Sign in to follow this  
chule80

Biblioteka "Umereni Smehotres" - stara

Recommended Posts

vidi se da je to nas vitez slikao i da na svu srecu nije dao chuletu aparat ko zna kakve bi slike bile i kakve bi on gluposti slikao kao po obicaju

Share this post


Link to post

no posto sam se juce vratijo sa svadbe iz apatina na kojojsam ja bijo samo gost na svu srecu i u uz dobro organizaciju koja je bila celu svadbu i pored svih drugih stvari sretnem jednu nasu poznatu licanku i to ne neku nego LJILJANU LIKU

joj kad me je ugledala mislijo sam da ce me srusiti kolko je pojuruila ka meni. no preziveo sam prvi udar pozdravljanja

ali posto je LJILJNA LIKA clani naseg KUD-A KRAJINA proveravo sam je kako je savladala korake u i igranjeu raznih kola koje je orkestar svirao e i ja da dozivim dami neko vira a ja da pijem vinjace i ovaj put do duse pijo bi ja i pivo ali nije bilo ladno

a i vinjak mi je nesto davo vise energije . no i pored vinjacaka kojeg sam pijo trebalo je i malo se otreznuti i pogledati i ostale cure, koje su dosle na svadbu. to jest koje su igrale mada je bilo i doasta baba koje su se hvatale cim ja udjem u kolo neznam zasto ali sigurno je zbog igre.

srecom u je nasa CURE LICKA VIDIJOJ SE PROFIL LJEPI PA ME I SPASAVALA OD HORDE RAZNIH BAKUTANERA da nije bilo LJILJANE LIKE ljudi ko zna de bi ja zavrsjobabe bi me satrale samo me cepaju po nogama . mada kad sam vidijo LJILJINE noge kako su modre i to ne od nikog drugog negood mene mislim od mog cepanja po njoj mislim dok smo grali ukolu jer sam uvek bijo prisiljen od strane baba da se guram no sve je bilo tako mislim cepanje po ljiljninim nogama dok nismo skontali da treba da promenimo mesta da nju babe guraju a ja da budem ispred LJILJANE LIKE mada smo to tek svatili na kraju kad smo trebali da idemo kuci ali nema veze sad nademo za sledeci put kad nam se bude sestra udavalamislim ista sestra.

Share this post


Link to post
vidi se da je to nas vitez slikao i da na svu srecu nije dao chuletu aparat ko zna kakve bi slike bile i kakve bi on gluposti slikao kao po obicaju

:D:D:D

Ma kako da ne..

Medjedu, ne ides ti u KUD Krajina.. zato da gazis cure naokolo!!! :- Pod hitno da nadjes Ninu, ili Savelu :( , da te nauce necemu ;]\/ .. a ne da nas tamo jos i sramotis.. ;|

Ali jedina pohvala, sto si napisao dobar izvestaj! :}\/ :]]8)

Share this post


Link to post

БУСИЈЕ 23. мај 2009

Дуго нисмо ништа писали, а и ја сам се уленио, морам да признам.. све као да ми тешко.. али ето, да мало запишемо шта у нашем дневнику лудорија.. ;|

ResizeofIMG_2224.jpg

На месту где се данас налази насеље Бусије пре 10 година је била ништа друго до ледина.. Е онда долази један наш Крајишник, и купује ту плац, гради кућу, и за њиме долазе и остали.. врло брзо постаје насеље са неколико хиљада житеља улавном придошлих са "Олујом", али и оних који су раније дошли у Србију. Кажем урбанизовало се све то, са комуналијама, и цркву су чак изградили, близу им је аутопут..

Е већ неколико година за редом, тамо крајем маја, тачније 23. и 24. мај када СПЦ обележава празник св. Ћирило и Методије, тада се у Бусијама скупи нашег народа, и направи вашар, кирбај, слава села, како год крстили, буде преко 3000 Крајишника..

ResizeofIMG_2197.jpg

Био сам ја и прошле године тамо, а и ове сада.. С тиме да сам прошле године провео време у друштву чланова КУД Крајина.. и ове године их је било.. али сада сам више времена провео са људима из ове библиотеке.. Уствари, сада смо били сви некако узмешани.. сви смо једно, под једним именом, и једним грбом!

Седам у фићка, и пре тога сам ишао до хале Пионир, не би ли присуствовао 5. утакмици финала плеј офа, али не лези враже, нисмо могли ући, и да сада не смарам са тиме.. окренем се ја и оде право на аутопут, који ме водио као Бусијама..

ResizeofIMG_2213.jpg

Е тамо се већ и смркло када сам ја дошао.. па већ налазим и паркинга за аутић.. Налазим већ наше људе.. Лакија Зрмању.. и још 1 бећара са њиме (дамлатинац, од Книна).. Проналазим и остале.. па већ се скупљамо под шатором где су били "Црни бисери", "Прелџије", "Момо Станић", "Вера Матовић"... Тај шатор је био баааш велики, могло је 400 људи да стане, али није их толико било.. можда 300 за ту ноћ колико смо ми били.. Остали шатори су већином празни били, сем тамо где су били "Бота и дијаманти", али о њима нешто касније.. Е ту срећем Дукија, Ику, Гагу, ликотукраља, никија, мику армонику, сару, итд. ;) Шта ћемо друго, него да спојимо столове, пошто нас је био пун шус.. Било ту мало и колцета, играло се по нашки.. а ко ће други него КУД Крајина да поведе коло, и да окреће у 100 везова, било је и дрмеша.. После мало стишавање, па су онда ишли на сликање са музичарима..

Ја сам за трен био отишао до шатора где је певала Српска тромеђа.. али тамо сам био 20-ак минута.. ништа посебно.. само што је и тамо празно.. враћам се ја на старо место.. а тамо још веће и луђе коло... па ајде у коло.. сликања опет је било, и то да видите каквих...

ResizeofIMG_2192.jpg

Долазе после 2 далматинке са 1 шапчанком.. и тако се ми ту спојили ко кључ и брава! :D Одемо код Боте и дијаманата, а тамо мајко Божија, дупке пуно!? ??? Било и неких играчица, које хтеле неку пару да уберу :[| , да им се метне.. па само столове са мушким друшвом обилазе.. ;]\/ ::)

ResizeofIMG_2222.jpg

Већ се ја вратио на старо место.. и ту хоћу да идем кући.. па мигам оком мики армоники да и он иде, пошто се овој Гламочанки ишло, па ја мигам овоме да иде он самном.. а када је то мој рођо чуо, и Ика.. ајме мајко.. почели га на силу вући, и још Ика доноси пиву ;D ;]\/ .. све џабе, само да остане да их вози кући?! Ја се изваљао од смеха..

Мику морам да похвалим јер ме задужио.. моја мајица Крајинаде на прању.. а он извуче своју, и дадне ми за то вече?! Јооој лудила 8);D:D .. Жао ми је што не беху са нама НС екипа, побратим, и још неки чланови :-[ .. да смо сви били са мајицама, и заставом Крајинаде... ееее где би нам био крај?!?! srpski_smajli_kalas.gif

ResizeofIMG_2202.jpg

Живи били! :]]

Share this post


Link to post

Dik sam gledao nisam te vidjeo, a poslje dzabe i da si bio metar od mene :);):D

Sigurno si nas primjetio, najveseliji sto desno od muzike :]]

Evo jedne slike iz te perspektive ;D

S7304121.jpg

Share this post


Link to post

Овча 19.06.2009.

Нисмо се ми дуго видели.. а и ову библиотеку већ прашина почела да прекрива, па ајде да оживимо сећање на библиотеку, и наша дружења.

Елем.. дешава се то да хоћемо негде на крајишку музику, и да се добро излудујемо. Већ су били најављени Жара и Гоци са Бајом, да ће певати у БГ предграђу, Овча. И тамо, као и у околним квартовима има пуно наших људи, па се то десило у рест. Завичај, који није много велики, али служи сврси.

ResizeofIMG_2285.jpg

Тамо сам био у почетку планирао да водим већи састав.. но како је испитни рок у пуном јеку, то се знало да ће нас бити бар дупло мање. Е још неки други су имали преча посла. А пошто ја када нешто одлучим, онда идем сам, па таман сам.

Знао сам да ме мој друг са или без армонике неће изневерити, па тако се договоримо ђе ћемо се наћи.

Неколико пута ме цимала и 1 цура из Грачаца, те хоће, те неће.. и на крају хоће. Поведе она и другарицу, а још су се најавиле неке Лапчанке, које су касније и дошле.

ResizeofIMG_2293.jpg

Не знам како али тамо није било сигнала за телефон, па нисмо могли никога да зовемо..

Улазимо нас двојица са још 2 цуретине, и видим ја да сви гледају у нас.. а због чега другог, када имамо лепе мајице, са све принчевима на белом коњу. А још и пише Крајинада.

Добијамо место у ћошку, и ту седамо. Мало пијуцкамо оно што смо наручили, а конобар због музике глув :[| , па не чује када кажем сок од вишње.. мисли да је шток од вишње?!!? :(:(

Није прошло дуго, побро који вели да има учити, бануо је са ликотомкраљем.. За њега смо већ и поклон спремили, а и мајице које је купио човек, ја му дам. Поклон и за њега је динарска капа.

ResizeofIMG_2274.jpg

Прво је од музике била ова компјутеска "ала гранд".. па смо пијуцкали.. онда се хватају Жара и Гоци за микрофон.. креће већ да се ђуска, и скаче... да би се однекуд Баја појавио. Сви скачу да га поздраве. После је он ухватио микрофон, и онда је први део давио једва да се људи скопчали шта је хтео да каже.. а онда још му се окаче на врат, и грле га и љубе канда је нека млада плавуша :D;D8) Други део Бајиног репертоара је био бољи, а и после су Жара и Гоци поправили се..

ResizeofIMG_2279.jpg

Ми са нашег стола смо били прави.. стално у колу.. на подијуму, на нашем терену.. а онда се прикључују и ови остали.. Занимљиво је да се јопе оне бабе појављују што би FCRS рекао од прошле године да мени сметају, и да кваре ритам.. а стварно оно је грозно.. не знају, али нико им раван!

Било је и неких других цурица, па нам је било фино.. поготово мом другару, Мики армоники..

ResizeofIMG_2277.jpg

Побро и ликотакраљ само у ћошку.. нису мрдали оданде.. али су били на ногама.. и наравно вентилација слаба, па се краљ знојио за све паре.. пиву је поцепао ка' и семенке.. ;|:D8) Побратим баталио пиву ;|srpski_smajli_kalas.gif

Немерем се више свега ни сетети.. осим да када смо изашли да ми је телефон узео 1400 дин, када је рокнио..а и киша је падала ту ноћ као из кабла.

ResizeofIMG_2281.jpg

Share this post


Link to post

Не,ово није извештај са Крајинаде или неког дружења крајишника,није ни концерт Баје Малог Книнџе, није са мог рођендана или крсне славе... ово је мојих пет дана у родном крају... А било је лоше вријеме...данима сам размишљала да ли да тих пар дана годишњег одмора проведем овде,испред компјутера или да спакујем кофере и кренем "старим путем ка рођеној кући." Одлучила сам у последњем тренутку-ипак идем!

photo058zpj.jpg putkrozsljivar.jpg

Невјероватно,али сваки пут кад кренем у родни крај не умијем да објасним како се осјећам. И срећна сам и тужна, бесна, поносна... Свуд око себе видим шаховницу која ме подсјећа да ту не припадам,да то није више моје,али идем из ината! Уском,кривудавом цестом полако прилазим селу. Не морам да га замишљам,сад је ту испред мене. И имам осјећај да је то једини дио планете који ми жели добродошлицу,који ме увјек чека као мајка дјете. Са неким чудним, благим осмјехом на лицу и тугом у срцу гледам мале оронуле куће, курузе крај пута, купине са прозора моје школе, стари, дрвени мост,подбочене бандере крај прашњаве цесте...Улазим у авлију и видим ђеда како са прозора виче на кује везане за неки плот,што лавежом најављују долазак странца. Баба иде предаме раширених руку,није ме видела годину дана.На столу ме чека врућа погача,кобасице,сир и чаша црног вина. Мој брат је дошао самном и одмах је почео да се уклапа у њихов стил живота. За час је ексирао флашу карловачке пиве и навалио на кобасице. Ђед се само задовољно смјешкао. Посље пар сати смо отишли до ујака,гдје смо до касно у ноћ сједили испред куће на некој дрвеној клупи. Опет се пије пива,ракија и као некад давно са прозора "дере" она стара крајишка: "Нема раја без роднога краја."

jablan.jpg jablan2.jpg

Ујутро се рано будим,што се иначе ретко дешава кад сам у Србији,једино кад морам на посао. Изашла сам ван да попијем кафу. А свуда около мир...само вјетрић лагано њише гране високог јаблана који деценијама стоји крај пута као на стражи. Мирише покошена трава из шљивара,а цвркут птица на тренутак ремети ову тишину. Замишљено гледам у даљину,тамо гдје се небо спаја са шумом која као обруч стеже моје село. Присјећам се дијетињства,људи које сам виђала сваки дан,дјеце са којима сам се играла... Окрећем главу према путу као да ће неко од њих наићи...али нема никога... Тргне ме звук телефона. Мој ђед зове да идемо сњим тражити гљива. Наравно да желим ићи,али да ли ћу знати које су праве, да ли сам заборавила како изгледају... прошло је 14 година. Пробудила сам брата,а кад сам видела како се обукао почела сам се смијати.

"Шта `е било,у Брестику смо!"-рекао ми је озбиљним гласом као да постоји правило какав треба бити у селу. Ујакове гумене чизме до кољена и то за два броја веће ландарају на њему толико да се чује најмање сто метара. Стара,подерана тренерка и за "сваки случај"-каже,узеће од ђеда неки капут ако буде хладно у шуми. Да нам случајно неби било досадно,са нама су пошли и сестра од тетке и њен муж који су такођер тих дана били у селу. Кренусмо. Неко вријеме смо ишли путем кроз шуму док нас ђед није распоредио "по шумама и горама." Гледала сам више све около него у гљиве тако да сам успјела наћи само два вргања тек толико да докажем да препознајем праве. Више ми је привлачила пажњу дивљина. Огромно дрвеће и још већа брда,поток што жубори, трагови дивљих свиња, птице, мирис опалог лишћа крај воде, сунце што се једва пробија кроз густо грање и студен у сред љета. Сатима смо тако тумарали од једног брда до другог,неуморни ђед испред нас а ми зањим. Прошло је подне и враћамо се назад,гладни, жедни и уморни. Таман сам помислила сад је у кући `ладовина и док не буде ручак могла би и да отспавам пола сата,али баба је наложила "смедеревца" као да је децембар,тако да сам ипак изабрала шљивар умјесто собе и ливаду `мјесто кревета.

glj.jpg suma3.jpg

Имам још само три дана на располагању и тридесет три мјеста на која требам да одем. Коначно идемо и до куће у којој је рођен мој тата,ђед,прађед...у којој сад нико не живи. Изгледа ми тако далеко од цесте а некад сам туда бар два пута дневно пролазила. Све је другачије,скоро непознато. Трава до кољена, купине, бујад, коров, пустош... Прилазим нијемо малој дрвеној кући,отварам врата закључана жицом...све је језиво и хладно. У ћошку је сто и две столице све од паучине. Из зида вире жице од струје,а на поду моје чизме прљаве од иловаче из Опутина. Са старог ормара отпала врата,а испод њега вири ланац од моторке којом је ћаћа зарађивао кру` за нас шесторо. Дижем са земље прашњаву свеску на којој великим ћириличним словима пише моје име, "математика" и пети разред,а ко је могао тада израчунати дужину мога пута од августа `95. до данас. Погледам са прозора кроз полупана стакла,још има сијена на штали,још стоји дуд крај плота, јабука, дуња и петровача шљива код чесме. Излазим ван и журним кораком крећем од куће. Имам осјећај да ме неко посматра,окрећем главу и још једном погледам у прозоре мог родног дома који изгледа као старац на самрти и као да ће сваког часа проговорити своје последње ријечи: "Зашто ме опет остављаш?"

prozor.jpg tamodaleko.jpg

Последњи дан у Брестику. Од раног јутра опет нас чека гајба пиве,вино и ракија,роштиљ, погача... Препуштам брату то задовољство да испробава све,ја сам као на дијети а и не пијем алкохол. Ипак се нисам успјела у потпуности извући,морала сам јести а и ујак ме натерао да поделимо две пиве. Пошто је убрзо алкохол почео да тече венама (не мојим) почиње и фудбал у авлији под углом од 60 степени. Лети камење на све стране,понекад неко погоди и лопту,а моја мала сеја бјесна што јој дрипци недају да се игра, сједи на клупи и убацује им каменчиће у пиву. И како то увејек бива скупи се друштво,од прилике пола села па до касно у ноћ уз добру крајишку пјесму, пиће и галаму будимо онај остатак народа што би рад` да спава. Било је ту и вожње на праисторијском мотору који иде само низбрдо а узбрдо се може једино гурати и још мнооого нових "спортских дисциплина." Невјероватно је као људи од 30 година могу бити дјеца,како се после све своје муке могу смијати и бити срећни. Да нас је видела нека бакица од 70 година рекла би "нит` бриге,нит` памети." Мој бато је капитулирао пред кршним банијским момцима,само укрстио очи и држи своју пиву,види се да га уби Војводина.

compositetv200907091059.jpg dsc00570v.jpg compositetv200907091103.jpg

И прође поноћ и још један сат и још...а никоме се не спава,никоме се не иде... само ја устајем ујутро у 4 сата и напуштам моје родно село,али не као оног августа `95. Овај пут одлазим срећна,насмејана... и опет ми пјева Баја "старим путем ка рођеној кући,још ћу једном проћи пјевајући,ђе је давно пјев`о Мали Баја,нема раја без роднога краја..."

Share this post


Link to post

Свака част Снежани на оваквом извештају! srpski_smajli_kalas.gif

Још ја гледам шта то има нешто ново у библиотеци ;]\/ , знам да је прашина тамо одавно :[| .. кад оно Снешка написала извештај! :D Хвала од срца :D , и нећу рећи ништа ново, да у теби чучи велики уметнички таленат, како за поезију, тако и за прозу. :]]

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this