Sign in to follow this  
termit

zadar i okolica 1991

Recommended Posts

Sto se tice Islama Grckog to je bilo nekih 15-20 kilometara od Maslenice,tu negde u blizini je i Kasic,mislim da su bitke tamo pocele kad su stigli Milankovicevi iz RS pocetkom februara.Interesantno je to sto se Mesic negde pre dve ili tri godine na dan proslave akcije Maslenica izrekao i rekao nesto kao,da je to bila veoma lose organizovana akcija,da je za to kriv Bobetko i rekao je da smo imali 180 mrtih a da se ni za milimetar nismo pomerili.Naravno tada su zestoko na njega skocila HVIDRA i druga udruzenja hrvatskih veterana nakon cega je on povukao sve sto je rekao.Gledao sam na youtube film o 4GBR iz Splita po njima je ta akcija trajala dva ipo dana i nigde se ne pominju nikakve vece zrtve.Tu postoji nesto jer se nebi Mesic tako ekspresno ucutkao.

Share this post


Link to post

Mesić će to sigurno opet ponoviti (ne vjerujem da je "ekspresno ušutkan"). To je teza koju je prvi iznio prof. Ozren Žunec, a koja tvrdi da je operacija Maslenica izvedena najviše zbog predstojećih lokalnih izbora 1993. jer je popularnost F. Tuđmana i HDZ naglo opala, a narod sve više negodovao na vladajuće.

Tu su i klasični "brojači žrtava" koji s jedne strane uzimaju broj poginulih samo u vrijeme same operacije, dok jedna druga struja tu uključuje i žrtve nastale srpskim protunapadom i još mjesecima kasnije (do otvaranja pontonskog mosta u Maslenici). Sve u svrhu dnevne politike i navlačenja vode na vlastiti mlin odnosno ovisno kako je koja struja jača.

Share this post


Link to post

U Kašiću je kamion pun slavonaca naletio na protutenkovsku minu, zato je bilo puno poginulih taj dan. Tamo su i bile navjeće borbe, i u Pridragi te na Novigradskom groblju.

Share this post


Link to post

tako je,kašić,strava. nisam se moga sitit imena. kažu da je bas na tim mistima bilo gadno, znam da su naše strane bili 4 i posli ti slavonci,bila je i 112., a koje postrojbe su bile na drugoj strani, spominju se svi živi i arkanovi i šešeljevi,izgleda da je bila guzva po tome...ali to je sve rekla kazala...ima li netko tko zna? ili je bio?

Share this post


Link to post

Kad se vec spominje Kasic, jos dan danas nezna se, koje ubio Milankovica, al' pretpostavlja se Arkanova SDG-a.

Aktuelno vezano za temu, sudi se medjuostalom Perisicu zbog navodnih zlocina u Zadru 91.

Share this post


Link to post

22. Јануар 1993,пакао на бенковачком ратишту,мучки напад усташких јединица на демилитаризовану зону што је тада РСК била.

Оружје СВК је било под кључем УНПРОФОР-а,то је тачно и проваљивано је у магацине да се дође до њега.Ниједна дуга цјев,мислим на артиљеријско наоружање није била спремна.За 2-3 дана све је у Равним Котарима пало.Војни аеродром Земуник,Смоковић,Ислам Латински и Ислам Грчки,Кашић па касније враћено до наше Цркве,Земуник Горњи,Новиград,Паљув и дио Придраге.

Никаквих аркановаца и шешељеваца у Кашићу тада није било сем домаћих јединица.касније је дошло свакојаке багре,више да пљачкају и доодслужују робијање српских затвора него да ратују.Част изузецима,Вуковима са Вучијака,Косовско-Метохијском одреду и још понекима.Аркану и његовим лопурдама Бог је већ вратио и враћа,већег зла по нас Србе није могло ни бити нити ће! Срећом па је било храбрих да га попурле одоздо,а обрасце саобраћајних и возачких дозвола и осталог што је покрао из бенковачког АМД-а је прави ратни плијен.

Прича се да је тада у Кашићу убијен са леђа Вељко Миланковић,а сумњива је и погибија пуковника Богуновића.То смо ми Срби, нетреба нам непријатељ сами се порокамо.Како онда тако и дан данас

Share this post


Link to post

Benkovcane,i sta je na kraju bilo sa Kasicem?Cuo sam da su nasi dva puta vracali Kasic ali sta se na kraju dogodilo i da li je jedina teritorija koju smo povratili bila Skabrnja ? Procitao sam na netu jedan tekst,to je u stvari opis borbi u Kasicu iz ugla nekog Hrvatskog vojnika.Pokusacu da ga nadjem zanima me tvoje misljenje o tome i onih iz tog kraja koji mogu nesto znati konkretno.

Share this post


Link to post

nedavno me put naveo tim krajem pa sam prošao pokraj Kašića i Paljuva. Nažalost fotoaparat sam zaboravio.

Na ulazu u Kašić spomenik Kunama, Kašić još uvijek pun ruševina, Paljuv je obnovljen. Ljeto, okolo zelena šuma, ptice pjevaju, rekao bi čovjek Istra i tartufi, a svako malo izroni tabla s upozorenjem o minama, kuće šuplje, izrešetane i prazne, neka sablasna tišina, samo tu i tamo projuri kakav automobil. I malo tko bi rekao da se ovdje ne tako davno odvijao strašan i krvavi rat čije neke samo male isječke, pisane rukom sudionika nađoh na netu:

MASLENICA-KAŠIĆ II

MASLENICA

Na prijelazu siječnja u veljaču, 1993. vođene su nadljudske borbe za očuvanje oslobođenog dijela zadarskog zaleđa. U tim borbama, posebno za selo Kašić, pripadnici 3.bojne 3.gardijske brigade, ne žaleći svojih života obranili su Kašić, a time vjerojatno i sam Zadar .

Krajem siječnja l993. za samo tri dana završen je prvi dio akcije "Maslenica" koja je pokazala kako Hrvatska ima snažnu vojsku sposobnu da oslobodi privremeno okupirana područja. U tri dana (22.--25.siječnja) u snažnom naletu hrvatskih redarstvenih snaga i Hrvatske vojske oslobođena je cjelokupna tz."ružičasta zona" zadarskog zaleđa, područje sve do velebitskih visova Velike i Male Bobije,preko Rovanjske, Maslenice, petnaestak zadarskih sela, sve do Babin Duba iznad Sukošana, zadarska zračna luka i Novsko ždrilo. Četnici su doživjeli veliki poraz i bili su u potpunom rasulu: Obrovac je praktično već pao, bio napušten, a govorilo se kako se moglo ići sve do Knina. Odgovarajući na takva pitanja načelnik Glavnog stožera Hrvatske vojske, general zbora Janko Bobetko, svojedobno je odgovorio: - Operaciju smo uspješno izveli u dvije od tri planirane etape, treću nismo ostvarili zbog intervencije iz svijeta,pa čak i ozbiljnih prijetnji...-

Oslobađanjem velikog dijela okupiranog teritorija završen je prvi dio akcije"Maslenica",ali je sada trebalo ostvariti i onaj, ništa manje teži dio: zadržati dostignute crte jer su Srbi u međuvremenu uspjeli prikupiti velike snage i angažirati ih na crti Novigrad - Kašić. Hrvatske snage koje su sudjelovale u uspješnom prodoru bile su iscrpljene trodnevnim borbama i valjalo je angažirati svježe postrojbe koje će moći očuvati dostignuto.Odluka je pala da se na tom dijelu bojišnice rasporede dijelovi 3.gardijske brigade.

Maslenica-Kašić I

MOJ KUT, Zakašnjela zadaćnica

MOJ KUT, Zakašnjela zadaćnica

Ili Maslenica I

( Kašić 1. veljače 1993.)

Noćas ništa nisam sanjao. Ili sam zaboravio. …Osluškujem klatno sata. Tik-tak,tik-tak tik… Život mi je kraći za svaki njihaj. Ne vidim klatno. Zora još nije probila noć ove veljače 2007. godine. Samo čujem otkucaje izmiješane s još jednim kucanjem. Sve glasnijim. To moje srce lupa. Pritišćem prsa želeći ga utišati. Pored mene duboki ženski udisaji. Ravnomjerni, spokojni, bezgrešni. Slušam, osluškujem... Klatno mijenja ritam : ma-sle-ni-ca, ma-sle.-ni-ca, ma-sle-ni…

Zaurlaše moćni motori tenkova. Gomilaju se tu ispod Kašića. Kroz suton vidim cijevi. Rigaju plamen. Poput aždaja. Granate ruše zidove kašičkih kuća. Bježim u drugi zaklon. A granate kao da traže baš mene. Pokušavam okupiti momke. Mata, Debeli, Smrčo i onaj mali kome nikako ne mogu upamtiti ime su tu, pored mene. Mali se skupio. Skoro da i ne diše. Nov je, nije prošao Nuštar kada smo ga, nakon pada Vukovara, tijekom te noći u studenom tri puta gubili i tri puta vraćali. Tu su i Okučani kolovoza 91. Čeleketić se spustio iz Bjelovara s tenkovima i čekao Uzelca da stigne iz Banja Luke. Prešli su Savu, ali smo ih na "maloj" Savi zajebali. Srušili smo mostić i trebalo im je deset dana da naprave ponton preko podvodnog terena i prevezu tenkove. I onda su nas sjebali Uzelac i Čeleketić gazili su sve do Mašića. Jedan autocestom, drugi kroz sela, Sve do sedam, osam kilometara do Nove Gradiške. Tek smo ih ondje uspjeli zaustaviti. I ta crta stoji do danas, veljače 1993.

Debeli se dere ali ga ne čujem od tutnjave granata, eksplozija tromblona i ručnih bombi. Nešto mi rukom pokazuje ali ne vidim ništa. Samo dim i odbljeske. Jebi ga, ne poznajemo selo niti teren. Tu smo tek nekoliko sati. Dovezli su nas helikopterima iz Slavonije u Zadarsko zaleđe, nakon što je 4. splitska stigla skoro do Debelog brda. Nakon četiri dana borbi povukli su ih. Iz napada prelazimo u defenzivu. Sada očekuju protuudare četnika koje moramo izdržati i zadržati osvojene crte. Najvažniji je Kašić. Između nas i Zadra nema vojnika. Padne li Kašić, pada Zadar.

Prije samo par sati spustili su nas s neba u makiju i kamenjar. Nakon šume i blata-ovo nam je nepoznato. Granate padaju, kamenje poput gelera leti na sve strane. Tuku nas topovima, tenkovima, minobacačima, višecjevnim, PAM-ovima…. Gori kamen. Četnici izviru sa svih strana. Sakupio ih Martić, Arkan, Dragan, Milanović. Ima i Nišlija. Ne znam na koju stranu da pucam. Tek sada vidim što mi Debeli pokazuje. Pristiže kamion s 15 naših momaka. Kod kašičkog groblja ih dočekuju četnici. Dečki iskaču iz kamiona i pod vatrom hvataju položaje. Tunja i Stipa nisu uspjeli iskočiti. Primili su cijeli rafal. Tunja se presavio preko volana dok se Stipa naslonio na sjedalo. Izgleda kao da spava. Preživjeli u trku pucaju na četnike. Padaju još trojica. Pucamo iz svega što imamo. Čini mi se što više pucam to je četnika sve više. Mijenjam okvire. Ne znam odakle izviru. Meci zvižde sa svih strana. Odjednom se vatra pojačava nama iza leđa. Ne okrećem se jer nadiru iz te jebene makije.

– - Napadaju nas s leđa!-viče Debeli.

Okrećem se ka groblju. Nadgrobne ploče se dižu i iz njih gmižu četnici i pucaju po nama. Ne mogu vjerovat: zavukli su se u grobnice i čekali pogodan trenutak da nas napadnu. K'o zombiji. Našli smo između dvije vatre.

- Negdje su probili- urla Smrčo. Ne mislim o tom. Hvatam ručni bacač i pucam po groblju.

- – Pobili su momke! – u uho mi se dere Mata. Ne znam tko je nastradao. Ne znam tko je živ. Vidim nas četvoricu, valjda su ostali iza zidova i kuća.

- – Tenkovi!- dere se Mali.

Koji jebeni tenkovi? Okrećem se i čujem ih gdje urlaju Kašićem. Debeli skuplja momke. Skoro cijela desetina je tu. Zbrajamo se. Čitavi smo, a od oružja imamo raketne bacače i zolje. Trčimo preko groblja ka kašičkoj crkvi kako bi presjekli put tenkovima. Preskačemo spomenike i poluotvorene grobnice. Iz jedne viri čupava glava i sivomaslinasta uniforma, dvojica su se presavila preko križeva, nekolicinu vidim na nadgrobnim pločama.

- – Baš su izabrali mjesto za umiranje-u trku viče Joza.

Jebiga, nisam ih ja poslao mislim i tek kasnije ću kasnije saznati da su upravo oni pobili onih naših 15 momaka iz kamiona. Hvatamo se kuća u ulici odakle treba proći tenk. Smrčo je već zauzeo položaj. Suknuo je plamen iz raketnog bacača i kupola ruskog M-54 odskočila je kao nožem prerezana. Iza njega nadiru ostali. Zapaljeni tenk su pregazili. Čini mi se da ih ima stotinu. Ulica gori. Tu su i ostali momci i vatra je koncentrirana na tenkove koji kao baklje gore u Kašiću. Preživjeli članovi posade bježe. Sudaramo se. Prsa u prsa. Tko koga. Mrak je. Jauci se miješaju s pucnjevima i psovkama. Odsjaj gorećih tenkova osvjetljava kašićku ulicu i ljude koji se ubijaju. Odjednom, dva preostala tenka se okreću i bježe. Devet ih je zauvijek ostalo u Kašiću. Devet velikih baklji.

Prestaje pucnjava. Zavlada –tišina. Do bola. Sakupljamo se. Prozivam:23 momka nisu se odazvala. Među njima su i braća Antun i Ivica. Jebem ti život. Ranjeni muklo, kroz zube ispuštaju uzdahe. Praktično smo prepolovljeni. Skupljamo tijela naših. Nikada nikoga nismo ostavili. Sanitet zbrinjava ranjene. Joka i par momaka iz Našica jecaju s glavama naslonjenim na zid. Suze same klize. Ne sramim ih se. Zaurlao bih iz sveg grla. No, ništa se ne čuje. Zastalo, ukočilo. Samo suze cure. Šutke vodim momke ka prvim crtama. Ondje nikoga više nema. Ove noći smo opstali. Kašić je ostao naš. I Zadar.

Sviće. Samo klatno sata remeti tišinu tog jutra veljače 2007. Ustajem, skidam gornji dio pidžame. Mokar je od znoja. Ponovo liježem i gledam u smjeru sata i otkucaja. Jebiga, to je moj kut gledanja već deset godina. I uvijek isti sat, i klatno, i kut.

MASLENICA-KAŠIĆ II

Kota 212

Sklapam oči. Umjesto sna opet Kašić. Opet topovi i tenkovi bljuju smrt. Četničko topništvo doslovce je preoravalo kamenjar. Prema nekim proračunima na kvadratni kilometar zemljišta, kamenjara, padalo je oko 8 tisuća projektila. Gorjela je zemlja i nebo. Nastojimo im se privući što bliže kako nas ne bi mogli precizno gađati. Nakon iscrpljujući borbi, gdje nam je 50-ak ljudi poginulo ili ranjeno, prema vojnim mjerilima - mi smo praktično bili neuporabljiva vojna formacija.

Nije nam padalo na pamet jebeno povlačenje. Previše toga smo ostavili u tom kamenjaru i makiji da bi se sada povukli. Zamjene nema. Četvrta splitska je nakon ofenzivnih akcija na odmoru, a Prva gardijska na Velebitu. Nema nikoga više. Osim nas. Zapovjednik Mladen Kruljac slušao nas naslonjen na stol. Ispred njega je bila specijalka. Vidio sam da se on već složio s nama i da nas iz Kašića mogu samo mrtve odnijeti. Vjerovali smo mu, a on je vjerovao nama. Na terenu nije bilo razlike. Zapovjednici i vojnici zajedno su držali položaje. Preko motore „uhvatili“ smo Arkanovu poruku upućeni četničkom štabu: - Tučemo ih celi dan, a ne beže. To su, bre, fanatici. Osvetimo naše mrtve (Tog dana, 2. veljače 1993. helikopter je tri puta slijetao kako bi odvezao za Knin mrtve četnike).

Krenuli smo na nove položaje, Stizale su najave o novom četničkom napadu. Ovoga puta pripremili su tisuću pješaka i 19 tenkova koji su opet imali jaku topničku potporu. Šutke smo zauzimali položaje na koti 212. Moji dečki iz vojne policije držali su položaj prema Smiljčiću, nedaleko ceste koja je prolazila ka Debelom brdu i Benkovcu. Prostor između nas i Debelog brda dijelilo je 15 ničijih kilometara. Prolazio je već treći dan, a borbe su stalno trajale. Već 50 sati. Opet je započela topnička vatra. Nedaleko nas pala je granata. Zapušilo se, prašina nas je prekrila. Vidim dečki me zapanjeno gledaju.

-Jesil' živ?-s nevjericom pitaju.

Jesam, gledam se, Sve je tu, ruke noge. Ništa me ne boli. Ustajem. Kada sam malo bolje pogledao vidim da mi nema džepa s nogavice. U njem je bilo streljivo. Kao da je žiletom odrezan. A meni ništa.

- Nema municije-kažem.

-Jebeš municiju – viču. - Glavno je da si ti živ.

- Sam Bog te spasio- govori Debeli dok me pregledava i ne može se načudi da nemam niti ogrebotine.

– Ako nisi sad poginuo, nećeš nikada – kaže Jaki.

No, vremena za zahvaljivanja i iščuđavanja nema previše. I dalje nas tuče topništvo. Bili smo iscrpljeni, nedostajalo nam je municije, motorole su bile prazne. Pomoć nismo primali. Bili smo praktično blokirani. Tu ne razmišljaš puno. Čuvaš suborca, on tebe. Čuvaš glavu i položaj. Hladnoća je nepodnošljiva. U životu mi nije bilo tako hladno. Vatru nismo palili. Preko motorole saznajem da je kod Ive, Keve i Sabljaka isto. Svi iščekuju četnički napad. I odjednom je krenulo. Iz tri smjera počelo je nadirati tisuću četnika s 19 tenkova. Tu su domaći četnici, šešeljevci, pančevci, arkanovci, Vukovi s Vučjaka… Borbe traju satima.

Odjednom se preda mnom stvori Ivo koji je zapovijedao našom grupom na koti 212 u selu Laketići.

– Opkoljeni smo! – reče.

Jebiga, četnici su opet iskoristili ogromni prazni prostor kojeg nikako nismo mogli popuniti nakon što se jedna dalmatinska brigada preko noći, bez najave, povukla. Više se ne uzbuđujem. Što je tu je. Odluku smo davno donijeli. Samo, kako što skuplje prodati kožu? Noć se spustila. Motorole ne rade, baterije su prazne. Zapovjedniku Kruljcu ne možemo javiti naš položaj kako bi nam eventualno pritekao u pomoć.

- Jedini izlaz nam je proboj – kažem Ivi.

Potvrdno kima glavom. Nemamo municije, protuoklopna sredstva davno smo već ispucali na tenkove. Opskrbe nema. U pomoć se ne možemo ufati. Sami smo. Proboj je jedini način. Tko preživi, preživi. Samo je jedna želja: Ni pod koju cijenu četnicima ne smijemo pasti živi u ruke. Imamo stravična iskustva.

Svi smo za proboj. Dečki prate svaki moj pokret kao da očekuju da ću nešto spasonosno smisliti. Otvoreno im kažem što nas čeka.

- Jebiga, nije prvi puta. Samo da prije kraja uspijem po četnicima ispucati ova dva posljednja okvira – ravnodušno se Smrčo.

Odjednom je utihlo. Četnici su posljednji juriš ostavili za jutro kako bi nas po danu bolje vidjeli i pomeli. Ne znaju koliko nas je. Da su znali vjerojatno bi te noći nastavili napad. Ovako i sami su, ne znajući, pružili nam mogućnost za spas. U tim trenucima Ivan preko motorole uspijeva dobiti zapovjednika Kruljca i samo mu je uspio reći: - Opkoljeni smo, kota 212. U tom trenutku nestaju iz motorole i posljednje mikrovolte koje su nam, kasnije će se pokazati, život značile. Zavladala je tišina. Tu i tamo čuje se zveckanje oružja koje pripremamo za posljednji juriš. Svatko je zabavljen svojim mislima i čeka zapovijed za proboj. Brojčanik na satu pokazuje da je 21 sat. Mrtvačka tišina i dalje caruje. Odjednom noć prolomiše detonacije, pucnjava, a uzvici se izmiješaše s kricima. Pogledali smo se zbunjeno. Po nama nitko ne puca.

- Što se dešava – zbunjeno će Debeli.

S druge strane detonacije su se pojačavale. Bljesnuli su i prvi požari. Motori srpskih tenkova su bjesomučno radili.

-To je Kruljac- zaurla Smrčo.

Kao po komandi skočili smo i jurnuli na četničke. Našavši se između dvije vatre počeli su se u panici povlačiti bacajući opremu kako bi brže bježali. Odjednom pred nas, iz mraka izroni zapovjednik Kruljac s momcima. Ljubljenju i grljenju nije bilo kraja. Suze su nam curile niz garave obraze. Bili smo opet zajedno. Što se u stvari dogodilo. Nakon što je primio Ivinu poruku Mladen Kruljac pokupio je sva raspoloživa protuoklopna sredstva, municiju, lakše ranjenike, kuhare… sve one koji su mogli hodati i krenuo nam u pomoć. Iznenadili su četnike, u kratkom vremenu uništili im većinu tenkova, a kada smo mi krenuli druge strane među četnicima izbila je panika i preživjeli su pobjegli put Debelog brda. U zoru su se pokušali pregrupirati. Imali smo vezu s našim topništvom u Islamu Latinskom. Gledao sam njihova četiri tenka i pješake kako se prikupljaju. Svi u crnim odorama. Dao sam koordinate. Uslijedila je naša topnička vatra. To je bilo strašno za gledat. Pogađali su ih kao na tanjuru. Nastala je panika i četnici su opet bježali put Smiljčića. Tu se nije moglo promašiti. Naprosto su desetkovani. Poginuo je i sam pukovnik Milanković zapovjednik zloglasnih Vukova s Vučjaka koji su zulume činili po Slavoniji. I gle, baš je od Slavonaca stradao i to u Dalmaciji. Bio je to krah četničkog nastojanja da vrate okupirana područja. Gubici su im bili strahoviti, a sam je Martić potjerao Željka Arkana. Rasulo je na ovom dijelu bojišnice bilo očito.

Svanjivalo je. Zidni sat neumorno je otkucavao sekunde: ma-sle-ni-ca, ma-sle-ni-ca. S balkona sam promatrao sunce kako se promalja iznad Dilja. Ispod je bio Slavonski Brod još mamuran od prola

Share this post


Link to post

Benkovcane,i sta je na kraju bilo sa Kasicem

Тамо гдје си видио споменик тим кунама ту је била линија,црна и тешка друже!Овај текст што си цитирао од усташа има доста елемената научне фантастике.Оно за Бобетка и да су стали сами је истина,Обровац је био празан,линије на Велебиту у расулу,у Равним Котарима све пало,дошли су били до Смилчића и пола Придраге,на сам обод дебелог брда.Да је дебело брдо пало оде Бенковац оде Крајина у пизду материну ко 2 године касније.Иначе од Кашића до дебелог брда нема ни 5 км зрачне линије а не 15 ко што рече тај из куна.А линију су ту наши успјели успоставити и због конфигурације терена и омјера снага нису је ни покушавали касније дирати.Прича се да је Аркан тражио хотел бенковачки у власништво а да врати Кашић,Ислам и Смоковић. Вељко је покојни Миланковић рањен смртно у Кашићу а Арканова гамад незнам да су икад и била на фронту осим што су крали,демонстрирали силу на нама,хватали тзв. дезертере и глумили фрајере.Опколили хотел "Асерију" у Бенковцу и Чували само своје гузице.1994 је године била акција на јужном дјелу од Шкабрње према Пркосу до магистрале када је преко 300 људи прошло Пркос и Галовце и избило у Сукошану али су их наравно вратили командом"одозго".Акцију је водио лично "кеп", без жртава.

Осим Кашића на том дјелу прави пакао је био на Новиградском гробљу и у Паљуву,као и у Придраги док нису одбачени до иза Наранџића.

Share this post


Link to post

Mislim da si pogresno shvatio,nisam ja taj koji je video taj spomenik kunama niti bio tamo,to je isto deo citiranog teksta ali nema veze to.Znaci Arkanovci su slabo isli u borbu tamo,ovo u vezi Arkana i ja sam cuo da je trazio da ce zauzeti Tuzlu ako mu ovi daju tvornicu soli na ne znam ni ja na koliko godina koriscenja,to je ocigledno njegova filozofija ratovanja.Ma ovaj tekst obiluje fantazijama to se vidi odmah ali ima i interesantnih stvari recimo jel istina da su se nasi ubacili njima iza ledja pre napada na Kasic i posakrivali u grobove?Inace hvala ti na ovim informacijama,pozdrav.

Share this post


Link to post

Извини Вучијак нисам разумио мислио сам да си ти пролазио ту поред споменика.

Што се тенкова уништених тиче,пусти снови мила мајко,писац бујне маште,Спилбергу да се јави да сарађују.Незнам дали је било укупно 9 исправних јануара 93 у гарнизону.Један је тенк покварен страдао у Паљуву или остао немогу се сјетити то знам сигурно јер га је возио мој пријатељ,а да је 9комада у Кашићу изгорило видило би се и чуло до Београда.

Ово за гробље не бих коментарисао.Мислим да је било герилски.Гробље није нико држао,тј тада је тих дана линија била неутврђена.Они су без компаса пролетили гдје не треба и добили зољу у камион.Јебига,такав је рат.А то,брадати четници висе преко крстова,забава за будале и благо ретардиране,прича за малу дјецу зими око огњишта!

Share this post


Link to post

Sjećam se tih dana,nisam bio direktni sudionik tih događanja,ali znam da je bilo krvavo.Mi Kordunaši faktički nigdje nismo imali toliko gubitaka kao u Dalmaciji tih dana.I to najviše u rejonu Paljuva, zbog nepoznavanja terena i neorganizacije.Samim dolaskom u Dalmaciju,jedna jedinica sa Korduna(nije bitno koja) je samim dolaskom na teren Paljuva bila desetkovana,od strane njihovog tenka koji je došao negdje sa boka toj jedinici.U razgovoru sa jednih Hrvatom na netu,on mi je potvrdio da je taj tenk kasnije uništen od naših.Naši su nakon sedam dana tek uspjeli da dodju do tijela tih ljudi i da ih izvuku i predaju porodicama.

Share this post


Link to post

klapacbenkovcanac, vidim da si dobro informiran, pa me nešto zanima. Jel znaš možda koliko je poginilo pripadnika VSK u Dračama kad je sa kule iz topa pogođen pun autobus? Unaprijed hvala.

Share this post


Link to post

klapacbenkovcanac, vidim da si dobro informiran, pa me nešto zanima. Jel znaš možda koliko je poginilo pripadnika VSK u Dračama kad je sa kule iz topa pogođen pun autobus? Unaprijed hvala.

Прво не каже се ВСК него СВК,а то те неко мало лагио,никакав аутобус никад ту није погођен са Куле ако мислиш на Кулу Јанковић Стојана у Исламу.1992 године је неколико диверзаната изрешетало пун пинц војске у Смоковићу на бјелом путу кад се иде од косе вељанске према аеродрому,незнам тачно колико је погинуло а колико рањено наших момака ту.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this