Recommended Posts

DESETAK OSOBA POD ISTRAGOM ZA UBISTVA SRBA 1991. GODINE U SISKU

banija.rs

subota, 30 april 2011 11:51

OSIJEK - Državno tužilaštvo u Osijeku intenzivno radi na rasvjetljavanju ratnih zločina u Sisku, saznaje je hrvatski list Nacional od upućenih vojnih izvora. Rad na tom predmetu prebačen je u nadležnost osječkog državnog tužilaštva zato što lokalno državno tužilaštvo sa sisačkog područja u radu na tom predmetu nije imalo nikakvog uspjeha punih 20 godina.

Na meti državnog tužilaštva desetak je osoba koje su imale vojne i civilne zapovjedne ovlasti na sisačkom području, gdje je, prema nekim procjenama, u ratnim zbivanjima ubijeno oko 600 civila srpske nacionalnosti.

Upućeni pravosudni izvori ispričali su Nacionalu da se među osobama koje se sumnjiče za te zločine nalaze neki penzionisani pripadnici MUP-a, SZUP-a i Ministarstva obrane, ali i osobe koje su još uvijek angažirane kao aktivni pripadnici Ministarstva obrane, MUP-a i Vojne sigurnosno obavještajne agencije.

Dokazi o zločinima nad Srbima u Sisku

Извор: 25. 04. 2010. Srna

Zagrebački novinar i urednik istraživačkog portala "Necenzurirano" Domagoj Margetić dao je srpskom Tužilaštvu za ratne zločine iskaz i predao relevantnu dokumentaciju o svom istraživanju u "slučaju Sisak" iz 1991. i 1992. godine o ratnom zločinu nad 611 Srba, uglavnom civila, na području grada Siska, a za koje do danas u Hrvatskoj niko nije procesuiran.

Margetić je srpskom tužilaštvu u Beogradu predao sve dokumente do kojih je došao tokom višegodišnjeg novinarskog istraživanja ratnih zločina u Sisku. U Službenoj belešci srpskog Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu od 20. aprila navodi se da je Margetić izjavio da poseduje relevantnu dokumentaciju koja se odnosi na ratne zločine koje su izvršile oružane formacije Republike Hrvatske na štetu pripadnika JNA i civilnog stanovništva na širem području Siska tokom 1991. i 1992. godine, do koje je došao istraživačkim radom kao novinar.

"Kao dokaz svojih tvrdnji, Margetić je priložio krivičnu prijavu podnetu protiv više osoba, zbog krivičnog dela iz člana 120. stav 1. Krivičnog zakona Hrvatske, koju je podnela zajednica Srba u Hrvatskoj 27. aprila 2007. godine, Izveštaj SIS-a Ministarstva obrane Republike Hrvatske od 4. jula 1996., informaciju ovog organa od 26. oktobra `92. godine, sa pratećom dokumentacijom koja se odnosi na delovanje 'Handžar divizije'", navodi se u zabelešci koju prenosi portal "Necenzurirano".

Prema Margetićevom saznanju, vojna jedinica pod nazivom "Handžar divizija", koju su činili Bošnjaci i Hrvati, delovala je u sastavu oružanih snaga Hrvatske i kao takva morala se pridržavati pravila međunarodnog humanitarnog prava.

"U jednom periodu, zajedno sa ostalim formacijama oružanih snaga Hrvatske, ova divizija je delovala i na teritoriji BiH gde su, takođe, na osnovu informacija koje je dobio, pripadnici te jedinice činili zločine", navodi se u Službenoj zabelešci o iskazu i dokazima koje je srpskom Tužilaštvu za ratne zločine predao Margetić.

Share this post


Link to post

За сада је само истрага први пут након 20 година поведена.

Видећемо докле ће ово стићи, и какве ће пресуде бити.

Share this post


Link to post
KAKO doznajemo iz Ravnateljstva policije, jutros su uhićeni Đuro Brodarac i Vladimir Milanković zbog ratnih zločina protiv civila na području Siska.

Brodarac je ratni šef sisačke policije, od 1993. godine župan Sisačko-moslavačke županije, u doba Ive Sanadera, savjetnik za razminiranje Vlade RH. Na području Siska ubijeno je više stotina civila, najčešće srpske nacionalnosti. Neki su ubijani po kućama i dvorištima, neki odvođeni na egzekuciju.

Brodarac i Milanković naređivali ratne zločine

Doznajemo kako je Brodarac oko 7.30 sati uhićen u Zadarskoj županiji, dok su Milankovića uhvatili na putu u Osijek. Milanković je tijekom rata bio zapovjednik svih djelatnih i pričuvnih postrojbi u sklopu PU Sisak. Njih dvojica se sumnjiče za ratne zločine iz 1991. i 1992. godine i to po zapovjednoj odgovornosti, što znači da su ih naređivali, ali ih nisu izvršavali.

Uz njih je danas uhićen i 53-godišnji Drago Bošnjak koji se tereti po individualnoj odgovornosti što znači da je bio neposredni izvršitelj zločina. Tijekom rata je bio u pričuvnom sastavu Policijske uprave Sisak, odnosno paravojnoj formaciji Vukovi. On je, kao i Milanković, uhićen u Sisačko-moslavačkoj županiji. U tijeku je kriminalističko istraživanje i pretres njihovih stanova nakon kojega će uhićeni biti prevezeni u Istraženi centar Županijskog državnog odvjetništva u Osijeku.

Istraga u vezi ratnih zločina u Sisku se koncentrirala na desetak uglednih sisačkih Srba. Neke od slučajeva ubojstava i pljačke je hrvatsko pravosuđe već procesuiralo. Sumnja se kako su ubojstva naručena iz utjecajnih sisačkih krugova kako bi se Srbe, koji nisu prešli na stranu krajinskih snaga, prestrašilo i natjeralo u izbjeglištvo.

INDEX 20.06.2011

Share this post


Link to post

Uhapšeni zbog zločina nad Srbima

Policija u Hrvatskoj je uhapsila trojicu ljudi zbog zločina nad Srbima u Sisku 1991. godine, javljaju hrvatski mediji.

Prema izveštaju HRT uhapšeni su bivši sisačko-moslavački župan Đuro Brodarac, ratni komandant specijalne jedinice MUP u Sisku Vlado Milanković i Drago Bošnjak.

Brodarac je za vreme zločina bio načelnik Sisačke policijske uprave, od 1993. godine župan Sisačko - moslavačke županije, a u doba Ive Sanadera savetnik za razminiranje Vlade Hrvatske.

Vlado Milanković je bio ratni komandant specijalne jedinice MUP u Sisku.

Za vreme njihovih mandata na području Banovine likvidirano je i nestalo stotinak srpskih civila. Istraga je bila koncentrisana na ubistva desetak uglednih sisačkih Srba.

Deo ubistava dogodio se i zbog pljačke, a neke od tih slučajeva hrvatsko pravosuđe je već procesuiralo.

Sumnja se da je reč o ubistvima koje su naručili uticajni sisački krugovi kako bi Srbe koji se nisu pridružili pobunjenim krajinskim snagama naterali u paniku i izbeglištvo.

Inicijativa mladih pozdravlja hapšenje

Inicijativa mladih za ljudska prava pozdravila je hapšenje Đure Brodarca, načelnika policijske uprave u Sisku i njegovog zamenika Vladimira Milankovića, osoba koje su najverovatnije odgovorne za nestanke i ubistva stotina civila srpske narodnosti u Sisku i okolini u periodu od 1991. i 1992. godine.

"Po određenim indicijama, u Sisku je u ovom periodu ubijeno i nestalo do 600 civila srpske narodnosti, što ovaj skup zločina čini jednim od najmasovnijih počinjenih u ratu u Hrvatskoj", navodi se u saopštenju Inicijative mladih za ljudska prava.

Brodarac i Milanković su skoro 20 godina izbegavali pravdu, a žrtve ovih zločina, kao i njihove familije nisu uspevale dobiti nikakvu satisfakciju niti priznanje, naglašavaju u Inicijativi i podsećaju da su neke od familija žrtava bile primorane da plate visoke troškove sudskih postupaka nakon što su tražili naknadu štete zbog gubitka članova uže porodice.

B92 20.06.2011

Share this post


Link to post

Optuženi za ubistvo 31 Srbina

Županijsko državno tužilaštvo u Osijeku danas je podnelo istražni zahtev protiv Đure Brodarca, Vlade Milankovića i Drage Bošnjaka zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva na sisačkom području 1991. i 1992. godine, prenose beogradski mediji.

Đuro Brodarac nije preduzeo ništa da spreči nezakonita hapšenja i odvođenja u improvizovane zatvore

Brodarac se tereti da kao načelnik Policijske uprave Sisak, načelnik štaba Zapovedništva banijsko-kordunskog područja i član Regionalnog kriznog štaba za Sisak i Baniju nije ništa preduzeo kako bi pripadnike njemu podređenih jedinica sprečio u neovlašćenim i nasilnim ulascima u kuće i stanove Srba, koje su nezakonito hapsili i odvodili u improvizovane zatvore.

Tužilaštvo navodi da su Srbi fizički i psihički zlostavljani i nanošene su im teške telesne povrede. Torturama je bilo izloženo najmanje 69 civila s područja Siska, od kojih je 31 ubijen.

Brodarac je i sam naređivao protivzakonita zatvaranja većeg broja civila srpske nacionalnosti, a učestvovao je i u njihovom zlostavljanju. Milanković se sumnjiči za ista dela, koja nije sprečio kao zapovednik svih rezervnih jedinica u Policijskoj upravi Sisak.

Tužilaštvo tereti Bošnjaka da je u avgustu 1991. godine, kao pripadnik specijalne jedinice policije "Vukovi", organizovao i predvodio grupu nepoznatih pripadnika iste jedinice sa kojima je "neovlašćeno lišavao slobode, zlostavljao i usmrćivao osobe srpske nacionalnosti".

Tužilaštvo je zatražilo pritvor za svu trojicu zbog opasnosti od ometanja istrage i posebno teških okolnosti pod kojima su dela učinjena, prenosi Index.

23. 06. 2011. Vestionline

Share this post


Link to post

Kako hrvati gledaju na hapšenje ubica i naredbodavaca ubistava Srba po Sisku,Vlade Milankovića,Drage Bošnjaka (Hercegovca inače,lično ga poznajem),i Đure Brodarca.

Na TV Bujica je gost bio ustaša (penzionisani pukovnik HV) Ivica Pandža rodom iz Kostajničkog Selišta kod Kostajnice.

Inače se dotični "proslavio" u "odbrani" kako on to kaže Komareva,Sunje i Mostara (od "ćetnika" naravno).

Pitanje u emisiji ne samo da je odvratno,nego i više od toga "Ko je ubijo po Sisku,hrvatski branitelji,ili srpski pobunjenici ?" :;) Ovakvo pitanje mogu samo ustaše postavit ! Dalje ćete vidjet šta misle građani Siska o hapšenju im njihovih "heroja i velikana",a usput ih novinarka pita šta je veća katastrofa požar u rafineriji Sisak,ili hapšenje navedenih ustaških monstruma ?! ::D

Pogledajmo s kim smo živjeli u "bratstvu i jedinstvu" decenijama !

lkpp8nuQk4I

Share this post


Link to post

Ratni zločinac prebačen u bolnicu

Jedan od osumnjičenih za ratni zločin nad srpskim civilima u Sisku 1991. i 1992. Đuro Brodarac danas je zbog zdravstvenih problema prebačen iz zatvora u bolnicu u Osijeku, potvrdio je novinarima njegov advokat Petar Šale.

Hrvatski mediji navode da se Brodarac požalio na srčane probleme, ali da su isključeni srčani ili moždani udar. Još nije poznato hoće li Brodarac biti vraćen u pritvor ili će ostati u bolnici. Bivši župan sisačko-moslovačke županije i načelnik policijske uprave Đuro Brodarac, ratni komandant specijalne policije u Sisku

Vladimir Milanković i bivši pripadnik policijske jedinice "Vukovi" Drago Bošnjak uhapšeni su 20. juna pod sumnjom da su počinili ratne zločine nad srpskim civilima u Sisku 1991. i 1992.

Četiri dana kasnije određen im je jednomesečni pritvor. Tužilaštvo je u istražnom zahtevu navelo da je mučenjima bilo izloženo najmanje 69 civila sa sisačkog područja od kojih je 31 osoba ubijena. Sva trojica osumnjičenih pred istražnim sudijom su odbacili optužbe.

Ceo slučaj prebačen je u Osijek još u septembru prošle godine, navodno zbog nezadovoljstva radom sisačkog tužilaštva.

12. 07. 2011. Vestionline

Share this post


Link to post

Umro zločinac Đuro Brodarac

U osječkoj bolnici jutros je preminuo Đuro Brodorac, osumnjičen za ratni zločin nad Srbima u Sisku 1991. i 1992. godine. Brodarac, bivši župan Sisačko-moslovačke županije i načelnik policijske uprave, preminuo je oko 8.30 časova od srčanih tegoba, objavio je "Večernji list" na internet sajtu.

On je u bolnicu prebačen juče iz osječkog zatvora u kome se nalazio tri nedelje nakon što je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin na sisačkom području.

Za zločine nad srpskim civilima u Sisku 1991. i 1992. godine osumnjičeni su i ratni komandant specijalne policije u Sisku Vladimir Milanković i bivši pripadnik policijske jedinice "Vukovi" Drago Bošnjak koji su uhapšeni 20. juna.

Četiri dana nakon hapšenja svoj trojici je određen jednomesečni pritvor.

Tužilaštvo je u istražnom zahtevu navelo da je mučenjima bilo izloženo najmanje 69 civila sa sisačkog područja od kojih je 31 osoba ubijena.

Sva trojica osumnjičenih pred istražnim sudijom su odbacili optužbe.

Mediji navode da je ovaj slučaj prebačen u Osijek još u septembru prošle godine, navodno zbog nezadovoljstva radom sisačkog tužilaštva.

13. 07. 2011. Srna

Share this post


Link to post

kako ono kazu ustase; pravda je spora ;);)

Samo on je trebao malo robijati i dobiti po tamburi pa neka ga onda nosi vrag sebi,

ako ga hoce ali cisto sumljam ;|

Danas mi je uljepsao dan a i pakleno je vruce, ima da se :]]:]]:]]:]] :}\/ :}\/

Share this post


Link to post

Umro je u zatvoru, u ćeliji sa još petoricom zatvorenika na + 40. Ipak puno bolje nego da je riknuo u vikendici na moru.

Share this post


Link to post
Umro je u zatvoru, u ćeliji sa još petoricom zatvorenika na + 40. Ipak puno bolje nego da je riknuo u vikendici na moru.

Не измотавај се. Умро је без пресуде, зато га није стигла рука правде. У том смислу свеједно где је "рикнуо" ако није осуђен.

Share this post


Link to post

Naravno da nije svejedno. Umro je u zatvoru kao optuženi ratni zločinac.

A što po tebi meni dođe Brodarac, da bih se ja imao bilo što "izmotavati"?

Share this post


Link to post

Објаснио ти је Чуле. Мада ја верујем да је то теби и без тога било јасно, али да волиш да се правиш навиван... >:(

Share this post


Link to post
Umro Đuro Brodarac

Naša mini Srebrenica je njegovo djelo.

Piše: DENIS KULJIŠ

brodarac_410866S1.jpg

ZAGREB - Srušio se mrtav Đuro Brodarac. Izdalo ga je srce - junačko, hrvatsko, generalsko i hadezeovsko prvoboračko srce koje je zadnjih godina sve sporije kucalo u grudima pretilog pijanca i kabadahije, bivšeg sisačko-moslovačkog župana, gospodara života i smrti u hrvatsko-srpskoj krajini iz koje je u deset godina između dva popisa na početku i na kraju devedesetih godina protjerano oko sedamdeset tisuća ljudi!

Žicar Bobetko

To je rekord u suvremenim balkanskim genocidnim ratovima za teritorij, bijelu tehniku i rasnu čistoću nacionalnog bića, a Đuro Brodarac ipak je ostao epizodist uz domaće glavne junake poput Branimira Glavaša i Tomislava Merčepa. Zašto? Dovoljno se gurao u prve redove partijskih sabora, sinjskih alki i ostalih domoljubnih prigodničarskih parada, a u svojoj autonomnoj pokrajini uspio je uspostaviti čvrstu vlast u društvu te kontrolu nad ekonomijom, režim poput Šeksova i Glavaševa zasnovanog u istočnoslavonskom “vražjem trokutu” Osijek - Vinkovci - Vukovar. No, stvar je u tome što je Brodarac, zapravo, bio drugorazredni bezveznjak, ništarija i bijednik koji je, doduše, organizirao prvorazredni zločinački pothvat, ali nije posjedovao “star quality” koji odlikuje jednog Merčepa, niti sotonsku inteligenciju jednoga Glavaša... Nedostajao mu je, osim toga, politički menadžer poput Šeksa.

Brodarcu su u Sisak kao “političkog komesara” HDZ-a, odnosno šefa Kriznog štaba, poslali Ivana Bobetka, generalskog sina, ranije “glavnog političkog tajnika stranke” koji je tu važnu dužnost obnašao između mandata Stipe Mesića i Ivića Pašalića - ali mladi Bobetko bio je također trećerazredni žicar i brzo je izgorio u političkim i kriznim poslovima.

I sam sklon alkoholu, sa sličnim dijagnozama poput Brodarca, ispao je iz politike, otvorio pekarnicu i čekao da mu otac umre kako bi njegovu vilu, najljepšu na Tuškancu, prodao starom Tedeschiju pa pribavio novac nužan za birtijaške ekspade. Nije ni Šeks, naravno, sasvim nesklon piću, ali on je uvijek ostao u političkoj formi da svom “regionalnom pomoćniku za teror” osigura potrebnu političku logistiku na Pantovčku i na Markovu trgu...

Upućeni Petar Šale

Kad su Brodarca priveli na policiju i odveli na sud pa otpremili u zatvor i odanle premjestili u zatvorsku bolnicu, srce mu je otkazalo i on je blago u Gospodinu preminuo. Šezdesetosedmogodišnji momak s brkovima koji su mu trebali pridati izgled sisačko-moslovačkog Pancha Ville (iako su, zapravo, nepogrešivo odavali ono što i jest bio - penzionirani sisački krovopokrivač) tako se jeftino izvukao od odgovornosti za ratne zločine. Zločini su mu omogućili dvadeset godina fenomenalnog života, a prijateljica smrt besprizivno ga je oslobodila kaznene, političke i moralne odgovornosti, doživotne robije i sramote što bi sad, po pravu, trebalo prenijeti na sve njegove saučesnike, suradnike, partijske drugove i ostale tipove s kojima je, od bespuća do beščašća, harao po ratnom i poratnom Sisku...

Kad je Brodarac uhićen, njegov odvjetnik zatražio je kućni pritvor bojeći se za delikatno zdravlje klijenta optuženog za mučko ubojstvo trideset i jednog civila. Pošto je Đuka umro, vjerojatno od straha, advokat je digao neviđenu dreku optužujući državu “za umorstvo generala koji je ovu državu i stvarao”. On te stvari zna jer nije bilo tko nego doajen hadezeovske politike, Petar Šale, pomoćnik ministra pravde u jednoj od opskurnih Tuđmanovih vlada na početku rata, u kojima su se najokorjeliji bivši komunjare smjenjivali s najokorjelijim bivšim udbašima. Brodarac je optužen za ratne zločine izvršene 1991. i 1992. godine, dakle baš dok je Šale bio pomoćnik ministra pravde, a pravdu po provinciji zapravo dijelili eskadroni smrti, kojima su upravljali likovi poput Đure Brodarca. Šale je, dakle, stari ratni drug i sudionik tog hadezeovskog projekta etničkog čišćenja koji se formulacijom njihova vođe i predsjednika, dr. Franje Tuđmana eufemistički nazivao “humanom razmjenom stanovništva”, što se tehnički realizirala uz primjenu odgovarajuće artiljerijske pripreme.

Teren je podijeljen na sljedeći način: u Vukovaru djeluje inženjer Tomica Merčep, šef HDZ-a. On se okružio skupinom kriminalaca kojima zapovijeda Munib Suljić. Odmah počinju iznude i teror srpskog stanovništva na teritoriju koji kontrolira hrvatska vlast. U Osijeku je pouzdani Glavaš, a on je za zapovjednika svog eskadrona smrti uzeo Ivicu Krnjaka, međunarodnog kriminalca s kojim je Vladimir Šeks svojedobno na robiji igrao nogomet, pa ga je mogao preporučiti za šturmfirera “Branimirove obrambene bojne” što operira iz mučionica po garažama i mesnicama, odakle se leševi otpremaju i bacaju u Savu.

Rat za Titovo naslijeđe

U Sisku, politički nadzor ima pak Bobetko, a vojno-policijski Brodarac, koji je ustrojio razgranatu terorističku mrežu antiterorističkih odreda koji će pobiti na stotine ljudi i njihove leševe pobaciti u Savu. U Gospiću, za političkog se šefa nametnuo Tihomir Orešković, koji je dobio vezu prema Šušku preko sadašnjeg Bandićeva referenta za zagrebački vodovod. Na terenu zapovijedao je njegov čovjek, drugi sinjski konobar - Mirko Norac, a kako tu nemaju veliku rijeku što teče prema Beogradu, strijeljane učiteljice i druge civile zakapaju po okolnim šumarcima.

To je, ukratko, organizacijska shema ustroja zasnovanog da se još u miru osigura “konačno rješenje” srpskog pitanja. Kako to nije bilo moguće jer je izbio rat, etničko je čišćenje dovršeno vojnim operacijama i pozadinskim organiziranim neorganiziranim djelovanjem marodera…

Đuro Brodarac bio je jedan od najvažnijih “vojskovođa iz pozadine” u Tuđmanovu ratu za Titovo naslijeđe, što se vodio po doktrini koju je Franjo usuglasio još s Dobricom Ćosićem osamdesetih godina. Predviđala je “raščlanjenje”, razudbu Jugoslavije uz razmjenu teritorija i stanovništva između dvaju glavnih partnera - Srbije i Hrvatske. No, kako je u tu fantazmagoriju upao ograničeni Brodarac, sisački krovopokrivač, čovjek bez ikakva političkog ili intelektualnog pokrića, provincijski marginalac kakvi se ondje roje po smrdljivim birtijama?

Sekretar iz Željezare

Kako je, dakle, sisački nekvalificirani radnik Đuro Brodarac pao u ralje hrvatske politike? Tako što se u nju glavačke bacio, jer je umjesto proleterskog tavorenja mudro odabrao karijeru u avangardi, kao omladinski komunistički funkcioner.

Do dvadeset i šeste (rodio se 1944.) bavio se produktivnim zanimanjem popravljanja krovova, a onda je uletio u političku karijeru - izabran je za sekretara omladinske organizacije Željezare Sisak, što je automatski donosilo funkciju člana Općinskog odbora SK i člana Upravnog odbora industrijskog kombinata u kojemu je bio zaposlen. Već iduće godine postao je deputat u Saboru Socijalističke Republike Hrvatske u mandatu 1967. - 1971. godine (pa je klupe dijelio s Manolićem), a u skladu s političkim kursom reformnog rukovodstva upisao se i u Maticu hrvatsku.

No, kad je uslijedio obračun s maspokovcima, što se na Baniji, u političkoj bazi Milutina Baltića, osobito zdušno provodila - Đuro se odmah prebacio u prve redove reakcije, pa na izvanrednoj skupštini Saveza rezervnih vojnih starješina (naravno da je i on bio poručnik-teritorijalac) zatražio da se iz organizacije izbaci 59 oficira učlanjenih u Maticu. Na sjednici koja se održavala u kinu sisačkog garnizona JNA izabran je odmah u petočlanu komisiju koja će istražiti sve slučajeve i predložiti “mere”. To mu kasnije neće smetati da se, u drugoj priči, prikaže kao “žrtva proljećarskih progona”, što su mu “onemogućili da diplomira na Tehnološkom fakultetu”. Bit će da je veća smetnja bila odanost pijančevanju, jer mu se karijera, inače, lijepo razvijala - dok su “maspokovci” poput Vlade Gotovca čamili u obližnjoj Gradiški, Đuro je prešao na rad u sisačku Termoelektranu te postao član centralnog Radničkog savjeta poduzeća Elektroprivreda Jugoslavije u Beogradu.

Torture, pljačke, ubojstva

Prevratnu 1990. Đuro dočekuje kao aktivist HDZ-a. Tko ga je povezao s tuđmanovskom centralom? Bilo bi logično pretpostaviti - mr. Ivan Bobetko, sin generala Janka, jedan od hadezeovskih “povijesnih vođa” skupljenih po zagrebačkim birtijama gdje se domoljubno recitiralo, deklamiralo i muški udaralo gemištom o ruski mramor na šanku, pa ispotiha govorilo protiv Srba i režima. Stari Bobetko porijeklom je iz Siska - pripadnik Prvog partizanskog odreda, on je s grupom obilježenih komunista, čim su Nijemci napali SSSR, pa im je zaprijetilo uhićenje od ustaških vlasti, pobjegao u šumu Brezovica, odakle su napali žandarmerijsku stanicu da se dokopaju oružja, što se danas, na dan 11. lipnja, u Hrvatskoj obilježava kao Dan antifašističke borbe.

Mladi Bobetko pridružuje se pak suprotnoj idejnoj opciji i Franjo ga, čim je počeo rat, imenuje šefom Kriznog stožera za Sisak i Baniju (koja se ubrzo lingvistički osvaja sinonimom Banovina). Đuro Brodarac postat će istodobno načelnik policije, a Josip Brajković, šef lokalnog HDZ-a. Svi oni osnivaju privatne vojske i vlastite eskadrone smrti, koji se, kao paravojne jedinice, ustrojavaju unutar legalnog okvira i tako postaju dio Oružanih snaga za koje odgovornost pravno snose hrvatska Vlada i država.

Bobetko je u Zagrebu angažirao nečasno otpuštenog policijskog inspektora Jadranka Garbina (albanskog podrijetla, bio je povezan s albanskom mafijom koja je švercala dragocjene metale i drogu), pa ga ovlastio da osnuje vojnu jedinicu za zaštitu Kriznog stožera, gdje se utaborio odjeven u maskirnu uniformu s nisko pripasanim pištoljem, praćen bogato natapiranom konceptualnom umjetnicom Jasminkom Petter Katalinić koja ga je poput Gadafijeve tjelohraniteljke posvuda slijedila naoružana sačmaricom.

On ju je pritom predstavljao kao svoju “savjetnicu za strateška pitanja”. Garbinov odred odabrao je ime “Vukovi” pa u jednom zagrebačkom butiku dao sašiti crne uniforme. Na glavu su stavili crne australijske šešire priklopljena oboda pa preuzeli zapuštene zgrade Jodnog lječilišta, koji su pretvorili u kasarnu i koncentracijski logor. Odmah su stali haračiti po gradu, pljačkati Srbe, otimati im novac te odvlačiti u svoj logor, gdje su ih podvrgavali torturi pa puštali uz otkup ili ubijali i leševe bacali u rijeku.

Један одличан текст из хрватског Јутарњег листа.

Обајвљено 16.07.2011.

Share this post


Link to post

Hm... donekle to je logicno, jer proslo je vise od decenije i po, od zavrsetka rata.

Prvo su se razvlacili sa podizanjem optuznice, a sada i kada ih podignu, onda cek da se postupak obavi.

Sto ce reci opet novo razvlacenje.

Sustina je u tome da oni to razvuku do besvesti, odnosno da akteri pomru. Mrtvima se ne sudi, a oni tako operu savest za zlocine nad Srbima.

Share this post


Link to post

Kada vidiš ko je hrvatsku stvarao (kako kaže brodarčev advokat) koji su sve to monstrumi bili u igri a mnogi su i sada, imaš nedvosmislen dokaz da je stvorena na GENOCIDU nad srbima. I tačno je to svaki od tih skotova ili krepa, dobije moždani udar ili pobegne u bih samo nikada ne odgovara za zločin koji je počinio naravno u ime hrvatske koju je stvarao!!! :-

Share this post


Link to post

СВЈЕДОЧЕЊЕ МИЛОРАДА РАТКОВИЋА

ТЕК САМ НА САХРАНИ ДОЗНАО ДА МИ ЈЕ ОТАЦ МРТАВ

sudjenje_za_ratni_zlocin_u_sisku.jpg

ОСИЈЕК - Из стана мог оца чули су се лом и јаук. Четворица су у маскирним униформама била унутра. Петорица су на дворишту стајала уз мене, један ми је уперио пиштољ на чело. Ништа ме нису питали. Отац је потом изашао и пао на двориште. Имао је рупу на глави, шака је могла стати у њу – испричао је Милорад Ратковић на Жупанијском суду у Осијеку, гдје се Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку суди за ратни злочин у Сиску 1991. и 1992.

“Аутобус је купио Србе”

Милорад је ухапшен је 17. септембра 1991. у свом дому у Мошћеници.

– Пред кућом ми се зауставио комби. Деветорица су изашла и прескочила ограду, нису ни отварали врата – навео је. Пред кућом се нешто касније паркирао и аутобус. Милораду, његовој супрузи и мајци наредили су да уђу у аутобус.

– Питао сам могу ли повести оца, рекао је нека га узмем и носим. Довукао сам га и ставио на степенице јер је бус био крцат – описао је. Зауставили су се, наставио је, готово крај сваке српске куће. На посљедној “станици” ушла је жена са 11-годишњим дјететом. Смјестили су их у школу у Жабном.

– Отац је запомагао и звао моје име. Лупао сам по вратима да му се помогне па су викали на мене. Када су ме питали што имам с тим човјеком, казао сам да умире, али се нисам усудио рећи да ми је отац – посвједочио је. Оца су потом однијели на носилима.

С њим је у учионици био и Никола Батула, којему је један цивил наредио да поједе југославенску заставу.

– Рекао сам да ћу и ја помоћи јести заставу, ако треба. Када је изашао, сакрио сам је иза камина, била је на штапу. Нашао ју је па је Батулу измлатио тим штапом – испричао је.

“Нећеш више радити”

Милорад је, каже, размијењен на интервенцију Ђуре Бродарца.

– Чувари су ми, на изласку, рекли да о осталим заточенима може одлучити искључиво Бродарац – изјавио је.

Брат Душан одвезао га је исти дан на гробље.

– Питао сам зашто смо ту, рекао ми је да ни не зуцнем. Била је сахрана мога оца и тек сам тада дознао да је мртав – казао је. Ухапшен је тада био и Ивко Гога.

– Зауставили су ме на пункту у Мошћеници. Ишао сам на тоалет и зачуо рафал. Ђуро Бродарац је особу која је пуцала према мени питао: “Зашто га ниси убио?” Ђуро ми је рекао да више нећу ни радити у рафинерији – устврдио је.

Извор: Banija online,

8. новембар 2012.

Share this post


Link to post

UPOZORENJE: SLEDI TEKST POTRESNE SADRZINE!

                      

 

Zločini bez kazne

 

 

Jedan od najvećih masovnih zločina tokom rata u Hrvatskoj, desio se u Sisku, gde je zverski pobijeno 712 Srba, i to na najsurovije načine. Tako je sedamnaestogodišnji Berislav Trivkanović živ ošuren vrelom vodom, devetnaestogodišnja Ljubica Solar ubijena snajperom u svojoj devojačkoj sobi u centru grada, Dragan Biškopović je rastrgnut između transportera i traktora, a Milan Čekalo obezglavljen. Sve su ovo znali, a ćutali svi, počev od Slobodana Miloševića, preko Zorana Đinđića, Zorana  Živkovića, Vojislava Koštunice,Borisa Tadića,Tomislava Nikolića... A razloge znaju samo oni.

 

Gotovo je neverovatna činjenica da srpske vlasti, ali i mediji, nikada nisu pokušale da razreše pitanje najvećeg zločina prema Srbima u Hrvatskoj u proteklom ratu, a da su o tome ćutali i svi domaći i svetski mediji, da je i Hag prećutno prešao preko tih činjenica, iako se najveće stradanje Srba u Hrvatskoj, veće čak i od Vukovara, desilo u Sisku, u čijoj je opštini ubijeno 712, a samo na jednom mestu u gradu za nekoliko dana je ubijen 121 srpski civil. Zbog srpske nemarnosti i hrvatske veštine skrivanja sopstvenih zlodela u "domovinskom" ratu, ovaj zločin bi možda bio i zaboravljen da 2009. godine, da hrvatski nezavisni novinar Domagoj Margetić nije objavio spisak 611 ubijenih sisačkih Srba, po imenu i prezimenu, koji su  stradali 1991. i 1992. godine, za šta je optužio Ivana Bobetka, Josipa Brajković, Đuru Brodarca,Vladimira Milankovića, Željka Hlišića, Dragu Bošnjaka i još nekoliko desetina sisačkih Hrvata.

 

Zbog iznošenja ovih činjenica, hrvatski ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko je 2009. godine podneo krivičnu prijavu protiv Domagoja Margetića "zbog odavanja državne tajne", a pod pritiskom pojedinih evropskih zemalja koje pod budnim okom drže Hrvatsku pre njenog ulaska u EU, sisačko tužilaštvo poslalo je u Županijski sud u Osijek prošle godine podatke o 35 žrtava zločina, ali nisu naznačili da je to broj koji je utvrđen do 2002. godine, čime su hrvatske vlasti htele samo da izvrše još jednu obmanu.

 

 

Spaljivanje leševa u železari

 

Ako je razumljivo zbog čega Hrvati ćute o likvidacijama, nikako ne može biti razumljivo zašto niti jedna srpska vlast u poslednjih dvadeset godina nije tražila da se rasvetle zločini nad Srbima u Sisku, iako postoji dovoljno svedoka koji o tome mogu da svedoče. Posebno zbog toga što su u Sisku počinjeni najmonstruozniji zločini u ratu na prostorima bivše Jugoslavije.

Tako su, na primer,  neoustaški monstrumi 10. septembra 1991. godine ubili sedamnaestogodišnjeg učenika drugog razreda srednje škole, Berislava Trivkanovića iz Siska, koga su odveli na nekadašnje naselje Omladinskih radnih akcija na Galdovu, popularno ORA, i polivali  ga vrelom vodom dok nije preminuo u najstravičnijim mukama. Istog dana su odsekli glavu i nabili na kolac Milanu Čekalu iz Kinjičke.

 

U stravičnim mukama stradao je i Dragan Biškopović iz Bestrme, koga su tri nedelje ranije u Komarevu kraj Siska, prvo pretukli i izboli noževima, a potom vezali nogama za transporter, a rukama za traktor i rastrgli ga!

Tih dana je ubijena i devetnaestogodišnja srednjoškolka Ljubica Solar koja je upucana snajperom, dok je peglala u svojoj devojačkoj sobi u vojnoj zgradi u centru Siska, samo zato što je Srpkinja. Posebno je interesantno da je svedok tih zločina bio Nemac Klaus Kurt koji je kao tinejdžer, sa 18 godina došao u Sisak kao dobrovoljac, da se bori sa Hrvatima, jer je mislio da je rat video igrica i koji je tu svoju avanturu platio glavom, jer je napisao roditeljima šta je video, a ustaše su mu otvorile pismo i odmah zatim ga streljale, jer mrtva usta ne govore.

 

Jedan od najneugodnijih svedoka koji je sve ispričao i novinarima, ali i stranim istražiteljima, bio je i Hrvat, Stjepan Komarac (83) koji živi u sisačkom naselju Galdovo na obali Save, stotinak metara od ORA-e, i koji je dvadeset godina istraživao sve zločine u Sisku. On svedoči o ovim strašnim događajima:

-Taj spisak od 712 žrtava nije potpuno proveren, ali ja mogu sa sigurnošću reći da imam podatke za 121. osobu srpske nacionalnosti koje su ubijene u Sisku, za pet Hrvata i mladog  Nemca Kurta. Za te osobe postoji sve, od posmrtnih ostataka, do mesta i vremena ubistva, pa do izvršilaca. Ja sam na tome radio dvadeset godina, a lično sam gledao ubistva, jer stanujem na Galdovu. Hrvatsku nikako ne bi trebalo pustiti u EU dok se ne razračuna sa svojim zločincima, jer je u njoj još uvek duh Franje Tuđmana koji je neosporno najodgovorniji za ove zločine. Ovo što se sada događa sa suđenjima za te zločine je farsa. a najbolji dokaz za to je da je možda najveći zločinac, tadašnji načelnik MUP-a Osijek Đuro Brodarac pušten da umre prošle godine, pa je sada valjda hrvatskom pravosuđu lakše da prikrije ono što se stvarno dešavalo u Sisku. On je preminuo od infarkta a uopšte nije lečen iako se znalo da ima visok krvni pritisak i problem sa srcem - tvrdi gospodin Komarac.

 

Najpouzdaniji izvori govore da je prvi čovek koji je temeljno proučavao zločine nad Srbima u Sisku, bio i bivši predsednik Centralnog komiteta saveza komunista Jugoslavije,  Stipe Šuvar, i da je došao do veoma pouzdanih podataka šta se sve dešavalo u naselju ORA i njenih desetak baraka, Jodnoj banji u centru Siska, kao i Kotar šumi na obodima grada gde su Srbi mučeni strujom, klani i ubijani. Takođe, i da je došao  do veoma preciznih podataka o spaljivanju leševa u sisačkoj železari i bacanju u Savu, čime se ustvari može objasniti razlika između 712 osoba srpske nacionalnosti iz područja Siska koje se vode kao nestali, i 121. osobe čiji su leševi nađeni. Međutim, iznenadna smrt 2004. onemogućila ga je da svoja saznanja i obelodani, pa se na to čekalo pet godina, kada je istinu o stradanju Srba u Sisku obelodanio Domagoj Margetić.

U Sisku, koji je imao oko 30 odsto Srba, oni praktično više ne postoje, odnosno njihov postotak je sveden na svega dva do tri odsto. Zato su groteskno izgledala suđenja koja su počela u Sisku, gde se sudilo sisačkim Hrvatima, nakon dvadeset godina, pošto su pobili i proterali svoje komšije Srbe.

 

Naravno, ni toga ne bi bilo da nije bilo izuzetno snažnog pritiska pojedinih evropskih zemalja koje nisu želele da prime u EU Hrvatsku u kojoj žive ratni zločinci koji su počinili najmonstruoznije zločine nakon drugog svetskog rata. I Jadranka Kosor je priznala 2008. godine u Glini da je hapšenje ratnih zločinaca uslov da se zatvori 23. poglavlje pravosuđa za priključenje EU, i da je Evropa tražila da se sudi u Zagrebu, Splitu, Rijeci  i Osijeku gde su prebačeni svi predmeti ratnih zločina.

Kako će ovo suđenje izgledati niko ne zna, jer će sve zavisiti od pritiska međunarodne zajednice, ali da će Hrvati učiniti sve da minimiziraju zločine. U to uopšte ne treba ni sumnjati, jer se momentalno operiše sa cifrom od 35 nestalih Srba za koje se sudi, a to je ustvari broj pronađenih leševa do pre deset godina!

 

 

Ljudi ili zveri?

 

Jedan od svedoka ubistava Srba u Sisku, koji je tražio da bude anoniman, jer mu još uvek deo rodbine živi u Sisku, priča:

-Svi koji još imaju nekog svog u Hrvatskoj ili u Sisku, boje se da pričaju, jer od kada su počela suđenja pod pritiskom međunarodne zajednice, počele su i pretnje rodbini svakog svedoka koji je svedočio pred sudom, a posebno su torture izloženi ljudi iz mešovitih brakova u malim sredinama gde se svi znaju, a policija neće da interveniše.

Svastika jednog svedoka na suđenju za zločine u Sisku je odmah nakon svedočenja ostala bez posla, jer ju je otpustio gazda, kao tehnološki višak-priča nam građanin Siska koji je sa porodicom pobegao u Beograd među poslednjima, a čiji je otac radio u železari u Sisku.

 

On detaljno opisuje zločine nad sisačkim Srbima:

"...Pravi razlog zbog čega se nije govorilo u Srbiji o stradanjima Srba u Sisku je taj što je bilo malo preživelih Srba iz Siska, koji bi mogli da svedoče o zverstvima svojih komšija Hrvata, a drugi je taj što istina o Sisku nije odgovarala posle 1995. godine ni Slobinoj ni takozvanoj dosovskoj vlasti, jer se taj slučaj uvek politizovao.

 

Iznerviran nekim tekstom o srpskim zločinima u Sarajevu, otišao sam, mislim krajem 95. u redakciju "Vremena" i tražio od tadašnjeg urednika Dragoljuba Žarkovića da piše o zločinima nad Srbima u Sisku. On me je saslušao i povezao me sa nekim novinarom kome se više ni imena ne sećam. Njemu sam pričao čitav dan o onome što sam znao o zločinima nad Srbima jer mi je o njima pričao pokojni otac koji je znao za spaljivanje leševa u Železari Sisak. Tekst nikada nije izašao. I sada mi se gadi kada vidim da to isto "Vreme" piše o zločinima nad Srbima u Sisku, ali kod nas Srba je sve moguće. Zato tako i prolazimo.

Tada sam ispričao da se u Rafineriji nafte Sisak u kojoj sam radio, svakodnevno pravili spiskovi za ubijanje Srba, i da je mene spasao kum Hrvat koji me je upozorio da ne dolazim na posao, jer sam na spisku. On mi je rekao da može da me izvede iz grada sa autom koji će uzeti od poznatog HDZ-ovca. Tako je i bilo. Da ga nisam poslušao i ja bih sigurno bio ubijen jer su moje kolege Robert Ahmetagić, Damir Šarić, Dragan Kostrić i Vinko Kovačević ubili inženjera Damjana Žilića 23.novembra 1991. godine. Žilić je bio jedan od rukovodećih inženjera u proizvodnji, i koji je potpisao izjavu o lojalnosti. I on i žena Stanka koja je bila doktorka, a po nacionalnosti Hrvatica, bili su u Račanovom SDP-u jer su poverovali u njegovu laž o Jugoslaviji, a ona je čak bila i predsednica opštine Petrinja. On je putovao u Sisak na posao.

 

Kada su im u bici za Petrinju granatirali kuću, otišli su kod ćerke koja je bila student u Zagrebu. Ova četvorica su ga tamo našla i rekla mu da pođe sa njima na svadbu jer im se navodno jedan kolega ženi, a oni su ga odveli na zagrebačko smetlište Jakuševac i ubili ga udarcima maljem u glavu. Sava je izbacila njegovo telo...

Pošto su pohvatani, jedan od ubica, Damir Šarić,  rekao je pred sudijom: "Tako mi to u Sisku radimo" a dobili su samo par meseci zatvora, jer su ih Ivan Bobetko i ministar pravde Bosiljko Mišetić izvadili iz zatvora. Tome se protivio časni čovek, Predsednik Vrhovnog suda Hrvatske Vjekoslav Vidović i Tuđman ga je odmah smenio.

 

Slično je prošao i Petar Pajagić (59) koji je bio šef odeljenja kontrole u Rafineriji i koji je kao i svi ostali Srbi koji su ostali da rade u Sisku, potpisao „izjavu o lojalnosti Hrvatskoj" ali mu to nije spaslo glavu. On je 26. septembra otišao posle posla kod ćerke Dijane na ručak u njen stan a nakon toga otišao kući u zgradu koja se nalazila u Ulici Maršala Tita.

Tamo su ga sačekali uniformisani ljudi i zajedno sa još četvoro Srba iz te zgrade odveli u nepoznatom pravcu i njihova tela nikada nisu nađena.

 

Moj pokojni otac (koji se slučajno izvukao iz Siska jer je imao hrvatsko ime pa na kontroli policija nije znala da je Srbin već ga je pomešala sa jednim viđenijim Hrvatom), mi je pričao da se jedan od ljutih HDZ-ovaca iz železare toliko napio i zamolio ga ujutro da ga poveze kući i da mu je mrtav pijan pričao da su celu noć spaljivali u Visokoj peći Srbe i da se boji da će ga ubiti, jer to radi samo njih šestoro. On je te noći izašao iz Siska a za tog radnika koji mu je pričao šta se radi sa Srbima smo čuli da je ubijen, i on je taj od ubijenih Hrvata koji se traže, jer Srbi nikoga nisu ubili u Sisku, a inače su bili neznatna manjina.

Koliko ja znam, iz rafinerije su još ubijeni penzionisani šef osiguranja Dragan Rajšić (64), čuvar Branko Polić (38) i radnik Branko Lukač. Sve sam to želeo da kažem još pre 17 godina, ali u Srbiji nisam imao kome...".

 

 

Streljanja na Savi

 

U Osijeku je u maju prošle godine počelo suđenje za zločine nad Srbima u Sisku komadantu specijalne policije Vladimiru Milankoviću koji se tereti za smrt 24 civila i komadantu „Vukova" Dragu Bošnjaku koji se tereti za smrt osam civila srpske nacionalnosti u Sisku 1991. godine. Treći optuženi, Đuro Brodarac, preminuo je u zatvoru 2011. godine.

 

Očekuje se da će suđenje trajati godinu dana i da će biti izvedeno 150 svedoka, a pravu pometnju u Hrvatskoj je izazvalo svedočenje Hrvata Ivice Bišćana koga je bila usvojila srpska porodica Vila iz Siska, i koji je posvedočio da je 24. avgusta 1991. godine prisustovao streljanju na skeli na Savi Marka, Evice, i njihovih sinova Željka i Mlađe, a da je video i Duška, ubijenog od batina u naselju ORA na Galdovu. On je na sudu potvrdio da je njega od streljanja spasao vojnik Saša Krstulović koji je znao da je Hrvat i rekao to vojnicima koji su uperili puške i u njega.

 

Spasa za one koji su znali za ove zločine a ćutali 20 godina nema, jer će im suditi njihova savest, jer Sisak nije čuo srpski vrisak. Isto važi i za sve srpske vlade i institucije a i medije koji su u poslednjih dve decenije ćutali o ovim zločinima, bez obzira na razlog. Ćutati o najvećem zločinu protiv sopstvenog naroda u sporu sa državom koja je podnela tužbu za genocid protiv Srbije, može samo onaj ko nema ni savesti ni pameti...

 

 

 

Autor: Aleksandar Pavlović

Magazin Tabloid br. 279,

6. mart 2013.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...