalazio u spicu Gorana Drulica, i tako omogucavao da se postigne gol, a samim time i ludnica na Severu..

Ono sto pamtim jos za ovog smekera jeste... kada je pricao kada je dosao u BG.. bio je onako, smiren i povuce.. fudbal je znao u prste.. a nikako se nije odlucio da ide u neki klub da igra.. I tako slucajno on dodje na neki rekreativni tren gde je likovima "falio jedan".. Prikljuci se nas Bunja njima, i oljusti ih za sve pare.. a oni u cudu gledaju u njega.. i misle ko je ovaj dasa, koji je i Maradonu za.ebao... Naravno, odmah su ga pozvali kod sebe u klub tadasnji BUSK.. Zadrzao se kratko, jer je bio vanserijski igrac.. ostalo znate.. brzo je dosao u svoju Zvezdu.. i sada je vec i kopacke o klin okacio...

Voleo sam da ga gledam, jer je bio zaista terminator na terenu!

:)

Share this post


Link to post

Borislav Cvetković

trci-za-loptom.jpg

Rođen 13. septembra 1962. godine u Karlovcu, SFRJ.

1977. Postaje član NK Dinamo iz Zagreba, gde ce proći kroz sve uzrasne kategorije poznate fudbalske škole ovog kluba. U prvoj sezoni 1980. godine, u kojoj igra za prvi tim Dinama, Bora beleži 29 nastupa, na kojima postiže 5 golova. Sa istim klubom 1982. godine osvaja naslov prvaka Jugoslavije.

1984. godine učestvuje na Olimpijskom turniru u Los Anđelesu. Gde Jugoslavija osvaja treće mesto, a Cvetković uz Stepana Deverića postaje najbolji strelac turnira sa pet golova.

1986. godine prelazi u Crvenu Zvezdu.

Share this post


Link to post

како је тај човек био брз ови данас су смешни.гледао сам га како је разваљивао са пиксијем динамо у загребу.2-1. кад добије фор са своје половине то је већ пола гола.нико га није могао стићи.

Share this post


Link to post
Ne znam jel taj Cvetkovic bese zavalio Realu gol 1987. godine u KES?

Ne da im je zavalio vec ih je Zvezda propisno razbila...Cvetkovic je prvi gol pripremio a treci dao...nisu ga dva igraca plus golman mogli zaustaviti...Dika Stojanovic je odbranio Hugo Sancezu i penal...ma vidi sam:

Th-LVjN6h0Q

Lane sa Korane... :)

Share this post


Link to post

Ljubomir Travica

023.ARGvsSCG.11.jpg

Rodjen je 01.10.1954 u Erveniku.

Ucestvovao kao clan odbojkaske reprezentacije na Olimpijskim Igrama u Moskvi 1980. godine.

Kao trener odbojkaske reprezentacije Srbije & Crne Gore od 2003.-2006- godine knjizi velike uspjehe:

Evropsko Prvenstvo

2005: 3. mjesto

Svjetski Kup

2003: 3. mjesto

Svetska Liga

2003: 2. mjesto

2005: 2. mjesto

Share this post


Link to post

9-EuroTw-21.jpg

Владимир Беара (Зелово крај Сиња, 2. новембар 1928) је бивши југословенски фудбалер (голман).

За сплитски Хајдук је одиграо 308 утакмица и са њим освојио Првенства СФР Југославије 1950, 1952. и 1955. У Црвену звезду је прешао 1955. и са њом освојио првенства 1956, 1957, 1959. и 1960. и 2 Купа Југославије 1958. и 1959. Играо је за Црвену звезду против Манчестер Јунајтеда, након које су фудбалери Манчестера доживели тешку несрећу код Минхена. Беара је своју каријеру завршио у немачким клубовима Алеманија Ахен (1960-1962) и Викторија Келн (1963-1965).

За репрезентацију СФРЈ је одиграо 59 утакмица између 1950. и 1960. Беара је учествовао на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију, и освојио је сребрну медаљу. Играо је на 3 Светска првенства: 1950, 1954. и 1958.

Беара је 1967. завршио тренерску школу у Келну.

извор: википедиа.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

За њега има анегдота.. једном када је био играо неку утакмицу у Грчкој, није примио ни један гол!? ;| А Грци у чуду, јер је бранио и оно не могуће, правио бравуре.. па су га после утакмице хтели додирнути, да виде да ли је он од гуме, или од крви и меса.. :):D

Share this post


Link to post

Uh kolko je nashih uspjesnih sportista, kako trenutno aktivni tako i oni koji su to nekad bili 8)

Neko je prije pominija radmanovica, kolko na wikipediji pishe da je rodjen u Zadru al da mu je caca iz trebinja (vojno lice).

Rodjak mi reche da smo neko 3,4 kolino s Markom Jaricem, znachi da je i on iz Krajine?! Pojma nisan ima o tome, a i ne mogu naci di je Jaric rodjen na netu.

Inache, kosarkash Kosta Perovic je rodom iz Osijeka.

Share this post


Link to post

Resizeofdraganmilinkovic.jpg

Име и презиме: Драган Милинковић

Место рођења: Вуковар

Годиште: 1977.

Висина: 197цм

Категорија: +84 кг

Спорт: теквандо

Драган Милинковић, рођен у Вуковару у доба када је његов имењак Џајић био на завршетку своје блиставе фудбалске каријере. Његовог оца ватреног навијача београдске Црвене Звезде, када су питали, како ће му се звати син, а он ко из топа: Џајић! И то је већ нешто значило.. из простог разлога што је Драган био предодређен за успех. Иако је као клинац пикао фудбала са вршњацима у родном Бршадину, доласком у Београд стицајем ратних околности 1991. почиње да се занима за борилачке вештине. И пре него што је обукао први пута кимоно (спортску одећу), Драган је важио за изузетно паметног и јаког момка у свом крају.

Јесени 1992. почиње сага о нашем шампиону.. у време када се држава распадала, санкције наметнуте, рат у окружењу, дубока социјална, морална, економска, политичка криза.. када је већина нас живела на ивици егзистенције. Заједно са својим братом и другаром одлази у тадашњи ТК Графос, и ту почиње да показује своју упорност, знање, снагу и вештину у борилачкој вештини теквандо (корејски карате, буквално преведено). Млад у жељи да се докаже, маштао је о свом првом турниру који се одржао у Београду. После неколико месеци крајем децембра 1992. излази на свој први турнир. И већ тада осетио сву неправду чак и у овом спорту. На непоштен начин одлуком судија бива елиминисан од човека, које је носио титулу "Балканског првака" у апсолутној категорији. То га наравно није обесхрабило, већ напротив.. у жељи да покаже заиста колико вреди, и исправи неправду.. Драган креће још више да вежба и тренира. Следећи турнир је био у Вршцу пролећа 1993. када су се поново сусрели, и Драган је надмашио Балканског првака, и освојио златну медаљу, у јуниорској конкуренцији! Турнир је био такав да је било неколико борби, које су га попеле на највише постоље. Међутим, то је само био подстрек.

Вративши се у родник крај, заједно са братом оснива свој ТК, и ту држе тренинге, учивши омладину овој корејској вештини. Нажалост, беспарица и криза су знатно утицале на то да немају чак ни за пут, ни кимона, ни штитнике, опрему, па су некако крпили крај са крајем. Једини у сусрет ко им је изашао јесте тадашњи начелник СУП Вуковар, који им је 2 пута обезбедио превоз.

Турнири су се ређали у јуниорској конкуренцији, а Драган је освајао златне медаље, у тзв. апсолутној категорији преко 84 килограма.

Већ 1994. године наш шампион жели да се опроба и у сениорској конкуренцији, где су све сами грмаљи били. Но, то му је само изазов био. Тако да сам 1 од тих његових борби и ја пратио.. Био је турнир у Београду, прво учешће међу сениорима, када је имао укупно 5 борби, а 4. борба је била полуфинална, и слободно се може рећи да је била "финале пре финала".. јер се сусрео са тада најжешћим борцем којег је СЦГ имала тих година. Борио се против Вујошевића из Никшића. Борба је била можда и неравноправна, јер је Драган имао 17 година, а Вујошевић 25 год, а не само да је овај горостас из Никшића био шампион у теквандоу, већ се такмичио и у кикбоксу, и каратеу, где му није било равног. У мечу за 3. место Драган је тријумфовао, и тако показао своје амбиције.. Мислим, да се више нису сусретали на мегданима, али су остали коректни пријатељи. Након те тешке борбе када је Драган скинуо оклоп и кимоно, требало је да видите негово тело и кожу, на местима где је добијао од Вујошевића ударце песницама, остајали су црвени кругови!?

Наредне 3 године, све до краја 1996. године Драган је ишао по турнирима у СЦГ, и освајао златне медаље у својој каегорији. Једина бронзана коју је освојио јесте та када се у полуфиналу борио са Вујошевићем.

Боривши се за своје име, и свој клуб, крај.. начињена му је велика неправда.. Наиме, ТК савез СР југославије је организовао квалификациони турнир у Земуну (хала Пинки) крајем 1995, када је Драган силовито освојио прво место, и као награда требало је да му савез обезбеди пут у Букурешт на Европско првенство. До тога није дошло, јер су људи из ТК Земун хтели свога борца из финала да прогурају.. и тако је и било. Драгана нико није звао, ни на припреме, ни на полазак за Букурешт, а када их је питао шта је био проблем, уследило је лицемерно образложење, да "нема држављанство СРЈ"!? То се односило на његово место рођења - Вуковар. Замислите када би неко Синиши Михајловићу рекао да не може да наступа за репрезентацију СРЈ из тог разлога? Финалиста из ТК Земун, испао је у Букурешту у првој борби.

То га је баш обесхрабибило, и остало му неостварена жеља Европско учешће. Осетио је засићење већ, јер је свакако прерастао турнире у СЦГ, и тренирао за себе још неко време.

Данас више не тренира, нити је 11 година обукао кимоно, и рукавице, ударио у врећу. Ожењен је и има 3 деце. Време у коме је тренирао и борио се, као и неправде које су му учињене, свакако су оставиле трага, и допринеле да буде познат само у свом крају. Да је било више среће са спонзорима, као и функционерима у тадашњем савезу.. можда би досањао и европску медаљу. Овако остаје и њему и нама велики жал...

Ко зна, можда једног дана његови клинци надмаше оца, и наставе започето.. ;)

Share this post


Link to post

Такође, уз ове набројане спортисте ту су још два крајишка професионална фудбалера:

ВЛАДИМИР БУАЧ

Датум рођења................: 26. децембар 1984. године

Мјесто рођења................: Книн, Република Српска Крајина

Висина..........................: 179 цм

Позиција у тиму...............: офанзивни везни/нападач

Каријера........................: 2003-2009 ФК Војводина (1.лига, Србија)......... 135 ут. / 23 гола

2009- Ним (2.лига, Француска)............... 2 ут. / без гола

ДАНИЈЕЛ АЛЕКСИЋ

Датум рођења................: 30. април 1991. године

Мјесто рођења................: Пула, тзв. Хрватска

Висина..........................: 181 цм

Позиција у тиму...............: нападач

Каријера........................: 2007- ФК Војводина (1.лига, Србија).......... 36 ут. / 6 голова

Чуо сам и да је бивши голман Рада Милан Шево такође из Крајине... Он се пензионисао, о њему на интернету нема података, ја знам да је бранио за Рад крајем 90-их а онда је прешао у Грчку, у клуб Трикала чини ми се.

Поздрав свим љубитељима спорта из Крајине!

Share this post


Link to post

Baš mi drago što ste spomenuli Milana Mačvana iz Vukovara.Ja ga se jako dobro sećam kao klinca.Ja sam stariji od njega tri godine (kad si klinac,to je velika razlika),i za vreme Krajine dok je on još bio u Vukovaru,sećam se da su treneri koji su ga trenirali u KK Vukovar govorili da je lud i da će biti čudo od igrača.Inače mi smo ga stalno zajebavali kad smo igrali košarku.Ne možeš ti mlađi od nas da nas pobeđuješ,onda počnemo da se deremo na njega,pa mu pretimo ;D Inače za svoje godine je bio ogroman,pa smo ga zvali pored nadimka Mićko pod kojim smo ga svi znali, i debela svinja,mrcina,slanina...Mora da je imao traume od nas.

Na hrvatskoj strani sportisti koji su Srbi,rođeni u Krajini ili poreklom otamo su:vaterpolista Igor Hinić (po ocu Srbin,poreklo mu je iz Kozjana kao i meni,još smo i prezimenjaci),fudbaler Milan "Miki" Rapaić (Ličanin,čini mi se da je iz Bunića),košarkaš Nikola Vujčić (Dalmacija),fudbaler Dejan Računica...Ima ih još,ali se ne mogu setiti sada svih.

Share this post


Link to post

Горан Милојевић

CopyofGoranMilojevic.jpg

Једини фудбалер пре Клеа који је прешао из Црвене Звезде у Партизан.Рођен је 1964. у Србији али је пореклом из Костајнице.За Црвену Звезду је играо од 1982. до 1988. са којом је освојио првенство у сезонама 83./84. и 87./88.Те 1988. је извршен до тада незамислив трансфер у Партизан.У финалу Купа СФРЈ 1989. на чувеној утакмици против Вележа,дао је трећи гол за Партизан (на крају 6-1).За Партизан је одиграо 130 утакмица и постигао 33 гола.После Звезде и Партизана каријеру је наставио у Француској,Шпанији и Мексику.Остао је у фудбалу,наставио је да ради као трене

Никад га нисам видео у животу али знам да ми је ујак.

Share this post


Link to post

Miroslav Tanjga

MiroslavTanjga.jpg

Datum rodjenja: 22.07.1964.godine

Mjesto rodjenja: St. Jankovci

Nacionalnost: Srbin

Pozicija: odbrana

Klubovi:

1984–1986 Dinamo VK 13 utakmica (0 golova)

1988–1991 Vojvodina 79 (9)

1991–1992 C. Zvezda 18 (0)

1992–1996 Herta Berlin 94 (4)

1996–1999 FSV Mainz 82 (3)

Share this post


Link to post

Предраг Вранеш

Predrag-Vranes3.jpg

Рођен је 21.3.1952 у Београду.Пореклом је из Двора на Уни,из села Драшковца.Био је познати ватерполо голман Партизана (1969.-1980.), Црвене Звезде (1981.) и репрезентације Југославије.За Партизан је одиграо преко 400 утакмица и са њим био првак државе седам пута, а два пута 1975. и 1976. освојио Куп европских шампиона.За Југославију је одиграо око 100 утакмица и освојио сребро на Европском првенству у Шведској 1977. и бронзу на Светском првенству у Немачкој 1978.Каријеру је завршио у Црвеној Звезди.Од 1992. до 1998. је био председник Ватерполо клуба Партизан.

Данас је познати стучњак у области компијутера.У Београду је упоредо са блиставом ватерполо каријером постао електроинжењер.Усавршио је своје знање у америци где постаје магистар рачунарских наука.Радио је за познате компаније,чак и за IBM.Директор је компаније S&T СРБИЈА од њеног оснивања.

Њега такође нисам видео у животу као ни Горана Милојевића али знам да ми је стриц.Милојевић најпознатији спортиста са мамине а Вранеш са татине стране.

Share this post


Link to post

Илија Смољеновић

IlijaSmoljenovic.jpg

Илија Смољеновић је познати каратиста.Рођен је 1947. (није ми познато где).Пореклом је из Двора на Уни,из села Доњег Јаворња.Вишеструки је првак СФР Југославије и хрватске.Освајао је медаље на европским првенствима.Учествовао је на првом Светском првенству у Јапану 1970.Био је члан Карате клуба ''Темпо'',један од оснивача,уједно и тренер,једно време председник Загребачкоги хрватског карате савеза.Данас је најуспешнији карате тренер, а КК ''Темпо'' је најтрофејнији клуб у хрватској.

Иако иза њега стоје блистави резултати и светска признања, у хрватској се сусреће са проблемима због тога што је Србин.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...