• Announcements

    • dj-zombi

      Nove knjige   07/18/2016

      U sekciji foruma "Krajina u knjigama" postavljeno dosta novih knjiga, obavezno pogledati:    6. Licka divizija - ratni put
       Kordun i Lika u NOB
       Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji
       SJENIČAK KRONIKA KORDUNAŠKOG SELA   Ove knjige kao i jos stotine drugih mozete takodje naci i u sekciji sajta "Dokumenti" http://www.krajinaforce.com/dokumenti/index.html          
Sign in to follow this  
Followers 0
hajduk

Crkva svetog Spasa (Cetina): Pravoslavno ili Katolicko?

85 posts in this topic

Pozdrav svima!

Evo, imam ja jedna pitanja od oko ta crkva jer ne mogu razumjeti ako to je Pravoslavno ili katolicko?

255307.jpg

Samo pogledajte dobro pored ta crkva, mozete vidjeti da ima pravoslavna groblja....

E sad, ja bih volio da neko odavde da me bolje objasni i ako imate par slika od ta crkva, ja vam molim da vi stavite tu da citav svijet vidi o cemu se prica...

Hvala vam unaprijed

Share this post


Link to post

na službenim stranicama opštine stoji da je to rimokatolička crkva iz 9.-10. veka (a tada je Crkva još uvek bila jedinstvena)

Share this post


Link to post

Pošto sada hrvati sastavljaju novu istoriju sve se promenilo i ceo svet je nastao posle hrvata ::) Na njihovoj stranici Wikipedije možete pročitati brdo neistina o istoriji bilo kojeg mesta u kojem su do "Oluje" živeli srbi ...

Sreća je da među živima postoje oni koji znaju istinu ...

Share this post


Link to post
Pošto sada hrvati sastavljaju novu istoriju sve se promenilo i ceo svet je nastao posle hrvata ::) Na njihovoj stranici Wikipedije možete pročitati brdo neistina o istoriji bilo kojeg mesta u kojem su do "Oluje" živeli srbi ...

Sreća je da među živima postoje oni koji znaju istinu ...

ja se koliko-toliko trudim da izmenim te članke, tj. da ih upotpunim relevantnim i istinitim podacima vezanima za Srbe... ne uspeva mi uvek, ali neki članci i dalje žive sa izmenama koje sam ja uneo...

Share this post


Link to post

Наша је 100% и ова стара и она нова.Само је неко неупућен на Google Earth-у писао да је католичка,мада ту има слика које су постављали странци (а шта они знају ;]\/ ), а и хрвата који су можда незнајући,а можда и са намером писали такве ствари.

Share this post


Link to post

Ovaj spomenik sa strane crkve,izgleda mi da je pravoslavni,tj srpski. Dali netko zna od kad je spomenik?

Share this post


Link to post

S Tvrtkovim vremenom i kasnijom vladavinom bosanske vlastele, završava se stogodišnji period stvaranja srpskih naselja u Dalmaciji. Po Danijelu Farlatiju, Tvrtko je Knin uvrstio u srpske gradove. U njegovo doba udareni su i temelji novih pravoslavnih crkava, medu kojima se pominje i crkva Svetog Jovana Krstitelja u Bribiru i jedna crkva u Klisu. Pred kraj svoga života (1391.), Tvrtko je podigao, na izvoru rijeke Cetine, hram posvecen Vaznesenju Gospodnjem.

Tromedja - MIŠO UROŠ, JOVO DMITROVIC

Share this post


Link to post

Ovo je bez svake sumnje ona crkva, koju 1512. Turci razoriše, a čije se ruševine još i danas vide na vrelu Cetine, i koje je hram Vaznesenije Gospodnje, a koju zovu danas 'sv. Spas'. Radi ove crkve, koju fratri na silu oteše, borili su se dugo pravoslavni Cetinjani, dok isti fratri ne izmamiše u aprilu 1699. proveditorski dekret, da tobože oni imaju pravo na onu porušenu crkvu, a ne pravoslavni. Sili se pravoslavni Cetinjani moradoše pokoriti, premda su svjesni oni i danas, da je to njihova crkva, koju će oni prije ili poslije morati dobiti za pravoslavlje

Nikodim Milaš-Pravoslavna Dalmacija

Share this post


Link to post

Stanovnici Cetine i Civljana od davnina sahranjuju svoje pokojnike na groblju sa najvecom koncentracijom stecaka u Dalmaciji (Lujo fra Marun ih je izbrojao oko 800). Stecci imaju svoje mesto u svjetskoj kulturnoj baštini, kao i naša srednjevjekovna arhitektura, književnost i freske. Krležina Enciklopedija Jugoslavije ih je, kao i neki drugi tendenciozni autori, pripisala olako bogumilima, pa ih otuda svojataju muslimani »kao njihovi potomci«. Meditim, nepobitna je cinjenica da se podrucje stecaka svodi samo na izvornu srpsku teritoriju i da se van toga podrucja mogu sresti samo na ponekom novom srpskom podrucju.

Stecci su klesani od masivnih blokova kamena, ali mogu biti veoma razliciti, što je rezultat postojanja razlicitih uslova za njihovu izradu. U selu Cetini na brdu Kapnica i danas je uocljiv kamenolom iz koga se dobijao kvalitetan granit za njihovu izradu. Ovi spomenici pripadaju vremenu XIV-XVI vijeka. Ukrašavani su i oblikovani, ali se rijetko vide natpisi, koji su uglavnom necitki. Ukoliko je natpis citak, može se zakljuciti da je pisan srpskom cirilicom i srpskim jezikom. Imena i prezimena pokojnika su iskljucivo srpska ( na primjer Radoje Ratkovic u Kljucu). U Kninskoj krajina ima ih na više mjesta: u neposrednoj okolici Knina, Mokrom polju, Cetini. Ima ih i u okolini Zrmanje u Lici, pa cak do rijeke Kupe, zatim na tlu Zapadne Bosne u Grahovu, Drvaru, Petrovcu.

U istocnoj Bosni nailazi se na stecke s grbom despota Ðurda Brankovica, a kod Olova postoji uklesan grb ugledne srpske porodice Bakica.

Tromedja - MIŠO UROŠ, JOVO DMITROVIC

Share this post


Link to post
Evo ja cu postaviti sliku.

01crkvasvetogspasaiz1.jpg

Црква јесте из 9 стољећа. Србскобосански краљ Твртко Котроманић ју је обновио око 1391 године. Око цркве се налазе искључиво православни гробови, ђе се и данас сахрањују православни Цетињани. Хрвати су познати по томе што гусаре по туђој повијести, па су тако и ову цркву на сваки начин покушавали прогласити старохрватском, како би доказали своје битисање на тим просторима. Њихов археолог Гуњача је једном приликом подметнуо у цркву такозвани хрватски плетер, па је послије неколико година дошао опет да копа и том приликом је ''пронашао'' хрватски плетер. Од тада, Хрвати је искључиво назибају страохрватском. Поменути Гуњача је управо због тога плетера једва живу главу извукао из Цетине, када је дошао копати око цркве Светога Спаса. Цетињани су њега и његову екипу најурили са вилама. Послије тога се није више враћао. Исти тај Гуњача је на книнској тврђави у припитом стању рекао горе споменутом повјесничару Миши Урошу сљедеће; ''Мишо, гдје год да закопам, а оно србско''. Била су то времена када су Хрвати , баш као и данас могли да гусаре по србским археолошким налазиштима у Крајини и тако склапају климаву причицу о њиховим ''великим'' краљевима, о седам Звонимирових цриквах у околини Книна и сличне бајке. Данас Хрвати сваке године обиљежавају римокатолички Спасовдан код цркве Св. Спаса у Цетини. Једне године им је неко од наших повратника порушио постављену бину дан прије Спасовдана и разбацао хрватске заставе.

Данас мало ко зна да се управо због цркве Светога Спаса у Цетини први пут узело оружје у руке, када су Хрвати најавили да ће са свих страна доћи да одрже мису на Спасовдан у тој цркви. Те 1990-те, Спасовдан је падао исти дан и нама и њима. На крају није дошао ни један Хрват. Вјероватно су били обавјештени да ће Цетињани своју светињу бранити оружјем.

Share this post


Link to post

Црква јесте из 9 стољећа. Србскобосански краљ Твртко Котроманић ју је обновио око 1391 године. Око цркве се налазе искључиво православни гробови, ђе се и данас сахрањују православни Цетињани. Хрвати су познати по томе што гусаре по туђој повијести, па су тако и ову цркву на сваки начин покушавали прогласити старохрватском, како би доказали своје битисање на тим просторима. Њихов археолог Гуњача је једном приликом подметнуо у цркву такозвани хрватски плетер, па је послије неколико година дошао опет да копа и том приликом је ''пронашао'' хрватски плетер. Од тада, Хрвати је искључиво назибају страохрватском. Поменути Гуњача је управо због тога плетера једва живу главу извукао из Цетине, када је дошао копати око цркве Светога Спаса. Цетињани су њега и његову екипу најурили са вилама. Послије тога се није више враћао. Исти тај Гуњача је на книнској тврђави у припитом стању рекао горе споменутом повјесничару Миши Урошу сљедеће; ''Мишо, гдје год да закопам, а оно србско''. Била су то времена када су Хрвати , баш као и данас могли да гусаре по србским археолошким налазиштима у Крајини и тако склапају климаву причицу о њиховим ''великим'' краљевима, о седам Звонимирових цриквах у околини Книна и сличне бајке. Данас Хрвати сваке године обиљежавају римокатолички Спасовдан код цркве Св. Спаса у Цетини. Једне године им је неко од наших повратника порушио постављену бину дан прије Спасовдана и разбацао хрватске заставе.

Данас мало ко зна да се управо због цркве Светога Спаса у Цетини први пут узело оружје у руке, када су Хрвати најавили да ће са свих страна доћи да одрже мису на Спасовдан у тој цркви. Те 1990-те, Спасовдан је падао исти дан и нама и њима. На крају није дошао ни један Хрват. Вјероватно су били обавјештени да ће Цетињани своју светињу бранити оружјем.

Par pitanja? Zbog cega su se zatvarali (zidali )dijelovi crkve i zatvarana vrata da bi se mogao stavit oltar.

Drugo . Kako da je najstariji spomenik iz 1953,prije toga godinama nema pokopa.

Share this post


Link to post

Par pitanja? Zbog cega su se zatvarali (zidali )dijelovi crkve i zatvarana vrata da bi se mogao stavit oltar.

Drugo . Kako da je najstariji spomenik iz 1953,prije toga godinama nema pokopa.

Share this post


Link to post
Смијешна је намјера хтрватских повјесничара да својатају као хрватско све оно што је далеко од авнојевских граница Србије, притом србски народ сводећи само на прости пук који је ту досељаван вољом турских окупатора. Чињенице говоре мало другачије.

Стево П. Котараш

Ima jedan jako opasan termin za historiju koji se koristi u današnjoj Hrvatskoj,a to je "Hrvatska kulturna baština".

U tu baštinu spadaju svi spomenici kulture koji se nalaze na području današnje Hrvatske.A svi znamo kako Hrvati

razmišljaju da sve što je u Hrvatskoj pripada Hrvatskom narodu,i da je to sve Hrvatsko.(nije naziv Kulturna baština u Hrvatskoj)

Naglasak se daje na Hrvatstvo,a ne na kulturu i baštinu,a nedaj bože da se spomene narod kojem i pripada.(igra rječi reći će :[| )

Kulturu Talijana,Srba,i ostalih se toliko marginalizuje i čak podništava da prelazi granice ukusa.

I na kraju gos.Stevo K. od hrvatskih povjesničara možeš svašta očekivati,a posebno ne istine.Sva historija u Hrvatskoj

je u službi politike,nažalost počesto i dnevne.

Na ovom forumu Bepo je dao jedan fantastičan predlog na temi o stradanju u Prkosu.

Share this post


Link to post

Niti sam povjesnicar ,niti sam se time bavio u slobodno vrijeme. Naisao sam tu prvi put na tu crkvu na ovome forumu i pitanje je jeli Pravoslavna ili Katolicka. Crkva je iz 9. stoljeca . Isao sam malo da citam,da najdem nesto o toj crkvi i nasao sam, da je najstariji spomenik iz 1953. E, sad od stecaka do 20 stoljeca ima puno , a nema grobova .

Napravljena je taman negdje ,kad je bio raskol 1054. I odmah je postala Srpska Pravoslavna?

Pitas se gdje su nestali ljudi,onda konstantiras da su pobjegli pred turicma. Posto su Turci priznali Pravoslavnu crkvu,a ratovali protiv Vatikana. To me dovodi do toga da su se Srpski popovi mogli kretati po turskom teritoriju.

Koliko godina ima najstarija crkva u Bosni,ne Hercegovini? Jeli moguce da se nista nije gradilo po Bosni ,a vec na Cetini jeste.

Sto se tice prvog pitanja ,napisao si da ti nije jasno. Pa ovako koliko ja znam pravilo je da Pravoslavna Crkva ima oltar na sjeveru ,a Katolicka na jugu. Tako je i kod mene raspored. Mozda negdje su postavljenje i drugacije .ali mislim da je ovo pravilo. Jeli sad jasnije pitanje? Zasto se zatvarala sjeverna strana?

Share this post


Link to post
Niti sam povjesnicar ,niti sam se time bavio u slobodno vrijeme. Naisao sam tu prvi put na tu crkvu na ovome forumu i pitanje je jeli Pravoslavna ili Katolicka. Crkva je iz 9. stoljeca . Isao sam malo da citam,da najdem nesto o toj crkvi i nasao sam, da je najstariji spomenik iz 1953. E, sad od stecaka do 20 stoljeca ima puno , a nema grobova .

Napravljena je taman negdje ,kad je bio raskol 1054. I odmah je postala Srpska Pravoslavna?

Pitas se gdje su nestali ljudi,onda konstantiras da su pobjegli pred turicma. Posto su Turci priznali Pravoslavnu crkvu,a ratovali protiv Vatikana. To me dovodi do toga da su se Srpski popovi mogli kretati po turskom teritoriju.

Koliko godina ima najstarija crkva u Bosni,ne Hercegovini? Jeli moguce da se nista nije gradilo po Bosni ,a vec na Cetini jeste.

Sto se tice prvog pitanja ,napisao si da ti nije jasno. Pa ovako koliko ja znam pravilo je da Pravoslavna Crkva ima oltar na sjeveru ,a Katolicka na jugu. Tako je i kod mene raspored. Mozda negdje su postavljenje i drugacije .ali mislim da je ovo pravilo. Jeli sad jasnije pitanje? Zasto se zatvarala sjeverna strana?

Маниту, џамије су окренуте у правцу сјевер -југ колико ми се чини, а православни олтар се налази на истоку, док је римокатолички на западу. Црква у Цетини јесте направљена прије раскола и нема смисла разбијати главу дали је србска или хрватска, али се поуздано зна да је ПРАВОСЛАВНА. Знам, ти ћеш рећи да је хришћанска, али појам православље се спомиње још код Светих Отаца, који су нам заједнички до раскола Рима од Православне цркве. Уосталом, олтар се у цркви Светога Спаса налази на истоку као и код свих православних цркви. Овај проблем имају многе римокатоличке цркве код Хрвата. Олтар им је на погрешној страни.

Кад већ спомињеш Босну, ево ти једно питање. Како то да су Срби насељавани из Босне на просторе Крајине, а да није исти случај и са Хрватима? Хрватски повјесничари упорно тврде да је то хравтски простор. Просто је нелогично да простори Крајине нијесу насељени са тим Хрватима из Босне, ако их је тамо већ било. И Млетачка и Аустрија су тврде римокатоличке државе, па сматрам да би им више одговарало да им бране државу римокатолици, а не православни, ако већ мислиш да су Турцима били дражи православни. Намеће се мисао да тамо етничких Хрвата заправо никада није ни било, јер да јесте, Крајина би засигурно била преплављена тим становништвом. Један хрватски повјесничар је рекао да је права срамота што су Хрвати одлазили пред Турцима без отпора. Мислим да се зове Смичиклас или тако нешта. Значи, Хрвати из Босне, ако их је тамо било, имали су и те како ђе насељавати. То се просто није догодило. Са друге стране, Срби су ту већ били прије Турака, да не спомињем опет Краља Твртка који је Книн убрајао у србско мјесто. Нешта се ту дебело не слаже са оним шта нам хоће рећи хрватски повјесничари. Како другачије објаснити да у Книну није било Хрвата ни прије доласка Турака?

Опет, за неку старију повијест, ХР. повјесничари имају један велики проблем. Толико спомињани франачки хроничар Ајнхард спомиње на сабору у Франкфурту 822 г.Србе, али не и Хрвате. Ти Срби су дошли са простора западне Босне или Крајине, због чега хр. повјесничар Клајић и тврди да је Босна ОДУВИЈЕК била србска. Дакле, тешко је негирати присуство Срба у Босни и Крајини још од најстаријих дана.

Не знам да ли је тачно да се Цетињани нијесу сахрањивали на гробљу прије те 53-ће коју спомињеш. То треба провјерити. Ја заиста сумњам да је тако. Ако већ кажеш да су Турци фаворизовали православне кад је вјера у питању, не мислиш ваљда да би им Турци забрањивали да се сахрањују код цркве Св. Спаса. Зар онда не испада да су штитили интерес римокатолика? Срби у Цетини имају колико знам два гробља. Један дио Цетињана се сахрањује код цркве, док се други ту не сахрањују ни данас. Ако не постоји неко друго гробље за ове који се сахрањују код цркве Св. Спаса, онда је логично да се ту сахрањују одавнина.

Стево П.Котараш

Share this post


Link to post

Ima jedan jako opasan termin za historiju koji se koristi u današnjoj Hrvatskoj,a to je "Hrvatska kulturna baština".

U tu baštinu spadaju svi spomenici kulture koji se nalaze na području današnje Hrvatske.A svi znamo kako Hrvati

razmišljaju da sve što je u Hrvatskoj pripada Hrvatskom narodu,i da je to sve Hrvatsko.(nije naziv Kulturna baština u Hrvatskoj)

Naglasak se daje na Hrvatstvo,a ne na kulturu i baštinu,a nedaj bože da se spomene narod kojem i pripada.(igra rječi reći će :[| )

Kulturu Talijana,Srba,i ostalih se toliko marginalizuje i čak podništava da prelazi granice ukusa.

I na kraju gos.Stevo K. od hrvatskih povjesničara možeš svašta očekivati,a posebno ne istine.Sva historija u Hrvatskoj

je u službi politike,nažalost počesto i dnevne.

Na ovom forumu Bepo je dao jedan fantastičan predlog na temi o stradanju u Prkosu.

Зеленграђанин, потпуно се слажем са тобом. Срамота је да Хрвати тако кидишу на све оно што је србско у Крајинама трудећи се да избришу сваки траг нашега постојања на тим просторима. Ту су се изједначили са са Шиптарима који наше манастире на Космету проглашавају њиховом баштином и муслиманима који негирају постојање Срба и било чега србскога у Босни. Са друге стране ми Срби имамо тако килав државни апарат да ни једну институцуију не називају СРБКОМ, као што је то случај са нпр. ВОЈСКА СРБИЈЕ, Србија шуме.., да се не би увредили они који живе у Србији. Како онда од такве државе очекивати да заштити Србе у Крајини и њихову баштину? Србија иде тако далеко да не спречава Хрвате у Војводини у негирању буњевачког националног идентитета.Како онда да им се супростави у Хрватској?

Стево П. Котараш

Share this post


Link to post

Napisao si ti toga dosta,i jos moram da se mucim ca citanjem. Moja greska je sto se tice strana svijeta,jer sam sinoc onako od oka mjerkao crkve, u istom su pravcu,samo oltari naopako. Vuklo me je na sjever ,ali ipak je to istok.

Drugo sto imam za reci je ,pa koliko tj, jeli ima igdje kakav podatak ,koliko je bilo stanovnistva tada. Ja mislim vrlo malo nasuprot danas. Pa to je bila ogroman teritorij ,a malo naroda. Prvo je bila jedna crkva ,poslije pada rimskog carstva ,oni su "pobjegli" u Konstantinopol i nastavili tradiciju tog istog carstva i krscanstva. Opasnost za Rim je prosla ,mnogi se vracaju nazad,neki ostaju. Dolazi do raskola 1054 godine. Crkva se djeli na dva dijela Rimo-katolicka i Pravoslavna. Granica od sjevera ide preko Bosne. Netko ce reci ,da je Drina granica,a netko tvrditi da je Cetina. Pa jel moguce u ono vrijeme ,da odmah postoje Monasi i Fratri i da znaju kome i cemu pripadaju. Kazes da kako nema Hrvata koji su bjezali pred Turcima. Imas ,nisu se zaustavili do danasnje Austrije i zovu se Gradiscanski Hrvati.

Sto se tice Kralja Tvrtka. Bio je sin Vladislava Kotromanića i Jelene Šubić, te unuk Stjepana I Kotromanića, Jelisavete Nemanjić i Juraja II Šubića.

Kako su u to vrijeme bila pravila nasljedstva ,i igrom slucaja da nitko nije mogao naslijediti krunu,nasljedio ju je Tvrtko, po baki Jelisveti. Isto tako je mogao preko kao sin Jelene bribirske dobtit pravo na nasljedstvo na Hrvatske krajeve. Da idem i dalje ,zenidbom bugarske princeze Doroteje ,mogao je postat i vladarem Bugarske,i postao bi ali su ga zeznuli Turci.

Sto se tice crkve Svetog Spasa ja cu da stavim djelove sa nekog clanka dijelove ,pa mozes odgovorit.

Hrvati su osnovali naselje Vrh Rika (današnje selo Cetina) između izvora Cetine ispod Dinare, 25 kilometara južno od Knina. Crkva svetog Spasa građena je u vrijeme hrvatskog kneza Branimira (od 879. do 892.), a dao ju je graditi kninski župan Gastika (Gostiha) u slavu Krista Spasitelja. Svojim načinom gradnje gotovo je istovjetna sa starohrvatskim crkvama iz nedaleke Biskupije kod Knina.

Crkva je podignuta na nižoj razini, u visini starohrvatskih grobova, a ne na današnjoj s bilizima i novijim grobovima. Brojni ukopi oko crkve (istraženo je 1162 groba) uvrštavaju ovaj lokalitet u najveću otkrivenu hrvatsku nekropolu. Groblje je bilo u funkciji od IX do XV stoljeća, a u grobovima različita oblika pronađeni su brojni dragocjeni arheološki nalazi. Najvrjedniji nalaz je pozlaćena karolinška kadionica franačkih misionara koji su pokrštavali Hrvate krajem VIII i početkom IX st. Način i običaj pokapanja iz tog vremena opisan je u reportaži Bribirska glavica – Hrvatska Troja.

Prvi pisani spomen crkve Sv. Spasa u srednjem vijeku nalazi se u zaključcima Splitskog crkvenog sabora iz 1185. godine, kada se velika Splitska nadbiskupija reorganizirala u nove biskupije u Kninu, Senju, Krbavi i Tomislavgradu.

Vrh Rika (toponim nastao od vrh-rijeka, izvora Cetine) je do 1452., i prvog turskog prodora u Cetinsku krajinu, bila veće naselje i sjedište katoličke župe Vrhrike iz koje vuku podrijetlo hrvatske plemenitaške obitelji Križanić, Mihočević i Berislavić.

Srbi prvu pravoslavnu crkvu u Vrh Riki, hram Vaznesenja Gospodnjeg (Sv. Spas) kao zadužbinu Marka Četnika i njegove supruge Jelene, grade 1939. godine na uzvisini iznad izvora. Tako je i selo Cetina dobilo svoju parohiju tek u Banovini Hrvatskoj.

Najstariji pravoslavni manastiri u BiH nisu stariji od XVI st.: Tvrdoš (1508.) i Žitomislići (1563.).

Toliko ,ne tvrdim da je ovo istina ,ali sam stavio da se vidi i drugacije pisanje i razmisljanje.

Share this post


Link to post

Ево не бих лијен па погледах на сајту који се зове Манастири у РС и БиХ. Навешћу ти само годину градње или стољеће у којем је неки од њих направљен.

Добрун, 1343 г. Ктитор жупан Прибил са синовима

Света Тројива у Возући 14 стољеће, задужбина краља Драгутина

Крупа на Врбасу 13, 14 стољеће

Липље 13 стољеће

Моштаница 1111 г.

Рмањ 1143 г.

За Хрвате у Градишту знам, али о томе и нијесм писао. Хрвати се јесу повлачили пред Турцима са оних простора ђе су живјели. Мени је само чудно да нијесу из Босне населили Крајину и бранили је од Турака. Некако нема смисла. Опет, Срби се на тим просторима спомињу од најранијих дана и као што видимо имамо континуитет живљења на истима до данашњих дана.

Шта се тиче цркве Светога Спаса, она је од онога тренутка кад ју је обновио краљ Твртко 1391 године припала православним Србима који су ту живјели, јер Хрвата тад више нема на том простору. То одмах поништава 1939 годину која се спомиње као прва православна богомоља Срба у Цетини, јер је до тада то била и црква светога Спаса од 14 стољећа. Сам њен олтар који је окренут ка истоку, представљао је предност да опет буде православна, ако је неко вријеме била под Римом.

Стево П. Котараш

Share this post


Link to post

Vidis ja sam sada nasao ovo : Crkva je jednobrodna s troapsidnim svetištem na istoku (današnja je četvrtasta apsida dograđena u XIII ili XIV st.) i predbrodom (tzv. Westwerk) četvrtasta tlocrta sa završetkom nalik na zvonik na zapadnom pročelju. Troapsidno svetište čini polovica šesterolista (trikonhalni oblik), novitet u liturgijskoj scenografiji koja, nakon proglašenja Karla Velikog Kristovim namjesnikom i njegovim zaštitnikom na Zemlji (nastaje Sveto Rimsko Carstvo), zahtjeva više oltara u crkvi.

Crkve s karolinškim Westwerkom i tri apside, kakvih u Bizantskoj Dalmaciji nema, pojavljuju se u Francuskoj, Njemačkoj i sjevernoj Italiji krajem VIII i početkom IX stoljeća.

Crkva posvećena Kristu Spasitelju jedan je od najvrjednijih spomenika hrvatske i zapadnoeuropske sakralne arhitekture predromanike (ranoga srednjeg vijeka), a njezino zapadno pročelje nalik na visok zvonik spada među najcjelovitije očuvane „westwerk zvonike“ iz toga razdoblja u Hrvatskoj i ovom dijelu Europe. Građena je prema uzorima Zapada: svetište (apsida) je na istoku, a pročelje na zapadu.

Kralj Zvonimir je stolovao u Kninu, tko mu je onda bio narod,jer pise da za vrijeme negove vladavine i nije bilo nekakvih sukoba.

Share this post


Link to post

Nemojte da vas buni zvonik na koju je stranu okrenut.U Dalmaciji postoje zvonici okrenuti na istok a pravoslavne su

(Sv.Ilija Zadar,Sv.Jovan Benkovac itd).

Također postoje i katoličke crkve da im je zvonik okrenut na zapad.

Mnogi istoričari pribjegavaju nazivu crkava "hrišćanske" a ko ih sad baštini to je druga stvar!

Manje više sve crkve do raskola nazivaju "hrišćanske" što je

možda i najkorektniji naziv.

Share this post


Link to post
Nemojte da vas buni zvonik na koju je stranu okrenut.U Dalmaciji postoje zvonici okrenuti na istok a pravoslavne su

(Sv.Ilija Zadar,Sv.Jovan Benkovac itd).

Također postoje i katoličke crkve da im je zvonik okrenut na zapad.

Mnogi istoričari pribjegavaju nazivu crkava "hrišćanske" a ko ih sad baštini to je druga stvar!

Manje više sve crkve do raskola nazivaju "hrišćanske" što je

možda i najkorektniji naziv.

Ma u redu je sve ,takva je tema ,pa malo pisemo,a usput i nesto procitam.

Bas kad malo bolje razmislis ,ima ih dosta da gledaju na sve strane svijeta,bar kojih sam se sad sjetio.Mislim da je pravilo i da nadgrobni spomenici gledaju na zapad (katolicki) ,moglo se na pocetku tako ,ali kasnije kad se sirilo ,nema sanse da svi gledaju prema zapadu.

Share this post


Link to post

Надам се да је тема још актуелна,мало сам истраживао, па сам дошао до неких података које би желио подјелити са вама.

2) Средњевековне хрватске границе на Цетини

Друга ''истина'', намењена будућим историчарима и

творцима хрватске државе је она о распростирању

хрватских племена до реке Цетине у Далмацији и у

Панонији. И мада је само део данашње Западне Славоније

био у Хрватској, пре пада под Мађаре, наши историчари,

кад пишу о Хрватској краља Томислава, чине то уопштено.

Тиме се стиче утисак да је реч о територији од Загорја до

Дунава. Једноставно, користе само израз – Панонија, без

ближег географског одређења колики је њен простор

припадао Томислављевој Хрватској. Овакав тон о значају

хрватског народа и његове средњевековне државе вуче

корене из Главе 31. Порфирогенитовог Списа о народима.

Ево тог текста:

Од Хрвата који су дошли у Далмацију, одвоји се

један део и завлада Илириком и Панонијом. И ови су

имали независног архонта, који је на разне стране слао

посланства а пријатељска само архонту Хрватске.

Известан број година и Хрвати у Далмацији покораваху

се Францима, као и раније у својој земљи; Франци према

њима беху толико окрутни да су одојчад Хрвата убијали

и бацали псима. Не могавши то од Франака да подносе

Хрвати се одметну од њих, побивши њихове

намеснике...Отада оставши независни и самостални,

затражише свето крштење из Рима и епископи беху

послати и покрстише их за Порина архонта њиховог.

Беше подељена њихова земља у једанаест жупанија,

наиме Ливно, Цетина, Имотски, Плива, Песента,

Приморје, Брибир, Нона, Книн, Сидрага, Нин; и њихов

бан држи под влашћу Крбаву, Лику и Гацку...Од реке

Цетине, почиње земља Хрватска и пружа се према

Приморју до граница Истре, односно до града Лабина и с

брдске стране у извесној мери пружа се и даље од

провинције Истре, а према Цетини и Ливну граничи се са

Србијом.16

15 Проф. Реља Новаковић: Где се налазила Србија од 7. до 12. века,

Београд, Историјски институт у Београду и ''Народна књига'', 1981.

16 САН: Византијски извори за историју народа Југославије, Београд,

1959, странице:30 – 35.

17

Оваквом опису цара Порфирогенита, нису подлегли

британски историчари и картографи, па су у политичкој

мапи Европе из 814. године (време о којем пише и цар

Порфирогенит), хрватска племена сместили само на део

подручја данашње Хрватске – од Ријеке до Загорја, с

границом на левој обали реке Купе.17 Британски историчари

су остале земље: Лику, Далмацију, Кордун, Банију,

Славонију, Херцеговину, Босну, Црну Гору, Албанију,

Србију, Македонију, унутрашњост северне Грчке и острво

Пелопонез означили заједничким именом: Србија.

Мада професор Новаковић није користио ове

британске карте кад је истраживао распрострањеност Срба

на Балкану у 9. столећу, и он је закључио да су они тада

насељавали области на десној обали Купе. Овај податак је

драгоцен, јер се њиме руши укорењено мишљење о турском

прогону Хрвата из српских крајина и Далмације, па

досељавању тамо Срба у 15. и 16. столећу. Стара документа

ово демантују, јер пружају податке о српском становништву

у овим крајевима 600 година пре турских освајања на

западу Балкана. Један од тих докумената је Ајнхардов

летопис, у којем се описује словенска (српска) побуна, под

вођством кнеза Људевита, у Панонији против франачке

власти. На основу њега проф. Новаковић закључује:

Ш то се тиче простора на којем су се могли

налазити Срби, међу које је отишао Људевит, једино

што се засад може рећи јесте да се део њиховог подручја

морао тада налазити уз саму границу Људевитове

Паноније и то, највероватније, од Сиска према југу или

југоистоку. Кад будемо касније разматрали и друге старе

податке, Порфирогенитове и Дукљанинове, видећом да су

се Ајнхардови Срби могли заиста налазити негде

надомак Уне. Опредељујући се за овакво мишљење, не

теба изгубити из вида да Ајнахрд зна како се прича да су

Срби у његово време, а свакако и пре, држали

(настањивали) велики део Далмације. Кад овом додамо да

је Људевит убио једног од српских кнезова и да он говори

о Србима као о народу, чини се да са још већим правом

можемо рећи да је сасвим могуће да у велики део

Далмације можемо укључити и поречје Уне, утолико пре

што читав Ајнхардов опис Људевитовог ратовања с

Борном и његов сукоб са српским кнезом упућује готово

једино на подручје од Козаре до Грмеча, преко Уне, до

Купе''.18

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Carolingian_Empire_map_1895.jpg/800px-Carolingian_Empire_map_1895.jpg

Share this post


Link to post

1073if.jpg

На ово карти нема цркве у Цетини,а видите гдје се налази измишљена "Vrhrika",то је у ствари Врлика.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0