Sign in to follow this  
pomoc_prijatelja

Tajna koja traje 550 godina

Recommended Posts

TAJNA KOJA TRAJE 550 GODINA

Gde se krije Đurđevo blago

Jedan Rudničanin tvrdi da je otkrio skrovište 14 sanduka dukata i despotovu krunu "uz pomoć božjeg dara i šljivove rakljice", ali neće da oda tajnu

Rudnik, jula

OSTRVICA NA RUDNIKU – VULKANSKA KUPA

Kad se na osmanlijski presto popeo Mehmed îî Osvajač, stizali su glasovi da će Turci ukinuti i vazalnu Srbiju koja je, posle Kosovskog boja, još 70 godina opstajala. Mehmed je zvanično zatražio predaju Smedereva i Golupca, ali je despot Đurađ zahtev odbio. Iz Rima je dospeo "aber" o 150 galija i 20 velikih lađa koje će, sa Dunava, osvojiti ova dva grada i Beograd.

Iako je sa Turcima imao savez, te 1453. godine, "Đurađ im nije verovao, pa je sklonio svoje blago na sigurno mesto", zapisao je hroničar Pertusi. Posle tri godine, despot će se "prestaviti", a još tri leta potom nestaće i Despotovine. Ostaće, do dana današnjeg, zagonetka: gde se krije Đurđevo blago?

Despotova "terra metalica"

Da je despot bio bogat - bio je. Kad je otpremao kćerku Maru Muratu îî u harem, poslao je u miraz 600 hiljada dukata, a to je bila "nebrojana količina novca radi otkupa sopstvene države", pisao je iz Carigrada dubrovački dominikanac Jovan Stojković. Dukatima i rodbinskim vezama se održavao i kod Ugara, pa je drugu kćer Kantakuzinu (Katarinu) da bi se orodio sa kraljem Sigismundom, udao za grofa Urliha II Celjskog, a ona je - možete li zamisliti! – gospodarila Zagrebom. Podanici su je nazivali kneginjom, banicom i svojom dragom gospodaricom, iako je "ostala u grčkoj veri".

Sa prihodom od više stotina hiljada dukata, beše Đurađ najbogatiji hrišćanski vladar u jugoistočnoj Evropi. Imađaše u Despotovini rudnike srebra, bakra i zlata u Novom Brdu, Trepči, Zvečanu, Srebrenici i Rudniku. Francuski putopisac toga doba Bertrandon de la Brokijer ostavio je svedočanstvo da je samo Novo Brdo despotu donosilo 200 hiljada zlatnika. Đurđeva Srbija je godišnje proizvodila i izvozila, od Aleksandrije do Barselone, više od 15 tona srebra, a čitava preostala Evropa jedva dva puta toliko. Srbija je bila "terra metalica" tadašnjeg Starog sveta. Savremenik Marko Antonio Bonfini navodi da je despot držao u Ugarskoj Munkač, Nađbanju, Satmar, Nemeti, Debrecen, Beserman i Dadu, a ta imanja, darovi kralja Sigismunda, donosila su više od 40 hiljada dukata godišnje.

Unuk kneza Lazara i sin Vuka Brankovića je, dakle, bio bogat vladar, a blago je, pred apetitom Mehmeda Osvajača i pred svoju smrt "sklonio na sigurno". Gde li je to sigurno mesto?

Umesto dukata – prstenje

MARA, JERINA, ĐURAĐ I GRGUR NA ESFIGMENSKOJ POVELJI (SVETA GORA, 1429)

– Prvi pokušaj da se pronađe blago učinio je gornjomilanovački fotograf Bragoje Đorđević, 1935. godine. Velika iskopavanja su vršena u rudničkom selu Majdan pod nadzorom kustosa Narodnog muzeja u Beogradu. Nađena su samo dva prstena, jedan sa grbom Brankovića. Pre 20 godina, u istom selu, ali na drugom kraju, ponovo je kopano i opet pronađen samo prsten Nikole Kosijera, srpskog vlastelina iz ćß veka - kaže nam istoričar Borisav Čeliković.

Legende o despotovom blagu sanduke dukata najčešće "smeštaju" na planinu Rudnik i u njenu okolinu. Na Rudniku je bila najomiljenija Đurđeva rezidencija. Sa puta po Despotovini i izvan nje dolazio bi na Rudnik da se odmori. Znano je da je, u leto 1433. godine, ovde proveo duže od mesec dana. Uostalom, Rudnik je odabrao i za svoju večnu kuću, e da bi počivao kraj svoga blaga kad je, godine 1456, zašavši u devetu deceniju, otišao "Bogu na istinu". Grob mu nije otkriven, mada se pominje crkva u Zagrađu pod Ostrvicom, na kojoj su i danas ostaci Jerininog grada, a Dubrovčanin Jakov Lukarević nam je ostavio, s početka XVII veka, zapis da je "despot Gjurg sahranjen u Krivoj Rijeci", a Kriva Reka je pod Rudnikom.

– Arheolog Dimitrije Madas tvrdi da je pronašao sarkofage Đurđa, Jerine i sina im Lazara u jednoj kapeli u Slavkovici pod Rajcem, ali zlato nije. Stari vladari su, katkad, sahranjivani sa svojim blagom, ali je to kod Srba retko činjeno, jer su pljačkaši znali noću raskopavati grobove da bi se domogli plena. Što se legendi tiče, one govore o blagu u jednoj od pećina na Rudniku, ponajčešće je to pećina Bezdan (bez dna) koja je odvajkada ispunjena vodom, a dubinu joj niko nije merio - dodaje Čeliković.

Ako je verovati šljivovoj grančici

Ipak, našli smo čoveka koji tvrdi da zna gde se nalazi Đurđevo blago. Miloš Đuković već duže od 40 godina, pomoću "božijeg dara i šljivove rakljice", nepogrešivo pronalazi vodu u zemlji, izgubljene osobe i čini još mnogo šta što većina ljudi ne može.

– Pisale su novine kako je zlato Đurđa Smederevca zakopano na brdu Sokolica u Ostri kod Čačka. Moja šljivova raklja je pokazivala da je to u okolini Rudnika i da se nalazi zakopano na 14 mesta. Zašto bi bilo na toliko mesta razbacano, kopkalo me je, pa sam krenuo da podrobnije istražujem. Uskoro sam, na jednom brdašcu, u selu Svračkovci, otkrio da se blago krije na dubini od 32 metra, spakovano u 14 sanduka - priča nam ovaj šezdesetšestogodišnjak.

Radiestezist Đuković je, potom, u podnožju brda otkrio i davno zatrpan ulaz u tunel kroz koji su sanduci uneti. Sve je nanovo proveravao i - rezultat je bio isti.

– Još na jednom mestu, u susednom selu Majdan, kriju se despotovi tragovi. Otkrio sam da duboko pod površinom leži jedan veliki sanduk u kojem je smeštena arhiva, a sa njom i vladarska kruna Đurđa Brankovića – govori o otkrićima Đuković.

Neka niko ne pokušava da nagovori našeg sagovornika da "stvari istera do kraja". Kaže da blago nije on zakopao niti ga misli otkopavati, još manje pokazati nekome mesto gde se krije. Radiestezija je izazov, njegov hobi – i ne pada mu na pamet da se njome obogati. Kome blago treba, neka ga sam traži. Narodno verovanje da iskopano blago donosi nesreću, jer je najčešće na nečijoj nesreći i zarađeno, možda sprečava i Đukovića da posegne za ašovom.

Međutim, tajna o skrivenom blagu ne ostavlja na miru Rudničane. Kad god koji od njih ruši staru kuću ili kopa rovove za temelje nove, potajno se nada da će naići na sanduk (bio bi zadovoljan i grnčarskim ćupom) sa dukatima despotovim, sakrivenim pre tačno 550 godina.

Share this post


Link to post
TAJNA KOJA TRAJE 550 GODINA

Gde se krije Ðurðevo blago

Jedan Rudnièanin tvrdi da je otkrio skrovište 14 sanduka dukata i despotovu krunu "uz pomoæ božjeg dara i šljivove rakljice", ali neæe da oda tajnu

Rudnik, jula

OSTRVICA NA RUDNIKU – VULKANSKA KUPA

Kad se na osmanlijski presto popeo Mehmed îî Osvajaè, stizali su glasovi da æe Turci ukinuti i vazalnu Srbiju koja je, posle Kosovskog boja, još 70 godina opstajala. Mehmed je zvanièno zatražio predaju Smedereva i Golupca, ali je despot Ðurað zahtev odbio. Iz Rima je dospeo "aber" o 150 galija i 20 velikih laða koje æe, sa Dunava, osvojiti ova dva grada i Beograd.

Iako je sa Turcima imao savez, te 1453. godine, "Ðurað im nije verovao, pa je sklonio svoje blago na sigurno mesto", zapisao je hronièar Pertusi. Posle tri godine, despot æe se "prestaviti", a još tri leta potom nestaæe i Despotovine. Ostaæe, do dana današnjeg, zagonetka: gde se krije Ðurðevo blago?

Despotova "terra metalica"

Da je despot bio bogat - bio je. Kad je otpremao kæerku Maru Muratu îî u harem, poslao je u miraz 600 hiljada dukata, a to je bila "nebrojana kolièina novca radi otkupa sopstvene države", pisao je iz Carigrada dubrovaèki dominikanac Jovan Stojkoviæ. Dukatima i rodbinskim vezama se održavao i kod Ugara, pa je drugu kæer Kantakuzinu (Katarinu) da bi se orodio sa kraljem Sigismundom, udao za grofa Urliha II Celjskog, a ona je - možete li zamisliti! – gospodarila Zagrebom. Podanici su je nazivali kneginjom, banicom i svojom dragom gospodaricom, iako je "ostala u grèkoj veri".

Sa prihodom od više stotina hiljada dukata, beše Ðurað najbogatiji hrišæanski vladar u jugoistoènoj Evropi. Imaðaše u Despotovini rudnike srebra, bakra i zlata u Novom Brdu, Trepèi, Zveèanu, Srebrenici i Rudniku. Francuski putopisac toga doba Bertrandon de la Brokijer ostavio je svedoèanstvo da je samo Novo Brdo despotu donosilo 200 hiljada zlatnika. Ðurðeva Srbija je godišnje proizvodila i izvozila, od Aleksandrije do Barselone, više od 15 tona srebra, a èitava preostala Evropa jedva dva puta toliko. Srbija je bila "terra metalica" tadašnjeg Starog sveta. Savremenik Marko Antonio Bonfini navodi da je despot držao u Ugarskoj Munkaè, Naðbanju, Satmar, Nemeti, Debrecen, Beserman i Dadu, a ta imanja, darovi kralja Sigismunda, donosila su više od 40 hiljada dukata godišnje.

Unuk kneza Lazara i sin Vuka Brankoviæa je, dakle, bio bogat vladar, a blago je, pred apetitom Mehmeda Osvajaèa i pred svoju smrt "sklonio na sigurno". Gde li je to sigurno mesto?

Umesto dukata – prstenje

MARA, JERINA, ÐURAÐ I GRGUR NA ESFIGMENSKOJ POVELJI (SVETA GORA, 1429)

– Prvi pokušaj da se pronaðe blago uèinio je gornjomilanovaèki fotograf Bragoje Ðorðeviæ, 1935. godine. Velika iskopavanja su vršena u rudnièkom selu Majdan pod nadzorom kustosa Narodnog muzeja u Beogradu. Naðena su samo dva prstena, jedan sa grbom Brankoviæa. Pre 20 godina, u istom selu, ali na drugom kraju, ponovo je kopano i opet pronaðen samo prsten Nikole Kosijera, srpskog vlastelina iz æß veka - kaže nam istorièar Borisav Èelikoviæ.

Legende o despotovom blagu sanduke dukata najèešæe "smeštaju" na planinu Rudnik i u njenu okolinu. Na Rudniku je bila najomiljenija Ðurðeva rezidencija. Sa puta po Despotovini i izvan nje dolazio bi na Rudnik da se odmori. Znano je da je, u leto 1433. godine, ovde proveo duže od mesec dana. Uostalom, Rudnik je odabrao i za svoju veènu kuæu, e da bi poèivao kraj svoga blaga kad je, godine 1456, zašavši u devetu deceniju, otišao "Bogu na istinu". Grob mu nije otkriven, mada se pominje crkva u Zagraðu pod Ostrvicom, na kojoj su i danas ostaci Jerininog grada, a Dubrovèanin Jakov Lukareviæ nam je ostavio, s poèetka XVII veka, zapis da je "despot Gjurg sahranjen u Krivoj Rijeci", a Kriva Reka je pod Rudnikom.

– Arheolog Dimitrije Madas tvrdi da je pronašao sarkofage Ðurða, Jerine i sina im Lazara u jednoj kapeli u Slavkovici pod Rajcem, ali zlato nije. Stari vladari su, katkad, sahranjivani sa svojim blagom, ali je to kod Srba retko èinjeno, jer su pljaèkaši znali noæu raskopavati grobove da bi se domogli plena. Što se legendi tièe, one govore o blagu u jednoj od peæina na Rudniku, ponajèešæe je to peæina Bezdan (bez dna) koja je odvajkada ispunjena vodom, a dubinu joj niko nije merio - dodaje Èelikoviæ.

Ako je verovati šljivovoj granèici

Ipak, našli smo èoveka koji tvrdi da zna gde se nalazi Ðurðevo blago. Miloš Ðukoviæ veæ duže od 40 godina, pomoæu "božijeg dara i šljivove rakljice", nepogrešivo pronalazi vodu u zemlji, izgubljene osobe i èini još mnogo šta što veæina ljudi ne može.

– Pisale su novine kako je zlato Ðurða Smederevca zakopano na brdu Sokolica u Ostri kod Èaèka. Moja šljivova raklja je pokazivala da je to u okolini Rudnika i da se nalazi zakopano na 14 mesta. Zašto bi bilo na toliko mesta razbacano, kopkalo me je, pa sam krenuo da podrobnije istražujem. Uskoro sam, na jednom brdašcu, u selu Svraèkovci, otkrio da se blago krije na dubini od 32 metra, spakovano u 14 sanduka - prièa nam ovaj šezdesetšestogodišnjak.

Radiestezist Ðukoviæ je, potom, u podnožju brda otkrio i davno zatrpan ulaz u tunel kroz koji su sanduci uneti. Sve je nanovo proveravao i - rezultat je bio isti.

– Još na jednom mestu, u susednom selu Majdan, kriju se despotovi tragovi. Otkrio sam da duboko pod površinom leži jedan veliki sanduk u kojem je smeštena arhiva, a sa njom i vladarska kruna Ðurða Brankoviæa – govori o otkriæima Ðukoviæ.

Neka niko ne pokušava da nagovori našeg sagovornika da "stvari istera do kraja". Kaže da blago nije on zakopao niti ga misli otkopavati, još manje pokazati nekome mesto gde se krije. Radiestezija je izazov, njegov hobi – i ne pada mu na pamet da se njome obogati. Kome blago treba, neka ga sam traži. Narodno verovanje da iskopano blago donosi nesreæu, jer je najèešæe na neèijoj nesreæi i zaraðeno, možda spreèava i Ðukoviæa da posegne za ašovom.

Meðutim, tajna o skrivenom blagu ne ostavlja na miru Rudnièane. Kad god koji od njih ruši staru kuæu ili kopa rovove za temelje nove, potajno se nada da æe naiæi na sanduk (bio bi zadovoljan i grnèarskim æupom) sa dukatima despotovim, sakrivenim pre taèno 550 godina.

samo par reci da dodam...

istoricara Celikovica licno znam i pouzdano tvrdim da ima obimnu istorijsku gradju...mozda je jedan od retkih Srpskih istoricara koji ima pristup svim crkvenim arhivama diljem planete...

mit o blagu sa Rudnik planine je prilicno realan,Jerinin grad i Ostrvica i dan danas kriju mnoge tajne...

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this