Sign in to follow this  
dj-zombi

Zlocini Hrvatske

Recommended Posts

MESTO I VREME: Selo Sotin kod Vinkovaca, u junu 1991. godine.

KRATAK OPIS: Minirane su i uništene kuæe Srba: Kovaèeviæ Slobodana, Draèa Duška, Trkulja Vinka, Torbice N. kafana "Kornakum", èiji je vlasnik Teofanoviæ Stevana i "Zrmanja", èiji je vlasnik Biserka.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HDZ:

Radoèaj Josip,

Horvatiæ Josip,

Krèak Franja,

"Cikoja",

Krajanoviæ Nedeljko,

Pavloviæ Ivica i

Pavletiæ Ivica, svi iz Sotina.

DOKAZ: Izjava svedika koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

NAPOMENA: Dopuna prijave IDž-003.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Orahovica, Hrvatska, poèetkom 1992. godine.

KRATAK OPIS: Posle dolaska na vlast HDZ, Srbi stanovnici Orahovice bili su izloženi svakodnevnim zastrašivanjima na taj naèin što su pozivani telefonom i upuæivane im pretnje da kao Srbi moraju napustiti Orahovicu; bili su hapšeni, maltretirani, da bi posle ubistva braènog para Miodraga i Milice Muselinoviæ i Nikoliæ Dese, moralo pobeæi srpsko stanovništvo, nakon èega su minirane i srušene kuæe vlasnika Srba: Stevanoviæ Milana i Katice, Raduniæ Branka, Mitroviæ Branislava, Kurbalija Steve, Šerbedžija Miloša, Cvjetiæ Jovana i drugih.

Posle pretnji koje su mu bile upuæene, privoðenja u policijsku stanicu i najrazlièitijih maltretiranja Majstoroviæ Simo je morao da napusti kuæu od 200m² stambenog prostora sa svojom porodicom i ostavi u Duzluku, gde je roðen, 20 ovaca, pet svinja i kravu i pobegne u Srbiju, posle èega mu je 1. februara 1992. godine kuæa minirana i srušena do temelja.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti Republike Hrvatske i pripadnici HDZ u Orahovici.

DOKAZ: Izjava Majstoroviæ Sime koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Selo Duzluk kod Orahovice, u toku 1991. i poèetkom 1992. godine.

KRATAK OPIS: Posle dolaska HDZ na vlast, Pavliè Vladimir je bio pozvan u policijsku stanicu u Orahovici i saslušavan, pa je uvidevši opasnost da može biti fizièki likvidiran odluèio da napusti kuæu u kojoj je imao kafanu i krajem leta 1991. godine sa svojom suprugom i kæerkom se preseli u Tuzlu. Kada se vratio u Orahovicu da bi uzeo stvari iz svoje kuæe, bio je uhapšen u Ðakovu i nakon toga sproveden u logor u Bjelovaru da bi krajem 1991. godine bio razmenjen i od tada se nalazi kao izbeglica u Srbiji. Saznao je da je posle toga noæu izmeðu 6. i 7. februara 1992. godine njegova kuæa minirana i razrušena do temelja.Iako je Vidoviæ Milenko roðen u Duzluku, gde su živeli i njegovi preci, pošto je poèelo maltretiranje Srba i pošto je saznao od prijatelja da mu se priprema hapšenje, a pouèen iskustvom kako je prošao njegov otac u prošlom ratu koga su ustaše 17. aprila 1941. godine uhapsile i sa grupom od 27 Srba iz istog sela streljale, odluèio je da sa suprugom i sinom pobegne u Srbiju. Ostavio je kuæu velièine oko 150m² , okuænicu od 5 hektara, automobil i teretni kamion sa prikolicom. Posle ljegovog odlaska pripadnici ZNG su u noæi izmeðu 5. i 6. februara 1992. godine eksplozivom do temelja razrušili njegovu kuæu, kao i kuæu njegovog suseda Pavliæ Vladimira i Majstoreviæ Sime, posle èega je na ruševine kuæa sa graðevinskom mašinom, koju su obezbedili pripadnici ZNG rašèišæen materijal od razrušenih kuæa, sa obrazloženjem da se to èini da se "Srbi ne bi imali gde vratiti".Od dolaska na vlasti HDZ, sinovi Stevanoviæ Milana iz Duzleka bili su maltretirani i u strahu od hapšenja i fizièke likvidacije bili su prinuðeni da u leto 1991. godine pobegnu u Srbiju, posle èega su Stevanoviæ Milan i njegova supruga bili izloženi danonoænim pretnjama telefonom i usmeno da ih treba likvidirati, te su bili prinuðeni da napuste svoje rodno mesto Duzluk, posle 30 godina radnog staža, a supruga 25 godina radnog staža i 2. decembra 1991. godine pobegnu u Srbiju. Posle njihovog odlaska 27. januara 1992. godine, na dan srpskog verskog pranika Svetog Save, eksplozivom im je razrušena kuæa. U isto vreme razrušena je i kuæa njegovog suseda Srbina Jovièiæ Dragoljuba i njegove supruge Dušanke

DOKAZ: Izjava Pavliè Vladimira koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti Republike Hrvatske.

DOKAZ: Izjava Vidoviæ Milenka, koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

DOKAZ: Izjava Stankoviæ Milana, koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Orahovica, Hrvatska, krajem 1991. i poèetkom 1992. godine.

KRATAK OPIS: Iako pre dolaska HDZ na vlast Vukosavljeviæ Mara i njen muž Ðura nisu bili organizovani ni u jednoj stranci, niti u zavadi sa nekim od Hrvata, bili su kao Srbi izloženi stalnom zlostavljanju od strane pripadnika ZNG i MUP-a, kao i njihove dve maloletne kæerke, pa su bili prinuðeni da krajem avgusta 1991. godine napuste Orahovicu i svoju kuæu od 120m² stambenog prostora i kafanu od 35m² poslovnog prostora ustupe braènom paru iz Bosne, kojima su pripadnici ZNG naredili u noæi izmeðu 6. 7. februara 1992. godine da je napuste, pa kada su oni izašli iz kuæe minirali su je i uništili do temelja.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti Republike Hrvatske.

DOKAZ: Izjava svedoka Vukosavljeviæ Nade i Ðure, koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

Share this post


Link to post
KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Èaèinci, opština Orahovica, kraj 1991. i poèetak 1992. godine.

KRATAK OPIS: Iako je roðen u Èaèancima, gde su mu i preci živeli, posle dolaska HDZ na vlast porodica Gojiæ Branka bila je izložena stalnom anonimnom uznemiravanju preko telefona. Poznanici Hrvati su prestali da mu se javljaju kao i kolege na poslu. 26. decembra 1991. godine na drugi dan katolièkog Božiæa u 20.45 èasova nepoznato lice baca u predvorje kuæe Gojiæa ruènu bombu, što je odmah prijavio policijskoj stanici u Orahovcu. Kada je došla policija sugerisala mu je da se negde skloni jer nije u stanju da ga obezbedi. I sutradan u policijskoj stanici u Orahovici reèeno mu je da mu se ne može pružiti zaštita i da bi bilo najbolje da se udalji iz te sredine, posle èega je napustio sa suprugom i 2 dece svoju kuæu od 85m² stambenog prostora i sve što je stekao za 26 godina rada. Posebno i zbog toga što su za vreme rata 1941.-1945. godine ustaše pobile veliki broj srpskog stanovništva u Èaèincima i okolini. Pošto je napustio Èaèince, njegova kuæa je bila minirana 2. januara 1992. godine, ali kako tada nije u potpunosti srušena nepoznata maskirana osoba je sledeæeg dana došla na ruševine i ostatak ruševina polila nekom zapaljivom teènošæu i zapalila, tako sa je kuæa do temelja izgorela.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti Republike Hrvatske.

DOKAZ: Iskaz scedok Gojiæ Branka, koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Selo Èaèinci u opštini Orahovica, 31. decembar 1991. godine.

KRATAK OPIS: Minirane su i do temelja srušene kuæe Jovanoviæ Boška, Radovanoviæ Marinka i Vukadinoviæ Mila, koji su svi po nacionalnosti Srbi. Tom prilikom izgubila je život supruga Vukadinoviæ Mila.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti Republike Hrvatske.

DOKAZ: Izjava svedoka koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zloèinima protiv èoveènosti i meðunarodnog prava.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Slavonski Brod, Hrvatska, jul-septembar 1991. godine.

KRATAK OPIS: Kostadinoviæ dušanu iz Slavonskog Broda i èlanovima njegove porodice zbog toga što je bio predsednik Srpske demokratske stranke za Slavonski Brod bio je ugrožen život i egzistencija od militantnih grupa iz redova Hrvatske demokratske zajednice koji su poèeli progoniti Srbe, te je morao pobeæi u Bosanski Brod, a u ljegov stan u kome je sa porodicom živeo 15 godina, nasilno se uselio Kamenjar Zdravko zaposlen u Policijskoj upravi u Slavonskom Brodu, a posle toga 4. septembra 1991. godine minirana mu je vikend kuæa u Branovaèkom brdu kod Slavonskog Broda i uništena.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti i pripadnizi HDZ iz Slavonskog Broda.

DOKAZ: Krivièna prijava Kostadinoviæ Dušana koju je podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu i Javnom tužilaštvu Republike Hrvatske, kao i prijava policijskoj upravi u Slavonskom Brodu Ku. 691/91 u vezi rušenja vikend-kuæe, a na koje nije reagovano.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Slavonski Brod, 5. maj 1991. godine.

KRATAK OPIS: Ekstremni pripadnici HDZ podstakli su masu demonstranata da u Slavonskom Brodu masovno uništava i pljaèka imovinu Srba, kojom prilikom su trgovaèke i druge radnje Srba, kao i izlozi firmi iz Srbije i kuæe u kojima su živeli srpski stanovnici demolirane, opljaèkane i uništene. Napad je posebno bio izražen u industrijskoj zoni Slavonskog Broda zvanoj "Bjeliš" gde su pretežno bili naseljeni Srbi.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnizi HDZ i organi vlasti Slavonskog Broda.

DOKAZ: Prijava Kostadinoviæ Dušana koji je ranije živeo u Slavonskom Brodu odakle je morao pobeæi.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Slavonski Brod, sredinom jula 1991. godine.

KRATAK OPIS: Policija je graðane srpske nacionalnosti bez ikakvog zakonskog osnova hvatala i preko 90 ljudi zatvorila, a oko srpskih kuæa, posebno u naselju "Bjeliæ: postavljala minska polja, što je izazvalo masovno bekstvo srpskog stanovništva. Tom prilikom bio je usmræen Grošèanin Milenko penzioner, tako što je živ posut benzinom i zapaljen.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici vlasti u Slavonskom Brodu.

DOKAZ: Prijava Kostadinoviš Dušana koji je ranije živeo u Slavonskom Brodu odakle je morao pobeæi.

KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Podaci kod Ploèa, Hrvatska, u toku 1992. godine.

KRATAK OPIS: Svim Srbima, stanovnicima sela Podaci, kao vid pritiska da se isele upuæeno je anonimno pismo preteæe sadržine kojim se pozivaju da ugase svoja ognjišta i da zauvek napuste Podace, sa potpisom "Mladi Hrvati".

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HDZ iz Podaka.

DOKAZ: Prijava primljena u Èetvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu broj A-52/93.

Share this post


Link to post
KVALIFIKACIJA DELA: Etnièko èišæenje

MESTO I VREME: Split, sredinom 1991. godine.

KRATAK OPIS: Stanovi Srba u Splitu su bili obeleženi posebnim znacima. Svakodnevno su svi Srbi bili šikanirani i provocirani na najrazlièitije naèine, poèev od pljuvanja na ulici, bušenja guma na automobilima, bespotrebnim legitimisanjima, nazivanjem pogrdnim nazivom "èetnici", "okupatori" i slièno. Tako je bio obeležen i stan svedoka, a jedne noæi sredinom septembra 1991. godine oko 01,20 èasova kada se nalazio u neposrednoj blizini svoga stana, vraæajuæi se iz grada, bio je oèevidac kada je naoružana grupa pripadnika Zbora narodne garde pucala u njegov stan sa ulice, dok je druga grupa èekala ispred vrata. Posle toga pripadnici Zbora narodne garde upali su u stan, pa je stan potpuno opljaèkan, demoliran i uništen. Èak su i pušèanim mecima izbušene vodovodne instalacije, tako da je došlo do poplave u stanu. Nekoliko dana posle toga, sredstva informisanja u Splitu objavila su da je svedok proglašen ratnim zloèincem.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici Zbora narodne garde koje je predvodio Perišiæ zvani "Rambo", rodom iz Dugog Sela kod Klisa.

DOKAZ: Iskaz svedoka Miæiæ Milana od 2. decembra 1993. godine.

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Markušica, Opština Vukovar, 13.avgust 1992. godine, 7,15 èasova

KRATAK OPIS: Grupa seljaka Markušice i obližnjeg sela Ade i Gaboš, brali su kukuruz na ekonomiji Èeretinci koja pripada Zemljoradnièkoj zadruzi Markušice, 4-5 km udaljenoj od sela prema selu Brezoviæ, kada su bili napadnuti od strane hrvatskih oružanih formacija, koji su tom prilikom ubili iz vatrenog oružja:

1. Pelikiæ Nikola (1928), iz Markušice,

2. Bajiæ Smilja (1932), iz Markušice,

3. Bajiæ Jovo (1928), iz Markušice,

4. Kovaèeviæ Petar (1922), iz Ade, a

Velikiæ Ljubica (1932), iz Markušice je tom prilikom ranjena, pa joj je medicinska pomoæ ukazana u Vukovaru, u Medicinskom centru.

Tom prilikom, pripadnici oružanih snaga Hrvartske zarobili su Nediæ Božu, Nediæ Jelu, Kovaèeviæ Ljubinku, Blanuša Jovana i Nadu, Tomiæ Stojana, Uroša, Boju i Miæu, Petkoviæ Ljubinka i Rajku, Kovaèeviæ Jasnu i Milicu, Simiæ Vlatimira, Maksimoviæ Stanojku, Radiæ Miladina, Despotoviæ Sretenku, Mirkoviæ Mihajla i Kovaèeviæ Nedeljka. Svi zarobljeni su odvedeni u Ðakovo gde su bili izloženi maltretiranju i tuèi, a tek na intervenciju UNPROFOR-a su pušteni na slobodu.

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

Pripadnici oružanih snaga Hrvatske

DOKAZ: Zapisnik o uviðaju koji je saèinio istražni sudija Opštinskog suda u Vukovaru, zapisnici o obdukciji leševa, foto-dokumentacija i izjave svedoka (spis Opštinskog suda u Vukovaru, Kri-141/92)

Share this post


Link to post

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Tribanj Šibuljine, Opština Zadar, 23.oktobar 1991. godine

KRATAK OPIS: Da bi zastrašio Srbe iz sela Tribanj Šibuljine u kome je živelo oko 50 srpskih porodica, Ivan Davor Vukiæ, koji je bio predsednik Mesne zajednice, ubio je iz pištolja Srbe:

1) Štrebo Željko od oca Koste;

2) Štrebo Marko od oca Nikole i

3) Poljak Dragan od oca Ilije.

Za to je bio suðen u splitskom sudu pred veæem sudije Vinka Kucija, koje ga je oslobodilo od optužbe.

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

Ivan Davor Vukiæ iz sela Tribanj Mandalina, Opština Zadar, roðen 1940. godine od oca Joze.

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred Okružnim sudom u Subotici, Kri. 91/93, iz koga proizlazi da nije bilo osnova za oslobaðanje od optužbe Vukiæa za ubistvo pomenutih lica.

NAPOMENA: Dopuna prijave pod I - 093

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Borovo Naselje, kraj jula 1991. godine

KRATAK OPIS: Srbi, stanovnici Borovog Naselja, Slavko Miodrag i Vlada Skeleðija su, u noæi izmeðu 27. i 28. jula 1991. godine, odvedeni iz svojih kuæa, nakon èega im se gubi trag, pa se pretpostavlja da su ubijeni.

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

Tomljenoviæ Ante, iz Borovog naselja,

Buèkoviæ Jure, iz Borovog naselja

DOKAZ: Iskazi svedoka Èeliæ Ðorða, Kolar Branka i Geravica Mladena, pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Vukovaru u predmetu Kri 14/91.

Share this post


Link to post

I am speechless. I never stop getting shocked by the depth of the Serbs' plight and by the new crimes against them that you dear friends allow me to discover each day. Masha, can I ask you what's your source for all the data mentioned so far in this thread? Is it all on the Veritas.org.yu site or on some other website? That's the kind of place where I love to spend my evenings and nights reading what really happened and learning how to tell who are the good people and who are not. Thank you for your posts.

PS: Yes, each time this thread is updated, I read it all from the start.........

Share this post


Link to post

Democratically, sources are always in the hand of opposition. So when you need a true, you can find it, there. Unfortunately, Dj-zombie told me not to post any more links, he requested rather post the whole information, so I do not have links of posted text. But I can give you an advice, cut the part of the text, put in search engines and search. It is not difficult, isn’t it?

Share this post


Link to post

prva.jpg

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (1)

Ubistvo na liniji razdvajanja

Operacijom Bljesak ostvareno je etnièko èišæenje zapadne Slavonije u kojoj je ostalo da živi samo hiljadu Srba

Fond za humanitarno pravo je nevladina organizacija koja je osnovana 1992. godine s ciljem da istražuje i dokumentuje kršenje ljudskih prava, a potom je proširila svoju delatnost i na sudsku zaštitu žrtava. Ovaj fond je radio i na tome da se uspostavi sistem pravde i istine. Kad oružje govori, razum æuti, a onda je potrebno veliko umeæe da se stvoreno zlo zauvek uæutka. Upleli smo se u klupko ludila koje nismo uspeli sami da raspletemo. Pred èitaocima "Politike" je istraživanje Fonda za humanitarno pravo o zloèinima i etnièkom èišæenju srpskog stanovništva u zapadnoj Slavoniji, koji æemo preneti u nekoliko nastavaka.

Ovaj dokument se zasniva na izjavama izbeglih Srba iz zapadne Slavonije datim Fondu za humanitarno pravo tokom juna i jula 1995. godine u istoènoj Slavoniji.

........... Prvog maja 1995. godine Hrvatska preduzima operaciju Bljesak za vraæanje teritorije zapadne Slavonije pod kontrolu države Hrvatske. U trenutku napada hrvatskih snaga srpski civili i 18. korpus SVK napuštaju zapadnu Slavoniju preko reke Save u deo Bosne pod kontrolom Srba. Operacija Bljesak je ostvarila etnièko èišæenje prostora. U zapadnoj Slavoniji ostalo je oko 1000 Srba od ukupno 13000, koliko ih je tamo živelo do 1. maja 1995. godine.

Tri dana pre operacije Bljesak, jedan Hrvat ubio je na benzinskoj pumpi u blizini linije razdvajanja srpskih i hrvatskih snaga jednog Srbina. Odgovorivši na to ubistvo, srpske snage otvorile su vatru na civilna vozila koja su išla autoputem ubivši pri tome tri Hrvata.

Taj dogaðaj su hrvatske vlasti javno navele kao razlog za preduzimanje operacije Bljesak. Èinjenice, meðutim, nedvosmisleno ukazuju da je operacija bila veoma pažljivo isplanirana.

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (2)

Hrvatski bljesak smrti

Hrvatske oružane snage ubile su tokom 1. i 2. maja 283 srpska civila, koja su u meðuvremenu identifikovana, i 79 Srba èiji identitet još nije utvrðen

Operacija Bljesak je trajala 59 èasova – zapoèela je 1. maja u 5.00 èasova i završena 3. maja u 16.00 èasova. Za to vreme, hrvatske snage su uspostavile kontrolu na 500 kvadratnih kilometara teritorije Zapadne Slavonije koja je do tada bila pod srpskom kontrolom. Prema hrvatskim izvorima, u operaciji je uèestvovalo oko 7.500 pripadnika hrvatske vojske i specijalne policije. Hrvatski izvori procenjuju da je SVK u to vreme brojala 5.500 pripadnika. Krajinski Srbi navode da je u operaciji uèestvovalo 17.000 pripadnika hrvatskih snaga nasuprot 3.500 pripadnika SVK.

Tadašnji hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak izneo je podatak da je u toku operacije poginulo 450 ljudi, veæinom civila. Prema podacima "Veritasa", organizacije koja se bavi dokumentovanjem ratnih zloèina tokom i posle operacije Bljesak i Oluja, hrvatske snage ubile su tokom 1. i 2. maja 283 srpska civila, koja su u meðuvremenu identifikovana, i 79 Srba èiji identitet još uvek nije utvrðen. Najveæi broj civila i vojnika stradao je prilikom granatiranja izbeglièkih kolona, na putu od Nove Varoši do Bosanske Gradiške. Veliki broj ubijenih ostao je na tom putu kojim su se civili i vojska povlaèili. Ima indicija da postoji nekoliko tajnih masovnih grobnica u kojima su hrvatske vlasti sahranile ostatke stradalih srpskih civila i vojnika.

U toku i posle ofanzive hrvatska vojska i policija zarobile su oko 1.500 Srba, veæinom vojno sposobnih muškaraca. Oni su držani i ispitivani u Varaždinu, Požegi i Bjelovaru. Najveæi broj njih je osloboðen nakon policijskog ispitivanja. Tokom zatoèeništva srpski zarobljenici bili su izloženi torturi, fizièkom kažnjavanju i ponižavanju. Nakon završetka oružanih sukoba hrvatski sudovi su optužili 4.438 pripadnika Srpske Vojske Krajine i bivše JNA za ratne zloèine. U zatvorima u Hrvatskoj nalazi se 107 osuðenih Srba.

Medicinska sestra u Okuèanima M. D. oèekivala je mirno rešenje. U izjavi FHP-u ona kaže "bila sam uverena da æe Zapadna Slavonija ponovo biti deo Hrvatske, ali da æe Krajina imati neku autonomiju. Kada je otvoren autoput, 21. decembra 1994. godine, nadala sam se da æe se sve nekako srediti, da æe se rešiti pregovorima. Martiæ je u Pakracu 25. aprila 1995. godine rekao da je sve u redu, "da mi èvrsto držimo našu teritoriju".

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (3)

Granatiranje izbeglièkih kolona

Sve što se kretalo ka mostu na reci Savi da bi prešli u Republiku Srpsku neprestano je zasipano ubojitim sredstvima

Pripadnik Treæeg bataljona Prve brigade 18. korpusa, A. S. iz Pakraca prvi put je izbegao u Srbiju 16. avgusta 1991. godine. Vratio se u Slavoniju u februaru 1992. godine. Tada je tamo veæ funkcionisala Republika Srpska Krajina. Otišao je kod roðaka u Šeovicu, predgraðe Pakraca. Tamo su bile razmeštene snage UNPROFOR-a. Mobilisan je u srpsku vojsku, ali on kaže da je do 5. maja 1995. godine bilo samo manjih borbi:

"Mi nismo nešto ratovali, više sam imao obavezu da idem na stražu. Niti su oni napadali, niti smo mi bili neka vojska. Išèekivao sam da se sve smiri i da se vratim u Pakrac".

"Sve poljoprivredne površine bile su zasejane i stoka se umnožavala. Stanovništvo je živelo mirno i bez straha da bi moglo doæi ponovo do rata, kao 1991. godine". Tim reèima sveštenik iz Okuèana opisuje život u zapadnoj Slavoniji uoèi napada hrvatske vojske, 1. maja 1995. godine. Za napad je èuo preko Radija Okuèani, oko 6.00 èasova, koji je obaveštavao stanovništvo da ode u najbliža skloništa i da odatle ne izlaze bez uputstva opštine i komande 18. korpusa. Vojnicima je reèeno da treba da izdrže prva 3 sata napada, jer æe u meðuvremenu stiæi pomoæ i teško naoružanje iz Republike Srpske.

Sveštenik iz Okuèana ceni da SVK nije imala više od 3.500 vojnika a da je u ofanzivi Bljesak uèestvovalo preko 17.000 pripadnika hrvatske vojske i policije. Pripadnici UNPROFOR-a su napustili svoje položaje, što je izazvalo paniku meðu civilima. Tokom prvog dana meðu Srbima se èulo da na nekim mestima hrvatski vojnici napadaju srpske položaje u uniformama, sa vozilima i oružjem UNPROFOR-a. Mladiæ, ranjen u Jasenovcu prilikom granatiranja 1. maja u 5.30 èasova, koga je sveštenik sreo u bolnici u Banja Luci, isprièao mu je da su prerušeni hrvatski vojnici ušli u njegovo selo nakon granatiranja.

Do masovnog pokreta stanovništva došlo je u popodnevnim èasovima, 1. maja. Sveštenik kaže da je "zavladao strah meðu ljudima od neba koje se crnilo od projektila i dima iz zapaljenih kuæa granatama. Poèinje evakuacija civila svim moguæim prevoznim sredstvima i iz svih sela okuèanske opštine. Kolone izbeglica kretale su se prema Okuèanima, Dubovcu, Novoj Varoši, Staroj Gradišci, mostu na reci Savi da bi prešli u Republiku Srpsku. To je bio jedini put kojim se moglo izaæi. Sve što se kretalo tim putem neprestano je zasipano ubojitim sredstvima i nije bilo mesta gde nije bilo ranjenih. Izvlaèili smo ranjene, a neki su prenosili svoje mrtve".

Sveštenik je išao po skloništima i obaveštavao ljude da je evakuacija u toku i da svi krenu prema Bosanskoj Gradiški. Tokom dana, 1. maja, Okuèani su nekoliko puta granatirani i jednom je hrvatska avijacija bombardovala grad.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO -

DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (4)

Svedoèenje medicinske sestre

Zaposleni u Domu zdravlja poslednji su napustili Okuèane

Sveštenik je napustio Okuèane oko 21.00 èas, sa suprugom i još nekim ženama i decom. Išli su sa nekoliko automobila cestom, ali nije bilo formirane kolone. Vozio je svako za sebe. Putem od Okuèana do mosta na Savi video je mnogo uništenih vozila i leševe na cesti i pored ceste. Dok su vozili, oko njih su padale granate i èule su se eksplozije. Ispred samog mosta na Savi naišli su na kratere od avionskih bombi. Na most su ušli kroz uzak prolaz izmeðu dva kratera. Most je bio znatno ošteæen.

U podnevnim èasovima 1. maja u selu Bijela Stena hrvatske snage presekle su prolaz izbeglicama iz Pakraca, koji su bežali prema Bosni. Gaðale su zoljama autobuse i tom prilikom stradale su mnoge žene i deca, koji su se nalazili u autobusima. Izbeglice koje su kasnije prošle tim putem videle su cisterne sa vodom i hrvatske vojnike kako peru put od krvi.

Zaposleni u Domu zdravlja poslednji su napustili Okuèane. Kada su oko 18.00 èasova otišli u opštinu da pitaju šta da rade, naišli su na praznu zgradu. Funkcioneri su veæ bili otišli. Oko 40 zaposlenih, meðu kojima sedam lekara i šest sestara, napustili su Dom zdravlja oko 22.00 èasa i liènim vozilima, jednim sanitetskim kolima i jednim kombijem krenuli prema Bosni. Do podne su dovoženi samo ranjeni i mrtvi vojnici. Kasnije su stizali i civili. Mrtve su stavljali u jednu posebnu prostoriju. Tela sedmorice poginulih vojnika ostala su u Domu zdravlja, kada je medicinsko osoblje, 1. maja uveèe, napustilo Okuèane.

Medicinska sestra M. D. svedoèila je FHP-u da je 1. maja po podne, oko 16.00 èasova, u Dom zdravlja dovezen ranjenik iz Pakraca, uèenik treæeg razreda srednje škole, koji je isprièao da je hrvatska vojska naredila stanovnicima da se okupe na fudbalskom igralištu radi evakuacije, a kada su se svi okupili zasuti su granatama. Tom prilikom taj uèenik je teško ranjen.

Na putu prema Novoj Varoši, udaljenoj 7 km od Okuèana, kolona zaposlenih u Domu zdravlja susreli su vojni sanitet koji im je ablendovao, dajuæi znak da nose ranjenike u Okuèane. Sestra M. D. kaže da je svima to bio užasan trenutak, "taj vojni sanitet sa ranjenicima išao je prema Domu zdravlja u kojem nikoga nije bilo sem mrtvih".

Kada su stigli u Novu Varoš oko 22.30 èasova, do 1991. godine èisto hrvatsko selo, zasuti su granatama iz šume Prašnik. Na automobilu sestre J. R. popucala su boèna stakla. U kolima je bila sa još jednom koleginicom. O tom dogaðaju ona navodi: "Strašno smo se uplašile. Zaustavila sam auto i iskoèile smo van. Imale smo sreæu da nas nisu pogodili. Ispred nas je bilo još puno praznih automobila, iz kojih su izleteli ljudi. Neko je ostavio upaljene farove, tako da sam na traktoru ispred nas videla mrtvog èoveka za volanom i još jednu mrtvu osobu pored njega, ali ne znam da li je to bio muškarac ili žena. Nisam ništa više videla jer je bio mrak, ali je bilo jako puno zaustavljenih automobila. Pobegle smo u šumu. Htele smo šumom do Stare Gradiške, ali smo zalutale. Lutale smo šumom do 2.00 èasa 2. maja. Tada smo sele pod jedno drvo i èekale da svane. Oko 5.00 èasova smo èule kako padaju granate po Staroj Gradišci. U 5.30 avioni su dva puta tukli Staru Gradišku. U 9.00 èasova smo krenule dalje kroz šumu. U 12.00 sati stigle smo u u Greðane, èisto srpsko selo. Bilo je potpuno pusto, samo je stoka lutala po putu. Primetile smo da nam neki traktor dolazi u susret. Na njemu je bilo pet starijih ljudi i vozaè, svi iz tog sela. Bežali su prema Mlaci, selu na Savi, odakle su hteli da preðu u Bosnu. Nas dve smo krenule sa njima. Od njih smo saznale da je tog dana, 2. maja, oko 11.00 èasova, hrvatska vojska ušla u Okuèane. U Jablanici na Savi zajedno smo prešle èamcem u Orahovo, u Bosni. Prevezla nas je krajinska vojska. Devetog maja, preko Meðunarodnog krsta saznala sam da su moj suprug Savo i neki moji prijatelji zarobljeni. Savo je bio zatvoren u Slavonskoj Požegi, kapetan Kuliæ u Bjelovaru, Branko Dželajlija i Feða Krupiæ u Varaždinu. Vojska Krajine se predala. Savo je bio zarobljen od 4. maja do 7. maja".

Ostali iz kolone medicinskog osoblja nastavili su putem kroz Novu Varoš, prema reèima sestre M.D, "obilazeæi leševe i uništena vozila po cesti".

Drugog maja, oko 5.00 èasova izjutra, hrvatska avijacija je gaðala most na Savi, kojim se prelazi u Bosansku Gradišku, i dve bombe su pale na kuæu kod bolnice u gradu. U jednoj kuæu ubijeno je dvoje dece, deèak Nemanja i njegova sestra, a njihova majka Gordana Gajiæ zadobila je teške povrede nogu i tela. Prilikom tog bombardovanja ubijen je još jedan èovek, a ranjena su još èetiri lica meðu kojima je i Bogdan Popoviæ, kome je geler odsekao levu nogu u cevanici.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (5)

Pucali su po koloni

Povlaèenje civila, rasulo meðu vojnicima

Nakon bombardovanja mosta, 2. maja oko 9 èasova, sveštenik iz Okuèana vraæa se u Okuèane da bi proverio da li je tamo ostao episkop zapadnoslavonski. Sa njim je krenula Milka Kesiæ. Kada su prošli most i ušli u Novu Varoš, kod druge kuæe sa desne strane, hrvatski vojnici su ih gaðali iz mitraljeza. Milka je odmah pogoðena. Sveštenik veli: "Milka je prvim pogotkom ubijena a ja sam osetio udarac kugle u predelu leve lopatice, ali sam nastavio da vozim dalje dok su hrvatski vojnici pucali po automobilu. Èuo sam jasno udaranje kugli u automobil i oseæao sam da me kugle pogaðaju. Vozio sam sve dok me vozilo slušalo. Pred sobom sam gledao vozila u dimu i vatri, na koja su padale granate iz šume Prašnik. Kada je vozilo stalo, smogao sam snage da izaðem i potrèim prema tom užasu koji je goreo i iz koga se dimilo, odakle su se èuli krici i jauci - to je bilo jedino mesto gde sam mogao da potražim spas. Video sam pobijene u vozilima i na cesti, ranjeni su jaukali. Uspeo sam da se doteturam do èela kolone, i tu sam pao. Podigli su me neki ljudi i uneli u neku kuæicu. Tu mi je pružena prva pomoæ, previjene su mi rane. Shvatio sam da sam sa mojim parohijanima iz Okuèana i okolnih mesta, koji su pokušali da izaðu prema Republici Srpskoj, ali su hrvatski vojnici presekli kolonu i pucali po njoj. Tu sam proveo više od nekoliko èasova. Dok sam ležao u toj kuæi, doneli su Rauša Vasilija, civila iz Okuèana, koji je bio ranjen u stomak, i Martinoviæ Milana, takoðe civila iz Okuèana, koji je bio ranjen u glavu. On je bio živ kada je donet u tu kuæu, ali je na putu do bolnice podlegao ranama. Pripadnici Vojske Krajine, koji je trebalo da osiguraju bezbedan prolaz civila, odluèili su da krenu u proboj. Uspeli su da oslobode put. Veæina hrvatskih vojnika pobegla je u šumu Prašnik, a neki su stradali u borbama. Kolona je nastavila prema mostu na Savi. Koliko sam video, kolona je bila duga oko 3 kilometra, a vozila su išla po širini èitave ceste. Mene su poveli u bolnicu u Bosansku Gradišku a odatle u Banjaluku. Lekari su utvrdili da sam u telo primio devet kugli. Ranjen sam u predelu ramena sa dve kugle, u predelu kième kod desnog bubrega, pogoðen u ruku takozvanim dum-dum metkom koji je uništio velik deo mišiænog tkiva, a ostale kugle pogodile su me u noge".

Pripadnik Vojske, B.M. iz sela Smrtiæa, imao je 2. maja zadatak da sa svojom jedinicom obezbeðuje povlaèenje civila iz opštine Okuèani. Vojska je išla peške a kolona, dugaèka nekoliko kilometara, traktorima, automobilima i autobusima. Prema njegovom svedoèenju, do Nove Varoši hrvatske snage nisu pucale na kolonu, ali u tom selu, iz šume Prašnik, zasuli su ih vatrom iz pešadijskog oružja i artiljerijskog naoružanja. Pucali su po koloni. Ljudi su pokušavali da se izvuku na razne naèine, neki su uspeli, a neki nisu. Kolonu je nadleteo avion, ali nije pucao po njoj.

Od poznanika Rada Vujinca iz sela Smrtiæ saznao je da su u selu Medari ubijeni Rade Èakmak, Anka Treskanica i još neki Srbi iz tog sela.

Pripadnik diverzantske jedinice 54. brigade C.R. dobio je 1. maja zadatak da municijom snabdeva borce na prvim linijama. Na položajima je zatekao rasulo meðu vojskom. Vojnici su odbijali da uzmu oružje i spremali su se na povlaèenje. Ujutru 2. maja u 3.30 èasova vojsci je nareðeno da krene u proboj kod Nove Varoši. Cela 54. brigada, oko 120 ljudi, uglavnom mlaðih, krenula je da deblokira put za povlaèenje civila. Na putu ka Novoj Varoši sreli su kolonu civila koji su èekali da se probije obruè. To su bili seljani u traktorima i kolima, ali najviše ih je išlo pešice. Hrvatske snage su tukle iz pravca Varoši i Gradiške. Svedok je išao kamionom u kojem se nalazila municija. Na putu je bilo leševa preko kojih je morao da vozi. Obruè je probijen oko 11. èasova.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (6)

Video sam bar pedeset leševa a nisam prešao kolonu

"Prelazili smo par metara na sat. Oko nas je bilo strašno puno uništenih automobila, leševa, traktora. Bilo je pobijene dece", svedoèi vojnik

Pripadnik vojske M. S. iz sela Rajiæa nakon raspada jedinice 2. maja prikljuèio se koloni koja se kretala putem prema Bosanskoj Gradiški. O napadu hrvatskih snaga na kolonu u Novoj Varoši on kaže: "Po koloni je osuta paljba iz šume Prašnik. Pucano je po èitavoj koloni koja je bila dugaèka 3–3,5 kilometara, bez obzira što je u koloni bilo mnogo više civila nego vojske. Po mojoj proceni kolonu je èinilo 500 do 700 vozila i oko 2000 do 2500 ljudi. Nakon prve paljbe iskoèili smo mi vojnici i sklonili se iza kuæa. Grupicu u kojoj sam bio saèinjavalo je nas šest, moj brat i èetiri borca iz bataljona. Laganim probijanjem, pokrivanjem vatrom i prebacivanjem od zaklona do zaklona došli smo skoro do poèetka kolone, do ulaza u selo. Videli smo da se èelom ne može probiti jer je put bio blokiran, vozila na èelu kolone bila su pogoðena, prepreèila su put i kolona je stala. Kolona je zakrèena kod gostionice "Šeik" na samom izlasku iz sela. Dalje je pucano po koloni koja je stajala. Bilo je ljudi koji su pokušali da puzeæi preðu taj dio zakrèenog puta – njih su pobili. Na cesti i pored ceste bilo je vozila koja su ranije uništena, prethodnog dana, video sam pobijene ljude, neki od njih su ležali na cesti, a neki su ostali mrtvi u vozilima. Vidio sam bar 50 leševa a nisam prošao èitavu kolonu. Ljudi koji su bili u koloni za nama padali su pogoðeni, a bilo je dosta onih koji su zapomagali ranjeni. Bilo je mrtvih na cesti, mrtvih u vozilima koja su bila uništena. Vidio sam i èetiri ubijena vojnika, od kojih dvojicu nisam poznavao, a prepoznao sam dva vojnika iz moje brigade, majora Tešanoviæa i vojnika Milana Mikašinoviæa. Bila je to grozna slika, ljudi koji su pobijeni ranije bili su sasvim deformisani, neki su bili bez nekih dijelova tijela, krvi je bilo svagdje. Nigde nije bilo UNPROFOR-a, koji je ako ništa drugo mogao pomoæi da evakuišemo žene i djecu.

Nas šestoro braæe bilo je u borbama ta dva dana. Jedan brat mi je nestao, ne znam da li je poginuo ili je zarobljen. Njegovo ime je Mariæ Jovan. Èuo sam i da su poginuli neki moji poznanici i prijatelji, Dragojloviæ Petar, Vuèiæ Mladen, Ðorðe Španoviæ, Nikola Saviæ, vojnici iz Rajiæa.

Oko 14.00 èasova prešao sam most na Savi, bacivši pušku u rijeku. Bio sam strašno razoèaran našim vlastima jer su dopustili da izginu toliki civili i više ne želim da se borim ni za koga. Otišao sam u prihvatni centar u Novoj Topoli i tamo sam našao moju porodicu. Tamo sam saznao i da su Hrvati, koji su od 1991. godine ostali da žive sa nama, iz sela Borovac, takoðe pobjegli i napustili svoje kuæe jer su se bojali odmazde hrvatskih snaga".

Z. Lj. iz Bodegraja, vojni obveznik, pozvan je 1. maja u 2.00 èasova da se javi u jedinicu u Staroj Gradišci. Tu je preuzeo oklopno vozilo za koje je bio zadužen. Dobio je zaduženje da ide u proboj prema Okuèanima. Oko 12.00 èasova stigao je u komandu. Video je totalno rasulo. Tu su bili samo niži oficiri, viši su bili veæ pobegli iz Okuèana. Vojnicima je reèeno da idu kuda znaju. B. Lj. se 2. maja prikljuèio koloni koja je išla za Bosnu. Nalazio se u koloni kada su hrvatske snage napale kolonu: "Kolona je išla jako sporo, stajala je. Granate su padale izmeðu šume Prašnik i sela. Video sam kad su uništena jedna kola, granata je pala na njih. Ne znam tko je bio u tim kolima. Kako smo se približavali kraju sela, ranjenih i mrtvih je bilo sve više i više. Poèetak kolone je bio na izlazu iz Nove Varoši, pored kafane "Šeik", gde je kolona bila blokirana, a ljudi su stalno pristizali. Bilo je puno uništenih automobila, traktora. Najviše žrtava je bilo tamo gde nije bilo kuæa. Svaki automobil ili drugo vozilo koje se tu pokušalo probiti gaðano je snajperom ili zoljom. Po koloni su stalno padale granate, pešadija hrvatske vojske ih je navodila. Poèeli smo se probijati ujutro. Probijali smo se nekoliko sati, možda i više. Prelazili smo par metara na sat. Oko nas je bilo strašno puno uništenih automobila, leševa, traktora. Leševi su ležali po cesti, neki su bili u automobilima, na traktorima. Bilo je pobijene dece, žena, starih ljudi, neki ljudi bili su bez delova tela, bez ruku, nogu, glave. Svi leševi su bili bledozelene boje, izgaženi, izoblièeni. Na asfaltu i na travi se videla krv, zbog kiše je tekla potocima. Najteže je bilo kada sam nailazio na tako unakaženu decu. Teško mi je da se toga seæam, želim to da zaboravim, a ne znam kako. Te slike su mi stalno u glavi. U poèetku sam obilazio mrtve, ali kako smo se približavali kraju sela, bilo ih je sve više i više na cesti. Nisam mogao da ih obilazim jer je put bio blokiran. Morao sam kombijem prelaziti preko leševa. Nailazio sam na leševe poznatih i nepoznatih ljudi. Ne mogu toga da se seæam. Video sam Nedeljka Živkoviæa iz Okuèana i Jocu Bogiæeviæa, invalida bez ruke, takoðer iz Okuèana. Obojica su bili civili. Video sam jednog starog èoveka iz Rajiæa – on je na prikolici traktora vozio mrtvog sina. Video sam jedan traktor koji je bio pogoðen granatom – bio je potpuno uništen. Video sam jednog starog èoveka koga sam znao iz viðenja, ležao je izgažen na cesti.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO -

DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (7)

Preživeo je samo onaj koji je imao ludu sreæu

Autobus pogoðen zoljom bio je pun mrtvih, uglavnom žena i dece. – Na traktorima i u kolima mrtvi ljudi. – Leševi su ležali po putu

B. Lj. svedoèi; "Onaj naš kraj je izdan, to je prodato. Naši komandiri, veæina je pobegla. Oni su po pet dana provodili u Slavonskom Brodu. Sa Hrvatima je do poslednjeg dana bio razvijen šverc, komandni kadar je umesto odbrane organizovao trgovinu. Zato i jesu pobijeni toliki civili. Veæi deo vojske je izašao 1. maja, a veæi deo 54. brigade je krenuo ujutro 2. maja. Neki od njih su otišli šumom preko Greðana, i sa njima je bilo dosta civila.

Ne mogu verovati da su Hrvati pucali po koloni žena, dece i staraca. Po koloni je pucano iz sveg oružja rafalno. Hrvatski vojnici su se služili svim i svaèim. Tako su u Goricama po srpskim vojnicima pucali obuèeni u uniforme UNPROFOR-a. Tu je izginulo puno vojnika.

U Banjaluci sam razgovarao sa Abramoviæ Stojanom, koji je 2. maja oko 2 èasa izjutra bio na putu prema Bosanskoj Gradiški. Video je blokiranu cestu i rasuta tela civila koji su pobijeni prethodne veèeri. Video je hrvatske vojnike na cesti oko traktora na kom je sedeo neki èovek. Tog èoveka su hrvatski vojnici najpre svukli sa traktora, a nakon toga Stojan je video blesak, i taj èovek je pao mrtav. Stojan je tada upalio svetla na svom automobilu, i vojnici su zapucali po njemu. On je iskoèio iz automobila i sakrio se u neku kuæu. Pred jutro je preko šume otišao do kanala Strug, i odatle dalje za Bosansku Gradišku".

Pripadnik vojske K. V. iz Ratkovca je takoðe bio u koloni koja je napadnuta 2. maja u Novoj Varoši:

"U koloni su bili uglavnom žene i deca i stariji ljudi. Kada je èelo kolone bilo na Pustarama, gde se nalazila baza UNPROFOR-a, nepalski bataljon, zaèelje kolone je bilo 3 km odatle, u selu Dubovac. U koloni su bili civili iz Okuèana i okolnih sela. Imao sam zadatak da obezbedim prolaz koloni civila do Bosanske Gradiške. Sa kolonom je išlo oko 1.000 boraca u uniformi. Moj otac i dva brata su takoðe obezbeðivali odstupnicu koloni civila. Oko 5.30 èasova izjutra stigli smo u Novu Varoš. Naišli smo na posledice masakra od prethodne veèeri. Autobus pogoðen zoljom bio je pun mrtvih, uglavnom žena i dece. Polupana i prevrnuta kola, uništeni, spaljeni traktori. Na traktorima i u kolima mrtvi ljudi. Leševi su ležali po putu. Delovi tela na sve strane, nije moglo da se proðe. Bilo je ranjenih koji su još davali znake života. To se sve nalazilo na putu kroz Novu Varoš od kafane "Šeik" do benzinske pumpe, na dužini od 500 metara. Put je inaèe širok oko 15 metara. Imali smo nameru da prokrèimo put i provedemo civile. Meðutim, odmah smo bili napadnuti iz šume Prašnik. Hrvatska vojska nas je gaðala iz minobacaèa, haubica, tenkova, bestrzajnog oružja i pešadijskog naoružanja. Zraènom linijom 5–6 km od nas èulo se kako avijacija tuèe bombama most preko Save i bolnicu u Bosanskoj Gradiški. Od 5.30 do 11.30 èasova trajala je grèevita borba. Kiša metaka i granata. Preživeo je samo onaj koji je imao ludu sreæu. Èim je napad poèeo, civili su ostavljali svoja vozila i bežali. Krili su se po porušenim kuæama kraj puta, nešto ih je pobeglo šumom, a veæina ih je izginula. To je bila borba prsa u prsa. Bio sam na èelu kolone. Izginulo je oko 500 ljudi, mahom civila. Oko 9 èasova ranjen je sveštenik Savo Poèuèa u autu "aleko". Sa njim u kolima je bila Milka Kesiæ. Ona je poginula. Video sam borca Crniæ Milovana iz Smrtiæa, ranjenog. Sada se vodi kao nestao. Poginuli su borci u uniformi Milan Cicvara i Gojko Pucareviæ iz Smrtiæa. Poginuo je i civil Jovan Bogiæ iz Okuèana u "mercedesu" kada je auto pogoðen zoljom. Bogiæ je inaèe bio invalid bez šake i nije bio vojni obveznik. Sa njim u "mercedesu" je poginuo civil Nedeljko Živkoviæ sa još dvojicom, takoðe civila. Izvukli smo otprilike 50 odsto kolone. Uspeo sam samo èetiri ranjenika da dignem i prenesem u Bosansku Gradišku. Sigurno da sam preleteo pored nekog ranjenika koji je bio u komi, pa sam mislio da je mrtav. Oko 9 èasova mi se uèinilo da vidim jednog svog roðaka ranjenog kraj puta. Puzao sam kroz koprive, uz kuæe pored puta da bih stigao do njega. Meðutim, nije bio to taj. To je bio neki deèko, oko 20 godina, iz Rajiæa. Bio je pogoðen tromblonskom minom u stomak. Ispala su mu creva i on ih je pridržavao rukom. Tanka creva su mu curela izmeðu prstiju. Možda je bio veæ mrtav. Borba je trajala do 11.30 èasova. Proboj je uspeo. Držali smo im odstupnicu sve do kanala Strug. Tada nas nije više tukla pešadija veæ samo njihova artiljerija iz sela Visoka Greda kod Nove Gradiške. Od 11.30 do 13 èasova smo se probijali od kanala do mosta na Savi. Tu ima jedno 2 do 2,5 km. Sve vreme nas je tukla artiljerija. Seæam se da sam na kanalu Strug video traktor pogoðen ruènim bacaèem. Na tom traktoru je ostalo troje mrtvih, muž, žena i dete od èetiri-pet godina.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (

Stravièna svedoèanstva

I ubijali su, i tukli, i psovali

Svedoèenje: Video sam kada je osa pogodila vojni sanitet u kome su voženi ranjenici u bolnicu u Banjaluku. Meðu ranjenicima je sigurno bilo vojnika i civila. Samo je preživeo vozaè saniteta Maleševiæ Gojko, ostali su poginuli. Jedan ranjenik je ispao iz vozila i video sam ga kako gori u plamenu. Seæam se kako su granate padale na automobile pune civila. Pogode auto a komadi mesa lete na sve strane. Video sam jednog deèka iz sela Subotska, oko tridesetak godina, u civilu, ležao je na putu bez gornjeg dela lobanje. Ispao mu je bio mozak. Stavili smo mu telo na traktorsku prikolicu i odvezli ga u Bosansku Gradišku. Kupili smo ranjene, mrtve nismo mogli. Mnogi su samo plakali i kukali od tuge i žalosti. Nismo mogli sve ranjene da pokupimo i ponesemo sa sobom. 2. maja je sve vreme padala kiša. Bili smo mokri od kiše i znoja i blatnjavi. Ranjenici su ležali okolo i kukali. Krš i lom po putu od havarisanih vozila. Razbijeno staklo na sve strane. Delovi tela po putu. Tukli su nas i snajperisti iz šume Prašnik. Takmièili su se ko æe više nas da pogodi. U jednom trenutku sam bio tako blizu ruba šume da sam èuo jednog od njih kako kaže: "Skinija sam šesnaestog". Kada smo prelazili savski most tukli su nas granatama. Tukli su nas sve do stadiona Kozara u Bosanskoj Gradiški. Tada su gaðali i bolnicu u Bosanskoj Gradiški".

Poginuli 2. maja

Prilikom napada na kolonu 2. maja poginuli su pripadnik SVK "Mudri", potpukovnik Tešanoviæ iz Rajiæa, Dajiæ iz Medara, otac mu je bio ranjen, Migel Raduloviæ iz Okuèana, Džakulin zet, i Vukadinoviæ Zoran (21). Iz sela Smrtiæi (Ratkovac) u opštini Okuèani poginulo je 16 ljudi. Eskiæ Vojin (1940), borac, Dabiæ Milorad (1960), borac, Dabiæ Milan (1951), borac, Zuboviæ Mirko (1940), borac, Zec Vojin (1951), borac, Cvjetièanin Dušan (1954), borac, Pucareviæ Gojko (1956), borac, Cicvara Milan (194, borac, Crniæ Milovan (1967), borac, ranjen 2. maja u Novoj Varoši, nestao je, Saveliæ Živko (1970), borac, takoðe je nestao. Ljubotinja Nikola (82) zaklan je u svojoj kuæi u selu Ratkovac. Kondiæ Ranko iz Okuèana je 4. maja video krvave tragove u Nikolinoj kuæi. Kondiæ je zarobljen 5. maja i nakon 8 dana je osloboðen. Marinkoviæ Stevo (1951), duševno poremeæen, nije bio vojni obveznik, ubijen je u svom dvorištu iz puške. U kuæi mu je bila samo teško bolesna majka koja je granjem i daskama pokrivala njegovo telo, kako ga ne bi stoka pojela. Njegovo telo su Hrvati sahranili na groblju u selu Trnava, Bošnjakoviæ Mile (1949), civil, takoðe umno poremeæen, ubijen je u svom dvorištu iz puške, Bošnjakoviæ Ðorðe (1955), borac, Miletov brat, poginuo je na položaju. Botiæ Miloš (1930), civil, ubijen je iz puške oko 10. maja. Njegovo telo su videli neki zarobljenici koji su u to vreme osloboðeni.

Nestali tokom sukoba

Malijeviæ Rajko i Grlica Savo iz sela Rajiæi, i Bjeliæ Draženko iz Sela Borovac, pripadnici policije krajiških Srba nestali su tokom sukoba 1. i 2. maja. Poslednji put su viðeni 30. aprila, kada su iz Rajiæa zajedno otišli na Roždanièki most, gde su im bili položaji. Niko nije video da su poginuli. Mariæ Jovan, pripadnik vojske iz Rajiæa, takoðe je nestao za vreme sukoba. Pripadnik vojske Crniæ Milovan (30) iz Smrtiæa je 2. maja ranjen prilikom napada hrvatskih snaga na kolonu u Novoj Varoši. Od tada mu se gubi svaki trag. Poslednji ga je video Kerezoviæ Vladimir iz sela Ratkovac, na putu kroz Novu Varoš.

Hapšenje muškaraca u Šeovici

Oko 60 Srba iz Bjelanovaca u opštini Pakrac izbeglo je nakon granatiranja sela u Šeovicu. Zbog granatiranja nisu izlazili iz kuæe u kojoj su bili smešteni. 4. maja oko 16.00 èasova èuli su da je potpisana kapitulacija i da svi moraju da predaju oružje. Srpski vojnici išli su od kuæe do kuæe i obaveštavali civile da na prozoru ili u dvorištu istaknu bele zastave.

U kuæu u kojoj se nalazila T. L. iz Bjelanovica najpre je došla hrvatska civilna policija a zatim hrvatska vojska:

"Ušli su, rekli su nam da nam se ništa neæe dogoditi, da žene i deca stanu na jednu a muškarci na drugu stranu ceste, u red dva po dva. U našoj kuæi je bilo devet ili deset muškaraca, meðu kojima je bio gazda sa dva sina. Od muškaraca koje sam znala bili su Romaniæ Rade i Boliæ Duško iz sela Bjelanovci, ostale ne znam jer su bili iz Šeovice. Vojna policija je odvela sve muškarce".

Pripadnik srpske vojske A.S. iz Pakraca i dvadesetak seljana iz Šeovice držali su položaj na Lipièkom i Pakraèkom polju, gde je bila linija razdvajanja. Samo trojica su bili mlaði. Od oružja su imali puške. Dva dana i dve noæi su stražarili pod artiljerijom. Stanovništvo je bilo po skloništima. Šeovica je granatirana. Vaso Doliniæ je sa fudbalskog igrališta preneo u svoju kuæu leševe dve devojèice od 14 – 15 godina i jedne starije žene. Bile su mu nepoznate. Poginule su od granata.

A.S. navodi da su Stevo Harambašiæ i Veljko Džakula otišli 3. maja na pregovore u Pakrac u vezi sa predajom oružja Unproforu, nakon èega je Unprofor trebalo da organizuje evakuaciju stanovništva u Bosansku Gradišku. Po tom dogovoru argentinski vojnici trebalo je da doðu sa tri transportera u Šeovicu. Predaju oružja je organizovao komandant bataljona Rade Vukadinoviæ. Na mestu gde je ranije držano oružje okupilo se 450 do 500 ljudi. To su bili seljani iz sela Šeovica, Japaga, Gavrinica, Krièke, Goraja, Šumetica, Brusnika, Kraguja, svi iz opštine Pakrac koji su bili u 51. pešadijskoj brigadi 18. korpusa SVK. Komandant te pešadijske brigade je bio i Stevo Harambašiæ. A. S. tvrdi da su hrvatske snage u 13.55 èasova, pre nego što su poèeli pregovori u Pakracu, ispalile tri granate iz Kusonja (prema Požegi) u Prekopakru na hrvatsku teritoriju. To je bila provokacija da pokažu kako Srbi krše primirje. Tada su uhapsili Džakulu i Harambašiæa. Onda su u 14.00 èasova zaustavili Unprofor u Badljevini. Oko 17.00 èasova umesto Unprofora došle su hrvatska vojska i policija. U Šeovicu je došlo 20 do 30 policajaca i vojnika. Pokupili su sve muškarce stare od 15 do 60 godina. Cestom Japaga – Gavrinica odveli su ih do pravoslavne crkve u Pakracu. U koloni je bilo oko 1000 ljudi. Hrvatski vojnici ih putem nisu maltretirali, samo su ih psovali. Ispred crkve su ih poreðali u dva reda. Posle 22.00 èasa stigli su autobusi i njima su zarobljeni Srbi odvedeni na ispitivanje u Varaždin, Bjelovar i Požegu.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (9)

Ispitivanje u Varaždinu

Svakodnevno, od ujutru do kasno uveèe dolazili su oficiri, prozivali pa ispitivali ljude

A. S. je u grupi od 500 muškaraca odveden u Varaždin u sportsku dvoranu: "Do podne smo sedeli ispred dvorane na nogama, ruke smo morali da držimo iza leða a glavu meðu nogama. Dok smo tu bili došao je kamion hrvatske vojske iz Daruvara i jedan oficir je izašao, pokazao na odreðene ljude, na njih dvadesetak, i te su nekuda odveli. Ne znam više ništa o tim ljudima. U toj sportskoj dvorani su nas èuvali vojni i civilni policajci. Sve su nas popisali. Meni su uzeli sat marke seiko. Uzimali su i drugima vrednije stvari.

Treæeg ili èetvrtog dana uveèe jedan u civilu i stražar pozvali su nas petoricu po imenu. Pored mene prozvali su Bokan Voja, Milièeviæ Slobodana, Lukiæ Mana i Romaniæ Milenka. Svi smo bili iz iste brigade. Odveli su nas svu petoricu u WC. Rekli su nam da se sa dva prsta oslonimo na zid i da raširimo noge. Za nama je ušlo oko deset policajaca. Tukli su nas pendrecima, nogama, rukama. Onda bi nas poreðali uz zid, naredili da kleknemo, da stavimo ruke iza leða i opet šutirali sve dok ne popadamo u nesvest. Onda bi nas polili vodom, pa nastavili da tuku. Ne znam koliko je to trajalo, meni se èinilo satima. Maneta su pre toga ispitivali u hali i još su ga tada pretukli. On je bio u najtežem stanju. Tada u hali ga je tukao jedan mlad oficir, visok, star oko 25 godina, plav, širokog lica i nosa, jak, visok skoro dva metra.

Svakodnevno, od ujutru do kasno uveèe dolazili su oficiri, prozivali pa ispitivali ljude. Svi ispitivani su bili tuèeni. Najgore su prolazili oni koje je ispitivao taj mladi oficir koji je tukao Mana. On jedini nije nosio èinove. Bilo je raznog maltretiranja. Neke su terali da jedu so i biber. Hranu, koja nije bila loša, dobijali smo dva puta dnevno. Grozno je bilo što ljudi nisu smeli da idu u WC jer su znali da tamo hrvatski policajci i oficiri najviše tuku, pa su vršili nuždu u hali. Po celu noæ nam nisu davali mira. Svakih pet minuta smo morali da ustajemo i da pevamo "Lijepa naša". Puste nas da legnemo i èim se smirimo opet ustaj i pevaj. Preko dana su nas stalno terali da sedimo prekriženih nogu, ruku iza leða a glavu meðu noge. I tako smo sedeli satima.

Ja sam imao sreæe da me nisu ispitivali u toj hali. Tukli su me u WC-u. Najgore su prolazili oni koje su prvo prebijali oficiri a zatim stražari u WC-u. Video sam mnogo tako pretuèenih. Pašiæ Predrag (25) iz Obrovca pretuèen je toliko da nije mogao da hoda. On je ostao u logoru posle mene. "Milojku" iz Lipika, starom izmeðu 22 i 25 godina, prebili su ruku, imao je otvoreni prelom pa su mu stavili gips. On je pušten sa mnom. "Karas", roðen u Slavonskoj Požegi, živeo u Okuèanima (30), prebijen je tako teško da nije mogao da hoda. On je ostao posle mene u logoru. Ugriniæ Nikola (40), rodom iz Gornjeg ili Donjeg Grahovljana, gde je živeo pre rata a posle izbegao na srpsku teritoriju, tuèen je kao i drugi. Ostao je posle mene. Vraneševiæ Vlado iz Pakraca, radio je kao poslovoða u pilani u Pakracu pre rata, ostao je posle mene u logoru. Mog strica Alavukoviæa Veljka (60), mislim da nisu tukli. Njega su oslobodili pre mene. Deèaka Predraga Lukiæa, uèenika prvog razreda srednje škole nisu tukli - oslobodili su ga pre mene.

Pre mene je pušteno oko 130 ljudi. Druge veèeri su poèeli da puštaju starije ljude i decu. Posle tri, èetiri dana nas je obišao Meðunarodni crveni krst. Ja sam registrovan pod brojem 322525. To je sada jedini dokument koji posedujem. Imao sam liènu kartu Republike Srpske Krajine izvaðenu pre dve godine u opštini Pakrac. Uništio sam je pre zarobljavanja.

Dok smo bili u sportskoj hali svaki dan su vodili ljude na ispitivanje van hale. Mene su posle tri, èetiri dana prozvali po imenu i nas desetak su ubacili u maricu. Nisam znao kuda nas voze. Mislio sam da nas vode na likvidaciju. Odvezli su nas u Varaždin u policijsku stanicu. Tu smo ispitivani pojedinaèno. Ispitivali su nas neki u civilu. Mene je taj jedan pitao odakle sam, gde sam bio, šta sam radio. Bio je korektan. Ispitivao me je oko sat vremena. Najviše su ga zanimali komandanti u našoj vojsci i ko je ubijao civile. Svih nas desetoro je u isto vreme ispitivano u istoj sobi, ali je svako imao svog islednika. Nije bilo fizièkog maltretiranja. Ali sam ja dan pre toga bio prebijen u WC-u, ono što sam veæ prièao i bilo me je strah. Ne mogu da se setim ljudi koji su tog dana bili sa mnom u policiji. Seæam se samo Alavukoviæ Dušana, to je moj brat od strica i Sašiæ Èedomira iz Lipika. Posle sat vremena ispitivanja odvezli su nas nazad u dvoranu. Posle dan, èitali su imena i prezimena i tada je oko 100 ljudi pušteno. Stali smo u dva automobila. Dovezli su nas u Gavrinicu po noæi, oko 4.00 èasova ujutru. Posle par sati morali smo se javiti u policijsku stanicu da nas evidentiraju. Tada sam saznao da UNPROFOR treba da preveze prvi konvoj izbeglica u Gradišku. Ja sam se ubacio na spisak preko reda i tako sam prešao. To je bio prvi konvoj koji je prešao Savu. Bilo nas je 50, 60, veæinom starijih ljudi i nas desetak mlaðih koji smo se ubacili preko reda.

U Gradiški sam sreo prijatelja Stevu Ljiljaka iz sela Borovac, izmeðu Okuèana i Novske. Kad je poèeo napad bio je sa još èetrdesetak seljana na položajima izmeðu Okuèana i Rajiæa. Poèeli su da se povlaèe i poveli su sa sobom još oko 100 civila iz Rajiæa i Paklenice. Negde izmeðu Okuèana i Bodegraja, u jednoj šumi su ostavili civile, žene i decu. Mislili su da æe tako lakše pobeæi, da civile niko neæe dirati. Kada je hrvatska vojska naišla pucali su po tim civilima. Prilikom povlaèenja vojska je naišla na zasedu. Stevo mi je prièao da to nisu bili Hrvati, da su prièali na nemaèkom i da se imali nekakve bele uniforme. Uspeli su da im pobegnu".

M. M. iz Bjelanovca, pripadnik Srpske vojske Krajine, bio je zatvoren od 4. do 7. maja u Varaždinu: "Drugog maja smo bili u okruženju. Oko 15.00 èasova bilo je veliko granatiranje i isterani smo iz rovova. Povlaèili smo se prema Gavrincima. U Pakrackoj opštini je tada bilo oko 2000 civila, nismo imali kud, morali smo da se predamo. UNPROFOR se ukljuèio u pregovore oko predaje.

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO -DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (10)

Predali smo oružje

Èetvrtog maja Harambašiæ je potpisao predaju. Morali smo poskidati uniforme i predati oružje

Èetvrtog maja Harambašiæ je potpisao predaju. Morali smo poskidati uniforme i predati oružje. Otišao sam u Šeovicu, skinuo sam uniformu i pomešao se sa civilima. Moja porodica je pobegla iz Bjelanovca i stigla u Šeovicu 3. maja. U 13.45 èasova kapitulacija je bila potpisana, a veæ u 14.00 èasova hrvatska vojska je poèela da granatira Šeovicu. Gledao sam kako gaðaju kuæe, pogodili su jedan "golf", ubili kravu. Ljudi su se krili u podrumima. Granatiranje je trajalo oko 20 minuta. Oko 14.30 èasova u selo je najpre ušla hrvatska policija, a zatim hrvatska vojska. Naèelnik te hrvatske specijalne policije je naredio da se muškarci od 18 do 60 godina izdvoje i formiraju kolonu i krenu peške prema Pakracu. Izdvojili smo se i krenuli, a žene i deca su ostali. Èuvao ih je UNPROFOR koji je sve vreme bio prisutan. U koloni nas je bilo izmeðu 600 i 700. Išli smo peške oko 4–5 km. Hrvatska vojska je poèela da nas maltretira kada smo stigli u Gavrinicu. Išli su od jednog do drugog. Psovali su nas, neke su izvlaèili iz kolone i tukli. Video sam kada su pretukli Šeatoviæa Nikolu iz Kobaèevca i Dragušina Nikolu Nigera, komandira bataljona. Svakog od njih je tukla grupa od njih 5–6 vojnih policajaca. Šutirali su ih, udarali šakama, po bubrezima, po celom telu. Tukli su ih oko 30 min. Tog dana, 4. maja, oko 20.30 èasova potrpali su nas u autobuse, tako da su neki morali da stoje. I poveli. Konvoj od 10 autobusa, sa oko 700 zarobljenika je krenuo za Varaždin. Stajao sam sve vreme. U autobusu su bila 4 civilna policajca, specijalca u crnim uniformama. Jedan od njih je išao kroz autobus sa repetiranim pištoljem i ko god bi malo zadremao, stavljao bi mu pištolj na èelo i pretio da æe ga ubiti. Nismo smeli da zadremamo, da se okrenemo, da kažemo nešto jedan drugome. Vreðali su nas i psovali, nazivali èetnicima i slièno.

U Varaždin smo stigli 5. maja u 7.00 èasova ujutro. Doveli su nas u sportsku dvoranu. Dvojica po dvojica smo izlazili iz autobusa, prolazili kroz kordon policije koja nas je pretresala. Oduzeli su mi sat, vozaèku dozvolu i nešto novca. Rekli su mi da mi to sve više neæe trebati. Ostao sam èist kao puška. Na ulazu smo morali da se svuèemo i posle toga je poèelo prvo ispitivanje. Mene su pitali za liène podatke, zatim, ko mi je bi komandant, u kojoj sam bio brigadi, da li sam bio ranjavan. Pitali su me èak i za lišajeve po koži, gledali da li imam ravne tabane. Posle toga smo išli na hladno tuširanje i oblaèenje, nakon èega su nas uveli u dvoranu gde smo posedali na parket. Sedeli smo sa rukama na leðima, noge ispružene i gledali smo u pod. To je bila naredba i nije se moglo drugaèije sedeti. Pucala su nam leða od tog položaja. Doneli su nam veèeru, a posle toga su poèeli sa radom. Slikali su nas i otvarali dosijea. Prvog dana nije bilo maltretiranja. Drugog dana, 6. maja, su poèeli prozivati i odvoditi na saslušanje. Ostali su morali ceo dan nepomièno da sede u istom položaju. Kad smo hteli u WC tražili smo dozvolu. Kada sam ja otišao u WC tamo su me saèekala petorica policajaca. Pretili su mi da æe me ubiti, zatim šamarali, tukli i šutirali. Jedan od tih koji me tukao, rekao je da je iz Iloka, da mu je brat poginuo u Vukovaru i da æe ga on osvetiti. Iz WC-a su izašli isprebijani Groznica Andrija i Romaniæ Rade. Pozornik se šetao po sali i nadzirao da li sedimo kako nam je nareðeno. U jednom trenutku nisam mogao više da izdržim od bolova, pa sam spustio ruke na pod iza leða. Pozornik mi je prišao i šutirao me po bubrezima. Istog dana posle podne sam bio ispitan. Inspektori u civilu su me ispitivali u vezi sa 1991. godinom, gde sam se nalazio, u kojoj sam brigadi bio isl. Rekao sam im da sam se 15. 9. 1991. godine prehladio i razboleo, tako da sam sve vreme bio u sanitetu u Bjelanovcu i da nisam uèestvovao u napadu na Pakrac i Lipik. Ispitivali su me oko sat vremena a onda su me vratili u dvoranu. Dolazila je HTV i snimala nas. Obišao nas je i Meðunarodni crveni krst. Registrovali su me pod brojem 322061.

Sedmog maja oko 6.00 èasova došao je u salu njihov zapovednik i prozvao oko 100 ljudi, koje su odveli u nepoznatom pravcu. Vraæeni su za ruèak. Izgledali su strašno. Bili su premlaæeni, izvuèene košulje iz pantalona, trava na leðima. Kasnije sam saznao da su ih vodili negde na Dravu, na neku livadu i tamo tukli, prislanjali pištolje i na druge naèine maltretirali. Istog dana oko 17.00 èasova, zapovednik je ponovo došao i ovog puta prozvao oko 110 ljudi. Naredio im je da formiraju red kod WC-a. Prozvan sam i ja. Jedan je policajac dobacio: "Treba ih sada sve na Dravi pobiti i neka plove do Beograda". Živeo sam u strahu da æe da nas izvedu napolje i likvidiraju. Drugi policajci su dobacivali da nas vode na razmenu. Meðutim, onda su nam rekli da nas puštaju kuæi. Dozvolili su mi da idem da tražim svoj sat, ali ga nisam našao. Potrpali su nas u dva autobusa i oko 21.00 èas su nas povezli prema Zagrebu. U Pakrac smo stigli oko 23.00 èasa, a zatim su nas odvezli do naselja Gavrinica i isterali iz autobusa. Pustili su nas da idemo svako svojoj kuæi. Bila je ponoæ, mrak, ništa se nije videlo. Nisam smeo sam da idem u Šeovicu nego sam prespavao u Japagi kod prijatelja. Sutradan sam se sa porodicom upisao za odlazak u konvoju"..

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (11)

Ispitivanje u Bjelovaru

"Ja sam ostao u Bjelovaru, smestili su nas u sportsku dvoranu, logor su držali vojna i civilna policija, bilo je preko hiljadu ljudi"

Svedoèenje: R. M. iz Šeovice, pripadnik 51. brigade, predao se hrvatskim snagama 4. maja 1995. godine u Šeovici. Sa ostalim muškarcima odveden je u Bjelovar.

"Kad je došlo nareðenje da se preda oružje sakupili smo se kod skladišta u Šeovici. Naša brigada je trebalo da vrati 500 pušaka. Nas iz brigade bilo je oko 800. To su ljudi iz Kraguja, Smetlice, Krièke, iz Rugalja, Benkovca. Do podne smo predali oružje. Sporazum je bio takav da se preda oružje i da neæe biti zarobljavanja. Oko 17.00 èasova Hrvati su sve blokirali, zarobili nas i oterali pešice za Pakrac. Tamo su nas utovarili u autobuse. Znam da je za Bjelovar pošlo 22 autobusa i da su od toga devet otišli u Varaždin. Meðunarodni crveni krst nas je pratio sa tri ili èetiri kola.

Ja sam ostao u Bjelovaru. Smestili su nas u sportsku dvoranu. Taj logor su držali vojna i civilna policija. Bilo je preko 1000 ljudi. Bilo je ljudi od 75 godina. Pokupili su sve muškarce koje su našli. Tamo sam bio èetiri dana i bio sam 41. na ispitivanju. Zato sam tako kratko ostao. Prvog dana su u kupatilu pretuèena dvojica Srba, ne znam im imena. Neko od Hrvata je to prijavio Meðunarodnom crvenom krstu i od tada su posmatraèi stalno bili u Bjelovaru. Mene su evidentirali drugog dana pod brojem 511182. Tog dana, kada su bili delegati iz Crvenog krsta, hrvatska policija nam je delila sokove.

U Bjelovaru su tukli samo neke, ljudi su bili razvrstani po èinovima i najgore su prošli oficiri. Tukli su pre ispitivanja. Stevo Harambašiæ je dobio najviše batina. Stalno su ga vodili na ispitivanje. A u dvorani, pred nama su ga ponižavali, pljuvali i nazivali "ðenerale". Takoðe su svi komandiri bili tuèeni. To se videlo po njima kada su se vraæali sa ispitivanja, bili su crni i teško su hodali. Nismo smeli da razgovaramo, ali bilo je vidljivo ko je na ispitivanju tuèen. Ispitivali su nas u Okružnom zatvoru. Prvo bi došli u dvoranu, izdvojili nekoliko, potrpali u kombi i odveli. Mene su ispitali posle dva dana. Kada smo došli u Okružni zatvor prvo su nas slikali sa svih strana, kao kriminalce. Dok sam èekao u hodniku na slikanje poèeli su da tuku. Tukao me je ko god je prošao, rukama, nogama. Posle slikanja, ti koji su nas fotografisali uzimali su podatke. Popunjavali smo neke formulare i na jednom mestu morao sam da napišem da je Hrvatska lepa, da je to moja domovina i da ja volim Hrvatsku. Tako su mi rekli da napišem i napisao sam. Na kraju su nam uzeli otisak prsta. Posle su me odveli u æeliju da èekam. Onda me odveli u sobu na sprat na ispitivanje. Ispitivao me neki u civilu. Visok, star oko 40 godina, smeð, malo jaèe graðe. Na stolu u kancelariji, ispod stakla je imao slike Ante Paveliæa. Tog dana je ispitivano nas sedam i svi smo bili u razlièitim sobama. Seæam se da su sa mnom bili Vukadinoviæ Rade iz Lipika, komandir bataljona, koji je tuèen, Ðuriæ Mirko iz Pakraca, optužen da je ratni zloèinac i najviše je tuèen.

I Ostoja Paviæ Braco, pre rata policajac u Pakracu, izašao je crn od batina. Taj civil me ispitivao o svaèemu: kada sam poèeo da ratujem, ko mi je dao pušku, u kojoj jedinici sam bio. Zanimali su ga vojni podaci. Onda mi je dao neki album sa fotografijama i pitao gde su ljudi sa slika. On me je i tukao. Tukao me je nekom letvom po glavi i po nogama. Rekao mi je da su to ubijeni hrvatski vojnici, ali ja nisam znao nikog sa tih slika. Ispitivanje je trajalo tri i po sata. Posle su me odveli opet u æeliju i tek uveèe oko 19.30 èasova vratili u dvoranu.

Sutradan, 9. maja, nas sedmoricu odveli su pred prvostepeni sud. Tukli su nas otkako smo ušli u sud, u æeliji, a onda dok su nas vodili kroz hodnike. Jedino jednog starog nisu tukli. Najgori je bio jedan Srbin – Bjelaseviæ Dušan iz Benkovaca, on je tukao više od bilo kog Hrvata. Ðuriæa su prvog prozvali da uðe u neku sobu. Nama su naredili da stanemo licem uza zid. Rade Vukadinoviæ nam je savetovao da ne odmièemo glave mnogo od zida da nam ne bi udarali glave o zid. On je kroz to veæ bio prošao. Njega su tukli dok smo tako stajali. Kad su me uveli kod sudije više nije bilo tuèe. On me je ispitivao o raznim stvarima, o tome ko me je mobilisao i o porodici, koga imam od familije. Sastavio je zapisnik i ja sam to potpisao.

Vratili su me nazad u æeliju i oko 19.30 èasova ubacili su nas u autobus. Sedeli smo unutra neko vreme, a onda su došli i izvukli dvojicu i vratili ih nazad u dvoranu. Znam da je jedan od njih, Slobodan Maðar iz Japage kasnije izašao. Drugi je Bodograjac Ilija, komandant bataljona, ali nisam èuo šta je posle sa njim bilo.

Mi smo odvezeni za Šeovicu. To je bio 9. maj. Bilo je ukupno tri autobusa. U Šeovici je bilo gore nego u zatvoru. Domobrani su pucali oko kuæa, provocirali. Tražili su oružje po kuæama. Moju komšinicu Radonjiæ Milicu, èiji je muž invalid, pred njim i æerkama su terali pištoljem po kuæi i tražili da preda snajper.

Mom bratu Ðuri upali su u kuæu i sve opljaèkali. Mom roðaku Radonjiæ Stojanu uzeli su TV i rasturili traktor. Ljudima su uzimali automobile, navodno zato što uz sebe nisu imali dokumenta, a mnogima su papiri ostali u zatvoru. Izašli smo posle èetiri-pet dana u konvoju. Srpska policija nas je uputila u istoènu Slavoniju".

B. Z. iz Pakraca, pripadnik Srpske vojske Krajine, proveo u zarobljeništvu u Bjelovaru od 4. do 16. maja 1995. godine:

"Naš komandant Stevo Harambašiæ nije imao drugog izlaza, morao je da pristane da se predamo kako bi spasao nas i civile. On je sa UNPROFOR-om otišao na pregovore i tada su ga Hrvati uhapsili. Poslao nam je naredbu da se predamo, skinemo uniforme, obuèemo u civilno odelo i da istaknemo bele zastave na kuæama. Bilo je naših vojnika koji nisu hteli da se predaju, pa su pobegli u šumu. Neki od njih su tamo zarobljeni. Hrvatska specijalna civilna policija je došla na našu liniju. Vikali su da izaðemo, da se predamo. Formirali su kolonu od nas zarobljenika na glavnoj cesti prema Pakracu. Dok smo stajali u koloni, non-stop su dovodili nove ljude u kolonu. Bilo je tu starijih ljudi i invalida sa protezama. U kolonu su doveli dr Periæa (72) i mog brata Gorana (29), koji je 90% invalid, te nije bio vojni obveznik. Celo popodne su pravili kolonu. Naveèe je došlo 20–25 autobusa. Potrpali su nas u autobuse. Uglavnom su svi sedeli, što znaèi da je bilo oko 50 ljudi u jednom autobusu. U mom autobusu su bili moj brat Goran i ženin otac Nikola".

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (12)

Tukli su na ispitivanju

Dok sam sedeo u æeliji, èuo sam kako tuku druge. Neki od ovih 12 koji su bili sa mnom na ispitivanju vratili su se prebijeni. Nisam mnogo prièao sa njima, ali je jedan rekao da su ga tukli letvom

Svedoèenje B. Z. iz Pakraca se nastavlja: "U Bjelovar smo stigli negde posle ponoæi, 5. maja 1995. godine. Doveli su nas u Sportsku dvoranu. Na ulazu su nam naredili da se skinemo i odveli nas na kupanje. Posle toga su nas sve popisali. Tu su nas držali pripadnici hrvatske vojne i civilne policije. Nazivali su nas èetnicima, psovali nas, pretili su da æe nas zaklati. Dali su nam po æebe i legli smo na parket. Tokom celog tog dana su dovodili nove zarobljenike. Bilo nas je oko 500-700. Neke su odvodili na ispitivanje, pa ih posle vraæali. Neke nisu vraæali. Neki su se vratili isprebijani. U dvorani je stalno bilo puno novinara. 7. ili 8. maja došao je Meðunarodni Crveni krst i dobio sam karticu br. 511816. Desetog maja došao je jedan iz civilne policije. Prozvao je nas sedmoricu prema nekom spisku. Strpali su nas u maricu. Jedan mi je psovao mater èetnièku i pretio da æe me ubiti. Odveli su nas u neku zgradu u kojoj je bilo pripadnika i civilne i vojne policije. Zatvorili su nas u podrum. Strašno je smrdelo jer je u toj prostoriji u æošku bio poljski WC. Prozivali su nas i odvodili na ispitivanje. Mene su odveli na II sprat zajedno sa još èetvoricom zarobljenika. Stražar koji nas je vodio gore udario je svakog od nas kundakom nekoliko puta u rebra. U hodniku na II spratu smo morali da stojimo oko 30 minuta uza zid, sa rukama na leðima. Hrvati su nas iza leða provocirali: "Šta je Èedo, kako ti se sviða u Hrvatskoj! Evo vam vaše države! Prodali su vas, šta ste mislili!" Jednog po jednog su uvodili kod inspektora na ispitivanje. Mene je taj inspektor u civilu ispitivao gde sam bio, šta sam radio, ko je ubio neke tamo njihove. Drao se na mene, provocirao, ali me nije tukao. Ispitivao me je oko dva sata. Odatle sam vraæen u podrum. Istog dana, 10. maja, još jednom su me ispitivali. Sedeo sam na stolici, a èetvorica u civilu su me unakrsno ispitivala. Jedan od njih mi je stavljao pištolj na slepooènicu i vrat, a zatim repetirao. Taj drugi put su me ispitivali èetiri sata. Jedan me je šutnuo u rebra i ošamario. Drugi me je udario drškom od pištolja u potiljak. Ujutru 11. maja oko 8.00 èasova vratili su me u sportsku dvoranu.

U istražni zatvor su me odveli 13. maja. Istražni sudija me ispitivao tri dana. Oslobodili su me 16. maja. Svi osloboðeni stali smo u 6 ili 7 autobusa i odvezli su nas u Pakrac. Rekli su nam da idemo svojim kuæama. Kod kuæe sam zatekao svoje. Svi su bili kod kuæe.

Sedamnaestog maja išli smo se upisati za odlazak. Prvo smo morali u opštinu na razgovor. Dve hrvatske službenice su nas pitale zašto odlazimo, da li nas je neko maltretirao u zatvoru, zašto ostavljamo kuæu i drugu imovinu. Tu smo dobili karticu (dozvolu) za konvoj. Niko nije mogao da preðe granicu bez te kartice. Osamnaestog maja sam sa ženom i sinom, u našoj "ladi", otišao u konvoju u Bosansku Gradišku. Morao sam da tražim specijalnu dozvolu da izvezem auto. U konvoju smo, 4. juna, prešli granièni prelaz kod Sremske Raèe. Srpska policija nas je sprovela u istoènu Slavoniju, u Sremske Laze kod Tovarnika. Policija nam je rekla da moramo da naseljavamo prazne kuæe na prvoj liniji fronta. Svaðali smo se sa njima jer nismo hteli blizu prve linije u opljaèkane i prazne kuæe. Pretili su nam batinama. Sramota. Zar to da doživimo od našeg naroda. Pobegao sam sa ženom i detetom kod pašanca u èijoj kuæi još uvek živimo. Ne znam šta æemo da radimo ovde. Pašanac živi od poljoprivrede, a mi živimo od njega".

A. M. iz Gornje Šumetice, pripadnik Vojske Srpske Krajine, predao se 4. maja. Bio je zatvoren u Bjelovaru od 5. do 12. maja 1995. godine.

"U Šeovici su, pred školom, odvojili muškarce od žena, dece i starih. Bilo nas je oko 700. Prvo nam se obratio predstavnik naših civilnih vlasti, ne znam ko je to bio, i rekao nam da je potpisana kapitulacija, da smo potpuno nemoæni, da su Džakulu i Harambaæiæa zatvorili. Tu je, kada smo mi stigli, veæ bila hrvatska civilna i vojna policija i vojska. Rekli su da žene i deca mogu da idu kuæi i da na prozorima i dvorištima istaknu bele krpe.

Nas muškarce su postrojili i pešaèili smo 4 km do Gavrinice. Sprovodio nas je jedan Srbin koji je ratovao na hrvatskoj strani. Posmatraèi su bili u Gavrinici, njih šest ili osam, obuèeni u belo. Èekali smo autobuse, veæ je pao mrak. Rekli su nam da izbacimo sve iz džepova itd. Nas 750 autobusima su poveli za Bjelovar. Ispred sportske dvorane saèekala nas je vojna i civilna policija. Kako ko izlazi iz autobusa policajac ga vodi u ulaz u dvoranu. Tu nam na brzinu uzimaju podatke i vode nas na kupanje. Mi onako nagi, a oni nas slikaju kamerama i ismijavaju. Posle mi je sestra u Nemaèkoj rekla da je taj snimak nas golih bio na nemaèkoj televiziji. Posle kupanja smo odvoðeni u dvoranu, dobili smo po æebe i svako je zauzeo svoje mesto. Na tribinama su bili stražari.

Šestog maja sam ispitivan u nekom MUP-u. Ispitivao me je neki civil. Prozivali su u dvorani po 12 ljudi, imenom i prezimenom. Tog dana kada sam ja bio takoðe nas je bilo 12. Svi su mi bili nepoznati. Strpali su nas u maricu i onda uterali u neki haustor i odatle kroz neki ulaz u æeliju. Ja nisam tuèen, ali mislim da samo ja nisam tuèen, ne znam iz kog razloga sam prošao dobro. Tukli su na ispitivanju. Ispitivali su nas pojedinaèno. Taj koji je mene ispitivao je bio dobar. Rekao je da se zove Anta, da je iz mesta Gaj, opština Pakrac. Pitao me je gde mi je lovaèki karabin. Ja sam ga zaista imao, bio sam lovac. Ispitivao me je oko tri sata. Vraæen sam nazad u æeliju. Tu me je jedan htio tuæi, ali je drugi rekao: "Nemoj njega, on je obraðen". Dok sam sedeo u æeliji èuo sam kako tuku druge. Neki od ovih 12 koji su bili sa mnom na ispitivanju vratili su se prebijeni. Nisam mnogo prièao sa njima, ali je jedan rekao da su ga tukli letvom.

Osmog maja odveli su me u Vrhovni vojni sud. Sudija mi je rekao da je 1991. godine za mnom izdata poternica zbog pobune protiv države. Bili smo u sobi ja, sudija i zapisnièar, žena. Nisu imali dokaze da sam digao ustanak. Pre nego što me je ispitao, rekao mi je da imam prvo na advokata, ponudio mi telefon da ga pozovem. Ja nisam znao nikoga niti sam se oseæao krivim i rekao sam da mi advokat ne treba. Ispitivao me je po izjavi iz policije. Potpisao sam na 4 mesta. Jedina tortura koja je tu postojala je što smo pre i posle ispitivanja morali nepomièno da stojimo satima u hodniku licem okrenutim ka zidu. Moj brat koji je sve vreme bio sa mnom prilikom ispitivanja u sudu morao je u hodniku da èuène i da drži ruke ispred sebe. Pri tom su mu vikali: "Al smrdiš majku ti èetnièku!"

(Nastaviæe se)

Share this post


Link to post
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO - DOKUMENTI O PROŠLOSTI:

ETNIÈKO ÈIŠÆENJE ZAPADNE SLAVONIJE (13)

Napuštanje Hrvatske

Službenici hrvatske vlade su u jednoj kuæi organizirali dobijanje domovnice. Svi smo morali da odemo tamo da se prijavimo.

Svedoèenje A. M. iz Gornje Šumetice se nastavlja: U dvorani nije bilo tuèe. Meðunarodni crveni krst je došao drugog dana. Ljudi su tuèeni samo u prolazu i prilikom ispitivanja u policiji. Video sam mnoge koji su bili crni od batina. Jedan od najgore tuèenih je Joco Prokopiæ. Voðen je na ispitivanje više puta dnevno, ostao je posle mene u zatvoru i èuo sam da je još uvek tamo. Luka Krajinoviæ je isto tako više puta dnevno voðen i èuo sam da je umro od batina. Popadiæ Peri su polomili èetiri rebra. Dobriæ Borivoja, mog komandanta, nisam video ali sam èuo da ne može da hoda. Video sam i da je Harambašiæ voðen više puta ali ne znam, nisam bio blizu njega, pa ne znam da li je tuèen. Ne znam mu ime, ali znam da je iz Glavice kod Buèja, pretuèen toliko da je jedva vukao noge. Pretuèen je i Vidoviæ Ljuban iz sela Èagliæe, Mišo Krajinoviæ iz sela Kusonje, zatim Arseniæ Miloš iz Gornje Šumetice, Mandiæ Milutin, takoðe iz Šumetice i njegov stric Milutin. Sa nama u dvorani je bio i doktor Periæ koji nije tuèen ali je to star èovek, ima možda i preko 70 godina, èuveni deèji lekar koji je živeo na Gavrinici. Hteli su da ga puste posle nekoliko dana ali je on zahtevao da ostane dok su i ostali zatvorenici tu. Ostao je posle mene.

Dvanaestog maja sam pušten. Pun je bio autobus osloboðenih. Dok su nas vozili, nekoliko stražara su sve vreme puta tukli Srbljana Željka i Pletkapu Stevana".

Žene i deca, izbegli u Šeovicu, nakon hapšenja muškaraca ostali su u Šeovici do 12. maja. O tim danima T. L. kaže:

"Izlazili smo samo ujutro po kruh i dva puta po pomoæ, kada je UNHCR pozvao da doðemo. Nastojali smo da ne šetamo po cesti. Bilo na je strah, hrvatski policajci i vojnici su bili svuda okolo i stalno su nas provocirali. Pevali su èetnièke pesme, psovali nam majku èetnièku, dobacivali mlaðim ženama, pucali su dok prolazimo cestom. Govorili su da su i njihova deca ginula od naših granata. U delu Šeovice gde smo bili nije bilo srušenih kuæa, granate su tu padale najviše kraj ceste. Vojnici su ulazili u kuæe i tražili pare. Videla sam jednu ženu, ne znam joj ime, koja se žalila kako su joj upali u kuæu, šamarali su je dok im nije dala sve pare i zlato koje je imala. Išla je da se žali civilnim vlastima i ne znam šta je dalje bilo. Jedna baka se žalila da su je šamarali, tražili pare i oružje. Nije imala. Kada su videli da nema ništa udarili su je još par puta i otišli. Jednog dana u našu kuæu je upalo šest-sedam vojnika. Tražili su oružje i sve su pretresli. Nisu uzeli ništa iz kuæe. Našli su u štali bombe, puške, municiju, vojne uniforme. Rekli su da æe nas izbaciti, da æe nam ubiti muževe i da æe nas pobiti a mi smo rekli da to rasprave sa gazdaricom kuæe, da smo mi izbegli i da ne znamo ništa šta je u štali. Gazdarica se zvala Prodanoviæ Jela a njenog muža Branka i tri sina su veæ bili pokupili 4. maja. Oni su sa gazdaricom nešto raspravljali, èula sam da ona govori kako ni sama ne zna šta je u štali, da su tu vojnici spavali i da ne zna šta su za sobom ostavili. Nisu je maltretirali.

Službenici hrvatske vlade su u jednoj kuæi organizirali dobijanje domovnica. Svi smo morali da odemo da se tamo prijavimo. Bio je ogroman red. Neki iz hrvatske vlasti, civili, obavljali su razgovor sa nama, po petnaestak minuta sa svakim. Mene su pitali šta imamo od imovine, da li imamo kuæu, zašto smo bežali, koliko imamo zemlje, zašto hoæemo da odemo iz Hrvatske, zašto neæemo domovnicu. Govorili su da nam oni garantiraju bezbednost. Moj muž je veæ bio pušten na slobodu i našao nas je tako da smo zajedno bili na tom razgovoru. Evidentirali su nas i u UNHCR-u, 12. maja smo u konvoju otišli u Gradišku. Tamo su nas premestili u nove autobuse i odvezli u Laktaše. Tu smo bili do 19. maja. U Laktašima je organizovan konvoj za istoènu Slavoniju i rekli su nam da posle ko hoæe može iæi u Srbiju a ko hoæe može na Kosovo. U istoènoj Slavoniji srpska policija nas je sprovela u Tenje, gde se nalazila linija razdvajanja. Tražili su da tu ostanemo. Nismo hteli".

(Kraj)

Share this post


Link to post

О злочинима о "Олуји" можете више сазнати на линковима испод и изнад овог наслова,

10 GODINA

Slike s obiljezavanja 10-te godisnjice progona,

HRVATSKO "demokraticno"ETNICKO CISCENJE,

Oluja nad Krajinom...

Напомињем да је постовање је у току, злочини се још увјек истражују, крвници још нису приведени правди, процес је у току...

Share this post


Link to post

Masha, thank you. Oh putting strings of the text into a search engine is the one trick I always use to look for Serbian NGOs devoted to the truth about crimes committed over the Serbs. I do that whenever I don't know the organization's website. And I do agree with not posting the link (it's vulnerable to outside bastards who could meddle with the website that provides the information) but rather the full text because of course it is the best way for me to read the facts and also practice with the language!

This thread is absolutely obligatory daily reading for me. Sve najbolje :)

Share this post


Link to post

A evo pronadjoh stari link

INFORMACIJA O STRANIM PLAÆENICIMA UÈESNICIMA U RATU NA PODRUÈJU BIVŠE SFRJ

I UÈESNICI OPERACIJE HRVATSKE VOJSKE U "MEDAÈKOM DŽEPU"

1. Rik Graunjert: roðen u Den Helderu-u, Holandija, star oko 27 godina. Završio Kraljevsku vojnu školu u Holandiji. Kao profesionalni vojnik služio u Holandskoj armiji u èinu vodnika. Kao plaæenik u hrvatskoj vojsci angažovan krajem 1991. godine. Bio je stacioniran u Perušiæu. Jedan je od plaæenika u hrvatskoj vojsci, izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Iz hrvatske vojske demobilisan navodno pod pritiskom zapada, posle èega je pokušao da dobije hrvatsku domovnicu. Pošto to nije uspeo vratio se u Holandiju gde radi kao vozaè kamiona u mestu roðenja.

2. Raymond Van der Linden: roðen u Roosen Daal-u, Holandija, star oko 35 godina. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatskoj vojsci. Bio smešten u Perušiæu. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Jedno vreme bio u HOS-u, a posle toga u 104. brigadi HVO i uèestovao u ratnim dejstvima na terenu Bosanske Posavine. Bio je ranjen posle èega je leèen u bolnici u Zgrebu. Dobio državljanstvo Hrvatske, oženjen Tanjom iz Velike Gorice, živi u Gospiæu.

3. Andre Van der Aart: roðen u Lissen-u, Holandija, star je oko 29 godina. Bio je u holandskom kontigentu snaga OUN u Libanu, u èinu kaplara. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatske vojske i bio smešten u Perušiæu. Jedan od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Sada živi u Holandiji u mestu roðenja.

4. Mark Molenaar: roðen u Amsterdamu, Holandija, star oko 24 godine. Služio u holandskom delu NATO snaga u bazi Seedorf u Nemaèkoj. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatske vojske i bio smešten u Perušiæu. Jedan od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Po demobilizaciji vratio se u Holandiju.

5. Ednjin Hoovens: roðen u Vendlo-u, Holandija, star oko 26 godina. U Holandskoj armiji bio vozaè kamiona. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatske vojske i bio smešten u Perušiæu. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. U hrvatskoj vojsci bio ranjen. Vratio se u Holandiju odakle je navodno otišao u Izrael i sada radi u nekom kibucu.

6. Martin de Porres: roðen u Ambon-u, Indonezija, star oko 33 godine. U Holandskoj armiji imao èin vodnika. Studirao teologiju. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatske vojske i bio smešten u Perušiæu. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu.Demobilisan i vratio se u Holandiju,a sada je navodno monah u Arrnem-u.

7. Joost van Dijk: roðen u Den Boch-u, Holandija, star oko 26 godina. U Holandskoj armiji bio profesionalni vojnik 4 godine, specijalista je za mine i eksplozive. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatske vojsske i bio smešten u Perušiæu. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Posle demobilizacije vratio se u Holandiju. Leèio se od alkoholizma, a sada je navodno dobrovoljac negde u Kazahstanu.

Share this post


Link to post
8. Tom Chittum: roðen u Whoopaki Lake-u, SAD, star oko 46 godina. Sa Amerièkom armijom uèestvovao u Vijetnamskom ratu. Krajem 1991. godine angažovan kao plaæenik hrvatske vojske i bio smešten u Perušiæu. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Posle demobilizacije, preko holandske organizacije za pomoæ Hrvatima vratio se u SAD.

9. Harmut Lange: roðen u Berlinu, Nemaèka, star oko 27 godina. Bio je u izviðaè u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi hrvatske vojske. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Posle odsustva koje je dobio 1993. godine napustio je hrvatsku vojsku.

10. Ellijas Laslo: roðen u Maðarskoj. Služio u Maðarskoj armiji, u padobranskoj jedinici. Kao plaæenik hrvatske vojske bio je u HOS-u, a zatim u 104. brigadi HVO, uèestvovao u borbama u Bosanskoj Posavini. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu.

11. Johannes Tilder: roðen 25. 10. 1963. godine u Enkhuizen-u, Holandija. Pohaðao Kraljevsku vojnu školu u Holandiji. Služio kao oficir Holandske armije, završio i specijalnu vojnu školu izviðaèko-padobranskog smera. Bio u sastavu holandskog bataljona NATO u Nemaèkoj, u bazi Sejdorf. U Nemaèkoj proveo period od 1985. do 1990. godine. 1990. godine otišao u francusku Legiju stranaca. Krajem 1990. godine napustio Legiju stranaca, vratio se u Holandiju, u rodno mesto. Kao plaæenik hrvatske vojske angažovan krajem 1991. godine, preko holandskog ogranka "Hrvatske pomoæi". U njegovom angažovanju za plaæenika hrvatske vojske posredovala je organizacija "Nederlandse Njerk Gemenschap" zajedno sa profašistièkom partijom "Centrum Democraten". U Hrvatsku je stigao 22. 11. 1991. godine. Prve instrukcije dobio u ministarstvu odbrane u Zagrebu, gde je bio primljen kod Jura Martinoviæa. Poslat na raspolaganje hrvatskoj vojsci u Gospiæ gde se javio Tihomiru Oreškoviæu, tada zapovedniku vojne policije. U hrvatskoj vojsci bio poruènik, zamenik komandira izviðaèko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi. Jedan je od izvršilaca ratnih zloèina nad Srbima civilima i ranjenicima u Medaèkom džepu. Poginuo?

II OSTALI PLAÆENICI U HRVATSKOJ VOJSCI

12. Bart Velt: roðen u Haarlem-u, Holandija, star oko 30 godina. Bio je vezist u kontigentu Holandske armije pri snagama OUN na Sinaju. Kao plaæenik hrvatske vojske angažovan krajem 1991. godine. Bio u kasarni u Perušiæu. Posle demobilizacije vratio se u Holandiju i radi u mestu roðenja.

13. Johannes Stelling: roðen u Drachtenu, Holandija, star oko 28 godina. Kao plaæenik u hrvatskoj vojsci angažovan poèetkom 1992. godine. U hrvatskoj vojsci bio izviðaè. Posle demobilizacije bio je na terenu Hercegovine i u Livnu. Krajem 1992. godine vratio se u Holandiju i živi u mestu roðenja.

14. Ronald Geurts: roðen u Utrecht-u, Holandija, star oko 27 godina. služio u Holandskoj armiji. U hrvatsku vojsku, u kasarnu u Perušiæ došao krajem 1991. godine, navodno kao novinar. Video kamerom snimao materijale i preko Zagreba slao izveštaje za holandsku televiziju. U proleæe 1994. godine radio u jednom restoranu na Maksimiru u Zagrebu.

15. Peter van Eekeren: državljanin Holandije. Krajem 1991. godine kao plaæenik bio angažovan u hrvatskoj vojsci kao instruktor u Jastrebarskom. I on je slao izveštaje holandskoj televiziji.

16. Mustafa N. zvani "Afrika": poreklom Sudanac, navodno studirao na pomorskom fakultetu u Rijeci. U hrvatskoj vojsci bio prevodilac kod Johannes Tildera, a takoðe i instruktor u jednoj brigadi hrvatskoj vojsci. Navodno sada radi kao prevodilac kod misije Evropske zajednice u Ogulinu.

17. NN Englez, bio angažovan u hrvatskoj vojsci u prvoj brigadi u Samoboru.

18. NN Kanaðanin, u èinu pukovnika hrvatske vojske angažovan na terenu Zadra.

Share this post


Link to post
19. Henk Joling: državljanin Holandije, oženjen Hrvaticom koja živi u Holandiji. On u Zagrebu ima manju eksport-inport firmu. Služio kao veza izmeðu ministarstva odbrane Hrvatske i holandskih plaæenika za angažovanje na strani hrvatske vojske.

III PLAÆENICI U TZV. INTERNACIONALNOJ BRIGADI

20. Tzv. "Internacionalna brigada" formirana na poèetku rata u Zagrebu okupljala je strane plaæenike kao i strance poreklom Hrvate. U toj brigadi je bilo puno Nemaca iz bivšeg DDR-a, Engleza, Amerikanaca, Francuza, Austrijanaca i drugih. Ova brigada je najviše bila angažovana u Slavoniji, u okolini Osijeka. Navodno je zapovednik te brigade bio izvesni Hans, kapetan, državljanin Nemaèke.

IV PLAÆENICI U HRVATSKOJ VOJSCI KOJI SU UÈESTVOVALI U OPERACIJAMA NA TERITORIJI TZV. BIH NA PROSTORU BOSANSKE POSAVINE

21. Uslisti (Aleksandroviè) Sergej: roðen 18. 07. 1963. godine u oblasti Omskaja, bivša SSSR. Bio pripadnik 101. brigade HVO, koja je uèestvovala u operacijama u Bosanskoj Posavini.

22. Trišin (Borisoviè) Aleksej: roðen 06. 07. 1964. godine u Novom Sibirskom, bivša SSSR. Bio pripadnik 101. brigade HVO, koja je uèestvovala u operacijama u Bosanskoj Posavini.

23. Volfang Niderojger, državljanin Austrije, bio angažovan u vojsci Hrvata u tzv. BiH, o èemu je pisala austrijska štampa.

24. Krup Štefan, državljanin Austrije, iz Koruške, uèestvovao u operacijama vojske Hrvata kod Mostara.

V STRANI PLAÆENICI NA STRANI HRVATSKIH SNAGA NA PROSTORU BIVŠE BIH U HERCEGOVINI

25. NN Nemaèki državljanin, 20. jula 1992. godine bio je jedan od poèinilaca ubistva Milene Laganjin, Srpkinje, u logoru za Srbe, koji je bio u školi "Ivan Goran Kovaèiæ" u Livnu.

26. Poèetkom 1992. godine u sastav hrvatskih snaga u Livnu nalazio se jean broj plaæenika iz Nemaèke, Engleske, Španije i Argentine. Takoðe je bio zapažen i jedan crnac. Svi su nosili uniforme sa oznakama RH (Republika Hrvatska).

VI STRANI PLAÆENICI U TZV. BIH U SASTAVU VOJNIH SNAGA MUSLIMANA I U SASTAVU HRVATSKIH VOJNIH SNAGA

a) Izmeðu Tešnja i Tesliæa polovinom septembra 1992. godine na strani muslimanskih vojnih snaga u operacijama protiv vojske Republike Srpske uèestvovala je grupa od 43 plaæenika, mudžahedina, uglavnom iz Saudijske Arabije. Identifikovani su:

27. Abu Isak, komandant ove grupe, rodom iz Meke,

28. Abu Džerib, zamenik komandanta ove grupe, rodom iz Meke,

29. Seih Abu Sulejman, bio odgovoran za verska pitanja,

Ovi plaæenici prešli su austrijsko-slovenaèku granicu poèetkom avgusta 1992. godine, nekoliko dana kasnije granicu Hrvatske. U Kamenskom dobili su potvrdu od imama Šefika Omerbašiæa u kojoj je stajalo da u BiH idu radi sagledavanja moguænosti dopremanja humanitarne pomoæi. Kod pojedinih od njih pronaðeni su filmovi i fotografije sa odseèenim glavama srpskih boraca.

Share this post


Link to post
:) Na ratištu u Derventi ratovali su na strani vojnih snaga bivše BiH

30. NN Arapin,

31. Venzhou Zhejiang, Kinez, državljanin Francuske,

32. Abid Abu Safijahsi, državljanin Jordana, imao status stalno nastanjenog stranca u Derventi.

v) U Hrasnici:

33. Naser N. državljanin Bahreina, zajedno sa grupom lica, stranaca, organizovao nabavku oružja i dotur za skladište u Pazariæu i Hrasnici. Ovaj posao pomagao je "Mešihat" iz Zagreba.

Na podruèju Hrasnice bila je stacionirana specijalna jedinica pod nazivom "crni labudovi", sastavljena od plaæenika, profesionalaca, meæu kojima je bilo Amerikanaca, Francuza i Italijana.

g) Na širem terenu Prijedora kao strani plaæenik na strani vojnih snaga tzv. BiH borio se

34. Ostruk Mahmut, državljanin Turske.

d) Oko 30 turskih državljana sa pripadnicima teritorijalne odbrane tzv. BiH za Visoko, uèestvovali su u napadu na Ilijaš i Èakrèiæe. Sa njima je navodno bilo i dvadesetak Turkinja koje su bile zadužene da podižu moral.

ð) U bolnici u Zenici leèeni su sledeæi strani plaæenici koji su ratovali na strani vojnih snaga tzv. BiH

35. Ibu Raha, državljanin Saudijske Arabije,

36. Shaker Al Sharif, državljanin Sirije,

37. Abu Falah, državljanin Egipta,

38. Abu Amin, državljanin Egipta,

39. Ijas Medini, državljanin Saudijske Arabije,

40. Abu El Zubeir, državljanin Saudijske Arabije,

41. Abdurahman Abu Sarahudin, državljanin Saudijske Arabije,

42. dvanaest NN državljana iz islamskih zemalja.

e) U objektima aluminijskig kombinata iz Mostara, bungalovi u Buni, bilo je smešteno oko trideset stranih plaæenika, Italijana, Nemaca, Francuza i drugih.

ž) Na podruèju Èapljine, u sastavu jedinica HOS-a bili su NN državljani iz Nemaèke, Velike Britanije i SAD.

z) Plaæenici pripadnici HOS-a u zloglasnom logoru za Srbe u Dretelju.

43. DžO N. državljanini SAD, predstavljao se kao novinar, nije znao srpski, star oko 48 godina, visok oko 180cm, mršav, smeðe kose. U logoru za Srbe u Dretelju uèestvovao u silovanju Srpkinja.

U sastavu hrvatskih vojnih snaga u tzv. BiH bili su u Dretelju nekoliko Poljaka i Nemaca.

VII

Poèetkom septembra 1992. godine pristiglo je u tzv. BiH 250 mudžahedina ("sveti ratnici džihada") iz Turske, Irana, Bahreina i Katara. Bili su smešteni u zgradi penzionerskog doma u Babinoj rijeci, kod Zenice, i u Kaknju. Njihovo dovoðenje na prostore bivše BiH organizovao je potpredsednik vlade tzv. BiH Muhamed Èengiæ.

VIII

Plaæenici iz francuske Legije stranaca i drugi strani državljani bili su u sastavu i tzv. bojne "Frankopan", formirane i obuèavane u Kumrovcu kod Zagreba. Ovi plaæenici su se borili na podruèju Hercegovine, oko Mostara. Ova jedinica iskljuèivo je izvodila diverzantsko - teroristièka dejstva na prostoru Republike Srpske, pod geslom "nema zarobljenika".

IX

Plaæenici iz francuske Legije stranaca i drugi strani državljani bili su u sastavu tzv. 4. samostalne bojne hrvatske vojske pod nazivom "Zrinski". I oni su preipremani i obuèavani u Kumrovcu kod Zagreba. Jedno vreme su se nalazili na širem podruèju Tomislavgrada (Duvna).

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this