Biblioteka "Umereni Smehotres" - stara

[chule80]

Лепо од тебе што си се јавила, и ође уписала у Библиотеку

Само не рече ти о томе како су те ове цурице "давиле" до 05 ујутро...

"Само још ово да ти испричам"

[Snezana81]

Da, i oduševljena sto smo igrali drmež, kako to da ne pomenem!

[Snezana81]

A priči nikad kraja...Evo Chule da cujes i ovaj deo price:

A kad stigosmo nas četvoro do mene, moj brat otisao ne spavanjac odmah, jer je sutradan radio, nas tri se dogovorile za spavanjac, rasporedile, pa sjele malo da popričamo, ali Sanja uglavnom vodila glavnu reč i ostadosmo mi tako do pet, Gaga u malo da se uspava slusajuci Sanju, tek tada sam primetila koliko je u stvari vremena prošlo, tako da sam otisla u svoj reon, ali kad je Gaga zaspala, ne znam, ali verovatno ju je Sanja uspavala pričom...

...a i probudila sutradan

[chule80]

Сања је стварно чудо, ко да ради на италијанској ТВ, па меље за све паре. А вас две фине, па се није имала с киме поштено ни "посвађати", као самном Добра је она... биће ње још са нама на дружењима.

[DvorNaUni90]

Лепо,лепо,а како би и било кад пева мој Дворчанин

п.с.

е а ово за девојке,ја јесам са Баније ал сам искрено чуо да их треба избегавати

[chule80]

Београд 17.12.2010.

Нема тог човека који није чуо за онај чувени виц "Шта пева жандар када заврши основну школу? Прође лето тридесето година ми жао нијееее..." . Е па са том песмом, и мене зезаше већ неколико дана, што смс, што уживо : ... Кажу и да сам матор ;]\/ причају да су слабе моје кости Причају и да сам килав Мооореее Некима би се мотика обрадовала... Лажу, људи, кад вам кажем лааажуууу... Оно најважније, ја се и не осећам маторим Прави дечарац је у мени Могу још и да потегнем, поједем, попијем колико треба... а кадар сам стићи, и престићи, и на страшном месту постојати! Ево зима ударила, а ја здрав ко дрен

Да се ја сада ође не би хвалио, да не испада како "желим бити главни" : , или она чувена одвала "најјачи у разреду" Овим сам само желео мало навести причу на воденицу мог тридесетог рођендана. Рођендан ко и сваки други, ништа посебно, једино што сваке године морам подсећати људе да сам одавно пунолетан, и да не купују никакве поклоне, јер нисам више клинац који ће да се радује чоколадама, или пак чувеном бициклу "ВМХ", када сам ономад у завичају био главни баја Оно што се од њих тражило јесте присуство! Мада уистину, од свих поклона које сам добио за рођендан два су ми посено драга... Једна лепа књижица, коју сам у даху прочитао, и један комад хартије који је био у тој књизи

Углавном... оно што јесте истина од тих прича које причају за мене, јесте да имам толико људи за позвати, па не могу их све од једном, јер се онда по старом лошем обичају претворим у конобара ... и онда то траје пар дана . Идеја за овако необичан провод дала ми је Миња. Наша крајишка цурица са нооовооом фризуром , која је неки дан и била у једној култној БГ пивници на Зеленом Венцу. Требало је наћи ту пивницу, и уплатити резервацију, јер је 2 недеље унапред све резервисано, а ја сам једва успео за горњи део да средим да нас пусте. Оно што је мене уопште намамило ту свако није пиво > већ што рекоше да ту имају музиканте који свирају уживо праву народну кафанску музику, где нико не арлауче, не певају се хитови гранда и слично... онда мооожеее! Речем ја то и газдарици, а њу баш обрадоваше идеја о свему овоме.

Дан када смо ми требали ићи овде да се провеселимо и попијемо најављују ледену кишу... што је уплашило нашу далматинку, која рече да код њих нема ледених киша, а ни снега Онда је то уплашило једног далматинца, који рече како је прехлађен и мора још неке важне особе да превезе Али, ето ми остали се скупили, и нашли на Зеленом венцу... мало смо и трчали до њега... али најважније да нисмо каснили, да смо 20 метара од зграде били "спремљени" , и чак куповали неке шналице Чекали смо додуше једну Банијку, али она стварно путује из далека, па јој се прашта.

И тако сви ми одосмо у пивницу... заседнемо горе, где нам све било резервисано. Поче наручивање пића... но, не лези враже... људи окомене почеше да траже ВИШЊУ , баш као у стара добра времена @->- ... Али оно гле чуда, немају вишњу?! Ја сам почео са ракијом, остали са пивом углавном... а неки и сокићем. После сам и ја прешао на јагоду... али се пивчина некима баш приближила души. Није нас било блам, већ смо сишли доле па смо после неког времена играли колце :}\/ , па у двоје ;>)/ , док су нас неки вешто кулирали одозго

Занимљиво је и да смо испратили добар део репертоара који су музиканти свирали... Мика нас је забављао са својим догодовшитанама са факултета ... сада је он гуштер Поготово она са "буреком из 1993."

Неки мораше и раније на бус, па утекоше пре времена Али ми остасмо до пола један.

Дим нам се свима залепио са очи, и одећу. >

После наравно отпратисмо цурице кући... а ми свако на своју страну...

[mika983]

Bome rodjo na koju si ti stranu to otisa . .

Samo da istaknem da su se cure ljepo sredile i bile su prekrasne

Vece je bilo divno i prekrasno a pogotovo u prekrasno u zagrljaju cura .

[Djurdjevak]

Заиста дивно вече, музика одлична, мјесто такође, а оно што је најважније што се сјајна екипа скупила, а кад је тако онда не може бити лоше. Било је и клопе и пића... и неких познаника из "умјетничких вода". :}\/ Сви смо само очекивали да им се Мика придружи, али није имао хармонику... Једино нам је Обровац фалио, али ја сам га и онако видјела у граду, дан-два прије овог окупљања, само што се он нешто уобразио... ;]\/

[chule80]

KЛИЗАЊЕ

Клизање је мала радост зимска,

где ужива наша дружина спортска.

Зато у децембру забава креће,

правим клизачима ето среће.

Ближи се Нова година нама,

па смо сви редом на клизаљкама.

Стари вуци поред мене сада,

дођоше у центар Београда.

Ненад, Мика, Миња и Ђурђевак,

нико од њих није тамо левак.

Једино побро Стево се мучи,

дошао код сваје моје да учи.

Глуми побро да је све у реду,

маше рукама док клиза по леду.

Мика пада по пар пута доле,

па га ноге и још леђа боле.

Ненад је профи клизач постао,

овај пут није ниједном пао.

Ђурђевак се била замахала,

али се ипак није предавала.

Држала се пуно уза мене,

да се наглавачке не окрене.

Једном се размахала опасно,

ја спречио да не буде касно.

Тако завршава и ово лето

Господње двехиљаде и десето.

[chule80]

Овако...

Ова Библиотека "Умерени Смехотрес" стара је 2.5 године, написано је у њој на стотине извештаја, углавном са крајишких дружења и окупљања, извештавања из завичаја... окачено на хиљаде слика, прочитана више од 12.500 пута... Уписали су се овде многи чланови КФ, и направили један мали део историје.

Како је ово постала једна велика, да не кажем преопширна тема са 56 страница, где се тешко више снаћи... одлучено је да направимо нову тему/библиотеку наших дружења, где ћемо наставити са овим извештавањима, и дружењима... и то ће се налазити ОВДЕ

Ја ћу само пар речи још рећи...

Ова 2010. година ни мало не заостаје по доброј атмосфери у односу на 2008, и 2009. годину... дружили смо се баш онако лепо, и лудо, написали и сликали много тога... Једнога дана ово ће бити уживанција читати, да се сетимо свих тих смехотресних момената.