Sign in to follow this  
Tajana

MIĆO JELIĆ GRNOVIĆ - Roman o Srbima

Recommended Posts

Krajinska zavjetna pjesma

Mico Jelic Grnovic

Ne mogu i necu

da odustanem

od borbe

da odustanem

za kucu svoju

za zemlju svoju

jer ne samo

da je to ljudski

i prirodno

nego jednostavno

drukcije ne mogu

A i kad bih

i mogao

ne bih bio rad

Ne moze covjek

i ne smije covjek

da djeci svojoj

ne ostavi ono

sto im pripada

po svim ljudskim

i bozanskim zakonima

Pa i zivotinjice

nakon progona

vracaju se

u logu svoju

u brlog svoj

Kako da ostavim

djecu svoju

bez trnja

i livada svojih

bez puta

i suma

koje nam nisu strane

i jos mnogo toga

neizrecenog

neizrecivog

Moze, a i kad mora,

narocito kad mora,

svuda moze

i mora covjek poci

ali jos jace

zeli i mora

narod kaze

svojoj kuci doci

Ma kakva kuca svoja bila

ljepsa je

od svih svjetskih vila

veca je

od svih piramida

i drugih tudjih

zdanja i imanja

I u tudjini

na svakom mjestu

na svijetu lijepo je

ali njima tamo lijepo je

A meni najljepse

kao sto je i razumljivo

kao i svima nama

samo u nasoj otadzbini

u nasoj Krajini

i nasoj kuci

ima smisla

i zivota

Moglo bi se o ovom

jos i duje

Neko bi mogao

i ljepse

Ali ja jednostavno

ma sta ko o ovom mislio

kazem ono

najnuznije

najtuznije

najbolnije

kazem jednostavno

ukratko

i najljudskije

Ma kako se kome

cinilo neshvatljivim

ja stalno prema

svojoj kuci idem idem

udaljavam se odasvud

prema Krajini

svojoj bajnoj, lijepoj

nezamijenljivoj

Otadzbini

Share this post


Link to post

raduje me da neko pominje Micu.

Mico Jelic-Grnovic je rodjen 3. marta 1942 u Jasenovcanima, selu koje se nalazi na putu Sunja-Dubica. Od svojih mladih godina Mico se poceo baviti književnim i likovnim stvaralaštvom što ga je i potaklo da završi studij književnosti. Nakon završetka studija aktivno se bavi pozorišnim, likovnim i književnim stvaralaštvom. Obavljao je dužnost urednika književnog casopisa "Poezija" i "Biblioteke Poezija", umjetnickog direktora poetskih pozorišta i ministra za kulturu Republike Srpske Krajine i predavaca na Filozofskom Fakultetu u Petrinji. Ktitor je zadužbine "Kuca Grnovica" u svom rodnom selu Jasenovcani. Reditelj je prve krajinške pozorišne predstave u Kninu i osnivac prvog krajinškog pozorišta u Petrinji. Obavljao je i dužnost clana Ustavotvorne skupštine Republike Srpske Krajine te dužnost narodnog poslanika u prvom sazivu skupštine.

Od 1995. godine Mico živi i radi u Belom Manastiru u Baranji gdje su ga pomno prate njegovi krajišnici a zavoljeli su ga i stanovnici njegovog novog grada. Mico se i dalje bavi književnim stvaralaštvom ali najveci dio vremena provodi kako bi pomogao svojim krajišnicima i zacetnik je mnogo akcija kojima je za cilj bio povratak izbjeglog Srpskog stanovništva. Tako je uputio pismo generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu otvoreno pismo u kojem je najavio organizovani povratak Srba 1. avgusta 1997-e godine. Isto tako, Mico je uputio pismo i MK CK u Ženevi u kojem je tražio pomoc za povratak Srba na prostore nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Objavljena književna djela:

Samotnik i harfa (1696)

Per aspera ad astra (1971)

Ostrvo ljubavi ili balade o pauku (1973)

Moja neposlana pisma (1976)

Zacarani krug (1985)

Roman o Srbima (1991/92)

Krajina moja sudbina (1993)

Krajina moja sudbina (1994) II prošireno izdanje

Krajina moja sudbina (1993) III i IV prošireno izdanje

Otvorena pisma otvorenim srpskim prijateljima (1995)

Izabrane pjesme Eno ga bijeli narcis (1996)

Macuknim krajisnicima (1996

Naricanje srpskog pjesnika za

zrtvenim janjetom, Krajinom, avgusta

po Hristu hiljadudevetstotinadevedesetpete

godine u koloni izgnanih Srba krajinskih

Krajino moja

moja sudbino

ko li mi te

iz njedara ote

Ko li mi te odade

Ko li mi te izdade

Ko li mi te predade

0 Boze preveliki li se

u Tvoje Ime vatre loze

sa praga svoga

sa praga srpskoga

Sa praga svakoga

Traze nekoga

Pa makar i jedinoga

Jedinice sestrice

Krajinice ljepotice

od sestara tebe iz njedara

uzet hoce

Premlada si

u petoj si

Gresni jesmo

ni Bogu te ne damo

Al' i Gospod ponajljepse voli

Jos neumrloj

sprovod se pripremi

Zbog ljepote i tvog stasa

Zemlju kuglu

Narod tvoj

Pet-put opasa

Nema cvijeca sem suzice

Za kicenje tvoje

U Srbiju tebe nose

A u pratnji u pretucnoj

Prvi Medak

a Pocitelj zatim

u koloni dugoj

srpski barjak

kao Arsenije

tuzni Carnojevic

ne na konju

vec na tenku nose

Municiju Plaski vuce

Korenica sa Plitvica

vodu grabi

da umije suzne oci

da ustasa negdje

ne zaskoci

Ni Knin ptice grabljivice

ne sprecice da zaplace

u koloni tuznoj

moga roda srpskog naroda

Nosimo ti milodare

Na nas oltar srpski tuzni

Mislec pritom

Da je sanak rucni

Neko vuce prikolicu

i u njoj djecicu

neko prase

a neko psetance uza se

neko lonac

neko kosu

a svi Srbi u ocima rosu

neko zamrzivac

a neko pokrivac

niko ne zna zasto uze

u ocima stalno suze

Kud idemo kamo cemo

Jos si ziva nasa mila

O vidari, o ljekari

Specijalci srpski gdje ste

Ondud turci, otud vuci

sami ljuti krvoloci

nacinju ti zivo tijelo

u Topuskom pripremice opelo

A u Srbu i u Dvoru

jos drzimo casne straze

neprijatelji nasi

da nas ne pregaze

Al nemaju srca oni

zasuce nas avioni

Nije steta ljepotice sveta

jer je zrtva nasa strasna

i kolona nasa casna

Vec smo dali sto imali

neko sina neko svata

neko oca neko brata

svako dao sto imao

neko majku neko snajku

o sestrice Krajinice

samo da nam ti prezivis

Ponijeti nismo

nekretnine mogli

ni grobove ni casne krstove

ni volove ni slavske stolove

od preteskog naseg jada

sestrice premlada

Ne stizemo ni krajputas

ni umrlim niti poginulim

podignuti

ce svanuti ce li omrknuti

Teska puta rano ljuta

Zaguseni,zatrpani zivi

Nit stanice nit bolnice

Niti vode niti hlada

Ljepotice nasa mlada

sto imali za te dali

uzdali se da odrastes

uzdali se u te rane ljute

Ti stasati mi imati

mi plakati a tebi pjevati

Ko te dade

ko li te predade

Nas da uze a tebe ostavi

taj u vjecnoj zivio bi slavi

Od Obrovca, od Benkovca

zbog daljine zbog mrkline

da l ce iko moci stici

Od Drnisa olovna nam kisa

Od Gracaca ljuta bola od topova

a od Gline ljute psine

haubice iznad Kostajnice

od Petrinje divlje svinje

uzorace preorace

a u sela cuju se opela

Sve dok puska metak puca

cujem tvoje srce kuca

ce si sada vilo Ravijojlo

da naberes po Mirocu trave

da ozivis prepukla nam srca

iz paprati beri vlati dusu joj povrati

Krajinici miloj nam sestrici

ZAMRLA JE SAMO - ZNAMO

O Krajino nasa poputbino

nit stigosmo

nit ostadosmo

BOZE SIDJI

PA NAS VIDI

Share this post


Link to post

Natasa fin info o nasem ministru, ali bi isto bilo fino da bar stavis odakle si skinula text... i sam volim da kopiram tudje textove ali ipak trebali bi dati kredit vlasnicima, koji se potrude da nam ovo napisu i sakupe.. :mah:

Share this post


Link to post

SRPSKA SRECA - NESRECA

Bez buducnosti,

a ni proslosti nemam.

Bivsi covjek,

bivsi ratnik srpski

iz bivse zemlje srpske,

iz bivse kuce stokuce,

iz bivseg sela Divosela,

sa bivsim narodom

sapatnik i saputnik,

na bivsem putu

neskoncanom prognan.

Bivse sume

vise i ne sume,

Bivse kise

vise ne kise.

Bivsa sreca - nesreca.

Da shvatis

da bivse sume

vise ne sume

mogu,

da bivse kise

ne kise vise

i to mogu.

Ponesto , znam,

nadoknaditi

mastom mogu.

Ponesto i kupiti

uz to mogu,

kucu novu i kuciste,

konak i mozda staniste,

na poklon dobiti.

A ono sto ne mogu,

kako mogu,

novo rodno mjesto

da kupim,

i kad bih mogao,

kako?

I tako,

iz noci u noc,

sanjam,

da sam tamo daleko

u Krajini,

u otadzbini,

gdje samo

mrtvi moji Srbi-

njima zavidim

cuvari ostase

ognjista nasih bivsih.

Blazeni,

ne sanjaju oni,

oni su tamo,

gdje ja nikada vise biti necu.

Ali bez nas,

ni njima dobra nema.

I zamjeri mi gospode Boze

ali jebem ti

krvavu krajinsku

i svoju srecu.

Ni umrijeti imati

gdje cu

necu.

A osim toga

reci mi gospode Boze,

smijem li, i kako cu

mosti i kosti,

prah i pepeo

predaka svojih

srpskom zemljom rasutih

sakupiti i prenijeti

NEGDJE NIGDJE

na novo staniste,

da se u smrti bar

skucimo i okucimo,

okupimo i sjedinimo.

Ta da postignemo,

srecni bi bili

Boze mili !

Share this post


Link to post

CIGANSKI ROMANSERO

Noæ je na mojoj Baniji Romansero

Sve spava samo ne ja jer na tebe mislim

Sa loze zaostalo nakon berbe mirise

grozðe

kao tamjan, kao kosa tvoja mirise

Romansero

Otac moj mili i mati legose

a volim ih Romansero

da znas koliko, previse ih volim

Sasvim nevaъne o tebi prièam im stvari

to kako smo se upoznali

ali svakom posebno

tako da dvaput uъivam spominjuæi

tvoje ime

sutra æu prièati o tebi

najcrnjem iz jata pjetliæu

onda prièaæu o tebi mojoj crnoj zdrebici

sa crnom grivom kao kosa tvoja

u sumi stoljetnom hrastu

i izvoru æu prièati o tebi kad odem po vodu

u èijoj æu bistrini traziti tebe Romansero

Hoæu li izdrzati da se ne bacim u vodu

naðem li te...

Share this post


Link to post

ROMANSERO II

Tek sto se digoh Romansero

zapravo samo sto se probudih

Mog crnog iz jata pjetliæa

Slusah kako pjeva

Pjevace pjetliæ dugo i lijepo

moj crni Romansero

Predugo i prelijepo

Valjda je noæas sanjao tebe

Romansero

ROMANSERO III

Bijah na izvoru podno starih grabova

Prepun bijase jesenskog lisæa raznobojnog

u lisæu gledah mozaik tvog lica

Takve su ti oèi u izvoru Romansero bile.

A lisæe tek u sumi sustalo je

neku otuznu cigansku muziku

prepuna suma tvog bijase glasa

upravo tako kako ti govoris

kada me vodis Beogradom

i u zanosu prièas

Share this post


Link to post

2re1pvo.jpg

Мицо Јелиц-Грновиц је рођен 3. марта 1942 у Јасеновцанима, селу које се налази на путу Суња-Дубица. Од својих младих година Мицо се поцео бавити књижевним и ликовним стваралаштвом што га је и потакло да заврши студиј књижевности. Након завршетка студија активно се бави позоришним, ликовним и књижевним стваралаштвом. Обављао је дужност уредника књижевног цасописа "Поезија" и "Библиотеке Поезија", умјетницког директора поетских позоришта и министра за културу Републике Српске Крајине и предаваца на Филозофском Факултету у Петрињи. Ктитор је задужбине "Куца Грновица" у свом родном селу Јасеновцани. Редитељ је прве крајиншке позоришне представе у Книну и оснивац првог крајиншког позоришта у Петрињи. Обављао је и дужност цлана Уставотворне скупштине Републике Српске Крајине те дужност народног посланика у првом сазиву скупштине.

Од 1995. године Мицо живи и ради у Белом Манастиру у Барањи гђе су га помно прате његови крајишници а завољели су га и становници његовог новог града. Мицо се и даље бави књижевним стваралаштвом али највеци дио времена проводи како би помогао својим крајишницима и зацетник је много акција којима је за циљ био повратак избјеглог Српског становништва. Тако је упутио писмо генералном секретару УН Кофију Анану отворено писмо у којем је најавио организовани повратак Срба 1. августа 1997-е године. Исто тако, Мицо је упутио писмо и МК ЦК у Женеви у којем је тражио помоц за повратак Срба на просторе некадашње Републике Српске Крајине.

ДОПУНА (14. новембра 2004): На дан егзодуса Крајиских Срба из Републике Српске Крајине 4. августа 2004. изасао је из Стампе и промовисан Роман о Србима Миће Јелића Грновића на 4. Сабору Крајиских Срба у Владимирцима које Мићо организује у свом новом мјесту боравка у Србији од 19. маја 1997. године. Адреса је Мићо Јелић Грновић, 15 225 Владимирци, Светог Саве 8. Србија. Промоција је пропраћена са посебним пијететом Крајисника јер се тематика романа односи углавном на њих а почиње њиховим досељавањем у просторе Крајине и након 500 година њиховим изгоном са својих вјековних огњиста од којих су неки на њима и старосједеоци како показују документа јос из далеке 822. године евидентирана и у повијести Хрвата, дакле не само у српским изворима.

Share this post


Link to post

Објављена књижевна дела:

- Самотник и харфа (1696)

- Пер аспера ад астра (1971)

- Острво љубави или баладе о пауку (1973)

- Моја непослана писма (1976)

- Зацарани круг (1985)

- Роман о Србима (1991/92)

- Крајина моја судбина (1993)

- Крајина моја судбина (1994) ИИ проширено издање

- Крајина моја судбина (1993) ИИИ и ИВ проширено издање

- Отворена писма отвореним српским пријатељима (1995)

- Изабране пјесме Ено га бијели нарцис (1996)

- Мацукним крајисницима (1996)

- Роман о Србима (2004)

Share this post


Link to post

2lo26g3.jpg30b36ud.jpg

SAMOTNIK

Da mi je gledati ovrske suvih Sljiva i

osjeæati da volim dostupno.

Sve bure u sebi treba prespavati

Nemoæ je

Skrhan sam Sto volim ovrske suvih Sljiva.

Nemoæ je divna jer nista ne mogu protiv

ustrojenosti mirisa i trava i

svijeta ovoga.

Mami me ljepota a ja sam nemoæan,

Znam sutra æe biti drukèije

ali ja jedino i uvijek

zivim u sadasnjosti.

Nijedan voz ne ide veèeras na moju Baniju

Kako æu do sutra prezivjeti

bez ovrzaka suvih Sljiva.

O kako,

O sto æu bez ovrzaka

Jedini oni su usamljeniji

i krhkiji od mene.

MOJOJ MATERI RUZI GRNOVIÆ

Osluskujem kisu

Sjeæam se

Prièala si mi da volis spavati

za kisnih jutara

Ne seæam se da si ikad prièala

da jos nesto volis

osim kisna jutra

i mene.

Nasluæujem da volis

nicanje pcenice jos

sunce u njenom zrenju.

Nikada ne reèe mrzim.

Poklanjam ti zato sva kisna jutra

Sunce o kosidbama

Rosu jutarnju

i mene na pladnju èistote.

CIGANSKI ROMANSERO

Noæ je na mojoj Baniji Romansero

Sve spava samo ne ja jer na tebe mislim

Sa loze zaostalo nakon berbe mirise

grozðe

kao tamjan, kao kosa tvoja mirise

Romansero.

Otac moj mili i mati legose

a volim ih Romansero

da znas koliko, previse ih volim

Sasvim nevazne o tebi prièam im stvari

to kako smo se upoznali

ali svakom posebno

tako da dvaput uzivam spominjuæi

tvoje ime

sutra æu prièati o tebi

najcrnjem iz jata pjetliæu

onda prièaæu o tebi mojoj crnoj Zdrebici

sa crnom grivom kao kosa tvoja

u Zumi stoljetnom hrastu

i izvoru æu prièati o tebi kad odem po vodu

u èijoj æu bistrini traziti tebe Romansero

Hoæu li izdrzati da se ne bacim u vodu

naðem li te...

ROMANSERO II

Tek sto se digoh Romansero

zapravo samo sto se probudih

Mog crnog iz jata pjetliæa

Slusah kako pjeva

Pjevase pjetliæ dugo i lijepo

moj crni Romansero

Predugo i prelijepo

Valjda je noæas sanjao tebe

Romansero.

ROMANSETO III

Bijah na izvoru podno starih grabova

Prepun bijase jesenskog lisæa raznobojnog

u lisæu gledah mozaik tvog lica

Takve su ti oèi u izvoru Romansero bile.

A lisæe tek u zumi sustalo je

neku otuznu cigansku muziku

prepuna suma tvog bijase glasa

upravo tako kako ti govoris

kada me vodis Beogradom

i u zanosu prièas

REMINISCENCIJE U RIBNjAKU

PETRA HEKTOROVIÆA

U miru i ljepotu drvenog zdanja

spokojno vrsljaju ribe tamo i amo

s nakanom samo da utase glade

a ja pod trijemom sjedim

i æutim neku davnu bol

za minulim vremenima

i pitam se stari Pjesnièe Hvara

nije li Tvoja dusa uzalud lutala

dok bijeze ziva kao i moja sad

I znaèi li sta taj spomen na Tebe

kad Te vise nema?

Tek pored riba ovih osjetih

sladostrasæe zitka na tren

i dublje padoh

sjetivsi se da si bio jednom

pod ovim trijemom

i nikad vise

ODRASLI NE RAZUMETE DA JE DETE DETE

Ne varajte decu

o zaboga

sta vam treba

Baba Roga

Nasta lièe

strasne prièe

Da nas plase

Da ustrase

nase male

èedne glave

deèja lica

da poplave

Dete ne sme

da se plasi

da se strasi

Detetu mora

da veèe bude

kao zora

Da se nièeg

ne plasi

nièeg ne strasi

Za dete je

strasna mora

kada ne zna

zasto nesto mora

Odrasli

zar ne razumete

da je dete dete

Prièajte mu zato

lepe prièe

Kazujte mu

lepe pesme

Bojati se

dete ne sme

Deca se ne tukun

nit za usi vuku

deca se maze

i beskrajno paze

Ako postupamo tako

biæe sasvim lako

i bez straha

i bez muka

da nam deca

doðu do nauka.

Share this post


Link to post

NAJVEÆA ZELjA DETETA JEDINCA

Sta æe meni

samom èokolada

i pre sanka

lepa varka

uspavanka

preogromna prazna kuæa

u kojoj se gubim

kad se noæu

plaèan budim

Nemam batu

nemam seku

da zagrlim

da poljubim

Bez batice

bez sekice

Sta æe mi igraèke

preturam ih naopaèke

Kako jesti

kako piti

kad ne mogu

s braæom podeliti

Bajni, divni

roditelji mili

Rodite mi batu

Rodite mi seku

Stavite ih

u staru kolevku

NE SVIRAJ SVIRKU SRBIJO PLAKACU

Smederevo drevni grad Jerine

gospoðe

I muzika Srpska stara

dusu, ionako obuzetu

Tobom, para

A Dunav ko more budi u

meni zore

dok muzika dira

srce dira

I nigde nemam mira

Od tvije sjeni

i tesko meni, tesko meni

A ti kazes da padaju

kise

Srbija i Ti,

i tesko meni, tesko meni

A ti velis da padaju kise

Ne sviraj svirku Srbijo

plakaæu

A padaju kise kazes Ti

Tamo daleko

moja Banija Zanje Zita

A ja sam ljubavi

sam i nesretan

Dok Muzika svira

A ti kazes da padaju kise

USPAVANKA ZA SRPSKU DJECU

Sveti Sava

s decom spava

On ih èuva

da ih nemir

ne oduva

Svetom Savi

veèna hvala

sto sa

srpskom decom spava

3zss8co.jpg

Share this post


Link to post

Naricanje srpskog pjesnika za

zrtvenim janjetom, Krajinom, avgusta

po Hristu hiljadudevetstotinadevedesetpete

godine u koloni izgnanih Srba krajinskih

Krajino moja

moja sudbino

ko li mi te

iz njedara ote

Ko li mi te odade

Ko li mi te izdade

Ko li mi te predade

0 Boze preveliki li se

u Tvoje Ime vatre loze

sa praga svoga

sa praga srpskoga

Sa praga svakoga

Traze nekoga

Pa makar i jedinoga

Jedinice sestrice

Krajinice ljepotice

od sestara tebe iz njedara

uzet hoce

Premlada si

u petoj si

Gresni jesmo

ni Bogu te ne damo

Al' i Gospod ponajljepse voli

Jos neumrloj

sprovod se pripremi

Zbog ljepote i tvog stasa

Zemlju kuglu

Narod tvoj

Pet-put opasa

Nema cvijeca sem suzice

Za kicenje tvoje

U Srbiju tebe nose

A u pratnji u pretucnoj

Prvi Medak

a Pocitelj zatim

u koloni dugoj

srpski barjak

kao Arsenije

tuzni Carnojevic

ne na konju

vec na tenku nose

Municiju Plaski vuce

Korenica sa Plitvica

vodu grabi

da umije suzne oci

da ustasa negdje

ne zaskoci

Ni Knin ptice grabljivice

ne sprecice da zaplace

u koloni tuznoj

moga roda srpskog naroda

Nosimo ti milodare

Na nas oltar srpski tuzni

Mislec pritom

Da je sanak rucni

Neko vuce prikolicu

i u njoj djecicu

neko prase

a neko psetance uza se

neko lonac

neko kosu

a svi Srbi u ocima rosu

neko zamrzivac

a neko pokrivac

niko ne zna zasto uze

u ocima stalno suze

Kud idemo kamo cemo

Jos si ziva nasa mila

O vidari, o ljekari

Specijalci srpski gdje ste

Ondud turci, otud vuci

sami ljuti krvoloci

nacinju ti zivo tijelo

u Topuskom pripremice opelo

A u Srbu i u Dvoru

jos drzimo casne straze

neprijatelji nasi

da nas ne pregaze

Al nemaju srca oni

zasuce nas avioni

Nije steta ljepotice sveta

jer je zrtva nasa strasna

i kolona nasa casna

Vec smo dali sto imali

neko sina neko svata

neko oca neko brata

svako dao sto imao

neko majku neko snajku

o sestrice Krajinice

samo da nam ti prezivis

Ponijeti nismo

nekretnine mogli

ni grobove ni casne krstove

ni volove ni slavske stolove

od preteskog naseg jada

sestrice premlada

Ne stizemo ni krajputas

ni umrlim niti poginulim

podignuti

ce svanuti ce li omrknuti

Teska puta rano ljuta

Zaguseni,zatrpani zivi

Nit stanice nit bolnice

Niti vode niti hlada

Ljepotice nasa mlada

sto imali za te dali

uzdali se da odrastes

uzdali se u te rane ljute

Ti stasati mi imati

mi plakati a tebi pjevati

Ko te dade

ko li te predade

Nas da uze a tebe ostavi

taj u vjecnoj zivio bi slavi

Od Obrovca, od Benkovca

zbog daljine zbog mrkline

da l ce iko moci stici

Od Drnisa olovna nam kisa

Od Gracaca ljuta bola od topova

a od Gline ljute psine

haubice iznad Kostajnice

od Petrinje divlje svinje

uzorace preorace

a u sela cuju se opela

Sve dok puska metak puca

cujem tvoje srce kuca

ce si sada vilo Ravijojlo

da naberes po Mirocu trave

da ozivis prepukla nam srca

iz paprati beri vlati dusu joj povrati

Krajinici miloj nam sestrici

ZAMRLA JE SAMO - ZNAMO

O Krajino nasa poputbino

nit stigosmo

nit ostadosmo

BOZE SIDJI

PA NAS VIDI

Pjesma za djecu poginulih srpskih boraca

Moj tata

jos se

ne vraca

iz rata

Na pitanja moja

moja mama

brat i seka

djedo i baka

kroz suze se

smiju

Mora da od mene

nesto tajnovito

bajkovito kriju

Bojanov i Jovanov

Jelenin i Mirjanin

Savin i Stojsin

tatice dolaze

Puno im ruke

milosta

cahura raznih

bajnih

A moj tata

ne moze

kuci doci

mama kaze

do kraja rata

jer granicu

srpsku cuva

Taj polozaj se

uistinu

ne napusta

lako

kazem

moja draga bako

Jos sam mali

ni cetiri nemam

ne sjecam se

tate

ne znam ga

po liku

ali zato

imam sliku

da ga odmah

poznam

cim ga glednem

na vidiku

Djedo kaze

da smo isti

ja i tata

pravi borci

prvoborci

muskarcine

srpske junacine

Ja se dicim

sto mu slicim

ako mi se tata

ne vrati

do kraja rata

pozuricu

da odrastem

Do tatice tako

najbrze cu stici

jer cu i sam

na granicu ici

Ipak

najbolje bi bilo

na javi

kad bi mi se snilo

da i moj tata

kao Jovanov i Bojanov

Savin i Stojsin

u kucu bane

i prije kraja rata

Ne trazim milosta

Nek dodje ruku praznih

Ne treba mi stosta

Ali mi treba

par ruku maznih

i to je sve

Da me samo jednom

tatine ruke obgrle.

4hdcub7.jpg

Knjiga Mice Jelica Grnovica

"Krajina, moja sudbina"

Ocevi Jovan i Stevan oplakuju sinove Stevicu i Micu

Muskarci smo

ljudi smo

Srbi smo sine

Ne, necemo

i ne smijemo

plakati

Recite nam

sta cemo

sa kucom nedovrsenom

i kako cemo

nerodjenog unuka dobiti

U svatovskom

kolu zaigrati

bez mladozenje

Ko ce njivu pristojnu

danas uzorati

nocu lov loviti

ako ce vas majka

jutros probuditi

iz sna samrtnoga

Mili sine

milo dijete

podigni se

da te tata zamijeni

na samrtnom odru

I mom i tvom

Sani tati nesto u uvence

kao kad si mali bio

Vise ljubis

no sto sapces

Salis li se

Uvijek za me

Ziv si

Gledni djaku svoga

ispod trepavica

Previse je sale

sada za me

s tvoje strane

Probudi se da ne zove mama

Joooooooooj

snovi moji prekinuti

dvori moji ugaseni

prijatelji nerodjeni

porodu moj zatrveni

sunce moje nejako

snajo neljubljena

unucici nerodjeni

odlazis mi

na daleke pute

… necu

necu vise sine

omace se vapaj tati

zivot dajem

obecanje dajem

I u smrti

muskarci smo

ljudi smo

Srbi smo

sasusi se suzo moja

skameni se tugo moja

… ali ovo

no po zemaljskim

ni nebeskim

zakonima zasluzili nismo

Krajinska zavjetna pjesma

Oktobra 1997-e zapisano

U Vladimircima, u Srbiji

Ne mogu i necu

da odustanem

od borbe

da odustanem

za kucu svoju

za zemlju svoju

jer ne samo

da je to ljudski

i prirodno

nego jednostavno

drukcije ne mogu

A i kad bih

i mogao

ne bih bio rad

Ne moze covjek

i ne smije covjek

da djeci svojoj

ne ostavi ono

sto im pripada

po svim ljudskim

i bozanskim zakonima

Pa i zivotinjice

nakon progona

vracaju se

u logu svoju

u brlog svoj

Kako da ostavim

djecu svoju

bez trnja

i livada svojih

bez puta

i suma

koje nam nisu strane

i jos mnogo toga

neizrecenog

neizrecivog

Moze, a i kad mora,

narocito kad mora,

svuda moze

i mora covjek poci

ali jos jace

zeli i mora

narod kaze

svojoj kuci doci

Ma kakva kuca svoja bila

ljepsa je

od svih svjetskih vila

veca je

od svih piramida

i drugih tudjih

zdanja i imanja

I u tudjini

na svakom mjestu

na svijetu lijepo je

ali njima tamo lijepo je

A meni najljepse

kao sto je i razumljivo

kao i svima nama

samo u nasoj otadzbini

u nasoj Krajini

i nasoj kuci

ima smisla

i zivota

Moglo bi se o ovom

jos i duje

Neko bi mogao

i ljepse

Ali ja jednostavno

ma sta ko o ovom mislio

kazem ono

najnuznije

najtuznije

najbolnije

kazem jednostavno

ukratko

i najljudskije

Ma kako se kome

cinilo neshvatljivim

ja stalno prema

svojoj kuci idem idem

udaljavam se odasvud

prema Krajini

svojoj bajnoj, lijepoj

nezamijenljivoj

Otadzbini

Share this post


Link to post

Krajinaforce je u prilici da u cijelosti objavi jedan vredni rad naseg eminentnog krajiskog umjetnika, nasiroko poznatog pjesnika i pisca Mice Jelica Grnovica.

Radi se o ratnom dnevniku Grnovica pod nazivom "Roman o Srbima" koji nam je on ustupio da bude objavljen na Krajinaforce-u povodom obiljezavanja 13. godina naseg stradanja i progona. "Roman o Srbima" nije do sada objavljivan na internetu.

Zahvaljujemo se nasem Mici.

Objavljujemo i cirilicnu i latinicnu verziju kao PDF fajlove, oko 10mb sa preko 600 strana.

roman_o_srbima.jpg

Preuzmite roman:

grnovic.jpg

O romanu:

ČOVEČANSTVO SPORO NAPREDUJE

Roman o Srbima M.J. Grnovića je saga o trajanju i o prolaznosti, hronika i

dnevnik o ljudskoj radosti i o ljudskoj tragici. Sudbine su teške, događaji u sferi

realnog i nemogućeg, a čitav životopis ljudski veoma sumoran.

Jedino i uvek život je pobednik, pa time i M.J. Grnović odaje poštu nadi u

čovekoljublje i u srećniju budućnost.

Seobe i život Grnovića, od pamtiveka, dobro su opisani. I potresno se sve to i

dešava i doživljava. Dimitrije je osoba izuzetna – naizgled obična, nadasve nežna,

realna i pametna. Njegova hronika pleni svestranom panoramom i nemirnim pulsom,

zaranja u srce pojedinca i u dušu naroda. I raseca po dubini idejne sfere, razmeđa, deobe

naroda i ličnosti.

Grca to čovek i sa dobrim i sa zlim delima. Ožiljci, svetlost, pa tmina – i opet

tako ... Dokle? Ljudski je da to zauvek ostane prošlost.

Osvetljena je, navedimo, tragika Golog otoka, na koji je Veljko Grnović odveden

samo zbog jedne jedine rečenice („A otkud da nabavim – niti imaju niti bi dali”). M.J.

Grnović pokušava da odgonetne šta je to čovek ili šta je to nesrećni društveni sistem.

Ima li uopšte – pravde? Stojan Grnović je sa Golog doneo vest da je Veljko tamo umro – i

to je bilo sve što je rekao o tom jezivom LOGORU.

Dimitrije je napisao ovaj ROMAN jer izvršava „kosmički zadatak”. I biće

štampan i dat javnosti i sadašnjim i budućim naraštajima kao dug iz tog „zadatka”. Da

li će u tim novim vremenima preovladavati ljubav i poštovanje, da li će uspomene o

mržnji i raspamaćivanju ljudi biti samo pogled u jedva vidljive otiske nebeskog koda ...

Čovek, zaista, nije idealan, a očito je i da „čovečanstvo sporo napreduje”. Ali, jednoga

dana, vidovitost Dimitrija pisca ROMANA neće biti samo pusti san ...

Ovaj roman sa svojim ratnim dnevnicima svedok je jednog teškog, raspamećenog

vakta, igre sila, svetlosti i tame. Prošli vek je bio težak, a njegov kraj za našeg čoveka

jako mučan. M.J. Grnović je u ratnoj zbilji beležio fakta i osećaje, imena i događaje. To

je radio i objektivno i subjektivno. Kao i svaki pisac, i svaki hroničar.

Vreme je zabeleženo, a vreme će najbolje i dati svoj sud. I vreme i – narod.

Naravno.

Blagoje Svrkota

BELEŠKE O AUTORU

MIĆO JELIĆ GRNOVIĆ rođen je 3. marta 1942. godine u selu Jasenovčani na

BANIJI u SRPSKOJ KRAJINI. Pošavši 1948. osnovnu školu pohađao je u Papićima (4

razreda), Sunji (dva razreda) i Rumi ostatak, gdje je i završio osmogodišnje školovanje

1956. godine.

U Učiteljskoj školi u Zagrebu maturom je okončao srednjoškolsko obrazovanje

1961. godine. Fakultetsko obrazovanje stekao je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta

u Zagrebu na Odsjeku jugoslovenskih jezika i književnosti 1969. godine.

Radio je kao novinar na Radioteleviziji Zagreb u Zabavnoj i Kulturno-umjetničkoj

redakciji Radio Zagreba od sredine novembra 1961. do jula 1963. godine, kada postaje

stipendist Radiotelevizije Zagreb na pomenutom studiju. Po osnutku Studenskog teatra

poezije u Zagrebu 1967. godine, kojeg je i osnivač, postaje njegov umjetnički rukovodilac

sve do osnutka Teatra poezije u Zagrebu 1970. čiji je takođe osnivač i kojem postaje

domaćinom do polovine 1973. godine.

Prelaskom u Sisak upošljava se oktobra 1973. i radi do 1. februara 1976. godine u

Školskom privrednom centru predajući književnost i umjetnost. U Centar za kulturu

„Vladimir Nazor” u Sisku prelazi 1. februara 1976. gdje ostaje sve do otkaza na Vidovdan

1991. godine. U navedenom vremenu radi uglavnom rediteljske poslove, a bavi se i drugim

aktivnostima, naravno, vezanim uz svoju i djelatnost Centra. Polovinom osamdesetih

godina pokreće njegovu biblioteku, a saradnik je i član redakcije lista za djecu „Kurir”

čiji je izdavač bio pomenuti Centar za kultruru u Sisku. Kontinuirano se bavi

likovnim, pozorišnim i književnim radom.

Osamdesetih godina postaje član Udruženja dramskih umjetnika Hrvatske u

Zagrebu i dobija status dramskog umjetnika kao profesionalni reditelj. Takođe ostvaruje

i status književnika u Udruženju književnika Srbije u Beogradu. Kao likovni stvaralac

učesnik je značajnih likovnih kolonija kao stvaralac i izlagač, a svojom samostalnom

likovnom izložbom publici se predstavlja u Beogradu 1988. godine i stalnom postavkom

u zadužbini u Jasenovčanima od 1989. pa do uništenja 1995. godine. Takođe nastupa na

kolektivnim izložbama krajinskih likovnih stvaralaca poslije egzodusa 1995. godine

svojim slikarskim i vajarskim radovima.

Mićo Jelić Grnović je ktitor Zadužbine „KUĆA GRNOVIĆA” u rodnom selu

Jasnovčanima u kojoj su se nalazile: Gelerija, etnografski postav „Srpska slava”,

Institut za proučavanje književnosti i kulturnog nasleđa Srba u Krajini pod nazivom

„Vuk Stefanović Karadžić”, potom Biblioteka „Sveti Sava” i Pozorište na gumnu. U

toku ratnih godina postvljena je izložba dokumenata iz državne i državno-pravne

organizacije Republike Srpske Krajine, a Spomen-postavka Ikonostas srpskih sakralnih

spomenika uništenih u Drugom ratu popunjena je eksponatima-ostacima ratnih razaranja

srpskih sakralnih spomenika u ratu 1991-95. Zadužbina je uništena poslije takozvane

operacije hrvatskih okupacionih snaga na Republiku Srpsku Krajinu pod nazivom

„Oluja”.

Režirao je pedesetak scenskih projekata, a u mnogima je bio nosilac naslovnih

uloga, npr. u Platonovoj Odbrani Sokratovoj, Šekspirovom Hamletu, Cvajgovom Pismu

nepoznate žene, VIB-ovom Budilniku, a u mnogim cjelovječernjim predstavama Teatra

poezije u zagrebu i jedini izvođač.

Organizator je 1, 2. i 3 mitinga mladih pjesnika Jugoslavije 1967, 1968. i 1969. iza

kojih je MJG i glavni i odgovorni urednik. Pokretač je časopisa za poeziju, kritiku i

esjistiku o poeziji u Zagrebu pod nazivom „Poezija” koji izlazi kvartalno sve do

polovine 1973. godine, kojemu je bio glavni i odgovorni urednik. Pokretač je i glavni i

odgovorni urednik Biblioteke Poezija u Zagrebu, koja egzistira od 1970. do 1973. Godine.

Sastavljač je i glavni i odgovorni urednik antologije „Najnovije hrvatsko pjesništvo”

koja se pojavljuje 1972. u Zagrebu.

Po izbjeglištvu iz Siska 1991. stavlja se na raspolaganje ratnoj redakciji „Nova

riječ” u prvoj polovini jula 1991, postaje njen član i pisac Ratnog dnevnika. Uz

novinarski posao obavlja i političke funkcije u SAO Krajini i Srpskoj drmokratskoj

stranci Krajine. Biran je za poslanika Skupštine SAO Krajina i član je Ustavotvorne

skupštine, koja je proglasila 19. decembra 1991. godine Republiku Srpsku Krajinu, a

izabran je i za ministra za kulturu u prvoj Vladi Krajine.

Na Filozofskom fakultetu u Petrinji u toku školske 1994/5. godine predavač je

scenske umjetnosti, gdje formira Prvo krajinsko pozorište. Pod njegovim umjetničkim

vođstvom izvedena je i prva krajinska predstava u Kninu jula 1992. godine. Urednik je i

prve krajinske biblioteke „Riječ i Prosvjeta” pokrenutoj 1993. godine.

Nakon trostrukog izbjeglištvs, odnosno progonstva trajno se nastanio 19. maja

1997. godine u Vladimircima u Srbiji gdje nastavlja sa književnom, likovnom i

zadužbinarskom aktivnošću oformivši Zadužbinu Srpske Krajine septembra 1997.

godine.

Share this post


Link to post

Свака част овом уметнику!

Заиста је емотиван, и без увијања и обмана говори о животу..

Share this post


Link to post

Mićo, hvala ti sva sve što si činio i što i dalje činiš na širenju istine o našem tragičnom stradanju. Zanime me na koji način da kupim knjigu, pa vas molim da mi pomognete u tome. Hvala unapred!

Share this post


Link to post

Mico nam porucuje da ove knjige trenutno nema u prodaji i da je ovo jedino internet izdanje i za sada jedini nacin da se ova knjiga procita.

Mali savjet svim zainteresovanim;

Skinete ovaj ili bilo koji drugi pdf fajl, dakle internet verziju knjige, narezete taj fajl na CD i odete u vasu lokalnu stampariju, knjizaru ili slicno (bilo koja prodavnica koja prodaje stvari za kancelarijske i skolske potrebe) i tamo im kazete da vam odstampaju taj fajl i da ga uvezu odnosno da naprave knjigu od njega.

Platicete isto ili u vecini slucajeva i manje novca nego bi platili da ste knjigu kupili na uobicajeni nacin.

Ja sam na ovaj nacin odstampao dosta elektronskih knjiga (neke od njih velicine i po 900 strana) i sasvim sam zadovoljan stampanjem i kalitetom i svim ostalim.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this