KLASNIC BOY

Uspesni sportisti rodjeni u Krajini

Recommended Posts

Иако иза њега стоје блистави резултати и светска признања, у хрватској се сусреће са проблемима због тога што је Србин.

Da,sećam se bila je velika frka u Hrvatskoj oko njega.Bilo je i emisija na TV-u...Ne znam kako je prošao na kraju (čini mi se da je imao neku zabranu ili slično).

Share this post


Link to post
Da,sećam se bila je velika frka u Hrvatskoj oko njega.Bilo je i emisija na TV-u...Ne znam kako je prošao na kraju (čini mi se da je imao neku zabranu ili slično).

Било је сашта,од забране суђења,негативне пропаганде,намештаљки па до говора мржње против човека, али мислим да је данас стање много боље него пре коју годину.

Share this post


Link to post

Čitam sada i kontam kako niko nije spomenuo Božu Maljkovića (1952.,Otočac),jednog od najuspešnijih košarkaških trenera.

Dušan Ivković,današnji selektor košarkaške reprezentacije Srbije je po ocu Kordunaš,a po majci Ličanin,čak mu je po majčinoj liniji Nikola Tesla neki daljnji rođak.Ako mu je Tesla rođak,nije ni čudo što je Duda uspešan u poslu kojim se bavi :D

Share this post


Link to post

Божидар Маљковић

20050609dasdasacb_2_I_LCO.jpg

је српски кошаркашки тренер, рођен 20. априла 1952. у личком Оточцу. Један је од најуспешнијих европских тренера. У готово сваком клубу освојио је по неку титулу, посебно се истичу 3 титуле Евролиге са три различита клуба: Југопластика, Лимож и Панатинаикос.

Клубови

* Југославија - Ушће: 1971-1979

* Југославија - OKK Раднички: 1979-1981

* Југославија - Црвена звезда: 1981-1986 (асистент)

* Југославија - Југопластика: 1986-1990

* Шпанија - Барселона: 1990-1992

* Француска - Лимож: 1992-1995

* Грчка - Панатинаикос: 1995-1997

* Француска - Париз Расинг: 1997-1998

* Шпанија - Уникаха: 1998-2003

* Шпанија - Реал Мадрид: 2004-2006

* Шпанија - Таукерамика: 2007

Има човек и своју званичну презентацију

Са 15 година живота је био заинтересован за кошарку. Једном приликом отишао је у локални тим и добио нацрт терена. Тако је започео своју каријеру у кошарци јуниорски тим "Слоге" из Краљева, где је научио основне вештине у игри (касније неких 20 година Владе Дивац је почео да игра кошарку у истом тиму). Након што се преселио у Београд, он је, заједно са још два пријатеља одлучио да направи тим за кошарку. Ово је веома занимљиво, јер у то време Божа Маљковић је само 18 година. Тим се зове Ушће, и славио је 30. годишњицу прошле године. После годину дана играња у београдском лигашењу, Божа Маљковић је одлучио да престане игра, и почео тренерску. Нажалост, нема записа на располагању за овај период. Све што он и други људи које познајем, могу да се сетим је да из године у годину је његов тим све више и више успешан. У ствари, то је била толико успешна, да се у мање од 3 године његова екипа прескочили 3 реда конкуренције, чиме је окончана у другој савезној лиги бивше Југославије. Ово је скоро чудо у раним 1970-их, када је Југославија имала једну од најјачих националних такмичења на свету.

Једног дана је уочен од тада познатог тренера Бате Ђорђевића(оца Саша Ђорђевића) који је радио у Црвеној звезди. Тада је унапређен у чин млађи тренер екипе Црвене звезде, која је била велика част за младог тренера у својим раним двадесетим. Него, тек после неколико година Божа Маљковић је постао најмлађи икад тренер из Прве лиге СФРЈ са 28 година. То се догодило у сезони 1980/81. Божа Маљковић у Радничком из остао следеће две сезоне.

1980/81 - Божа Маљковић тренер Радничког у 22 утакмице регуларног дела сезоне освојио 9 и 13 Лосин. Раднички је био 9. на крају сезоне, тако да он није такмичити у бараж.

1981/82 - Божа Маљковић је потпуно исте резултате као у претходној сезони. Раднички се такмичио у 22 утакмице регуларног дела сезоне, освојивши 9 и 13 изгубио. Раднички је био 9. на крају сезоне, тако да он није такмичити у бараж.

1982-86 - Божа Маљковић је био помоћни тренер Ранку Жеравици у тиму Црвене звезде, у Београду.

1986/87 - Божа Маљковић иде у Југопластика из Сплита, захваљујући препоруци Аце Николића. Током ове прве сезоне тренирао Југопластика у 22 утакмице регуларног дела сезоне освојио 15 и изгубио 7, која му је додељена на треће место у регуларној сезони. Током баража освојио је једну утакмицу и изгубио две. На тај начин делио је треће и четврто место у плеј-офу са Цибоном.

1987/88 - у овој сезони Божа Маљковић тренирао 22 утакмица током регуларног дела сезоне, изгубивши само једну утакмицу. То му је осигурало прво место у регуларном делу сезоне. Његов тим одиграо 7 утакмица у плеј-офу, где је изгубио само једну утакмицу за Партизан 86-80. То је први пут да је освојио првенство СФР Југославије. Божа Маљковић није освојио Купа Југославије те године, иако се добро квалификовао за финале, који је изгубио 82-80 од Цибоне.

1988/89 - на 22 утакмице регуларног дела сезоне, сплитска Југопластика је изгубила 6 утакмица. 16 победа, где заузима другу позицију иза Партизана. С друге стране, нису изгубили ниједну утакмицу у плеј-офу. Са 5 победа су освојили првенство Југославије другу годину за редом. Божа Маљковић још једном тим изгубио у финалну Купа Југославије. Он је изгубио 87-74 од Партизана, тако да је био други у купу. Ипак, ове сезоне испоставило се да је кључни моменат у каријери Божа Маљковић је. Након победе 8 од 14 утакмица, његов тим добио квалификације за 1988/89 F4 Минхену. Након што је побеђена Барселона од 87-77 у полуфиналу, Југопластика је освојила Евро титулу победом 75-69 над Макабијем из Тел Авива. Ово је прилично изненађење, јер Југопластика је само на треће место на крају сезоне редовне шампионата, а док су Барса и Макаби били прваци у својим државама.

1989/90 - Тренер Југопластике, Божа Маљковић поново освојио првенство Југославије. После 19 победа и 3 изгубљене, Божа Маљковић је тим преузео 1. место у регуларном делу сезоне југо шампионата. Током плеј-офа је победио 5 од 7 мечева, и на тај начин освојио шампионат Југославије, победивши Црвену звезду у финалу игра плеј-офа од 113 - 89. Током исте сезоне освојио је Куп Југославије по први пут, победивши Црвену звезду у финалу од 79-77. Што се тиче Евролиге, Југопластика је победола 11 од 14 утакмица, тако да су осигурали пласман у фајнал фору, као други тим, одмах иза Барселоне. Након демолирања ЦСП Лимож од 101 - 83, Југопластика је освојио европску титулу победивши Барселону 72 - 67 у финалу. Дакле, за другу годину заредом Југопластика је освојио европску титулу. Ово је такође сезона у којој Божа Маљковић је освојио Суперкуп бивше Југославије. Суперкуп је једна утакмицаа која се супротставља првак Југославије и победник Купа из претходне сезоне. Југопластика је освојио ову утакмицу против Партизана, у граду Крагујевцу. У ствари, те године Југопластика из Сплита је најпросперитетнијих југословенски тим који је икада био. Они су освојили првенство Југославије, национални куп СФРЈ, Суперкуп Југославије, и Евролигу. Веома је занимљиво да се Југопластика учествовала на 3. Мек Доналдс турниру, који је одржан у Риму од 20-22. октобра 1989. После победе против Милана Филипса, Југопластика је изгубила финалне утакмице на Денвер Нагетс (врх бодовања НБА тим који је сезоне, тренер господин Даг Мо) је 135-129! Југопластика освојила друго место у том турниру.

1990/91 - Божа Маљковић потписује за Барселону. Његов тим је победио 26 од 34 утакмице и освојио друго место у регуларном делу сезоне шпанског првенства. После 5 победа и 4 изгубљене утакмице у плеј-офу, његов тим је вицешампион иза Хувентуда, из Бадалоне. Ипак, он успева да победе у шпанском националном купу (Copa del Rey), победивши Естудијантес 67-65, у Сарагоси. Божа је 11 победио и 5 изгубио утакмица у европској Лиги шампиона. Он је заузео прву позицију, испред ПОП 84, свог бившег тима (Југопластике). Добио је у полуфиналу Макаби, али је изгубио финале од ПОП-84. Он је стога био европски вицешампион за 1990/91 сезоне. Још једном, Божа Маљковић је тренерски тим у Мек Доналду. То време је обучавао Барселона која је освојила 3. место, након пораза на Поп 84.

1991/92 - после тренирање Барсе у 14 утакмица, Божа Маљковић је одлучио да не настави као тренер Барсе (22. новембра 1991). Он је чекао неколико месеци пре потписивања за ЦСП Лимож, све до 1. јануара 1992. Ове сезоне, иако је то била једна од најтежих у каријери Боже Маљковића, а не може се сматрати веома пријатним за њега. Није завршио свој посао у Барси, нити је имао довољно времена да започне посао у Лиможу. Ипак, он је добио 11 утакмица у низу у француском шампионату, чиме је окончана друга регуларног дела сезоне, али узимајући елиминисан у полуфиналу плеј-офа.

1992/93 - Те године је имао изузетан учинак, 25 победа на 26 мечева у француском првенству! ЦСП Лимож је после регуларног дела сезоне био први, и освојио је француски првенство. Те године је изгубио финалнну утакмицу француског купа. С друге стране, ЦСП Лимож постао први француски тим који је постао првак Европе. ЦСП Лимож освојио 10 од 14 утакмица у регуларном делу сезоне Евролиге. Затим су добили 2 утакмице на 1 против Олимпијакоса у Атини, и квалификовани за Финал Фоур који је одржан у Атини те године. Након што је побеђен Реал Мадрид од 62-52, они су победили и Бенетон Тревизо од 59 - 55.

1993/94 - Божа Маљковић и даље тренира ЦСП Лимож. Он их тренера 26 утакмица регуларног дела и осваја 19 победа. Након губитка једне утакмице у полуфиналу, ЦСП Лимож иде на освајање првенства Француске након победе Олимпик Антиб у две утакмице. ЦСП Лимож освојио француски куп (Куп Роберта Буснел). Током Евролиге ЦСП Лимож победио 9 од 14 утакмица, и освојио треће место, пред четвртфинале које је изгубио од Панатинаикос у 2-1 у серији. Од 21-23 октобра 1993, Божа Маљковић тренер ЦСП Лимож учествује на још један Мек Доналд турниру, овај пут у Минхену. После пораза од Болоње, и штитовима Реал Мадрида, његов тим је освојио 4. место.

1994/95 - ЦСП Лимож је освојио француски Куп "Роберта Буснел". Прилично добре партије у Евролиги. Они су били први тим који се квалификовао за четвртфинале освојивши 10 од 14 утакмица. Отишли су на фајнал-фору у Сарагосу где су елиминисали Скаволини Пезаро 2-1 у победама, у четвртинифинала. Нажалост, изгубио је од Реал Мадрида у полуфиналу 62-49. Што се тиче француског првенства тиче, ЦСП Лимож победио 19 од 26 утакмица, био други у регуларном делу сезоне. Ипак, они су елиминисани већ у четвртфиналу од Пау Ортеза, по 2-1.

1995/96 - Божа Маљковић почиње тренерску атинском Панатинаикосу. У регуларном делу сезоне је тренирао у 26 утакмица изгубио само 5. Ипак, био је други иза Олимпијакоса. Затим, у плеј-офу је освојио 6, и изгубила 5 мечева. Његов тим је био вицешампион Грчке. Он је освојио грчки национални куп победом у све 4 утакмице. Током регуларног дела сезоне Евролиге Панатинаикос побеђује 9 утакмица и губи 5. Они су отишли на фајнал-фору, елиминишући Бенетон Тревизо у четвртинифинала од 2-1. У полуфиналу су елиминисали ЦСКА Москву резултатом 81-71. А у финалу ЕЛ су тријумфални против Барселоне 67-66. Дакле, Божа Маљковић је освојио четврту европску титулу. Освајањем 2-1 у Интерконтинентални куп, тим Боже Маљковића постаје првак света, у ФИБА конкурецнији!

1996/97 - Божа Маљковић је остао у Панатинаикос до 13. априла 1997. Зато није учествовао у баражу грчког првенства. Током регуларног дела сезоне је тренирао у 26 утакмица, победио је у 18 пута, а изгубио 8 утакмица. Његов тим је трећи, након регуларног дела сезоне. У грчком националном купу, две победе и један пораз, узимајући и елиминацију пре полуфинала. У ЕЛ Панатинаикос је победио 13 и изгубио 3 утакмице у регуларном делу сезоне, па је тако на првом месту. Онда су елиминисали ЦСП Лимож од 2-0. Затим, у четвртфиналу су изгубили од Олимпијакоса 2-0.

1997/98 - Божа Маљковић постаје тренер ПСЖ у Паризу. Од 16-18. октобра ПСЖ у Паризу учествовао у Мек Доналдсу у Паризу. После победе против Барселоне, изгубили су против Чикаго Булса (за који је играо летећи Мајкл Џордан) за само 7 поена (89-82). У регуларној сезони његов тим изгубио 19 и добио 11 утакмица. Након пораза утакмицу против Епинал, ПСЖ је елиминисан из Купа Француске, а није се квалификовао за финале купа. У ЕЛ, ПСЖ је освојио 7 и изгубила 9 утакмица, што их је 5. у групи Г.

1998/99 - Божа Маљковић је одлучио да годину дана одмара. Он је отишао у САД како би пратио НБА утакмице, а у пракси је учио енглески.

1999/2000 - Божа Маљковић преузима шпанску Уникаху из Малаге. Након регуларног дела сезоне његов тим је 8. Они су победили 19 и изгубили 15 утакмица. У плеј-офу су победили 2 и 3 изгубљене утакмице, тако да деле став 5 / 9 са 3 друге екипе. Што се тиче шпанског Купа (Copa del Rey) у питању, Уникаха је изгубила у четвртфиналу, у Валенсији. У Куп Радивоја Кораћа освојили су 12 и изгубили 4 утакмице, што их вицешампиони, одмах иза ЦСП Лиможа.

2001/02 - Током ове сезоне у Шпанији Божа Маљковић је победио 27 и изгубио 7 утакмица. Они су били други, иза Барселоне. У бараж су се квалификовали за финале, освојивши шест утакмица у низу, без иједног пораза. Затим, у финалу његов тим изгубио од Таукерамике 3-0. Дакле, вицешампион Шпаније. У ЕЛ победио је 6 утакмица и изгубио 7. Такође, Малага се добро квалификовала за четвртфинале шпанског Купа (Copa del Rey). Они су изгубили у полуфиналу од Таукерамике, тако да је делио 3. и 4. место у шпанском првенству.

2004/2005- Божа Маљковић преузима Реал Мадрид. И у својој првој години као тренер "Галактоса" осваја национално првенство Шпаније. Он потписује нови уговор са Реалом из Мадрида на 2 године.

2005/2006 - Маљковић је тренер Реал Мадрида.

2006/2007 - Маљковић тренира Таукерамику из Виторије, и иде на фајнал-фора Евролиге у Атини.

EEn2alHjwI4&feature

Share this post


Link to post

Pozdrav za sve zemljake, da se i ja malo ukljucim na ovu temu, zaboravili ste na uspjesnog nogometasa koji je dugo godina igrao u Rijeci, a to je gluho-nijemi igrac Damir Desnica, koji je rodjen u Obrovcu...

Share this post


Link to post

Da vam malo pomognem oko Vladimira Radmanovica, njegov otac Stevan je rodjen u Biljanima Gornjim opcina Benkovac, tamo su mu zivjeli roditelji i sva bliza rodbina, a i majka Vladimirova je iz Ravnih Kotara, samo sto je otac bio vojno lice, a sluzba ga vodila po bivsoj SFRJ.

Share this post


Link to post

167323_300183794962_240382479962_1152898_4228048_n.jpg

ВУЛЕ ТРИВУНОВИЋ, фудбалер

Вуле Тривуновић, рођен је 13. марта 1983. године у Гламочу.

Играо је за ФК "Обилић", "Бургхаузен" (Њемачка), "Сарајево", "Химки" (Русија), "Борац" Бања Лука гдје и сада игра.

Позиција на којој игра је мјесто стопера.

Са 12 година почиње да тренира за "Борац" из Бањалуке гдје се задржава 3,5 године. Затим прелази у "Обилић" гдје са јуниорском екипом осваја трофеј шампиона државе. У Обилићу остаје 2,5 године. После тога одлази у Њемачку, затим у ФК "Сарајево" а онда одлази у московски "Химки".

Из Русије се враћа у "Борац" одакле је и почео.

Са Борцем осваја Куп БиХ у сезони 2009/2010.

На избору за спортисту Републике Српске, 2010. године заузима 6. мјесто.

Share this post


Link to post

%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Ivan_Ergi%C4%87.jpg

Иван Ергић

Иван Ергић ( рођен 21.01.1981, у Шибенику) је српски фудбалер и бивши репрезентативац, који тренутно наступа за Бурсу.

Изабран је да игра за репрезентацију Србије и Црне Горе на светском првенству у Немачкој 2006. године.

Share this post


Link to post

Нешто сам начуо да је ова златна одбојкашица Маја Огњеновић пореклом из Крајине, тачније Коренице... ако неко зна нешто више о томе...

Share this post


Link to post

Ђурђа (Ђурђица) Бједов (Сплит, 5. април 1947.) је пливачица, државна рекордерка и освајач олимпијских медаља у пливању.

kartica-sport-durda-bjedov-plivanje-slika-8909728.jpg

Рођена је у српској породици у Сплиту из далматинског села Оћестово код Книна. Била је репрезентативка у пливању, вишеструка југословенска првакиња и рекордерка, чланица Пливачког клуба „Морнар“ из Сплита. Носилац је првих олимпијских медаља за југословенски пливачки спорт. На Олимпијским играма у Мексико Ситију 1968. године, наступајући за Југославију, овојила је Златну медаљу на 100m прсно и сребрну на двоструко дужој деоници. У историју светског пливања је ушла као прва олимпијска победница у дициплини која је на овим играма први пут уврштена у програм игара. Ђурђа Бједов, тада 21-годишња Сплићанка отпутовала је на Игре у Мексико Сити, пре свега као члан штафете 4x100m мешовито, а успела је да освоји две олимпијске медаље у индивидуалној конкуренцији. Крајем године ју је дневни спортски лист "Спорт" прогласио за спортисту године у Југолсавији.

Учествовала је и на првенству Европе 1966. и 1970. године.

Ушла је у историју као први освајач медаље за југословенски пливачки спорт и једина југословенска пливачица освајач златне олимпијске медаље.

За репрезентацију Југославије је наступала 46 пута. Од 1962 до 1968 прва је на првенствима Југославије у пливању 19 пута у следећим дисциплинама: 200 m прсно (1962—68), 400 m мешовито (1965—68), 100 m прсно (1968), 100 m делфин (1968), 200 m мешовито (1968) и у штафетама 4х100 m мешовито (1965—68) и 4х100 m слободно (1966—67).

Након активне пливачке каријере, наставила је са ангажовањем у пливању, али сада у улози тренера. Живи у Швајцарској.

За своје резултате и допринос развоју пливачког спотра 1987. примљена је у Међународну кућу славних водених спортова.

Извор: википедиа.

Share this post


Link to post

4e8c6558d66fdsava_lesic_normal.jpg

Sava Lešić

Rođen:23.02.1988

Mesto rodjenja: Knin

nacionalnost: Srbin

KARIJERA

Većina filmskih priča u kojima je košarka lajt motiv sadrži detalje u kojima klinac šutira na koš okačen o zid kuće i mašta o tome kako postaje košarkaš. U identičnoj situaciji je bio i Sava Lešić s tim što je njegova životna priča imala turbuletniji zaplet, jer je bio primoran da tokom rata prebgne iz Knina i preseli se u Požarevac.

Kada se doselio u Srbiju otac mu je okačio koš iza kuće, a Sava je kao mali do iznemoglosti probacivao loptu kroz obruč. Kada se preselio u Beograd počeo je da igra u Superfundu gde se rodilo i veliko prijateljstvo sa našim reprezentativcem Nemanjom Bjelicom. Kao veoma persepktivan igrač Lešić je 2009. godine prešao u Partizan. U crno-belom taboru se zadržao nešto više od godinu dana, a od 2011. godine član je Crvene zvezde.

Lešić je ovog leta igrao za univerzitetsku selekciju Srbije sa kojom je na Univerzijadi u Kini osvojio zlatnu medalju.

Zanimljivo je da je Lešić vatreni navijač crveno-belih, da je svojevremeno redovno išao na utakmice fudbalskog kluba. Zaljubljenik je u lov i ribolov, a sa drugovima u Beogradu često peca na Savi i tako se opušta. Intezivno prati auto-moto sport, voli brze automobile, a najomiljeniji model trenutno mu je Nisan GTR.

reprezentacija

2011. Univerzitetska selekcija (1. mesto na Univerzijadi u Kini)

trofeji

2011. zlatna medalja na Univerzijadi u Kini.

2010. Titula Prvaka Srbije šampionski prsten NLB lige, Kup Radivoja Koraća (Partizan).

preuzeto sa sajta kkcrvenazvezda.rs

Share this post


Link to post

Pogledajte samo reprezentaciju Republike Srpske Krajine sastavljenu od aktivnih igraca koji su rodjeni na teritoriji RSK ili su poreklom odatle. Mislim da bismo dosli bar do 1/4 finala EP.

Kosta Perovic-centar

Dejan Borovnjak-centar

Milan Macvan- Forward centar

Vladimir Radmanovic- power forward

Pedja Stojakovic- small forward

Marko Popovic-point guard

Zoran Erceg- Power forward

Sava Lesic- Power forward

Predrag Suput

Milan Dozet

trener: Bozidar Maljkovic

Share this post


Link to post

Ненад Зимоњић, спој Лике и Херцеговине

nenad-zimonjic1-150x150.jpg

РОЂЕН: Београд, 4. јуна 1976.

РОДИТЕЉИ: Мирко Зимоњић и Невенка Зимоњић (рођена Бјеговић)

ПОРЕКЛО РОДИТЕЉА: Отац Мирко пореклом из Херцеговине, Гацко, из племена чувеног попа Богдана Зимоњића, који је подигао Херцеговачки устанак (Невесињска буна). Мајка Невенка је пореклом из Лике, Дивосело. Њен отац Јован је био православни свештеник, убијен 1941. од усташа

КРСНА СЛАВА: Аранђеловдан. По мајци Јовањдан

Nije iz Krajine, ali koreni mu jesu...

Share this post


Link to post

Nikola Plećaš, košarkaška legenda

nikola_plecas_151207.gif

Prvo što upada u oči prilikom susreta s Nikolom Plećašem, legendom hrvatske i jugoslovenske košarke, svakako je njegov gotovo nepromenjeni izgled iz slavnih sedamdesetih. Vreme kao da je za njega stalo. Jedino su mu kosa i čuveni veliki brkovi u međuvremenu dobili srebrnkastu boju. S Nikolom smo razgovarali u njegovoj skromnoj kancelariji u Uredu za kulturu i sport grada Zagreba.

Ličko poreklo

Moji su roditelji iz Like, a i ja uvijek govorim da sam ličko dijete, iako sam kao šestogodišnjak došao u Zagreb. Moj je otac bio partizan, nosilac Spomenice 1941. godine. U ratu je bio ranjen, a nakon oslobođenja ostao je u vojsci i 1947. godine dobio prekomandu u Zagreb. Sa sobom je poveo i porodicu. Bilo nas je petoro djece - tri sestre i dva brata. Kao dijete vrlo sam rado odlazio rodbini u Liku. Nakon polaska u školu, a pogotovo nakon što sam se počeo baviti sportom, išao sam rjeđe, što mi je žao. Sada tamo od bliže rodbine imam samo strinu, koja živi u Bruvnu, stric je nedavno umro, a i ostaci moje šire familije odlaze iz Like. U Lici je inače sve manje stanovnika, mnoga su mjesta potpuno pusta ili sa pokojim starcem. U mom je kraju totalno izmijenjena nacionalna struktura stanovništva. Većina izbjeglih Srba iz 1995. godine nije se vratila - neki to nisu mogli, a neki koji su mogli nisu htjeli zbog straha. Među onima koji su se vratili najviše je starih ljudi koji su se vratili da kod kuće umru.

Detinjstvo

U vrijeme mog zagrebačkog djetinjstva zabava se odvijala na ulicama i na livadama. Kada danas pričam da smo igrali nogomet u Šubićevoj ulici (jednoj od najfrekventnijih ulica u centru grada), u čudu me gledaju i ne vjeruju. A mi smo kao djeca zaista igrali nogomet u toj ulici kada bi nas sa nedaleke livade potjerali stariji dečki da bi oni na njoj mogli igrati. Kada bi Šubićevom naišao neki automobil, mi bismo se sklonili s ulice dok on prođe i opet nastavili igrati. Nogomet je bio osnovna dječja zabava u to vrijeme. Pošto je moja sestra bila gimnastičarka i išla da trenira u tadašnji Partizan (danas Društvo sportske rekreacije), i ja sam počeo tamo odlaziti i baviti se gimnastikom. Išlo mi je dobro.

Košarka

Ja sam izuzetno dobro igrao rukomet - i danas neki moji profesori govore da je šteta što nisam nastavio igrati rukomet, što sam otišao u košarku. A u košarku sam otišao jer je moje društvo iz tadašnje škole otišlo u Mladost da igra košarku, pa sam i ja krenuo s njima. Sve se, dakle, odigralo manje-više slučajno.

Tada još nije bilo televizijskih prenosa košarkaških utakmica da bih mogao imati neki svoj uzor. Tek kada sam počeo igrati i upoznavati naše tadašnje velike igrače poput Ive Daneua, Miodraga Nikolića, Pina Đerđe i drugih, dobio sam uzore i želju da dostignem njihove kvalitete.

Žućko

Moj klub Lokomotiva (sadašnja Cibona), u kojem sam igrao deset godina, u moje je vrijeme osvojio prva dva velika trofeja: Kup Jugoslavije 1969. i Kup Radivoja Koraća 1972. godine. U posebnom mi je sjećanju ostala finalna utakmica u Beogradu za Kup Radivoja Koraća. Domaćini su, naravno, silno željeli osvojiti taj trofej, ali sam ga jednako tako silno želio osvojiti i ja, koji sam sa "Žućkom" igrao u reprezentaciji i cijenio ga kao velikog košarkaša i velikog čovjeka. Utakmicu smo igrali u "Kutiji šibica", a ja sam čitavo drugo poluvrijeme odigrao sa četiri osobne greške i pri tom uspio zabiti 40 koševa.

Afera čaj

Radilo se o poznatoj "aferi čaj". Te sam godine snimio televizijsku reklamu za "frankov čaj", što je ocijenjeno kao narušavanje načela amaterizma. Scenarij je napravio Mirko Novosel, koji je tada vodio reprezentaciju, a reklamu režirao Antun Vrdoljak. Uvjeren sam da je to bila njihova namještaljka i jedini način da me se makne iz reprezentacije. Ja tada nisam znao da je ondašnji predsjednik MOO Avery Brundage izdao proglas u kojem je blagonaklono govorio o vrhunskim sportašima koji reklamiraju proizvode zbog popravljanja materijalne situacije u sportu. Tako smo Rato Tvrdić (koji je snimio reklamu za čarape "sloboda") i ja kažnjeni, nismo mogli na Olimpijske igre u Montreal. Da i ne spominjem bizarnu činjenicu da za tu reklamu, zbog koje sam kažnjen, nisam dobio ni dinara.

Inače, umjesto mene je na Olimpijadu u Montrealu išao Žarko Varajić iz sarajevske Bosne. Zanimljivo je da je na Olimpijadu u Montreal tada otišao Andro Knego, iako je bio sa mnom u istoj reklami za čaj.

Nisam slagao novce

U moje vrijeme vrhunski sportaši nisu mogli igrati u inozemstvu dok ne navrše 28 godina života. Država je htjela što duže zadržati vrhunske sportaše u zemlji. No, ja u to vrijeme i nisam previše razmišljao o tome da idem vani, jer nisam tip koji bi slagao novce. Meni novac treba da bih mogao komotno živjeti. A to komotno za mene znači da mogu bez problema proživjeti mjesec dana i prije dobijanja nove plaće komotno ući u kafić i popiti kavu. Dakle, ništa ekstra, ništa previše. To je jedan od razloga zašto nisam jurio za zaradom u inozemstvu, iako sam imao ponuda i mogućnosti da odem. No, kasnije se pokazalo da sam pogriješio. Ne samo da nisam osigurao neke rezerve, nego sam u ovom ratnom i poratnom vremenu u tom smislu imao problema, jer sam teško dolazio do posla i zarade.

Cibona

Iz Lokomotive, koja je postala Cibona, bio sam na određeni način primoran da odem nakon deset godina igranja jer jednoj struji u tom klubu nisam odgovarao. Ne mogu reći da sam u dobrim odnosima sa Cibonom. Po službenoj sam dužnosti (poslu koji obavljam u Gradskom uredu za kulturu i sport) član njezine Skupštine, no u košarkašku dvoranu gotovo da i ne ulazim, a niko me tamo i ne zove. Jednom sam htio gledati jednu finalnu utakmicu, ali me nisu pustili da uđem u dvoranu na službeni ulaz. A ako kao bivši igrač kluba ne mogu ući onako kako hoću, onda je bolje da tamo i ne dolazim. Sjećam se da sam u vrijeme dok sam tamo još znao otići zapazio da u prostorijama kluba imaju samo dvije fotografije momčadi Lokomotive koja je, prije nego je promijenila ime, osvojila dva najveća klupska trofeja. Sve su ostale fotografije iz Ciboninog vremena. Promijenilo se ime, a sa njime i povijest!

Porodica

Otac i majka, koji su čitavo vrijeme od 1947. godine živjeli u Zagrebu, umrli su: majka 1992. godine, a otac deset godina kasnije. Mamu je jako pogodio rat i sve ono što se dešavalo u njemu i oko njega, pa je i to pripomoglo da rano ode. Otac je takođe patio zbog svega što se događalo i događa, ali je bio "čvršće građe", pa je duže izdržao. Porodična kuća u Bruvnu u "Oluji" je bila uništena, ali je kasnije obnovljena i u njoj, nakon nedavne smrti strica, strina živi sama. Od moje tri sestre samo Milica živi u Zagrebu. Jovanka živi u Puli, a Dušanka u Njemačkoj (udata je za Nijemca). Brat Petar, po zanimanju automehaničar, živi u Zagrebu. Ni njemu nije bilo lako, ali je izdržao.

Moji najbliži

Supruga Dragica otišla je u penziju, a vjerovatno ću i ja kada mi se završe radne obaveze u Uredu za kulturu i sport. Kada sam, zbog atmosfere koja se stvarala, priča koje su kolale, 1988. godine prestao raditi za valjevski "Krušik", mislio sam da će mi biti lakše ako se zaposlim u nekoj firmi u Hrvatskoj. No, to je išlo dosta teško. Svašta sam pokušavao raditi, čak sam bio otvorio i privatnu firmu, ali sam uvidio da to nije posao za mene kada su mi počeli tražiti novce da bi mi isplatili ono što su dužni da plate. Pokušavao sam i u državnim firmama i u sportu (jedno sam vrijeme bio profesionalni trener reprezentacije Luksemburga), dok na kraju nisam dobio ovaj posao u Uredu. Ne volim pričati o tome kako sam se osjećao i proživio ratne godine u Zagrebu. Niko me nije fizički napadao, ali je bilo mnogo drugih načina da se čovjek osjeća povrijeđenim i degradiranim.

Stariji sin Nikola pri kraju je studija na Ekonomskom fakultetu. Mlađi Petar završio je srednju ugostiteljsku školu. Nisu oženjeni i žive sa nama u stanu koji sam kao zaslužni sportaš dobio od grada Zagreba 1972. godine.

Druženje

Ostao sam u dobrim odnosima s kolegama iz državne reprezentacije, a i s nekadašnjim rivalima u takmičenjima za državno prvenstvo. Mi, nekadašnji igrači iz Beograda, Sarajeva, Ljubljane i Zagreba znamo se naći i družiti na nekim utakmicama i turnirima. Nedavno sam bio u Ljubljani - na proslavi 70. rođendana Ive Daneua. Iz Beograda su na tu proslavu došli Čermak i Nemanja Đurić, veliki igrač, generacija prije mene, kao i Daneu. Divno smo se družili.

Biografija

Nikola Plećaš rođen je 10. januara 1948. u ličkom selu Bruvno. Od šeste godine živi u Zagrebu. Oženjen je Dragicom i imaju dva sina. Košarku je igrao u više klubova, a najduže, deset godina, u zagrebačkoj Lokomotivi. U 204 utakmice za taj klub (od 1967. do 1976. godine) postigao je čak 5.404 koša, iako se u to vreme još nije brojala "trojka". Za jugoslovensku je reprezentaciju odigrao 215 utakmica i na njima postigao 1.354 koša. Radio je i kao košarkaški trener. Pet puta je biran u najbolju selekciju Evrope, osvojio je i mnoge trofeje od juniorske reprezentacije, u kojoj je debitovao 1964. (sa šesnaest godina) i osvojio omladinsko prvenstvo Balkana do Evropskom prvenstva u Beogradu 1975. godine, kada su naši košarkaši osvojili osvojili još jednu zlatnu medalju.

„Sveti Nikola“, tako su ga zvali

Jedan od najtrofejnijih košarkaša sa prostora bivše Jugoslavije, koga je publika obožavala gde god se pojavio i prozvala "svetim Nikolom", košarkaš čije je ime godinama punilo košarkaške dvorane, živi u Zagrebu povučeno i skromno, daleko od bleštavila nove sportske i političke elite. Njegovo košarkaško znanje nakon završetka karijere nikada nije ni minimalno iskorišćeno. Ljudi iz košarkaškog vrha godinama ga zaobilaze "iz razloga koji nisu sportski".

Izvor: ekapija.com

9.12.2007.

Share this post


Link to post

.....HAJDIN ( JOVAN ) STEFAN, rodjen u Vojnicu ratne 1994 godine...sa roditeljima izbjegao u Becej. Tamo poceo igrati za pjetlice...S osjecajem za gol, strkljast privukao je paznju strucnjaka na sebe.U novinama izlaze naslovi "Hajdin sam protiv svih - 9 : 1 " . Nakon jednog turnira dobiva poziv od FK "Crvena zvezda". Do lani nosio je dres creveno-belih, kad prelazi u FK "Zemun"....

http://youtu.be/xFyZtKR2G8Y

Share this post


Link to post

...I ako smo bliski rodjaci tu doskora nisam znao da je MILOS HRSTIC poznatiji kao "STRKLJA" reprezentativni bek NK "Rijeka" rodjeni Vojnicanin. Rodio se 20.11.1955 godine u Vojnicu, a stariji brat Mico u selu Loskunji. Uvjek sam mislio da samo po roditeljima vuce porijeklo sa Korduna. Kao djecak ce otici sa roditeljima u Rijeku...

 

hrstic3_zpsd0f13243.jpg

Share this post


Link to post

hrstic1_zpsa98fd8ff.jpg

 

... proci ce mladje selekcije NK "Rijeke". Bit ce kapiten omladinskog tima koji ce osvajati cuveni turnir omladinaca "Kvarnersku rivijeru" . U ta vremena nije bilo lako naci mjesta u seniorskoj momcadi cak ni za takva igraca kakv je Milos Hrstic. Dvije godine ce provesti na "kaljenju" u republickom ligasu NK "Pazinki" iz Pazina. Kasnije ce se vratiti u maticni klub i igrati u njegovoj najboljoj generaciji i ispisati svijetle stranice klupske historije...
 

Share this post


Link to post

... To su vremena kad Rijeka nije bila poznata u Evropi kao samo jedna od luka, nego i nogometni grad.....Pobjedit ce i velikog "Real Madrida"....
 

hrstic2_zps2e3ec695.jpg

Share this post


Link to post

... Ti znas dobro rezultat...al nebitno....bez obzira na krajnji ishod, "Rijeka" se nije osramotila....o tome vise:

Povratak “Rijeke” na sam vrh donosi sezona 1983/84. kada su joj nedostajala samo 2 boda do naslova prvaka koji je pripao “Crvenoj zvezdi” (44 boda), dok su “Partizan”, “Željeznicar” i “Rijeka” imali po 42 boda. Te sezone je po prvi put izboren kup UEFA. Novi izlazak u Europu u sezoni 1984/85. donio je u prvom kolu španjolski “Real Valladolid” od kojeg u gostima “Rijeka” gubi 0:1, ali na Kantridi pobjeduje sa 4:1 i ulazi u drugo kolo koje donosi najveću utakmicu u povijesti riječkog nogometnog kluba: “Rijeka”-”Real Madrid”. Na Kantridi je tada oborena rekordna posjeta stadiona koja ce teško biti srušena - 22000 gledatelja. “Rijeka” je odigrala izvanrednu utakmicu i pobijedila sa 3:1 zgodicima Fegića (2) i Matrljana. “Real” je tada bio prepun španjolskih reprezentativaca:
Chendo, Camacho, Sanchis, Martin Vasquez, Michel, Butrageno, Valdano, Nijemac Stielike ali protiv sjajne “Rijeke” nije mogao ništa. Da je suđenje u uzvratu na “Santiago Bernabeu” bilo pošteno “Rijeka” bi sigurno prošla u treće kolo, ali na toj utakmici su bila isključena trojica igrača “Rijeke” i izmišljen jedanaesterac za “Real”, te je bilo vidljivo da je belgijskom sucu Schoetersu bilo rečeno da “Real” ne smije ispasti. Ni neki poznatiji i jači klub s tri igrača manje ne bi prošao puno bolje od 0:3. Toj farsi od utakmice bilo je prisutno čak 80000 gledatelja. Europski tisak brujao je o velikoj sportskoj sramoti ali sve je prošlo, ostalo je zapisano da je “Real” prošao i kasnije osvojio kup UEFA. U prvenstvu “Rijeka” je te sezone osvojila solidno, možda i skromno 8.mjesto s obzirom na mogućnosti tadašnje ekipe.

 

prenjeto sa: http://nk-rijeka.hr/povijest

Share this post


Link to post

Просто је немогуће а да не приметиш колико је Реал из Мадрида пролазио даље, па и трофеје освајао намештањем утакмица против "малих" клубова.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...