• Announcements

    • dj-zombi

      Nove knjige   07/18/2016

      U sekciji foruma "Krajina u knjigama" postavljeno dosta novih knjiga, obavezno pogledati:    6. Licka divizija - ratni put
       Kordun i Lika u NOB
       Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji
       SJENIČAK KRONIKA KORDUNAŠKOG SELA   Ove knjige kao i jos stotine drugih mozete takodje naci i u sekciji sajta "Dokumenti" http://www.krajinaforce.com/dokumenti/index.html          
Sign in to follow this  
Followers 0
hajduk

Crkva svetog Spasa (Cetina): Pravoslavno ili Katolicko?

85 posts in this topic

Ђорђе Јанковић

До драматичних промена дошло је са појавом Франака на границама Југоисточне Европе. Франци су освојили лангобардску Италију (773/4), затим византијску Истру (788), а потом су разбили Аваре (791-796) и заузели Панонију до Дунава. Пошто је Карло Велики крунисан за западноримског цара 800, пробао је да заузме преостале области које су сматране власништвом Рима, односно некадашњу Далмацију. Зато је почео рат 802. против Византије и Србије. Франци су продрли чак у долину Неретве, али нису успели да савладају Србе.[13 ]Миром закљученим у Ахену 812. између Византије и Франачке, Византији је враћена приморска Далмација без Истре, а према Србима је граница успостављена до Динаре и Поуња. Уз границу су смештене франачке посаде, чија су гробља нађена у Бискупији код Книна и Кољанима код Врлике.[14] Франци су на окупираним подручјима населили Гудушчане у Лици, Хрвате у Равним Котарима, а Лицике у сливу доње Неретве. На северу се граница протезала Посавином. Сведочанства о тим ратовима су распоред франачких налаза и распоред утврђења са громилама и осталим српским налазима - најзападнија позната утврђења распоређена су у Лици и око Уне. Приликом ископавања града Брибира, откривена је рана српска грнчарија.[15]

83514413.jpg

Јесте ли запазили ову реченицу;"Подсетимо се и да је предање о проповедима Апстола Павла сачувано код православних Срба а не код Латина приморских градова."

Share this post


Link to post

30576_1287751670241_1123650839_30667543_704798_n.jpg

Ej i ovo je jedan od značajnijih datuma u životu Vrličana. Jest da je oživjelo nakon Oluje jer su je neki barbari prisvojili pod izlikom Bratstva i Jedinstava i ranije nisu dozvoljavali da se organiziraju ovakvi skupovi.

Jest ovo zdanje iz 9 st. ne pripada teritorijalno Općini Vrlika pa čak nije ni ista županija ali smo je prihvatili kao svoju i neka tako i ostane

Samo imao sam primjetiti da svake godine sve manje i manje onih koji vole svoje korjene (Jer ovdje je rođena Vrlika, Vrhrika), usuđujem se reći da je prošle godine više bilo Fratara i Časnih sestara nego posjetilaca. Ne dozvolite Vrličani i oni kojima je Vrlika u srcu da izumre i ova svetinja.

Позив Врличанима да дођу у Цетину.

Каже, овдје је рођена Врлика!!!Погледајте карту Далмације из 3. стољећа када су овим простором владали Римљани,љепо пише VERLICA на мјесту данашње Врлике.

Share this post


Link to post

Što u 3. stoljeću rimska Boraja, Rudele, Šibenik, Sinj, Duare, Župa, Hercegovina.... ;)

Nemoj, u grobu će se okrenuti stari Latini! :D

Share this post


Link to post

Soko.. ova zadnja karta po meni nema smisla,zasto? Kaze se da je iz 3.stoljeca ,doba Rimljana. Kako onda Rimljani granice sa Turcima? A ,onda karta gdje nema crkve ,pa se pitas zasto je nema. Pa pise ti sa strane da su oznacene samo biskupije.

Share this post


Link to post

Соко, ја те таман похвали, кад оно... Ја нијесам ни обраћао пажњу на карте. Ова задња је стварно потпуни промашај, чак и да је неко копирао римску карту, каква срећна Херцеговина, Дрниш, Кистање, Руделе... Мораш мало више рачуна водити други пут. Ако нешта доказујемо, морамо водити рачуна о истинитости онога шта пишмо, а морају се познавати, када је повијест у питању, бар неке елементарне ствари.

Поздрављам твоју добру намјеру, али више читања повијести никоме не шкоди.

Братски поздрав.

Стево П. Котараш

Share this post


Link to post

Погрешио сам и искрено се извињавам свима.

Стеване,људски је грешити и признати грешку као што сам ја урадио,јер не желим да лажем никога а понајмање себе !

Идемо даље...

Сувремено да je друга босанска војска славодобитно продрла преко ријеке Цетине све до јадранскога мора, „и ради воспоминанія", продужава љетопис,„тоя славныя побІдъ надъТурками, благочестивый Стефанъ Твердко возблагодари ГосподуВседержителю сооруженіемъ новыя церкви въ славу и честъ Христа Спасителя на pl u¥ Цетини, издавъ особенную граммату въкралевскомъ своемъ дворі въ СуЛсцІ съ богатыми дарами; но сію жецерковь потомъ безсовстны латиняне похитиша".54Ово je без сваке сумње она црква, коју 1512. Турци разорише, a чије се рушевине још и данас виде на врелу Цетине, и које je храм Вазнесеније Господње, a коју зову данас „св. Спас". Ради ове цркве, коју фратри на силу отеше, борили су се дуго православни Цетињани, док исти фратри не измамише у априлу 1699. проведиторски декрет, да тобоже они имају право на ону порушену цркву, a не православни. Сили се правосл. Цетињани морадоше покорити, премда су свјесни они и данас, да je το њихова црква, коју ће они прије или послије морати добити за православље.

Између осталога, они около Врлике хтјели су да православни остану без своје цркве. Обрате се фратри политичкој власти оптужујући правос-лавне да стоје у свези са Србима, који ру под турском влашћу, и да презиру римокатоличку вјеру, која je господујућа вјера у републици.Сигурно су ти фратри знали живо да ово влади прикажу, јер А. Лоредан,кнински управитељ, прогласи, да православни морају се покоравати владајућој вјери, и пошто je грчка вјера осуђена на концилима, то да би морали сви драговољно напустити ту вјеру и примити римокатоличку;међутијем исти Лоредан, да би показао православнима около Врлике, да немају рачуна на заштиту владе, нареди да им се одузме она црква св.Ђорђа и да се преда фратрима. То буде одмах и извршено; a православ-нима даду једну појату (fenile) да се моле ту Богу, кад неће да се „схизме"одреку.81ЈСтојала je још фратрима на срцу и црква Вазнесенија код врела Цетине, у којој су служили православни свештеници. Обрате се ради тога фратри на далматинскога проведитора Дан. Долфина доказујући, како je она црква била од старине тобоже латинска црква,како су je калуђери присвојили и како би та црква морала бити повраћена фратрима сада, када римокатоличка вјера има једино право да опстоји у Далмацији. Проведитор повјерује тим фратрима, који су се ради тога обратили били за помоћ и моћном тадашњем задарском арцибискупу Пријули, те по настојању овога арцибискупа, изда проведитор наредбу4. октобра 1696. г. којом призна право њихово над оном црквом.Послије три године, услијед противности од стране православних штоим се отимље она стара њихова црква, c којом им je скопчана била успомена на сретно владање Далмацијом краља Стевана Твртка, a услијед опет новог роварења фратарског код владе, проведитор Алв.Моћениго изда нову наредбу, да за сва будућа времена црква она има остати у власти фратара a gloria di Dioet a salute dell' anime de' fedeli.83

„Православна Далмација“ Никодим Милаш

Share this post


Link to post

Црква је с краја 14. вeка, из доба Босанске државе Котроманића. Нема рeчи о "старохрватској цркви", још мање о плетерима, још мање хрватским. То се волшебно доказивало као што су се и византијске цркве по Далмацији доказивале "старохрватском" или "примитивно-хрватском" архитектуром.

Тек од 1696. када су је Млечани одузели од православаца под притиском римског клера, цркву прeузимају католици.

Зашто је потрeбно ову српску цркву на Цетини из 1395. погласити за "старохрватску"?

Зато што се прво досељава становништво а тек онда гради црква а не супротно или упоредо:

1317. - Манастир Крупа Прeсвете Богородице Краљ Милутин

1350. - Манастир Крка Св. Архангела Михаила Јелена Шубић (Немањић) 1350.

1395. - Манастир Драговић Прeсвете Богородице

1391. - Врело Цетине Св. Спаса

1440. - Кула Атлагића Св. Николе

XV век - Клис Разрушена у XVI вeку

XV век - Брибир Св. Јоакима и Ане; обновљена 1574.

1450-1500 - Биљани Горњи Св. великомученика Ђорђа Дограђен други део 1537

Храмови које је благословио Јосиф, митрополит зетски

1456. - Пађени Св. Георгија

1458. - Полача Св. ап. Петра и Павла

1462. - Голубић Св. ап. Стевана; јако оштећена од Хрвата 1990-их

Новији храмови

1468. - Книнско Поље Св. великомученика Ђорђа

1497. - Мирање Св. Архангела Михаила

Share this post


Link to post

rekonsrukcijasvspas.jpg

Реконструкција цркве Св.Спас такозвани "Westwerk"

Јели и ово "Westwerk"?

hpim0733.jpg

Нисам смио да напишем која је црква у питању,а чија је, то је очигледно,ваљда.

Share this post


Link to post

20101214001441.jpg

Сметало им је то како је црква окренута,па би да направе улаз са супротне стране .

То би била јединствена црква, која би имала улазе са две супротне стране.

Share this post


Link to post
Погрешио сам и искрено се извињавам свима.

Стеване,људски је грешити и признати грешку као што сам ја урадио,јер не желим да лажем никога а понајмање себе !

Идемо даље...

Svaka čast!

Nažalost, rijetki ovako priznaju kada pogriješe, a svi griješimo. :)

Share this post


Link to post

Соколе јел се зна из ког века је карта? Пошто није из III да ли је из XIII ? То ми је много реалније.

Иначе свака част за признање - жив човек греши :]]

Share this post


Link to post
Соколе јел се зна из ког века је карта? Пошто није из III да ли је из XIII ? То ми је много реалније.

Иначе свака част за признање - жив човек греши :]]

Морала би бити из периода Млетачке управе Далмацијом.Немогу да пронађем гдје сам налетио на ту карту,уз њу је ишла прича како су Римљани у 3.стољећу направили пут Книн-Сињ.Ја нисам обраћао пажњу на остале топониме и направио грешку.

Share this post


Link to post

20101222123618.jpg

"За доказ права и власништва направише..."

Зар црква није доказ ???

Share this post


Link to post

Када је пре тристо година Стојан Јанковић ослободио Далмацију од Турака и Венеција узела те земље под своју власт, тада су Хрвати римокатолици, подстрекнути од Ватикана, а привилегисани од Млечана, бискупи и фратри насрнули да силом покатоличе тај српски народ који је тек ослободио својом крвљу те крајеве од Турака. Срби православци одупирали су се тој сили и, пошто су Млечанима још били потребни да бране те границе од Турака, зато су Млечани понекад заустављали то насиље.

После пада Наполеонове империје, Далмацију је окупирала Аустроугарска војска пред којим су били пандури Хрвати. Тада настају најтежи дани за православне Србе у Далмацији. Хрватски бискупи и фратри, подстрекивани и припремани од Ватикана, наговарани од Венеције, а штићени и плаћени од Хабсбуршке монархије кренули су као гладни вукови међу Србе да их покатоличе или, ако неће да буду католици, да их поунијате. Овде нећу говорити о целој Далмацији већ само о ономе што се тицало Врличке крајине. То католичење, почевши од Сплита односно Клиса и сплитског загорја, преко Сиња, па узводно око реке Цетине, сва села су покатоличена и када је дошло до Отишића ту је стало. Ту су наишли на тврду баријеру, источно манастир Драговић, а западно цркву Св. Арханђела.

Како су могла ова два нејака села да се супроставе тој сили Рима и Беча? Ево како: причали су ми стари људи, Турци су били у Босни и њихове банде су често прелазиле преко планина у Цетинска села ради пљачке и других злочина, и то је отерало многе Србе у хајдуке ради освете и пљачке турске имовине, лети су хајдуковали по Босни, који су угрожавали чак и Травник где је било седиште Босанског везира. Зими су се враћали у Далмацију и зимовали по планинским селима. Ови хајдуци су исто тако бранили и своју веру од насртаја бискупа (прозелита) и фратара, тако да они нису смели залазити у та планинска села, и тако је народ остао у вери својих отаца, пркосећи свим претњама Хрвата да ће их покатоличити.

Хрвати се нису ту зауставили, већ су навалили са друге стране, са унијаћењем у Дрнишком крају и одатле прешли у Врлику, где су са државним новцем сазидали унијатске цркве у Кричкама и Баљкама и Врлици. Тада настаје унијаћење и католичење око Врлике и чим се неко покатоличи он аутоматски постаје „Хрват” тако да још сада имамо у неким селима измешане Србе и Хрвате са истим презименом у једном су селу Срби а у другом Хрвати или обратно.

Православна црква и парохија Св. Николе у Врлици, после Драговића то је најстарија парохија у том делу око Врлике, а њој припадају свеправославно село Цјевљање и измешана села као Подосоје и Косоре. Изразито хрватско, усташко село Маовице и ту се налази око 10% Срба као и мање групе у Врлици, Кукру и Гарјаку сви припадају Врличкој парохији. Село Цетина има своју парохију како је напред речено.

Хрвати су у Врличкој крајини имали две парохије и то једна у Врлици а друга у Киеву. Хрвати, као слуге Рима и Беча, вечито су нападали и ометали Србима да се развијају у слободи, и били су прогоњени и запостављени под Аустриском окупацијом за више од сто година. Србу су могли да трпе све невоље и зулуме које су им наносили, али кад им неко нападне на веру и цркву, то је значило прави рат. Хрватски магаломани убише се доказујући како су то (хрватске „хисторијске” земље), а Срби су новајлије дошљаци, туђини, који су заузели те хрватске крајеве. Да ли је то тако? Историјски споменици другачије говоре и сведоче, као што смо рекли: Црква Св. Спаса у Цетини сведочи да су тамо живели Срби пре шест векова, а то исто потврђује и манастир Драговић, јер да није било Срба у тим крајевима не би било ни цркава ни манастира.

Сада, да видимо шта имају Хрвати у Врличкој долини - нигде се не зна никакав споменик да ли су и када тамо живели Хрвати. Ако имају неки знак или споменик то је новијаг датума, после ослобођења којег нису извели Хрвати већ Срби: Стојан Јанковић са својим (морлацима) Србима.

Записи са Цетине

Share this post


Link to post

Соколе свака част! Ја на разним темама пишем, а на овој не јер не баратам писаним доказима, иако знам а и то сам раније на другој теми писао да су у Лици постојали тзв. Буњевци осносно Власи католици тј. покатоличени Срби који су продали веру за вечеру и сад су најокорелије усташе.

Ово што ти постављаш је прави пут. Аргументовано и илустровано.

Свуда где је курва Вавилонска односно тзв. црква римокатоличка умешала своје прсте среће за нас Православне нема!

Share this post


Link to post

“Ако си већ решио да лажеш, немој лагати глупо”), при чему су хрватски историчари, један од другог и једни од других, преузимали и настављали “достигнућа хисторијских спознаја” (поступајући по правилу: “Један гад лаже, други шире лажи” јер, “они који лажу морају да имају добро памћење”, да се лако не ухвате у контрадикторности).

др Никола Жутић

"Срби сви и свуда" – "Хрватске земље" без Хрвата"

Share this post


Link to post

Народ из Старог Влаха или Рашке (старе Србије), данашње Црне Горе и Херцеговине досељавао је у сјеверну Далмацију и у периоду од 1523 до 1527 године. У овом периоду доселили су многи од Никшица. Ово становништво из сјеверне Далмације помјерало се и у Лику.

Наредни талас насељавања, услиједио је послије Турског освајања Клиса 1537. године из наведених крајева у сјеверну Далмацију у периоду од 1567 до 1574. године.

Изгледа, да је у овом периоду највише доселило становника из подруцја данашње јужне Херцеговине ( У овом периоду (1567-1574.године) су цркве посвецене св.Ðурду и св.Јоакиму и св. Ани.

Сматра се да су тада доселили становници са тим братсвеницким славама и правили цркве посвецене тим свецима. И овог пута помјерање народа из Далмације вршено је и у Лику.

Пресељавање народа из јужне Херцеговине у сјеверну Далмацију спомиње се и 1590. године. У овоме периоду 1590. године прављене су цркве посвецене св. Јовану, св. Илији и св. Николи.

Сматра се да су тада доселили становници са тим братственицким славама и правили цркве посвецене својим свецима заштитницима.

Пресељавање народа из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине у сјеверну Далмацију било је и 1618. године. ( Досељеници од 1618, године изградили су цркве у Жегару, Дрнишу, Врлици и Стрмици посвецене св, Ðурду, св. Јовану и св. Николи. Прошле су затим деценије без знатнијег помијерања становништва, а онда, 1633. године, из Босне и Србије, због турских зулума, јаки број српских породица пребјегао је на млетацку територију и населио се на просторе око Задра, Шибеника и других градова о цему је званицни извештај послао лицно далматински провидур Францеско Зена. Но петнаестак година касније кужна (куга) епидемија походила је ове крајеве, нароцито око Шибеника, и однијела на хиљаде душа док се дио становништва због глади, одселио у друге покрајине.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0