Sign in to follow this  
Followers 0
Rada

Sveta Petka

20 posts in this topic

Sveta Petka

461pxstpetkalu6.jpg

Sveta Petka ili Paraskeva (grč. Παρασκευή - petak) je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka.

Rodila se u gradu Epivatu (Pivat - po turski Bojadis), koji se nalaziše između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleća. Ona beše srpskog porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog (989—996)

Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja: "Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide" (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11 stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jašiju.

Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale. Ta čudotvorna i lekovita voda (agaizma) ove svetiteljke, leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.

Crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Ovu Paraskevu naš narod obično zove sv. Petka a u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Takođe je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mošti bile u Trnovu.

Molitve sv. Petki

Tropar (glas 4): Pustinoje i bezmolvnije žitije vozljubivši, i vo sled Hrista ženiha tvojego userdno potekši i togo blagoje igo vo junosti tvojej vzemši, kresnim znamenijem i mislenim vragom mužeski vo oruživšisja: postničeskimi podvigi, postom i molitvami i sleznimi kapljami, uglije strastej ugasila jesi dostoslavnaja Paraskevo i ninje v nebesnem čertozje s mudrimi djevami predstojašči Hristu moli o nas počitujuščih čestnuju pamjat tvoju.

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas.

Udostojila si se gledanja lica Božja, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spašenje duša naših.

Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrost i radost, Hristova device, naša pomoćnice.

Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božja svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi.

Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži.

Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojci, navek veka Amin.

Википедија

Share this post


Link to post

U ponedeljak se slavi Sveta Petka

Blic 26.10.2008

108621tf4.jpg

Praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj do najvećih misionarki hrišćanske vere, proslaviće sutra svi vernici Srpske pravoslavne crkve.

Sveta Petka je zaštitnica kapele na beogradskom Kalemegdanu gde se kao i svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija u kojoj učestvuji vernici.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.Ovo je mesto hodočašća, gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, posebno žene, jer se u pravoslavnom svetu Sveta Petka smatra njihovom zaštitnicom.

U krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala - pogružavanjem.

Praznik će proslaviti i beogradska crkve Svete Petke na Ccukaričkoj padini i druge mnogobrojne crkve u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama koje veliko poštovanje ukazuju svetiteljki.

Praznik prepodobne Paraskeve je jedna od najčešćih srpskih slava a SPC i pravoslavni vernici slave ga svake godine 27. oktobra - 14. oktobra prema Julijanskom i Bogoslužbenom kalendaru SPC.

Sveta Petka je istorijska ličnost i živela je krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva.

Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu.

Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetice prenete su potom u Beograd.

Danas počivaju u rumunskom gradu Jašiju, koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja.

Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Share this post


Link to post

Svim pravoslavnim vernicima, koji danas slave sveca Sv. Petku.. zelim da je proslave u miru, radosti, veselju, i dobrom raspolozenju, sa svojim najmilijima!

Share this post


Link to post

PRAZNIK PREPODOBNE PARASKEVE U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Share this post


Link to post

azapzv7.gif

Vinkovci – Prva sveta Liturgija u novosagrađenoj crkvi Silaska svetog Duha

27.oktobar 2008

svpetkayg2.jpg

Danas 27.oktobra na praznika Svete mučenice Paraskeve, poznatije u našem narodu svete Petke simbolično je obeležen završetak izgradnje svetog hrama u Vinkovcima.

Svetu liturgiju u prisustvu oko 200-tinjak vernika vinkovačke parohije služio je Protojerej Predrag Azap.

Veliki je ovo događaj za pravoslavne vernike u gradu Vinkovcima, nastojanjem resornog Ministarstva u Vladi RH sazidana je nova crkva. Ona je ukras grada Vinkovaca jedna od najbolje urađenih građevina u posljednim godinama obnove ratom razrušenih objekata.-rekao je Prota Azap. Pozvao je vernike da dalje pomognu svojim dobrovoljnim prilozima uljepšavanje i unutrašnje uređenje svetog hrama.

- Ova crkva predstavlja simbol nade i temelj vere u zajednički život svih ljudi u našoj «šokačkoj» metropoli gradu Vinkovcima, ovdje je

Share this post


Link to post

Ovo su zaista hrabri ljudi u Vinkovcima!

Jesu, zaista hrabri chule! Na tom sajtu postoji i youtube video ali nisam htela da kvarim ovu divnu vest, ja lično sam se oduševila jer mi je poznato mišljenje tadašnjih i sadašnjih hrvata ... činjenica je da tamo gde su naši Hramovi i vera možemo očekivati s pravom da se srpstvo neće ugasiti ...

Share this post


Link to post

Gužva na Kalemegdanu zbog Svete Petke

Mondo 28.10.2008

108935lz9.jpg

Srpska pravoslavna crkva i vernici u ponedeljak slave praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj do najvećih misionarki hrišćanske vere.

Sveta Petka je zaštitnica kapele na beogradskom Kalemegdanu, koja je i ove godine od ranog jutra bila "opkoljena" brojnim vernicima.

Kapela je sagrađena na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Kapela je mesto hodočašća, gde se svake godine na Petkovicu okupljaju vernici, posebno žene, jer se u pravoslavnom svetu Sveta Petka smatra njihovom zaštitnicom.

U krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala - pogružavanjem.

Praznik će proslaviti i beogradska crkve Svete Petke na Čukaričkoj padini i druge mnogobrojne crkve u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama koje veliko poštovanje ukazuju svetiteljki.

Praznik prepodobne Paraskeve je česta srpska slava, a SPC i pravoslavni vernici slave ga svake godine 27. oktobra (14. oktobra prema Julijanskom i Bogoslužbenom kalendaru SPC).

Sveta Petka je istorijska ličnost i živela je krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu i Trnovu, a na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetice prenete su potom u Beograd.

Danas počivaju u rumunskom gradu Jašiju, koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne svetice, već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja.

Share this post


Link to post

Sveta Arhijerejska Liturgija na Kolariću

* 27. 10. 2008 god.

Povodom praznika Prepodobne mati Paraskeve-Svete Petke (27. oktobar 2008 godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop gornjokarlovački G.G. Gerasim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na Kolariću uz sasluženje sveštenstva Eparhije gornjokarlovačke. U svojoj Liturgijskoj besedi govoreći o značaju praznika, podsetio je Episkop Gerasim da je Svetiteljka bila srpskog porekla i da ona svojim životom treba da bude primer i uzor svim pravoslavnim hrišćanima. Podsetio je Vladika Gerasim da je na Kolariću postojao hram posvećen Svetoj Petki od koga danas imaju samo ruševine, a u kome su ustaški zločinci 1942 godine spalile pravoslavne Srbe-mučenike iz ovog kraja.

SPC EPARHIJA GORNJOKARLOVAČKA

04301tj3.jpg

04302ti8.jpg

04303ft2.jpg

Share this post


Link to post

Hvala ti Rado! Sveta Petka je Krsna slava cele moje familije i sa očeve a i sa majčine strane! Sestrinstvo manastira Sv Petka blizu Paraćina mi neguje najstariju sestru... za mnogo toga u mom životu sam zahvalna Sv Petki!

Share this post


Link to post

Hvala Rado Sv.Petka za mene znaci jako puno jer je smatram svojim zastitnikom

prije mnogo godina na taj dan sam dala prve znakove zivota

Share this post


Link to post

Probijanje do hrama Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi nedaleko od Vukovara

adicasvpetkatz4.jpg

Od nekoliko mogućih prilaza crkvi nijedan nije asfaltiran. Stoga oni koji žele da dođu do hrama obavezno moraju poneti preobuću. «Ovo je jedina crkva do koje se ne može doći», kaže starešina hrama, protojerej Jovan Radivojević. Most koji je povezivao Adicu i crkvu delom je srušen od strane gradskih institucija, jer je oštećen usled poplava, a grad nije našao za shodno da se o tome konsultuje sa Radivojevićem. No, gradske su vlasti ipak izrazile dobru volju da se most sanira i trenutno se za to obezbeđuju materijalna sredstva

Na periferiji grada Vukovara nalazi se Dobra voda. Mesto velike prirodne lepote, blagosloveno najvećim Božijim blagoslovom, svetinjom ispod koje teče izvor žive lekovite vode na kojoj bolesni i nemoćni nalaze iscelenja. No, kako je narod saznao da je tamošnji izvor zaista «dobra voda», kako su ga i nazvali? Među pastirima koji su dolazili ovde sa svojim stadima bio je i jedan slep od rođenja koji se odlikovao velikom pobožnošću i molitvenošću. Sam je odlazio na ovaj izvor pijući i osvežavajući se ovom «dobrom vodom». Jednom prilikom kada je došao u blizinu izvora javila mu se Prepodobna majka Paraskeva i pozvala ga da dođe i da se umije na njenom izvoru, rekavši mu da će posle toga ozdraviti. Prvo što je pastir video beše svetiteljka Hristova. Ispričavši šta mu se dogodilo i kako je progledao, svi su pohitali ka izvoru.

Ko prvi ukopa krst iznad izvora

Oni koji su verovali dolazili su ovde, provodeći vreme odmora u molitvi, razgovoru, pevanju i druženju. Dolazili su kako pravoslavni vernici tako i vernici rimokatoličke crkve. Tada se postavilo pitanje kome će pripasti ovaj izvor, pravoslavcima ili katolicima. Kako bi problem rešio na pravedan način, tadašnji vukovarski vlastelin grof Emerik Elc je rekao da će Dobru vodu dati onome ko prvi ukopa krst iznad izvora. Te iste noći Stevan Jovanović iz Vukovara sa pravoslavnim Srbima postavio je krst iznad izvora i Dobra voda pripadne njima. Dobili su Srbi ovaj izvor i imanje oko njega, ali su za taj «poklon» svi morali plaćati po dva dukata godišnje grofu Elcu sve do 1894. kada je bila završena isplata ove teritorije koja je pripala Pravoslavnoj crkvi.

I tako se legende i priče prenose sa kolena na koleno, a ovu je priču vaša novinarka saznala od protojereja Jovana Radivojevića, prvog starešine hrama Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi nedaleko od Vukovara. «Hram Prepodobne matere Paraskeve otvorio je, posle 200 godina postojanja, novu stranicu svoje istorije 1995. kada sam 15. novembra postavljen za prvog starešinu hrama, odlukom episkopa osječkopoljskog i baranjskog g. Lukijana. Do tada se u hramu sv. Petke služilo 12 puta u godini i to od pete nedelje časnog Uskršnjeg posta, svake mlade nedelje do hramovne slave jesenje sv. Petke kada je crkva zatvarana, a ponovno se otvarala tek iduće godine za Gluvnu nedelju. Godine 1996. proglašena je za parohijsku crkvu i od tada pa do današnjeg dana mi redovno služimo sva bogosluženja», priseća se protojerej Jovan Radivojević.

Sve je bilo uništeno i spaljeno

Kako ni drugi verski objekti nisu bili pošteđeni u ratnim dejstvima 1991. godine, tako ni crkvu sv. Petke nije mimoišla zla sudbina. Krov je bio oštećen i crkva je prokišnjavala, ali ne zadugo, jer su njeni vernici, zajedno sa tadašnjim sveštenikom Čedom Lukićem, odmah posle ratnih dejstava sanirali krov i zaustavili prokišnjavanje. Da svetinje pojedincima i nisu svete svedoči nam otac Jovan, koji je primio na upravu crkvu sv. Petke koja je bila uništena, a u crkvi od inventara nije zatekao baš ništa. «Sve je bilo uništeno i spaljeno. Što je moglo da se odnese bilo je odneseno. Nama je ostalo da sakupljamo crkveni inventar i da se borimo da privučemo narod svetome hramu. Sve ono što se sada nalazi u crkvi je od perioda 1996. do današnjeg dana. Jedino što imamo sačuvano iz prijašnjih godina je tacna od srebra koju je 1914. poklonila dobrotvorna ženska zadruga i srebrna petohljebnica koja je dar nepoznatog ktitora», pojašnjava nam starešina hrama.

Ono što najviše privlači kako same vernike tako i sve ljude dobre volje i snažne vere, izvor je svete lekovite vode koji se nalazi ispod same crkve, a iznad samog izvora postavljena je ikona sv. Petke. I kada se ratovi završe u pojedincima i dalje ključa krv mržnje i osvete. Tako je 21. marta 1999. podmetnut požar u izvor, kada je izgorela velika ikona sv. Petke koja se nalazila na ulaznim vratima, kao i sve ostale ikone koje su bile u izvoru. Naravno, kako to obično i biva u većini ovakvih ili sličnih slučajeva, počinilac nikad nije otkriven, a crkva je imala veliku materijalnu štetu. Uz velike napore hramnog starešine Radivojevića i vernika, iste godine je izvršena obnova crkve i sveukupnog prostora na kojem se ona nalazi. Napravljen je novi krov, pod, odvodi i dr. Na dan sv. Petke 27. oktobra 1999. crkva je itronosana, što znači da je izvršeno veliko osvećenje. «U časnu trapezu u samom oltaru položene su mošti sv. velikomučenika kosovskog kneza Lazara, kada smo dobili i antimins kojeg je osvetio vladika Lukijan, u kojem se takođe nalazi deo moštiju velikomučenika kosovskog kneza Lazara. Eto tako, iz godine u godinu polako se rešavaju tekući problemi koji su dugo godina pratili ovu svetinju, prelepu crkvu Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi, ali jedan veliki još uvek nije rešen», kaže Radivojević.

Jedina crkva do koje se ne može doći

Kada se sve ovo čita, neko ko nikada nije kročio svojom nogom na ovo tlo, pomisliće kako je ovde raj na zemlji. Da nije baš sve tako savršeno, uverio nas je i sam protojerej Jovan Radivojević. Najveći problem je kojim putem i na koji način najlakše stići do crkve. Od nekoliko mogućih prilaza nijedan nije asfaltiran. Na koju god stranu da krenete, u slučaju da je kiša zagazit ćete u blato, ili ćete u zimi ostati zarobljeni u hrpi snega, naravno, ako ste se uputili nekim prevoznim sredstvom. Oni koji su uporni da po bilo koju cenu stignu do izvora Dobre vode u vremenskim neprilikama, obavezno moraju poneti preobuću. To vam otprilike izgleda ovako: kada priđete bilo kojem putu ka Dobroj vodi morate obuti čizme da bi se probili kroz blato ili duboki sneg. Putevi se nalaze uz obradiva zemljišta, narodski rečeno - njive. Posle uspešnog probijanja, dolazite do velelepne crkve pred kojom se ponovo preobuvate u nešto prikladnije kako bi mogli ući, pomoliti se Bogu i zahvaliti mu na svemu što nam pruža. Po završetku bogosluženja dobronamernici zahvate vode sa izvora koju nose svojim kućama. No, opet ih čeka golgotski put dok ne stignu do onog glavnog, asfaltiranog.

«I ja zajedno sa njima gazim već 11 godina po tom blatu», rekao nam je Radivojević i dodao kako se iskreno nada da će «Gospod dati preko dobrih ljudi da i naša svetinja, kao i sve druge svetinje u našoj eparhiji i gradu, ima svoj put». «Nažalost, ovo je jedina crkva do koje se ne može doći. Most je bio put koji je povezivao Adicu i crkvu. Uglavnom su stanovnici iz Vukovara dolazili tim putem. On je naša žila kucavica. I to nam je sada rak-rana», zaključuje Radivojević.

Idejni projekat sanacije mosta

Jedan od najpristupačnijih prilaza ovoj crkvi bio je donedavno most prema Adici, omiljenom izletištu stanovnika ovog područja Vukovarsko-sremske županije. Kako nam je saopštio starešina hrama sv. Petke, most je jednim delom srušen od strane gradskih institucija, jer je usled nedavnih poplava bio oštećen. Međutim, Radivojević zamera gradskim vlastima što niko nije našao za shodno da se o rušenju mosta konsultuje sa njim, jer taj put vodi ka crkvi čiji je on starešina. No ipak, postoji i druga, lepša strana ovog problema. Prema rečima dogradonačelnika Vukovara Svetislava Lađarevića, gradske vlasti su izrazile dobru volju da se ovaj most sanira i trenutno se iznalaze rešenja oko obezbeđivanja materijalnih sredstava za tu sanaciju. Samostalna demokratska srpska stranka je obezbedila idejni projekat sanacije mosta, kojeg je izradilo poduzeće «Gaj» iz Voćina.

Vernicima na čelu sa njihovim parohom Jovanom Radivojevićem ostaje samo nada da će u što kraćem vremenu biti osposobljen most koji povezuje narod sa crkvom i crkvu sa narodom. Da više neće gaziti po blatu i da će se gradski oci smilovati na njihove molitve.

Danijela Jovčić

Obnova crkve od priloga vernika i ljudi dobrih namera

U razgovoru sa gospodinom Radivojevićem saznali smo i to da su svi radovi, obnova crkve i uređenje prostora oko crkve, urađeni isključivo od priloga vernika i ljudi dobrih namera. Tek unazad tri godine ova parohija, koju čini oko 400 domaćinstava, dobila je od Vukovarsko-sremske županije jednom sedam hiljada kuna i dva puta po deset hiljada kuna za svoj rad. Od drugih institucija, kako na nivou grada tako i na nivou države, nisu dobili apsolutno ni kune. Radivojević ističe i humanitarni koncert pod nazivom «Put ka Dobroj vodi» koji je organizovalo Zajedničko veće opština na čelu sa tadašnjim predsednikom Jovanom Ajdukovićem, od kojega je ukupan prihod išao za nasipanje puta do crkve na Dobroj vodi. Drugu humanitarnu akciju je organizovao Generalni konzulat SCG u Vukovaru, kada je prilog od predstave «Žaklina Bandeka» namenski utrošen za postavljanje dečjeg parka na Dobroj vodi koji je 10. septembra predan u dečje ruke.

Ove godine na dan Prepodobne matere Paraskeve 27. oktobra na Dobroj vodi okupilo se oko 1.500 vernika, sveštenstva i predstavnika srpske zajednica sa prostora istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. S obzirom da je Prepodobna mati Paraskeva zaštitnica žena, hram sv. Petke je mnogo poštovan i od strane pravoslavnih vernika i vernika rimokatoličke veroispovesti. To je svetište pravoslavnog naroda i svih ljudi koji dolaze u tu crkvu. Na hramovnu slavu se skupi veliki broj ljudi, kako iz Hrvatske tako i sa područja Srbije odnosno Vojvodine, zahvate vode sa izvora, pomole se Gospodu i Prepodobnoj Paraskevi koju smatraju svojom zaštitinicom.

Vladika Lukijan: Naš je narod ovu zemlju gradio jednako sa Hrvatima, Mađarima, Česima, Nemcima...

Ove godine je na Dobroj vodi bilo i duhovno slavlje, jer je 27. oktobra Goran Todorović rukopoložen u čin đakona i dodeljen upravo ovoj parohiji. Sveto bogosluženje i rukopoloženje u čin đakona predvodio je Njegovo Preosveštenstvo Gospodin Lukijan, koji je posle verskog obreda izjavio: «Ovo je svetište ne samo pravoslavnog naroda nego svih naroda dobre volje koji žive na ovim prostorima. Verujem da će mnogi progovoriti drugim rečnikom prema nama pravoslavnim Srbima, jer mi smo konstitutivan narod ove države i posle Hrvata najbrojniji, a po veri mi smo jedna crkva, tako reći dve sestre od iste majke. Za dogmatske razlike koje su se dogodile i koje su nas rastavile u 11. veku mi se trudimo i molimo Bogu da se prevaziđu. Narod koji nema prošlost neće imati ni budućnost. Moramo da sačuvamo jezik i pismo, ako sačuvamo veru sačuvaćemo i svoj nacionalni identitet. Treba da nam vrate parče zemlje koje nam je nasilno uzurpirano. Sećam se da su tu bile zgrade u kojima se prenoćilo, kuglana i kafana. Tu je dolazio Branko Radičević i Jova J. Zmaj i pisali su i pevali našoj deci i omladini. Verujem da će se saborski zastupnici založiti maksimalno da se naše pitanje reši, kao što se rešavaju pitanja naše sestrinske rimokatoličke crkve. Ne treba ćutati. Zato i mi tražimo svoja prava, jer neće Hrvatska ići u Evropu bez Srba. Zemlja na kojoj stojimo naša je i krvlju je plaćena i platio je patrijarh Arsenije u zlatu Austro-Ugarskoj monarhiji, kada je dobio u posed oko Dalja, patrijaršijskog dvora, Borova i Bijeloga Brda 20 hiljada jutara zemlje. A danas nemamo ni jednu brazdu gde možemo da posadimo jednu šljivu. Mi smo narod koji je ovu zemlju gradio jednako sa Hrvatima, Mađarima, Česima, Nemcima i svim ljudima dobre volje koji žive u ovoj državi, demokratskoj Hrvatskoj. Naši manastiri su naše gruntovnice da mi na ovim prostorima ne živimo od juče».

Preuzeto sa www.srbijazemljaheroja.com

Share this post


Link to post

Sveta Petka

154187.jpg

Praznik Svete Petke obeležiće danas Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici u Srbiji gde je svetiteljka jedna od najpoštovanijih, a dan njoj posvećen jedna od najčešćih srpskih slava.

Svetu Petku, koja je istorijska ličnost svrstana u red svetih, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć. Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom. Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.

Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak među kojima je i opis prenosa moštiju svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403.godine) i to zaslugom monahinje Jefimije kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita. Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarević sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.

U eparhijama SPC oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu gde će sutra kao i svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, biti organizovana litija u kojoj učestvuji vernici.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke. Prema narodnom predanju kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine.

Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izrgađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.

Blic 27.10.2009

Share this post


Link to post

PROSLAVA SVETE PETKE U EPARHIJI DALMATINSKOJ

01260109.jpg

Praznik prepodobne matere Paraskeve (27. 10. 2009. god.) svečano je proslavljen širom dalmatinske Eparhije, a posebno u Skradinu, Bjelini, Kanjanima i Obrovcu.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g.g. Fotije služio je svetu Arhijerejsku liturgiju na hramovnoj slavi u Skradinu, gde je posle rezanja slavskog kolača, održana i slavska litija.

U svojoj besedi Episkop Fotije je govorio o žitiju prepodobne matere Paraskeve, koja je živela u desetom veku i skoro čitav život se podvizavala u Jordanskoj pustinji.

Pored toga, Episkop Fotije je obavestio skradinske Srbe da će uskoro početi obnova crkve Svetog Spiridona u Skradinu, koja je oštećena prilikom granatiranja u poslednjem tragičnom ratu na prostorima Dalmacije.

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

Света Петка

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Тропар (глас 4): Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози.

Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.

Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века Амин.

Српска Православна Црква 27.10.2010

Share this post


Link to post

PRAZNIK SVETE PARASKEVE

Praznik svete matere Paraskeve (27. 10. 2010.) svečano je proslavljen širom Eparhije dalmatinske, a posebno na crkvenim slavama u Skradinu, Kanjanima i Bjelini.

Na praznik Svete Petke, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije je služio svetu arhijerejsku Liturgiju u Obrovcu. U svojoj besedi, episkop Fotije je govorio o žitiju svete Petke, posebno naglasivši da je sveta Petka upravo ona mudra devojka koja se u ovom životu pripremila za Carstvo Nebesko živeći najstrožijim hrišćanskim podvigom u Jordanskoj pustinji.

Svetoj Liturgiji u Obrovcu je prisustvovao veliki broj vernika kako pravoslavnih tako i rimokatolika koji su zavetovani svetoj Petki. Posle svete Liturgije, episkop Fotije je obišao obnovljeni hram Svete Trojice u Obrovcu, kao i crkvenu opštinu Obrovac.

174mj.jpg

175l.jpg

176xf.jpg

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

Danas je Sveta Petka

21015014.jpg

Ikona Svete Petke

Srpska pravoslavna crkva slavi danas praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka, kao pomen na dan kada je ova svetiteljka okončala ovozemaljski život.

Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu i, prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Roditelji su joj bili imućni i pobožni, a osim nje, imali su i sina Jevtimija, koji je kasnije postao poznati episkop maditski.

Nakon smrti roditelja, devica Petka, željna podvižništva Hrista radi, ode u Carigrad, pa u jordansku pustinju, gde se podvizavala do starosti. Tada joj se javio anđeo Božiji i rekao joj da se vrati u otadžbinu.

U Epivatu je proživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi i onda je predala dušu Gospodu. Upokojila se u 11. veku i na njenom grobu počela su se dešavati razna čuda, najčešće izlječenja i njene čudotvorne mošti prenesene su u Carigrad.

Bugarski car Asen je mošti svetiteljke 1238. godine prebacio u Trnovo (Bugarska), a padom tog područja pod Turke, sultan Selim je njene mošti odneo u Carigrad.

Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetiteljke prenesene su u Srbiju u Beograd i 125 godina bile su položene u kapeli na Kalemegdanskoj tvrđavi. Mošti Svete Petke sada su u Rumuniji, u Jašiju, gradu koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja.

Na ikoni je Sveta mati Paraskeva predstavljana u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Sveta Petka je u srpskom narodu veoma poštovana i važi za zaštitnicu žena. Veliki broj lekovitih izvora nosi ime Svete Petke, a jedan od njih, sa čudotvornom i lekovitom vodom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, mestu gde su njene mošti dugo počivale.

Sveta Petka je zaštitnica i kapele na beogradskom Kalemegdanu gde se svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

27. 10. 2011. Vestionline

Share this post


Link to post

PROSLAVA SVETE PETKE U BJELINI

Na praznik prepodobne matere Paraskeve (27.10.2011.g.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje sveštentva i monaštva Eparhije dalmatinske u crkvi svete Petke u Bjelini.

U svojoj besedi Episkop Fotije je govorio o životu prepodobne matere Paraskeve, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnoj Crkvi, koja je čitav život provela u jordanskoj pustinji podvizavajući se slično svetom proroku Iliji i svetom Jovanu Krstitelju. Njene svete mošti se danas nalaze u gradu Jašiju u Rumuniji.

Posle Svete Liturgije prerezan je slavski kolač i priređena je trpeza ljubavi kod g. Drage Marunića iz Bjeline. Za trpezom ljubavi bilo je reči o obnovi crkve svete Petke u Bjelini, pa je u tom cilju formiran građevinski odbor za obnovu ovoga svetoga hrama na čelu sa nadležnim sveštenikom protonamesnikom Đorđem Veselinovićem koji sačinjavaju: Predrag Marunić, prof. Đuro Medić, Branko Kalanj, Neven Čotra i Mladen Kalanj.

Molimo sve ljude dobre volje iz Bjeline i benkovačkog kraja da se uključe u obnovu ove divne svetinje crkve svete Petke u Bjelini. Vaše dobrovoljne priloge možete uplatiti na račun:

kunski 2402006-1100579043

IBAN: HR8424020061100579043

SWIFT CODE: ESBSHR22

kod Erste & Steiermärkische Bank

81165148.jpg

28975443.jpg

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

SPC i vernici danas obeležavaju praznik Svete Petke

Patrijarh srpski Irinej služiće svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, a vikarni episkop hvostanski Atanasije služiće u hramu na Čukaričkoj padini, objavljeno je na sajtu SPC.

Sveta Petka, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.

Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.

Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.

Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, među kojima je i opis prenosa mošti svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine), i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice, koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.

Veruje se da su mošti Svete Petke od vremena despota Stefana Lazarevića 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.

U eparhijama SPC oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine.

Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća, gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izrgađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.

U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala - pogružavanjem.

Praznik prepodobne Paraskeve SPC pravoslavni vernici slave svake godine 27. oktobra (14. oktobra prema julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC).

Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva.

Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije, u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu. Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Press 27.10.2012.

Share this post


Link to post

ZA PRIMJER DRUGIMA

Kordunaši iz Kanade sakupili novac

big-2827.jpg

Najviše sredstava sakupili su Sjeničarci u Kanadi, u gradu Nijagari, na donatorskom ručku u februaru ove godine – 12.000 evra, odnosno 16.000 dolara. U planu je da se idućeg februara održi i drugi donatorski ručak, na kojem će se također sakupljati prilozi za crkvu.

U subotu, 27. oktobra u Sjeničaku je obilježena Sveta Petka. U nezavršenoj crkvi posvećenoj Prepodobnoj majci Paraskevi večernje bogoslužje služio je paroh trebinjsko-utinjski, jerej Saša Umićević, sa đakonom Predragom Sušićem. Prisustvovalo mu je četrdesetak ljudi, a slavski kolač prelomio je paroh Umićević, koji je potom govorio o svetoj Petki.

Nakon dolaska pravoslavnih Srba u ovaj dio Korduna, 1715. sagrađena je drvena crkva – u to vrijeme pravoslavcima nije bilo dozvoljeno graditi crkve od čvrstih materijala – posvećena svetoj Petki. Prva zidana crkva izgrađena je između 1934. i 1941, da bi nedugo nakon izgradnje bila uništena u Drugom svjetskom ratu.

Kontakti za dobrovoljne priloge

Bez obzira na vremenske (ne)prilike, konkretni radovi započet će vrlo skoro. Radove će izvoditi karlovačko građevinsko poduzeće Gradiv vlasnika Darka Horvata, prema prije navedenim fazama. Za slanje dobrovoljnih priloga najbolje se obratiti jereju Saši Umićeviću na telefone: 00-385-(0)95-511-4669, 00-385-(0)47-417-018 ili na e-mail adresu: sasa_umicevic@live.com

Na ruševinama te crkve početkom devedesetih gradi se nova crkva. Izgrađeni su temelji i sazidani visoki zidovi, ali je zbog novog rata gradnja prekinuta. Krajem prve dekade 21.vijeka Sjeničarci razasuti širom svijeta žele da se započeta crkva završi i započinju akciju sakupljanja sredstava. Gradilo bi se u fazama, ovisno o dinamici prikupljanja novca. Najprije bi se izvršila sanacija postojećih zidova, postavio bi se krov i izgradio zvonik. Tako bi se spriječilo daljnje propadanje izgrađenog dijela i omogućili radovi na betoniranju podova i postavljanju stolarije. Tada bi hram bio stavljen u bogoslužnu funkciju, a onda bi se radilo na daljnjem uređenju, sve do konačnog završetka crkve. Plan je da se crkva u cijelosti završi do 2015, kada će se obilježiti 300. godišnjica postojanja crkve Svete Petke u Sjeničaku.

Uređen je i okoliš i poravnat teren, čime su omogućeni daljnji radovi, koji su u prvoj fazi procijenjeni na oko 180.000 kuna ili 25.000 evra.

- Akcija prikupljanja sredstava ide predviđenom dinamikom i do sada je sakupljeno 20.000 evra. Nakon subotnje proslave, donatorima su dodijeljene zahvalnice. Najviše sredstava sakupili su Sjeničarci u Kanadi, u gradu Nijagari, na donatorskom ručku u februaru ove godine – 12.000 evra, odnosno 16.000 dolara. U planu je da se idućeg februara održi i drugi donatorski ručak, na kojem će se također sakupljati prilozi za crkvu - kaže paroh Saša Umićević.

AUTOR: Milan Cimeša

SNV 02.11.2012.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0