Sign in to follow this  
Followers 0
jovi

Svedocenja

76 posts in this topic

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

14. Svedok 718/96-21, koji je u ovom logoru bio od juna 1992. do 19. januara 1996. godine, svedoèi:

... U logoru u silosu u Tarèinu bio sam podvrgnut zlostavljanju, maltretiranju, poniženjima i gladovanju, kao i svi ostali logoraši.

Od zadobijenih povreda prilikom tuèe i danas imam zdravstvenih posledica.

Iz Tarèina sam sa grupom logoraša bio prebaèen u Krupu, gde sam ostao 7 meseci. Zatim sam ponovo bio vraæen u Tarèin, a posle 10 dana ponovo prebaèen u Krupu, gde sam ostao još 5-6 meseci.

U Krupi sam bio u radnom vodu na kopanju rovova i tranšea na prvoj borbenoj liniji kao i drugih teških poslova...

2.15. Svedok 718/96-23, koji je u ovom logoru bio od juna 1992. do maja 1993. godine, svedoèi:

... Muslimani su 9. juna 1992. godine došli u selo i pohapsili sve muškarce. Bilo nas je 29, a meðu njima su bila i moja dva sina. Odveli su nas u Tarèin, u logor u silosu.

Ja sam bio zatvoren zajedno sa sinovima u æeliju br. 6 u kojoj nas je bilo ukupno 53 uhapšena Srbina iz mog sela i iz drugih sela. Bili smo podvrgnuti teškim fizièkim zlostavljanjima, gladovanju, najtežem ponižavanjima, vreðanjima.

Nuždu smo vršili u jednoj kanti koja se nalazila u æeliji. Stražari su fekalije iz ove kante nekoliko puta prosipali po nama.

Terali su nas da tuèemo jedan drugog. Meðu najtežim poniženjima je bilo prisiljavanje pojedinih zatvorenika da jedan drugom stavljaju polni organ u usta.

Bili smo podvrgnuti i gladovanju zbog èega su neki od nas padali u nesvest.

Sva ova i druga poniženja i maltretiranja teško je opisati, a ja sam ih veoma teško podnosio pogotovu zbog toga što su bila prisutna i moja deca...

2.16. Svedok 718/96-17, penzioner, roðen 1942. godine, koji je u ovom logoru boravio od juna 1992. do februara 1993. godine, svedoèi:

... Muslimani su sve muškarce iz mog sela pohvatali i odveli ih u logor. Tako sam i ja 21. juna 1992. godine doveden u logor u silosu u Tarèinu.

Odmah po dovoðenju u logor bio sam podvrgnut teškom fizièkom zlostavljanju. Zadobio sam teške povrede u predelu glave i kième.

Pored ostalog tukli su me i rukavicama koje su imali na rukama, a na kojima su bile metalne nitne od kojih sam zadobio povrede po glavi. Imao sam i otvorene rane na repnom delu kième koje mi nisu bile zarasle za svo vreme boravka u logoru.

U æeliji do mene ležao je Vaso Šarenac, star 86 godina koji je od posledica gladovanja umro. Logorske vlasti su prikazale da je umro od starosti. Meðutim, ja tvrdim da je on umro od posledica gladi kojoj smo bili svi podvrgnuti. Veæina nas je od gladi padala u nesvest...

2.17. Svedok 718/96-12, roðen 1931. godine, koji je u ovom logoru bio od juna 1992. do januara 1993. godine svedoèi:

... Za vreme boravka u logoru u silosu bio sam izvoðen na saslušanje gde sam optuživan da sam èetnièki vojvoda i slièno, o èemu nisam imao pojma. Bio sam podvrgnut fizièkom maltretiranju i tuèama od kojih i sada imam vidne ožiljke na nogama, a pored toga sam i teže oboleo.

Bili smo izloženi svakodnevnim ponižavanjem, kao što je mokrenje njihovih stražara, koji su se nalazili na platformi iznad æelija, po nama.

U mojoj æeliji bilo nas je zatvoreno oko 50 Srba. U æeliji smo vršili i nuždu i to u jednu kantu koja se iznosila jednom u toku 24 èasa.

Od posledica muèenja i gladi u mojoj æeliji je umro Obren Kapetina.

Posredstvom Meðunarodnog komiteta crvenog krsta ja sam, sa jednom grupom zatvorenika iz Tarèina koji su bili stariji od 60 godina, otpušten iz logora u januaru 1993. godine...

2.18. Svedok 718/96-13, roðen 1961. godine, koji je u logoru u Tarèinu bio od juna 1992. do maja 1993. godine, svedoèi:

... Krajem decembra 1992. godine ja sam iz Tarèina odveden u logor u Krupi. Bili smo rasporeðeni na prinudno kopanje rovova iznad sela Gradac.

Tu sam za vreme borbe bio teško ranjen u levu nogu, posle èega sam izgubio svest, pa sam prebaèen u bolnicu u Suhodolu, gde mi je leva noga amputirana.

Iz bolnice sam otpušten 18. maja 1993. godine, ali sam istoga dana bio uhapšen od strane pripadnika muslimanske policije. Odvedem sam u Hrasnicu gde sam bio zatvoren u jednom podrumu bez osvetljenja iz koga sam posle tri dana odveden na razmenu.

Od moje bliže rodbine u logoru u silosu u Tarèinu bili su moj otac Lazar Šuvajilo, roðen 1921. godine, koji je u logoru proveo 7 meseci i koji je posle godinu dana umro i moj brat Milenko Šuvajilo, roðen 1939. godine, koji je iz logora izašao 1993. godine, a umro posle godinu dana. U ovom logoru bili su i njegova dva sina i moj bratanac...

2.19. Svedok 718/96-9 koji je u ovom logoru bio od juna 1992. do 19. januara 1996. godine svedoèi:

...Na dan 4. januara 1993. godine ja sam iz Tarèina sa grupom logoraša bio prebaèen na Igman. Bili smo smešteni u sklonište hotela Igman u kome, sem vrata, nije bilo ni prozora ni drugih otvora.

U hotelu Igman ostao sam do 20.03.1993. godine. U tom periodu kopali smo za muslimane rovove i tranšee. Svakodnevno smo bili tuèeni i maltretirani, u èemu se posebno isticao Nedžad Hodžiæ iz Sandžaka. On i drugi vojnici su nas tukli nogama od stolica, letvama i drugim predmetima. Tom prilikom naneta mi je teška povreda bubrega pa sam dva dana izbacivao krv, a posledice i danas oseæam.

Krajem januara 1993. godine Nedžad Hodžiæ je izdvojio Jadranka Glavaša, vezao mu lisice na ruke i odveo ga u hotel Mrazište. Sutradan nam je Hodžiæ saopštio da je Glavaš preminuo, cinièno nam izrazivši sauèešæe. Zatim nas je pretukao zajedno sa još nekoliko muslimana i jednom devojkom.

Od zadobijenih povreda ja sam oboleo i više nisam bio sposoban ni za kakav rad, pa sam 20. marta 1993. godine vraæen u Silos...

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

INDICIJE O IZVRŠIOCIMA:

3.1. ORGANIZATORI

Dželiloviæ Mustafa, predsednik opštine u Hadžiæima, rukovodilac tzv. Kriznog štaba,

Hujiæ Beæir, zvani "Beæa", iz sela Ljubovèiæi kod Pazariæa, roðen 1957. ili 1958. godine, od oca Muhameda, pre rata stražar u Centralnom zatvoru u Sarajevu, upravnik logora u Tarèinu, od osnivanja do avgusta 1994. godine,

Èoviæ Halid iz Binježeva, opština Hadžiæi, roðen 1953. godine u selu Griviæi kod Hadžiæa, pre rata penzionisani stražar u Centralnom zatvoru u Sarajevu, zamenik upravnika do avgusta 1994. godine, a posle toga upravnik logora sve do kraja 1996. godine.

Mešanoviæ Šerif, zvani "Šera", penzionisani stražar u Centralnom zatvoru u Sarajevu, jedan od dva zamenika upravnika Hujuæa, kasnije upravnik logora "Krupa".

Ajnadžiæ Nedžad, sada komandant I sarajevskog korpusa, brigadir u Armiji BiH posetio logor "Silos" 25. januara 1994. godine, kada je posebno bio u æeliji "6", a ponovo ceo logor je posetio 13. marta 1994. godine, te se upoznao sa onim što se dogaðalo u logoru.

3.2. IZVRŠIOCI:

Ališpago Zulfikar, zvani "Zuka", muslimanski komandant, rodom iz Sandžaka,

Božiæ Milan, pre rata kriminalistièki tehnièar, iz Višegrada, star 34-35 godina, islednik sada zamenik komandira Stanice javne bezbednosti Sarajevo-centar, isleðivao Srbe u logoru Tarèin i pri tome ih prebijao,

Gosto Salko, iz Smucke, pre rata inspektor u Stanici javne bezbednosti u Hadžiæima, islednik u logoru u Tarènu koji se isticao u prebijanju zatvorenika,

Dupovac Enver, pre rata naèelnik SUP-a u Hadžiæima, roðen 1951. godine u Dupovcima kod Hadžiæa, glavni inspektor u MUP-u BiH, organizovao masovnu tuèu logoraša 4. juna 1992. godine i uèestvovao u osnivanju logora i hapšenju Srba,

Imamoviæ Zaim, komandant DžIV divizije Armije BiH, pod èijom neposrednom komandom je bio logor Tarèin od 1995. godine.

Japalak, zv."Huske", stražar,

Japalah Izudin, zvani "Lendara", pre rata uèenik vojne škole,

Jasmina, muslimanka iz Sarajeva,

Jahiæ Adil iz Lepenice, opština Kiseljak, star oko 38-40 godina, stražar, pre rata radio u remontnom zavodu u Hadžiæima,

Kaziæ Muhamed, iz sela Trzanj kod Tarèina, stražar,

Kaziæ Nezir, pre rata graðevinski tehnièar, komandant 109. Brdske brigade (ranije 9. brigade), pod èijom je neposrednom komandom bio logor Tarèin do 1995. godine, za èiju brigadu su zatvorenici iz Tarèina izvodili radove na prvoj borbenoj liniji, nije dozvoljavao posete MCK.

Katkiæ Mustafa, stražar, star 25-30 godina,

Kalember Nermin zvani "Buba", iz sela Korèa, opština Hadžiæi, star oko 25 godina, stražar,

Karaveliæ Vahid, brigadni general, ranije komandant I sarajevskog korpusa Armije BiH, sada u Generalštabu Armije BiH, terao zatvorene Srbe da grade heliodrom i zgradu 14. divizije.

Kojak,

Kariæ Vehbija, naèelnik u TO BiH, bivši pukovnik JNA, preko Jusufa Prazine dovodio zatvorenike iz Tarèina na prinudne radove na Igmanu.

Karišik Ismet,

Lihovac Said, iz Pazariæa, pre rata radio u MUP-u, stražar,

Mariæ Zehro, iz sela Budmoliæi, opština Hadžiæi, star oko 35 godina, pre rata pilog helikoptera u JNA, komandant teritorijalne odbrane u Hadžiæima, inicijator hapšenja Srba i odvoðenja u logor Tarèin,

Memiševiæ, star 20-25 godina, stražar,

Miralem zvani "Mineralni", stražar, rodom iz Sarajeva, oženjen (žena iz Raštelica kod Tarèina), dolazio u Tarèin i prebijao zatvorenike, kasnije poginuo,

Mujan Avdo, pre rata saobraæajni milicioner, roðen 1959. godine, od oca Salka i majke Sevde, komandir vojne policije u Pazariæu, uèestvovao u hapšenju Srba u Pazariæu i njihovom odvoðenju u Tarèin,

Muhibiæ Šaban, stražar,

Neradin Adem, stražar,

Oputa Emir, zvani "Emro" iz Smucke, opština Hadžiæi, roðen 1970. godine, pre rata radio kao fizièki radnik u Blažuju, uèestvovao u hapšenju Srba 1992. godine i odvoðenju u logor u Tarèinu i njihovoj tuèi, kasnije stražar,

Oputa Osman,

Pljevljak Fikret,

Podbièanin Zejnil,

"Rambo", iz Lepenice, star 25-30 godina, stražar,

Ramiæ Izet, zvani "Izo", iz Tarèina, pre rata radio u remontnom zavodu u Hadžiæima, stražar,

Rifko, iz Bilježnjeva kod Hadžiæa, pre rata bio milicioner u Sarajevu,

Rifko, pre raata milicioner SM na Stupu,

Tiro Šaban, zvani "Tiki", iz sela Budmoliæi, kod Tarèina,

Tubog Muhamed, iz sela Raštelica, kod Tarèina, star 35-40 godina, stražar,

Turèinoviæ Muhamed zvani "Zeka", roðen 1953. godine u Dragoviæima kod Pazariæa, od oca Muhameda, pre rata naèelnik II uprave Državne bezbednosti u MUP BiH organizovao sa Dupovcem logor "Silos" i hapsio Srbe,

Tufo Refik, zvani "Refo", iz sela Duranoviæi, opština Hadžiæi, milicioner u penziji, star oko 50 godina, pre rata komandant rezervnog sastava milicije u Tarèinu, a od poèetka rata komandir milicije u Tarèinu, rukovodio akcijom hapšenja Srba iz okoline Hadžiæa i odvoðenja u logor u Tarèinu,

Ferhatoviæ, iz Tarèina, pripadnik vojne policije,

Fišo Suljo, iz Trzanja, opština Hadžiæi, pre rata radio u pogonu Koka-Kole u Hadžiæima, stražar,

Fišo Ibro zvani "Džiho" i "Džino", iz sela Trzanj kod Tarèina, stražar,

Fišo Nezir, starešina vojne policije 109. brigade,

Hajruli Hazir, iz Tarèina, Šiptar sa Kosova, koji se pre rata doselio u Tarèin gde je bio zaposlen u privatnoj graðevinskoj firmi kao fizièki radnik kod Joze Završnika, stražar u logoru,

Hebib Sabrija, penzionisani radnik SUP-a u Hadžiæima, roðak Hebib Avde, sada ministra unutrašnjih poslova BiH,

Horman Amira, medicinska sestra u logoru, uskraæivala medicinsku pomoæ i lekove logorašima,

Horman Haro, stražar,

Hodžiæ Nedžad, pripadnik Zukine dobrovoljaèke jedinice,

Èanatkoviæ Rifet, iz Hadžiæa, pre rata islednik u MUP-u Hadžiæi,

Èièko Muhamed, iz sela Èièke kod Tarèina, stražar,

Èoviæ Mensur, pre rata službenik u opštinskom sekretarijatu za narodnu odbranu u Hadžiæima, islednik u logoru, uèestvovao u prebijanju zatvornika,

Èoviæ Mensur, pre rata islednik u MUP-u Hadžiæi,

Šabiæ Mirsad, pre rata saobraæajni milicioner, roðen 1956. godine u Dragoviæima od oca Alije i majke Fate, komandir stanice policije u Hadžiæima, organizovao akcije hapšenja Srba,

Šariæ Zaim, stražar,

Šariæ Faruk, iz sela Ljubovèiæi, kod Pazariæa, od oca Smaja, pre rata radio u pilani u Hadžiæima, stražar, isticao se u tuèi zatvorenika i po oceni svedoka 407/96 bio je najsuroviji stražar,

Šahiæ Hidajet, iz sela Korèe kod Tarèina, stražar,

Šemšiæ Nermin, pravnik iz Hadžiæa, roðen 1955-1956. godine, zadužen za logor Tarèin u ime komande TO u Hadžiæima, odgovoran za muèenja i izgladnjavanja u logoru,

Šunj Osman, iz sela Binježevo kod Hadžiæa, pripadnik policije,

61-62. braæa Gojak, iz Sandžaka.

* * *

Osim lica navedenih pod 3.1. i 3.2. za izvršene zlo èine odgovorni su i najviši funkcioneri BiH koji su znali za postojanje logora i protivzakonito zatvaranja Srba u njima, a znali su ili imali osnova da znaju da su u logoru u silosu u Tarèinu prema zatvorenim Srbima vršeni zloèini, a nisu preduzeli mere da to spreèe, odnosno da se uèinioci kazne. SIZE="3">

DOKAZ: 386/95-7; 806/95-33; 858/95-12, 44/96; 109/96; 169/96-11; 272/96; 344/96-11; 385/96-2, 3; 386/96-29; 407/96; 718/96-9, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23 i 24.

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Muslimanske vojne vlasti u Sarajevu, protivno pravilima meðunarodnog humanitarnog prava, koristile su porodilišta, rehabilitacione centre i druge medicinske ustanove u vojne svrhe, postavljajuæi u njima mitraljeska i snajperska uporišta. Kad im se sa srpske strane odgovorilo na njihovo otvaranje vatre iz pomenutih ustanova, pravo stanje stvari je zlonamerno prikazivano u medijskoj kampanji na štetu srpske strane.

Mnogi povreðeni i bolesni Srbi u bolnicama umrli su zbog neukazivanja pomoæi, naroèito nedavanjem krvi ili beskonaènim odlaganjem operacija. Ove povrede meðunarodnog humanitarnog prava potkrepljene su mnogobrojnim iskazima svedoka, posebno lekara iz Sarajeva.

1. KORIŠCENjE MEDICINSKIH USTANOVA KAO VOJNIH UPORIŠTA

1.1. Svedok 281/96-1, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu, svedoèi:

"...Posebno su interesantni dogaðaji oko porodilišta u Sarajevu i Instituta za rehabilitaciju na Ilidži.

Meni je primarijus dr M., ginekolog, dan ranije rekla da su èlanovi Patriotske lige ušli u porodilište oko 10.00 èasova ujutru. Uveo ih je pedijatar dr Lutvo Hodžiæ. Celi taj i naredni dan do podne oni su pucali iz porodilišta prema položajima Srba. Porodilište se nalazi na bregu uzdignuto izmeðu Sarajeva i prostora prema Vogošæi.

Tek sutradan oko 16.00 èasova Srbi su odgovorili na napad iz porodilišta, ali je ono veæ odavno bilo ispražnjeno. Nijedno novoroðenèe, niti porodilja, niti bilo ko od medicinskog osoblja nije bio povreðen, jer su ranije svi bili evakuisani.

Još drastièniji sluèaj desio se sa Institutom za rehabilitaciju Ilidža. Dan ranije, ne seæam se taèno datuma, pripadnici Patriotske lige, odnosno zelenih beretki iz naselja Hrasnica, uneli su oružje na treæi sprat Instituta. Neki od ovih pripadnika su se presvukli u bolesnièku odeæu, a sutradan druga grupa je došla u belim mantilima i pucajuæi sa treæeg sprata Instituta ubili su oko 20 Srba u parku.

Srbi su kasnije zapalili treæi sprat, ali nije bilo ranjenih bolesnika. Oni su bili spušteni na prvi sprat i u prizemlje.

U više navrata sam bio i svedok kada su granate padale u krug bolnice ’ Koševo’ . Dva puta su pogodile Traumatološku kliniku u mojoj neposrednoj blizini. Meðutim, to se uvek dešavalo posle niza ispaljenja od strane muslimanske vojske koja je pucala ispred Traumatološke klinike, gde je bila smeštena nekakva njihova škola i mi smo se kasnije uvek sklanjali èim bi oni poèeli iz te škole da pucaju prema srpskim položajima. Klinika je udaljena od graðevinskog fakulteta gde je bila ta njihova škola oko 15 m.

Jedna komanda Patriotske lige nalazila se u podrumu i prizemlju Stomatološkog fakulteta, kao i u veæini škola i obdaništa..."

1.2. Svedok 344/96-2, lekar hirurg, koji je roðen u Sarajevu, gde se i školovao i gde je radio u Klinièkom centru Koševo kao lekar specijalista, svedoèi:

"...Ja sam se posvetio svojoj struci, a politikom se nisam bavio.

Krajem februara i poèetkom marta 1992. godine u Traumatološkoj klinici u Sarajevu leèen je Juka Prazina, i u vreme njegovog leèenja klinika je praktièno bila okupirana, pod kontrolom njegovih naoružanih ljudi. Uslovi za rad bili su otežani a u pojedinim trenucima i nepodnošljivi. Èesto se èula pucnjava, a po hodnicima klinike kretali su se naoružani pripadnici njegovih formacija.

Poèev od 4. marta 1992. godine klinièki centar bio je pod potpunom kontrolom zelenih beretki. Na ulazu Klinièkog centra, u samom krugu, na zgradama i na krovovima videli su se naoružani ljudi koji su nas lekare zaustavljali, legitimisali i maltretirali. Vrlo èesto u krugu bolnice oni su pucali. Zbog èeste pucnjave veæina pacijenata provodila je dane u trpezarijama ili hodnicima, jer su èesto projektili uletali u bolesnièke sobe. Poèetkom aprila 1992. godine jedna lekarka je ranjena u nogu prilikom odlaska u operacionu salu.

Sve je to dovodilo do nesigurnosti pacijenata i osoblja, tako da su pacijenti koji su bili srpske nacionalnosti oseæali strah i ugroženost i tražili naèin kako da izaðu iz bolnice..."

1.3. Svedok 344/96-3, lekar, specijalista iz Sarajeva, svedoèi:

"...Pripadnici ’ Zelenih beretki’ u 1992. godini koristili su objekat deèje bolnice "’ Jezero’ u Sarajevu za borbena dejstva, pošto su oprema i kadrovi, kao i pacijenti iz bolnice, prethodno bili iseljeni...".

1.4. Svedok 420/96, pravnik iz Sarajeva, svedoèi:

"...Dana 25. maja 1992. godine sreli smo našu susedku V., lekarku na Deèijoj klinici, koja nam je rekla da su toga dana muslimani zauzeli porodilište i Deèiju kliniku, da su sve pacijente iselili i pripremili se da odatle dejstvuju prema srpskim položajima, upozoravajuæi nas da izbegavamo da prolazimo tuda jer je opasno.

Meðutim, mi smo prošli pored porodilišta i Deèije klinike i videli smo da su muslimani stvarno bili zauzeli ove objekte, postavili mitraljeska i snajperska gnezda i blokirali sve prilaze...".

1.5. Svedokinja 426/96-48, koja je do 6. maja 1992. godine bila glavna medicinska sestra u bolnici za grudne bolesti Koševo, u Sarajevu, kada je pobegla iz Sarajeva, svedoèi:

"...U februaru ili martu 1992. godine, Juka Prazina je došao na leèenje u Traumatološku kliniku pored zgrade u kojoj sam i ja radila. Pošto sam ja tamo èešæe navraæala i poznavala osoblje, saznala sam da je kod njih smešten Prazina. Zgrada Klinike je bila obezbeðena njegovim ljudima, koji su nosili oznaku ’ Zelenih beretki’ i bili su naoružani do zuba. U Traumatološku kliniku mogli su da uðu samo ljudi koje su oni pustili i u koje su oni imali poverenje.

Ti ljudi koji su èuvali Prazinu onemoguæavali su medicinskom osoblju da uðe u te prostorije i da obavlja svoje redovne dužnosti. Oni su zauzeli jedno krilo Traumatološke klinike u koji niko nije imao pristupa, èak ni medicinsko osoblje iz drugih odelenja. U to sam se i ja lièno uverila...

1.6. Svedok 569/96-2, lekar koji je živeo i radio u Sarajevu do kraja 1993. godine, svedoèi:

"...U Sarajevu su zloupotrebljavane medicinske ustanove za vojne potrebe: klinièka bolnica ’ Jezero’ u kojoj je u to vreme bilo opremljeno gradsko porodilište, klinika za ginekologiju i klinika za deèje bolesti, koje su se nalazile blizu linije razdvajanja. Zbog takvog položaja muslimanska vojska je zauzela bolnicu ’ Jezero’ i instalirala svoje uporište odakle su pucali na Srbe i srpske položaje..."

1.7. Svedok 391/96, koji je bio ranjen 12. maja 1992. godine, na ulici u Sarajevu, nakon èega je prebaèen u Ortopedsku kliniku bolnice "Koševo", navodi:

"... Bio sam oèevidac kada su u krugu bolnice, u kojoj sam se nalazio na leèenju, bili postavljeni minobacaèi kalibra 120 mm iz kojih su pripadnici muslimanske vojske vršili dejstva po srpskim položajima..."

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

2. ZLOUPOTREBA MEDICINSKIH USTANOVA

U SVRHU ZATVARANjA SRBA

2.1. Svedok 281/96-1, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu, svedoèi:

"...Kada je bio napad na kolonu u Dobrovoljaèkoj ulici ja sam vodio dežurnu ekipu na Traumatološkoj klinici. Dovezli su dosta teško ranjenih pripadnika JNA.

Pripadnici ’ Zelenih beretki’ zaustavili su vojna vozila, otvarali vrata i pucali u oficire i vojnike. Tako je ubijen pukovnik dr Raduloviæ, naèelnik saniteta vojne oblasti. Oni koji su uspeli da iskoèe iz vozila, ubijani su na ulici jer su napadaèi bili postavljeni sa obe strane ulice.

Posle operacije ti ranjenici su premešteni na drugo odelenje Urološke klinike. Pripadnici muslimanske Patriotske lige ulazili su u sva bolnièka odelenja bez znanja lekara i odvodili pojedine ranjenike prema svom nahoðenju, ne vodeæi pri tome raèuna o njihovom zdravstvenom stanju.

Odvedeni su na posebno odelenje na Urološkoj klinici. Njih više nisam video, a tamo na Urološkoj klinici nikakav kontakt sa njima nismo mogli da ostvarimo i o njihovoj sudbini ništa ne znam.

Na poèetku rata u krugu bolnice sreo me je S., musliman, pravnik koga sam ja pre rata operisao i pozvao me da doðem kod njega na kafu. Poveo me je u upravnu zgradu klinièkog centra. To je niska zgrada sa prizemljem i jednim spratom sa velikim atrijumom. Na tom ulazu su bile stavljene visoke rešetke od strane muslimana. Pre rata tih rešetki nije bilo, a u tom atrijumu sam primetio pedesetak zatvorenih ljudi koji su stajali ili hodali. S. mi je potvrdio da je to zatvor i uglavnom su to bili ljudi starijeg doba. Meðu njima nisam video mladiæe.

Cenim da je tu bilo izmeðu 120-150 uhapšenih. Ja sam tri do èetiri puta išao u tu zgradu. U avgustu ili septembru 1992. godine zatvor je ispražnjen. Ja lièno ne znam gde su ovi ljudi odvedeni, ali se govorilo da su pobijeni pred sportskim centrom ’ Zetra’ ..."

2.2. Svedok 344/96-2, lekar hirurg, koji je roðen u Sarajevu, gde je radio u Klinièkom centru Koševo, svedoèi:

"...Poèev od 4. marta 1992. godine klinièki centar bio je pod potpunom kontrolom zelenih beretki. Na ulazu Klinièkog centra u samom krugu, na zgradama i na krovovima videli su se naoružani ljudi.

Sa pristizanjem prvih ranjenika, meðu kojima je bilo i Srba, veæ se oseæala netolerantnost prema ranjenicima koji su srpske nacionalnosti. Isti su doživljavali neprijatnosti od naoružanih pripadnika zelenih beretki. Na osnovu neobjavljene odluke, a po verovatnom nareðenju muslimanskih vlasti pristigli su srpski ranjenici i smešteni su na odreðeno odelenje na Urološkoj klinici. Ti ranjenici su grupisani na jedno mesto sa vrlo oskudnom medicinskom pomoæi i bili su izloženi stalnoj torturi od strane tih naoružanih grupa. Pacijentima - Srbima koji su odvedeni na Urološku kliniku izgubio se svaki trag..."

2.3. Svedokinja 426/96-48, koja je bila glavna medicinska sestra u bolnici za grudne bolesti Koševo, u Sarajevu, svedoèi:

"...Muslimanski vojnici su dolazili u bolnicu i iz nje odvodili pojedine ranjenike, koji se više nisu vraæali. To su èinili uglavnom pripadnici grupe Juke Prazine.

Seæam se da su u bolnicu doveli jednog deèaka od 14 godina, srpske nacionalnosti, koji se zvao S. On je nožem bio povreðen u predelu grudnog koša. Imao je mnoštvo uboda od leteæih igala u predelu lica i u predelu ušnih školjki. Njega su muslimanski vojnici optuživali da je snajperista. Muslimanski vojnici su ga jedne noæi odveli na Urološku kliniku, gde je veæ bio formiran zatvor.

Poèetkom maja je na Urološkoj klinici formiran zatvor u kome se nalazio profesor Ž.M. koga sam htela da posetim. Meðutim, vojnici, koji su èuvali ulaz išamarali su me i psovali su mi majku srpsku..."

2.4. Svedok 569/96-2, lekar koji je živeo i radio u Sarajevu do kraja 1993. godine, svedoèi:

"...Urološka klinika u Sarajevu bila je u maju 1992. godine pretvorena u zatvorsku bolnicu. Razlog za takvo opredeljenje bio je u èinjenici da su u Urološkoj klinici mahom bili zaposleni ljudi iz stranke SDA i kao takvi bili su ljudi od poverenja.

Na poèetku rata dekretom kriznog štaba na Urološkoj klinici za direktora je postavljen Mustafa Hiroš istaknuti èlan stranke SDA i njihov poverljivi èovek, iako je bilo i drugih kvalifikovanijih lekara od njega..."

2.5. Svedok 341/96-1, student iz Sarajeva, svedoèi:

"...Preko puta naše zgrade u Sarajevu u ulici Hasana Brkiæa, u obdaništu ’ Iskrica’ bio je glavni štab Juke Prazine, a u blizini su bile i prostorije Stomatološkog fakulteta, gde je bila stacionirana vojna formacija Adnana Solakoviæa, koji je pre rata bio kriminalac, a bio je pomoænik Juke Prazine. To je bila mudžahedinska jedinica, a razlikovali su se po tome što su nosili na glavi fesove.

U obdaništu i na Stomatološki fakultet odvoðeni su mnogi Srbi i tamo su bili prebijani. Glavni egzekutor u obdaništu ’ Iskrica’ bio je Nervin Uzunoviæ, zvani ’ Šok’ , star oko 40 godina, tetoviran, plav. Za njega sam èuo da je prilikom povlaèenja JNA iz Sarajeva streljao 7 vojnika, kao i da je svojoj ženi za roðendan donosio iseèene srpske uši i noseve..."

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

3. ZLOUPOTREBA MEDICINSKIH USTANOVA

PRI LECENjU SRBA

3.1. Svedok 281/96-1, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu, svedoèi:

"...Prvih dana rata na drugom odelenju Urološke klinike formirana je nekakva bolnica od strane Patriotske lige gde su odvoðeni teško povreðeni Srbi.

Srpski personal tamo nije imao pristup. Lièno znam da su 24 sata posle teške operacije odveli iz intenzivne nege Traumatološke klinike na to odelenje naèelnika doma JNA u Sarajevu, ranjenog u Dobrovoljaèkoj ulici. Ja sam ga operisao, da bi odmah posle toga pored njega bio postavljen stražar sa automatskim oružjem koji je bio rentgen-tehnièar sa Radiološkog instituta. Narednog dana je odveden sa klinike i ja ga više nisam video.

Obezbeðenje na tom odelenju vršio je i jedan penzionisani policajac sa Bjelava zvani ’ Mujica’ , koji je bio veoma surov.

Želeo bih da ukažem i na ponašanje jednog broja lekara muslimana prema povreðenim Srbima. Mnogi su umrli zbog neukazivanja pomoæi, naroèito nedavanja krvi ili beskonaènog odlaganja operacija. U tome su prednjaèili: dr Esad Èibo, ortoped, Naim Kadiæ, neurohirurg, sada muslimanski ambasador u Kuvajtu, doktorka Ljuboviæ, neurohirurg, dr Ešref Bešliæ, sa Klinike za abdomenalnu hirurgiju, dr Ferzad Bilal, anesteziolog, šef Centra za anesteziju na poèetku rata, dr Kemal Drnda, glavni hirurg, dr Muhamed Gavrankapetanoviæ, neurolog, dr Feriz Gavrankapetanoviæ, traumatolog, dr Amira Duliæ, anesteziolog, dr Fakica Bušiæ, otorinolaringolog.

Posebno bi hteo da istaknem veoma surovo ponašanje nekog Topiæa koga su nazivali ’ Topa’ , vlasnika kafiæa na Alipašinom Polju, koji je kasnije imenovan za vojnog atašea negde u Nemaèkoj. On je lièno sa svoja dva pratioca ulazio u operacionu salu, dok sam ja operisao jednog povreðenog vojnika - Srbina. Digli su ga sa stola, mene su odgurnuli i pred salom su odmah poèeli da ga tuku, nakon èega su ga odveli u meni nepoznatom pravcu..."

3.2. Svedokinja 426/96-48, medicinska sestra u bolnici za grudne bolesti Koševo u Sarajevu, svedoèi:

"...U bolnici su poèeli da uskraæuju hranu zaposlenom srpskom osoblju, dok je osoblje muslimanske nacionalnosti dobijalo hranu. Takva vrsta diskriminacije je èinjena i prema bolesnicima srpske nacionalnosti: na primer, u jednom krevetu je ležao musliman koji je dobijao hranu, a u drugom krevetu, do njega, Srbin koji nije dobijao hranu.

Isti postupak se primenjivao i kad se radilo o davanju lekova. Lekari muslimani su jednostavno Srbe iskljuèivali sa terapije i nisu im davali lekove, a muslimani su posebno dobro tretirani. Lekari muslimani otpuštali su Srbe i pre njihovog izleèenja, jer je trebalo osloboditi bolnicu za prijem bolesnih muslimana.

Kada je u Sarajevu napadnuta kolona JNA, u bolnicu je dovezeno nekoliko ranjenih vojnika JNA. Tim vojnicima nije ukazivan odreðeni tretman koji su dobijali muslimani. Nisu im davani odgovarajuæi lekovi, niti su vršeni odreðeni hirurški zahvati. Sigurna sam da im nije davana ni transfuzija, iako je ona bila potrebna.

Pripadnici ’ Zelenih beretki’ su se slobodno kretali po bolnici. Ulazili su u sobe i u operacione sale za vreme operacija. Ti vojnici su pretili lekarima srpske nacionalnosti.

U bolnicu su èesto iz Centralnog zatvora dovodili ljude srpske nacionalnosti, koji su bili isprebijani do te mere da se nisu mogli prepoznati. Muslimanski vojnici, koji su ih dovodili, nisu dozvoljavali da oni budu zadržani na leèenju u bolnici, veæ su odmah zahtevali da ih pregledamo i vratimo nazad. Seæam se da je meðu tim ljudima bio jedan inženjer iz Hrasnog, koji je bio strahovito prebijan.

Poslednjih dana mog boravka u bolnici, bolnièke vlasti više nisu dozvoljavale da se primaju ranjeni i bolesni Srbi, govoreæi da je bolnica samo za muslimane, a ne i za Srbe...."

3.3. Svedok 569/96-2, lekar koji je živeo i radio u Sarajevu do kraja 1993. godine, svedoèi:

"...Vojnici JNA koji su bili povreðeni u Dobrovoljaèkoj ulici kada je napadnuta kolona JNA bili su dovedeni na Urološku kliniku na leèenje. Ja nisam nikoga leèio jer nama Srbima nije bilo dozvoljeno da ih leèimo veæ su to radili muslimani..."

3.4. Svedok 281/96-6, penzionerka iz Sarajeva, navodi:

"...Ja sam bila ranjena od granatiranja u dva maha, krajem 1992. i poèetkom 1993. godine. Prvi put sam bila ranjena u levu ruku i pomoæ sam zatražila u ambulanti u Starom Gradu. Kada su lekari i ostalo osoblje videli da sam Srpkinja bili su veoma grubi prema meni i još više mi povredili ranu, ne pružajuæi adekvatnu pomoæ zbog èega sam pala u nesvest. Kada sam došla k sebi bili su cinièni prema meni i podsmevali su mi se.

Drugi put sam bila teže ranjena u predelu desne noge, ali sam zbog ranijeg postupanja muslimanskog medicinskog osoblja izbegavala da tražim lekarsku pomoæ. Obratila sam se medicinskoj službi UNPROFOR-a, ali prevodioci muslimani nisu dozvolili da se kod njih leèim. Zbog toga mi se stanje dosta pogoršalo pa je bilo dovedeno u pitanje i amputiranje noge..."

3.5. Svedok 163/96, dekan Medicinskog fakulteta u Sarajevu, svedoèi:

"... Od poèetka rata pripadnici zelenih beretki preuzeli su kompletan nadzor i vlast nad klinièkim centrom na Koševu i na Urološkoj klinici gde su formirali zatvorsku bolnicu gde su muslimanski vojnici dovodili i tu držali za njih sumnjive pacijente sa ostalih odelenja..."

3.6. Svedok 478/96-31, inženjer iz Sarajeva, roðen 1956. godine, svedoèi:

"...Oko deset puta bio sam privoðen u muslimanske zatvore, koji su bili locirani u podrumskim prostorijama. Poslednji put sam priveden 01. juna 1993. godine u prostorije Komande protivoklopne èete na Trgu junaka socijalistièkog rada. Poèeli su da me tuku. Izgubio sam svest. Kad sam došao k sebi, video sam da se nalazim u bolnici u naselju Dobrinja 2. Imao sam dve otvorene rane na glavi i bio sam sav krvav po telu. Na levoj ruci sam imao prsten, koji je jedna medicinska sestra pokušala silom da mi skine, ali u tome nije uspela jer sam se ja u tom trenutku probudio. Ona mi je tom prilikom povredila prst, tako da i sada nosim vidan ožiljak...".

3.7. Svedok 675/94, koji je bio ranjen i 18. aprila 1992. godine prebaèen u Taumatološku bolnicu u Sarajevu, navodi:

"...U bolnici sam primetio da se prema meni postupa na drugaèiji naèin u odnosu na ostale bolesnike, pa sam zakljuèio da to zbog toga što sam srpske nacionalnosti. Medicinske sestre u bolnici su me stalno pitale koje sam nacionalnosti. Nisam dobijao propisanu terapiju, niti su mi previjali ranu. Kada su lekari, koji su bili Srbi, bili u viziti, u njihovom prisustvu sam dobijao potrebne lekove i previjali su mi ranu.

Zbog neredovnog previjanja rane na nogama su mi se inficirale.

Jednog dana sam primetio pripadnike muslimanske vojske koji su išli od sobe do sobe i beležili imena bolesnika srpske nacionalnosti.

04. jula 1992. godine èetiri muslimanska vojnika su došla u sobu u kojoj sam se nalazio i naredili mi da odmah ustanem i krenem sa njima. Pošto sam se kretao uz pomoæ štaka, poneo sam ih, kao i lekove i pribor za liènu higijenu, na šta su mi oni kazali da mi ništa od toga neæe biti potrebno. Uspeo sam samo da zgrabim štake, pre nego što su mi stavili lisice na ruke i uveli me u policijsku maricu. Tu su me èetiri vojnika tukla, da bi nakon toga bio odveden u Centralni zatvor u Sarajevu..."

3.8. Svedok 665/95 navodi:

"...Dok smo ležali u Dobrovoljaèkoj ulici èula se pucnjava iz automatskog oružja i ja sam osetio jak bol u laktu leve ruke. Pucao je, sa udaljenosti od 2 m, na nas èovek star 40-50 godina koji nam je naredio da legnemo i koji nas je razoružao sa grupom pripadnika ’ Zelenih beretki’ .

Odveden sam u bolnicu Koševo, gde sam zadržan do 11. maja 1992. godine, kada sam razmenjen.

Prilikom prijema u bolnicu Koševo pretresena mi je garderoba, pa je kod mene u džepu pronaðen manji nož koji sam koristio za otvaranje konzervi. Tim nožem mi je jedna od sestara nanela povredu, tako što me je gaðala u leða i napravila mi ubodnu ranu dubine oko 2 cm. Ona mi je pretila da æe me ubiti, a takoðe mi je pretio da æe me ubiti i jedan muslimanski vojnik. To je bio vojnik sa puškom koji me je èuvao na hirurškom odelenju..."

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

3.9. Svedok 59/96, koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u Sarajevu i koji je ranjen 03. maja 1992. godine u Dobrovoljaèkoj ulici u Sarajevu, svedoèi:

"...Kada je u jednom momentu u Dobrovoljaèkoj ulici kolona stala sa svih strana su izašli naoružani muslimani sa uperenim automatskim oružjem u nas vièuæi da se predamo, što smo mi i uèinili izašavši iz vozila. Mi smo iz vozila izašli goloruki jer smo u vozilima ostavili oružje. Tada je nastala pucnjava. U nas su pucali muslimani sa svih strana. Tada je poginulo dosta vojnika. Video sam da padaju mrtvi, a onda sam i ja bio ranjen u levo rame i ruku, pa sam pao.

Nas zarobljene koji smo bili ranjeni odveli su u bolnicu Koševo. To pružanje pomoæi više je bilo muèenje nego pružanje pomoæi. Rane su nam šili namerno bez ikakve anestezije. Udarali su nas po ranama, psovali, vreðali i maltretirali. Odmah su tu u bolnici oformili neki istražni punkt gde su nas saslušavali, tukli, muèili, otvarali nam ušivene rane. To ja nisam video ni u najcrnjim filmovima. Mnogi su tu umrli. Mnogi su padali u nesvest, ali niko im po nekoliko sati nije pružao nikakvu pomoæ. Video sam da su u bolnici neke ranjenike ubili. Najviše su muèili poruènika P., nad kojim su se iživljavali...".

3.10. Svedok 304/96, koji je boravio u bolnici "Koševo", juna 1992. godine, navodi:

"...U bolnici ’ Koševo’ su me tretirali kao zlikovca. Nisu hteli da mi ukažu pomoæ, a intervencije su vršili bez anestezije, iako sam ja bio ranjen u predelu glave i ruke.

Jedan od lekara, kada sam mu rekao da mi je prva pomoæ ukazana od strane arapina Aziza, rekao je da mi više ne treba vršiti nikakve intervencije.

Dok sam bio u ovoj bolnici vezivali su me užetom i gurali su mi cev automata u usta. Iz bolnice su me prebacili u Centralni zatvor...".

3.11. Svedok 391/96, koji je bio ranjen 12. maja 1992. godine, na ulici u Sarajevu, gde je živeo, svedoèi:

"... Odmah sam bio prevežen u Ortopedsku kliniku bolnice Koševo, gde sam istog dana operisan. Prvih dana prema meni je postupak bio korektan, sve do odlaska dr Milièeviæa sa klinike 20. maja 1992. godine. Nakon toga odnos osoblja prema bolesnicima srpske nacionalnosti je bio grozan.

Mnogi Srbi su od strane osoblja klinike ugušeni jastucima na krevetima, gde su ležali nepokretni, a neki od njih su zadavljeni. Takoðe sam èuo da su pojedinim ranjenim Srbima davali pogrešne injekcije od èega su kasnije umrli.

Zato je bio najodgovorniji dr Æeba, koji je došao na mesto dr Milièeviæa.

Zbog ovakvog stanja na klinici ja sam 9. juna pobegao iz bolnice na štakama..."

3.12. Svedok 540/95 je kao oficir bivše JNA 3. maja 1992. godine trebao da napusti Sarajevo, ali je u Dobrovoljaèkoj ulici, kada je napadnuta kolona vozila bivše JNA, teško ranjen u nogu, nakon èega je prevezen u bolnicu na Koševu. On navodi:

"...U bolnicu je došao jedan muslimanski oficir u èinu majora, koji mi je oduzeo liènu kartu i pokušao da me udari kundakom. Pri odlasku je rekao bolnièkom osoblju i uniformisanim stražarima da me dobro èuvaju.

Uz psovke i maltretiranja oduzete su mi i sve ostale liène stvari, koje mi nikada nisu vraæene.

Za sve vreme boravka u bolnici bio sam pod stalnom prismotrom naoružanih pripadnika muslimanske vojske, koji su po èitavu noæ ulazili u sobu u kojoj sam ležao, kao i drugi ranjeni pripadnici JNA, pa su repetirali oružje i pevali nam pesme ’ Spavajte, spavajte èetnici’ .

Iako su nas lekari redovno obilazili, morali smo da insistiramo da nam menjaju zavoje, a nikakvu bolesnièku negu nismo imali. Od hrane smo dobijali samo jedan obrok dnevno od oko 100 grama variva sa dva mala parèeta dvopeka i èašu èaja.

Zarobljeni pripadnici JNA, koji su ležali ranjeni u ovoj bolnici, bili su odvoðeni u posebnu sobu, gde su saslušavani. Prilikom jednog saslušanja pripadnici muslimanske vojske su iz bolesnièke sobe odveli u nepoznatom pravcu naèelnika Doma JNA u Sarajevu..."

3.13. Svedok 454/95-8 navodi:

"...Ranjen sam 3. maja 1992. godine u Dobrovoljaèkoj ulici u Sarajevu, kada sam se sa kolonom vozila bivše JNA povlaèio iz kasarne u Lukavcu. Zadobio sam dve prostrelne rane na nozi.

Muslimani su me odmah kombijem prebacili u bolnicu Koševo gde sam stigao oko 19.00 èasova. Medicinskom osoblju smo predstavljeni kao èetnici, te se medicinsko osoblje prema nama - ranjenim pripadnicima JNA odnosilo krajnje nehumano.

Previli su me tek u 23.30 èasova, mada sam ih molio da me previju što pre, jer sam veæ bio izgubio dosta krvi.

U bolnici sam ostao do 12. maja 1992. godine i za vreme imao sam dve operacije, ali pošto su obe bile bez anestezije trpeo sam strahovite bolove.

Za tih 8 dana izgubio 15 kg telesne težine. U bolnicu su svaki dan dolazili naoružani vojnici i civili koji su ispitivali ranjenike..."

3.14. Svedok 623/95 navodi:

"...Prilikom napada na kolonu JNA koja se u Sarajavu 3. maja povlaèila iz kasarne na Lukavici, u Dobrovoljaèkoj ulici je ranjen jedan broj pripadnika JNA, koji su nakon toga prebaèeni u bolnicu na Koševu. Zajedno sa mnom u bolnicu je prebaèen Ivica Simiæ, kome se posle toga gubi svaki trag. Prilikom prijema u bolnicu bio je svestan i njegovo zdravstveno stanje nije ukazivalo na to da mu je život u opasnosti.

Zarobljene vojnike koji su bili ranjeni i smešteni u ovoj bolnici, èuvali su pripadnici Teritorijalne odbrane BiH..."

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

4. MALTRETIRANjE MEDICINSKOG OSOBLjA

SRPSKE NACIONALNOSTI

4.1. Svedok 344/96-2, lekar hirurg iz Sarajeva, svedoèi:

"...Poèev od 4. marta 1992. godine klinièki centar bio je pod potpunom kontrolom zelenih beretki. Na ulazu Klinièkog centra u samom krugu, na zgradama i na krovovima videli su se naoružani ljudi koji su nas lekare zaustavljali, legitimisali i maltretirali.

Poèetkom aprila 1992. godine jedna lekarka je ranjena u nogu prilikom odlaska u operacionu salu.

U svako doba dana i noæi naoružana lica su vršila prepade na zdravstvene radnike, postavljajuæi im razna pitanja, tražeæi oružje i lica koja navodno daju signale srpskim položajima. Pripadnike srpske nacije su nazivali èetnicima i bandom.

Mene su 8. aprila 1992. godine, kada sam bio dežuran, oko 24 sata tri naoružana lica, pripadnici zelenih beretki, zaustavili i napali da navodno dajem signale sa naše klinike. U jednom trenutku mislio sam da æe me ubiti. Iz ove situacije izvukao sam se zahvaljujuæi svojoj prisebnosti i sestri V. koja je bila izuzetno hrabra..."

4.2. Svedokinja 426/96-48, iz Sarajeva, svedoèi:

"...Jedne noæi u toku dežurstva došla je jedna grupa od 6 vojnika ’ Zelenih beretki’ , koji su mi naredili da sa njima poðem do magacina. Tu su poèeli da me hvataju za uniformu i da je cepaju. Pokušali su da me siluju, ali je u tom trenutku pala jedna granata u blizini i oni su se razbežali.

Pripadnici "Zelenih beretki" su se slobodno kretali po bolnici. Ulazili su u sobe i u operacione sale za vreme operacija. Ti vojnici su pretili lekarima srpske nacionalnosti.

Poèetkom maja je na Urološkoj klinici formiran zatvor i mene su vojnici koji su èuvali ulaz, išamarali i govorili mi da sam kurva srpska, ne dozvoljavajuæi mi da posetim mog profesora.

Rano ujutru 6. maja 1992. godine pozvao me je dr Mehmedalija Budalica, koji je bio prisutan kad su me muslimanski vojnici napali i pokušali da me siluju. On mi je tada, kada sam zatražila zaštitu od njega, rekao da je ’ došlo njegovih pet minuta’ . Interesovao se gde je moja kæerka, koja je neposredno pre toga, pobegla iz Sarajeva. Kada sam mu rekla da je u Sarajevu, on je rekao: ’ Kako je to moguæe kad je mi nigde nismo pronašli?’

Ja sam posle toga iskoristila priliku da pobegnem kuæi. Iste veèeri su došli muslimanski vojnici, pretresli mi stan i odneli sve što ih je interesovalo. Posle njegovog odlaska, ja sam noæu pretrèala preko ulice i preko barikada na drugu stranu ulice, koju su držali srpski vojnici.

Tako sam izašla iz Sarajeva..."

4.3. Svedok 649/96, penzioner koji je živeo u Sarajevu, svedoèi:

“... U junu 1992. godine sam od dr Zeèeviæ, upravnice Doma zdravlja c Omer Masliæc na Dolac Malti u Sarajevu, èuo da joj je rukovodstvo SDA uputilo dopis da odmah otpusti sve zaposlene pripadnike srpske nacionalnosti, koji su zaposleni u ovom Domu zdravlja. Ono to nije mogla da prihvati, ubrzo se razbolela i umrla. Posle njene smrti su dvi Srbi otpušteni iz ovog Doma zdravlja...”

4.4. Svedok 803/95-1, profesor Univerziteta u Sarajevu svedoèi:

"...Ja sam roðen u Sarajevu, gde sam i živeo do kraja 1992. godine. Moja porodica je jedna od najstarijih srpskih porodica u Sarajevu, gde sam imao i porodiènu kuæu.

Bio sam zaposlen u Urološkoj klinici u Sarajevu na mestu direktora klinike. Kad je proglašena samostalnost Bosne i Hercegovine u aprilu 1992. godine kod mene u kancelariju su došle moje kolege muslimani dr Mustafa Hiroš i dr Mugadin Bušatliæ i naredili mi da napustim kancelariju sa obrazloženjem da ja ne mogu više da budem direktor jer sam Srbin. Tom prilikom nisam dobio nikakvo pismeno rešenje u vezi mog smenjivanja. Od tada direktor klinike je bio dr Mustafa Hiroš.

Od poèetka rata u moj stan su 11 puta dolazili pripadnici muslimanskih zelenih beretki i vršili pretres.

Prvi put su došla trojica uniformisanih pripadnika sa oružjem i izvršili pretres stana sa obrazloženjem da traže oružje. Ja sam od oružja imamo samo jedan stari trofejni revolver za koji sam imao urednu dozvolu i taj revolver sam im predao. Meðutim, pored toga oni su mi oduzeli 4-5.000. DEM, porodièni nakit koji je pripadao mojoj majci, garderobu i druge stvari koje su im se svidele.

Posle toga pretres se ponavljao još desetak puta i svaki put sa istim obrazloženjem. Meðutim, nijedanput nisu imali pismeni nalog za pretres moga stana..."

5. ZLOUPOTREBA MEDICINE

U PROPAGANDNE SVRHE

5.1. Svedok 779/95, lekarka iz Sarajeva navodi:

...Sredinom aprila 1992. godine radio "M" koji je bio veoma popularan u Sarajevu, èitav dan je panièno obaveštavao graðane Sarajeva da u Varešu umire jedno dete u dijabetièkoj komi jer mu nedostaje insulin. Po tom izveštaju insulin nije mogao biti dostavljen u Vareš jer su Srbi opkolili grad i presekli komunikacije.

Ja sam, saznavši za tu prièu, zamolila jednog mog prijatelja da ode do klinike gde sam radila i uzme insulin, a zatim da ga odnese na železnièku stanicu i preda mašinovoði, koji je toga dana vozio za Zenicu. O tome sam obavestila lekare u Varešu i rekla im da saèekaju voz i uzmu insulin, što je bez problema obavljeno i dete je bilo spašeno.

Oèigledno je da je ovaj sluèaj trebalo da posluži u svrhu satanizacije Srba, jer Vareš uopšte nije bio opkoljen. Toga dana voz je normalno saobraæao izmeðu Sarajeva i Zenice, kao i autobus izmeðu Zenice i Vareša.

Neznajuæi za ovo na pomenutoj radio stanici i dalje su ponavljali apel za pomoæ detetu u Varešu, da bi im na kraju stigao odgovor iz Vareša da je sve u redu, nakon èega su oni prosto zanemeli..."

5.2. Svedok 281/96-1, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu, svedoèi:

"...U leto 1993. godine ja sam na molbu jedne Švajcarkinje proverio procenat primljenih Srba u bolnice u Sarajevu. Obzirom da hrvatska i srpska imena nisam mogao uvek da razlikujem, ja sam ih svrstao u istu grupu i od svih primljenih u bolnice Srba i Hrvata je bilo 10,2% u vreme kada se tvrdilo da je u gradu Srba i Hrvata bilo 38%. Inaèe, za svo vreme rata Srbi su smeli da se obrate za pomoæ samo malobrojnim lekarima Srbima i po nekom muslimanu.

Hteo bi posebno da istaknem jednu izjavu dr Dževada Softiæa, profesora ginekologije koji je u mojoj kancelariji na klinici rekao sledeæe: ’ Èetiri žene su mi upuæene na prekid trudnoæe, jer su sve navodno silovane od Srba. Kada sam ih pitao ko vas je silovao i gde, svaka je izjavila da nije silovana, ali im je reèeno da to kažu jer æe iz toga imati odreðene privilegije’ .

Napominjem da su to sve bile muslimanke, a i lekar koji ih je pitao je bio musliman..."

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

.3. Svedok 569/96-2, lekar koji je živeo i radio u Sarajevu do kraja 1993. godine, svedoèi:

"...Klinièka bolnica ’ Jezero’ se nalazila blizu linije razdvajanja. Zbog takvog položaja muslimanska vojska je zauzela bolnicu ’ Jezero’ i instalirala svoje uporište odakle su pucali na Srbe i srpske položaje sa druge strane linije razdvajanja sa ciljem da se Srbi izazovu da uzvrate na provokacije iz bolnice, da bi se na taj naèin stvorila slika o Srbima kao da oni napadaju bolnice. To je korišæeno radi satanizacije Srba i stvaranja iskrivljene medijske slike. Posle svake takve provokacije usledila bi kampanja na njihovoj televiziji o navodnom ponašanju Srba, ne pokazujuæi, naravno ko je to zapoèeo..."

INDICIJE O IZVRŠIOCIMA:

Bešliæ dr Ešref, sa Klinike za abdomenalnu hirurgiju,

Bilal dr Berzad, anesteziolog, šef Centra za anesteziju na poèetku rata,

Budalica dr Mehmedalija,

Bušiæ dr Fakica, otorinolaringolog,

Gavrankapetanoviæ dr Muhamed, neurolog,

Gavrankapetanoviæ dr Fariz, traumatolog,

Drino dr Esad, sa Klinike za abdomenalnu hirurgiju,

Drnda dr Kemal, grudni hirurg,

Duliæ dr Amira, anesteziolog,

Kadiæ dr Naim, neurohirurg, sada muslimanski ambasador u Kuvajtu,

Konjhodžiæ Faruk, lekar neurohirurg,

Kusiæ Almir, zvani "Kinez", rukovodilac Službe bezbednosti u Univerzitetskom medicinskom centru,

doktorka Ljuboviæ, neurohirurg,

Sokoloviæ Adnan, pre rata kriminalac, pomoænik Juke Prazine, komandant mudžahedinske jedinice stacionirane na Stomatološkom fakultetu, gde su mnogi Srbi odvoðeni i tamo prebijani,

Æibo dr Esad, ortoped,

Hiroš dr Mustafa, urolog,

Hodžiæ dr Lutvo, pedijatar,

DOKAZ: 454/95-8, 540/95, 675/94, 623/95, 665/95, 779/95, 803/95-1, 59/96, 163/96, 281/96-1, 304/96, 341/96-1, 344/96-2, 344/96-3, 391/96, 420/96, 426/96-48, 478/96-31, 569/96-2,

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Podaci prikupljeni do decembra 1995. godine.

Na samom pocetku ratnih sukoba muslimani i Hrvati su stavili veliki broj objekata u funkciju logora za Srbe. Pripreme za namjenu odredjenih objekata u tu svrhu obavili su znatno ranije.

Najcesce su objekti zatocenja bili: podrumske prostorije vecih zgrada (hotela, skola, privatnih kuca, kafana, domova, magacina...), dotadasnji zatvori, kazneno-popravni domovi, kasarne. Uocljiv je i veci broj privatnih zatvora, koje su drzali eksponirani pojedinci. Sve to govori o jednom cilju neprijatelja - da se na svaki moguci nacin ponizava sve sto je srpskog porijekla.

Neduzni civili hvatani su masovno. Razlozi privodjenja ljudi pravdani su potrebama da se upucuju na “informativni razgovor”. Naravno, malo se ko sa tih “informativnih razgovora” vracao svojoj kuci. Uglavnom, svi su zatvarani i bili podvrgnuti neopisivim torturama. Optuzbe su bile proizvoljne i najcesce su glasile: “posjedovanje oruzja”, “saradnja sa neprijateljem”, “sluzenje u neprijateljskoj vojsci”, “podrivanje drzave Bosne i Hercegovine” i dr. Za takva “djela” nekima je presudjivano na licu mjesta, a nekima su odredjivane vremenske kazne zatvora u trajanju do 20 godina.

Talas sirenja mreze logora i mjesta u kojima su bili zatoceni Srbi odvijao se razlicitom dinamikom.

Na prostoru Posavine (opstine Brcko, Gradacac, Orasje, Samac, Odzak - Vukosavlje, Derventa, Brod, Doboj, Modrica) postojalo je 45 registrovanih logora. Najveci broj bio je na dijelu teritorije opstine Brcko (koja je bila pod kontrolom muslimana i Hrvata), cak 19. Sa oznakom gnusnih radnji nad srpskim civilima su i logori u Odzaku (Vukosavlju), narocito u naselju Novi Grad, gdje su masovno silovane srpske zene i djevojke, cak i maloljetnice. Izjava jedne od brojnih zatocenica u tom mjestu govori sve: “Jedne noci, oko 23 sata , dosla su osmorica polupijanih. Sve su nas tukli. Izveli su dvije djevojke. L.D. (15 godina) i S.D. (21 godinu). Obje su silovali. Bila je to grupa momaka iz Posavske Mahale i okolnih sela. Sebe su nazivali “vatrenim konjima”. Licno sam ih vecinu poznavala. Marijana Brnica posebno. Tovarili su zene u kamion i odvozili. Vracali su ih pred zoru, gole, izmrcvarene...” I u Srpskom Brodu (tadasnji Bosanski Brod), gdje su i poceli prvi ratni sukobi, pocinjeni su strasni zlocini nad srpskim stanovnistvom. U osam registrovanih logora, najgnusnija mucenja bila su klanja i silovanja. Musliman Alija Selimovic je priznao neke od tih radnji. Evo dijela njegove izjave: “Ja sam prvo usao u jednu kucu, zajedno sa Havic Enesom, Hodzic Becirom i Mujcin Age Senadom, gdje smo zatekli covjeka, zenu (staru oko 50 godina) i njihovu kcerku, staru 23 godine. Prvo smo svezali oca i majku, zatim smo pristupili silovanju njihove kcerke. Ja sam prvi silovao kcerku, dok su mi u tome pomagali Becir i Enes. Nakon mene silovala su je i ostala trojica.

Zatim smo pristupili silovanju njene majke. Potom sam ja zaklao majku, a Enes oca. Djevojku smo odveli u kombi koji je bio pun djevojaka, koje su odvozene u Slavonski Brod...” Ali to nije bio kraj njihovim zlocinackim akcijama. Oni idu dalje u potrazi za srpskom krvlju, pa Selimovic dalje kaze: “U toku ove akcije sjecam se da smo dosli u kucu Svjetlane Stanic ili Savic. U kuci smo zatekli Svjetlanu, koja je stara oko 20 godina, i cini mi se njenog muza ili brata i njenu majku. Prvo smo musku osobu izveli napolje i vezali za sljivu iza kuce. Nakon toga, Hodzic je odveo Svjetlaninu majku u drugu prostoriju, a ja i Havic smo u sobi silovali Svjetlanu. Potom je Svjetlanu silovao i Hodzic. Poslije silovanja Svjetlane, ja sam zaklao njenu majku, a zatim i Svjetlanu, poslije cega smo izasli napolje gdje sam zaklao Svjetlaninog muza ili brata koji je bio vezan za sljivu.”

U srednjoj Bosni (opstine Zenica, Zavidovici, Visoko, Kakanj, Zepce, Maglaj i Tesanj) registrovano je 35 logora. Najveci broj imala je Zenica (12), potom Visoko (10). Masovno zatvaranje Srba vrseno je u bivsem Kazneno-popravnom domu i dotadasnjem gradskom zatvoru u Zenici, te u ranijoj kasarni “Ahmet Fetahagic” u Visokom. Srpski zivalj sa tih prostora odvodjen je u logore bez posebne selekcije. Svi su bili unaprijed optuzeni za posjedovanje oruzja, sluzbu u neprijateljskoj vojsci i sl. Brojni su zivi svjedoci o zlostavljanjima u ovim kazamatima. Svi njihovi iskazi su vrlo dirljivi. Tesko je odabrati onaj koji je najupecatljiviji. Svaki pojedinac je imao svoju sudbinu, koja se razlikuje od drugih. Milan Mitrovic, jedan od prvih zatocenika i ljudi koji je sve to detaljno zabiljezio u svojoj publikaciji “Golgota Srba iz srednje Bosne”, izmedju ostalog, kaze: “Otvorise vrata i upalise svjetlo. Vidim dva kreveta i na njima leze dvije sredovjecne zene. Kad su napustili sobu, obje zene ustadose sa kreveta i zacudjeno pitaju ko me toliko unakazio. Ujutro sam kroz san cuo kako govore da su mi zjenice uske i da cu ostati ziv...” Dovodjenje zatvorenika u zenicke logore bilo je danonocno. O mracnim radnjama u tim zloglasnim celijama potvrdjuje i zlocin nad Slobodanom Bajicem, zemljoradnikom iz Visokog. On je u svojoj ispovijesti rekao i ovo: “Ranise mi kcer u stomak. Zgrabim je u narucje i ne znam kako iz Visokog da dodjem do zenicke bolnice. Oni na kapiji i u prijemnom odjeljenju oklijevaju da je prime na lijecenje. Dok vicem u pomoc, da mi spase dijete, medicinsko osoblje hladnokrvno prolazi. Vidim da mi dijete umire. Jos par minuta, vidim izdise. cvrsto sam je stegao uza se i zagrlio. Kad sam onako izgubljen zavikao: “Zlikovci, sto mi dijete ubiste ?”, pridje mi grupa policajaca. Mrtvo dijete otese iz zagrljaja, a mene svezase i ugurase u kola, te otpocese sa udarcima. Zaustavili su kola u kanjonu Babine rijeke. Tu su mi ispalili tri metka u moja stopala. Ne sjecam se kako su me odvezli u bolnicu. Sutradan, evo ih u bolesnicku sobu i sa vrata uzvikuju da sam ja poklao muslimansku djecu. cupali su mi zavoje sa nogu i konstatovali da “cetnik” nikada vise nece prohodati. Sve to ljekari su mirno posmatrali, a medicinske sestre se osmjehivale. Odatle sam kasnije prebacen u logor sa ranama na nogama i po tijelu. Tek nakon godinu dana sam saznao da mi je mrtvu kcer odnio ljekar Hrvat i sahranio u Kaknju, ali je potom morao napustiti zenicku bolnicu

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Podaci prikupljeni do decembra 1995. godine.

Hapsenja maloljetnih lica srpske nacionalnosti nisu bila rijetkost. Zatvorenici su pod optuzbom da su “cetnicki kuriri” privodjeni u logore. O tome uvjerljivo svjedoci dovodjenje u logor u Zenici djevojcice i djecaka iz Jezera kod Teslica. Djecak u dijelu svoje ispovijesti kaze: “Uhapsili su nas kod ovaca, pod optuzbom da smo “cetnicki kuriri”. Saslusala nas je muslimanska vojska. Iznudjivali su priznanja da smo sa ovcama prikrivali svoju ulogu kurira i obavjestajaca “cetnika” teslickog ratista. Potom su nas smjestili u zatvor, a sve ovce odveli kao ratni plijen...”

U svim navedenim gnusnim radnjama u srednjoj Bosni prednjacile su formacije: “Patriotske lige”, “Zelenih beretki”, specijalne brigade MUP-a i dr.

Posljednji u nizu muslimanskih logora u srednjoj Bosni je logor muxahedina, u naselju Kamenica, 18 km od Zavidovica uzvodno uz rijeku Gostovic. U tom predratnom zavidovicskom omiljenom vikend naselju, muxahedini su na najzvjerskiji nacin pogubili vise desetina Srba iz vozuckog kraja, poslije pada Vozuce, 10. septembra 1995. godine. Sve zarobljene Srbe (civilna i vojna lica) prvo su tjerali da iskopaju jamu, a onda su im glave sjekli motornim pilama. No, sva zbivanja u ovom zloglasnom logoru jos uvijek su obavijena velom tajne i mnoge istine saznace se kasnije.

U sirem prostoru Sarajeva (Sarajevska oblast), na relativno malom prostoru, postojao je daleko najveci broj logora, cak 88. Najvise ih je bilo locirano na podrucju grada pod muslimanskom kontrolom. Nazalost i ustanove u kojima su se do izbijanja rata obrazovale i vaspitavale hiljade mladih generacija, pretvorene su u surove kazamate. Pomenimo samo neke od njih: djecji vrtici, zgrade fakulteta, studentski domovi, osnovne i srednje skole. cini se da je, ipak, najozloglaseniji logor, ranija kasarna “Viktor Bubanj”, iz kojeg mnogi Srbi nisu vise nikada ugledali svjetlo dana. U samom Sarajevu registrovano je i vise logora - javnih kuca: podrum hotela “Zagreb”, gdje se nalazilo 40 - 50 zena srpske nacionalnosti, nad kojima su se izivljavali pripadnici tadasnje muslimanske teritorijalne odbrane. Zatim studentski dom “Bjelave” (oko 30 zena srpske nacionalnosti), sportski centar “Zetra” (oko 30 zena srpske nacionalnosti), kafic “Borsalino” (10-tak zena srpske nacionalnosti), naselje Ciglane, u prostorijama bivse firme “Djordjevic” (oko 30 zena srpske nacionalnosti), Gradjevinski fakultet (oko 100 zena srpske nacionalnosti).

Opsirnije pisanje o stradanjima Srba u sarajevskim logorima i van njih zahtijevalo bi mnogo vremena i prostora. O tome je vec dosta napisano i u knjizi “Stradanje Srba u Sarajevu”, u izdanju Dokumentacionog centra Komesarijata za izbjeglice Republike Srbije.

Tu su na najoriginalniji nacin iznesena potresna svjedocenja onih koji su prezivjeli sve gnusne torture. U knjizi su i ispovijedi iz sarajevskih logora. Navodjenje samo jednog od hiljade iskaza, dovoljno oslikava odnos muslimana prema svim tim nevinim ljudima. Ni ljudska masta ne bi mogla izmisliti takva nedjela.

“U celiji pored moje, jednog dana, izvodjene su strahovite egzekucije i mucenja, uz nesnosne jauke i vrisku. Bile su u pitanju zenske osobe. Trajalo je to sve dok nisam zacuo kako vicu da je poliju i vuku je “ona” je gotova”. To je samo jedan mali detalj iz iskaza jednog od logorasa u sarajevskim kazamatima.

Bilo bi nepravedno kada ne bismo pomenuli i svjedocenja Strahinje zivaka, jednog od najvecih stradalnika u muslimanskim rukama. Muslimani su mu ubili dva sina u Bradini kod Konjica, a on sam je promijenio nekoliko njihovih logora. Sve te golgote opisao je u svojoj knjizi “zivim da svjedocim” i tako postao jedan od najkljucnijih svjedoka srpskih stradanja u ovom ratu. Samo kraci izvod iz njegovih iskaza jasno oslikava sve: “Stalno su me prebacivali iz celije u celiju. Vrsili su neke promjene i pretrese. Vrata od celija nisu se nikad otvarala, a da se poslije toga ne desi nesto ruzno. Izvodili su na batinanje u svako doba, ali najcesce uvece. Svaki se vracao izubijan. Mene su udarali najcesce medju noge. Zahtijevali su da se oslonim na stake i da se raskoracen prislonim uza zid, a onda me udarali nogama u mosnje... U zatvoru je bilo i zena. Jednom prilikom, kroz resetke sam vidio 33 zene kako su izvodili u setnju. Bilo je i trudnica, ali i kompletnih porodica - otac, kcerka, sin... Bilo je i starih i retardiranih ljudi...”

O sarajevskim celijama smrti Strahinja zivak, izmedju ostalog pise i ovo: “Sjecam se imena 18 ljudi koji su u zatvoru (“Viktor Bubanj”, sada “Ramiz Salcin”), umrli od gladi, od batina, ili su jednostavno tajanstveno nestali.” Ali, nevolje Srba ne zavrsavaju se u sarajevskim logorima. Postojali su u okolini ovog grada jos neki, mozda zloglasniji. Mislimo, prije svega, na ozloglaseni logor “Silos” u Tarcinu (opstina Hadzici). U taj logor dovodjeni su srpski civili, nakon masovnih hapsenja u naseljima Rastelice, Tarcin i Pazaric. Hapsili su ih pripadnici “Zelenih beretki” i komsije muslimani. “Informativni razgovor” svakog uhapsenog zavrsio je u logoru “Silos”. LJudi su zatvarani u okna gdje je bilo zito, prave betonske zemunice. U jednom oknu bilo je i do 50 ljudi. U odredjenom vremenu (maj, juni 1992.) broj zatvorenika iznosio je oko 600. Razmjena zarobljenika vrsena je sukcesivno, da bi ovaj logor bio raspusten tek zavrsetkom rata.

U Pazaricu je formiran drugi logor “Krupa” (skladiste bivse JNA), svega 7 km od Tarcina. Tu je bilo oko 150 zatocenih Srba. Prezivjeli logorasi, svi do jednog, govore da su to bile ustvari “fabrike tihog umiranja”. Nerijetko su koristeni kao zivi stitovi na linijama fronta, te je tako jula i avgusta 1995. godine, radeci na prvoj liniji, ranjeno 28 logorasa.

Travnicko-bugojanska (lasvansko-skopljanska) regija se karakterise po manjinskom srpskom stanovnistvu i podijeljenim naseljima pod muslimanskom, odnosno hrvatskom kontrolom. Na ovom prostoru (opstine Busovaca, Vitez, Novi Travnik, Travnik, Kotor Varos, Jajce, Bugojno, Gornji Vakuf, Donji Vakuf - Srbobran, Skender Vakuf - Knezevo), bilo je ukupno 35 logora. Najvise ih je locirano u dva najveca grada - Travniku i Bugojnu. Markantniji logor u Travniku je bivsa kasarna “Petar Mecava”. U Bugojnu su, od 10 logora, dva bila u funkciji javnih kuca. Jedan od njih je kuca ubijenog Srbina Relje Lukica (u kojem je bilo oko 15 zena srpske nacionalnosti), a drugi Ski centar “Rostovo” (u kojem je bilo oko 30 zena srpske nacionalnosti).

Na kupresko-livanjskom prostoru, specificnom u odnosu na ostale, jer su logori bili samo pod kontrolom hrvatskih vlasti, zabiljezena su brojna stradanja nevinih Srba. Grad Livno zasluzuje da se posebno izdvoji. Hapsenje Srba vrseno je bez selekcije. Oni koji su prezivjeli sve to kazuju potresne price. Veliki sabirni centar za Srbe bio je u fiskulturnoj sali Osnovne skole “Ivan Goran Kovacic”. Mucenja, izgladnjivanja, likvidacije pod okriljem noci, osnovne su odlike livanjskih kazamata. U okolini Livna su i jame u koje su i tokom ovog rata, kao i proslog, zatrpavani Srbi. Sam podatak da je na ovom malom prostoru bilo 28 logora mnogo govori o stradanjima srpskog stanovnistva, koje je ovdje cinilo manjinsku populaciju.

Sjeveroistocna Bosna (opstine Tuzla, Srebrenik, Gracanica, Lukavac, Banovici, Zivinice, Kladanj, Kalesija, Ugljevik, Lopare), imala je 61 logor gdje su bili zatoceni Srbi. Sumnja se da na ovim prostorima ima jos zatvorenih Srba iz vozuckog kraja, od septembra 1995. godine, ali se oni kriju daleko od svjetske javnosti. Medju naseljima ove regije glavni muslimanski centar za zatvaranje Srba je “multietnicka” Tuzla. Broj od 16 logora u samom gradu nedvosmisleno potvrdjuje lansiranu tezu o mogucem “zajednistvu” i “multietnicnosti” ovog grada, gdje vlast navodno drze nekakve reformske a ne fundamentalisticke snage. Da su ovi prvi cak opasniji, osjetili su brojni zatvorenici na vlastitoj kozi. Glavni logor je bio u dotadasnjem Okruznom zatvoru u Tuzli. Potom slijedi Kasarna “Husinska buna”. Vecina logorasa koji su boravili u logorima u manjim gradovima, nakon izvjesnog vremena i strahovitih mucenja, prebacivani su u dva navedena tuzlanska logora. Isuvise su duge ispovijesti svih mucenih da bismo ih posebno navodili.

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Podaci prikupljeni do decembra 1995. godine.

Izgladnjivanja, fizicki rad na prvoj liniji fronta, lazne optuzbe, tuca, samo su neke od odlika koje “krase” ove tuzlanske logore smrti.

“Multietnicku” Tuzlu nisu mimoisle ni javne kuce u kojima su bile zatocene zene srpske nacionalnosti. Jedna od njih je bila u prostorijama Srednjoskolskog centra (gdje je bilo zatoceno oko 100 zena srpske nacionalnosti), a druga u privatnoj kuci na putu ka Srebreniku kod Previla (gdje se nalazilo oko 15 zena srpske nacionalnosti). Ipak, najupecatljivija kazivanja o tuzlanskim kazamatima, dao je novinar Ninko Djuric iz Vozuce, koji je i sam proveo u njima nepunih 7 mjeseci, od cega 139 dana u samicama, NJegova svjedocenja o stradanjima zatocenih Srba, kao i ono sto je i sam prezivio, bice dragocjena opomena svim Srbima kakva je to “visenacionalna” Tuzla i sta bi Srbi mogli ocekivati u “multietnickoj” Bosni.

Podrinjska regija se manje karakterise zloglasnim logorima u odnosu na zvjerska ubijanja Srba na ovom prostoru, u njihovim vlastitim kucama i naseljima. Podrinjska regija koju cine opstine Srebrenica, Vlasenica, Milici, Visegrad, Gorazde, Bratunac, Cajnice, Rudo, Rogatica, Sekovici i Zvornik, imala je 24 logora, od kojih najvise u Gorazdu i okolini (13), potom u Srebrenici (5).

U Hercegovini (istocna i zapadna Hercegovina) registrovano je 60 logora. NJihova koncentracija bila je najveca u Mostaru i Konjicu. Medju tim logorima najozloglaseniji su Bradina i celebici kod Konjica, Rodoc kod Mostara i Dretelj kod Capljine. Zarobljene Srbe iz Bradine, uglavnom su odvodili u logor u celebicima. Jedan od svjedoka koji je imao tu nesrecu da ga odvedu tamo, izmedju ostalog kaze: “Natovarili su nas u kamione i strpali u autobuse kao stoku. Sa kamiona su odmah skinuli trojicu i streljali ih na nase oci. Nas su poceli tuci i maltretirati. Odvezli su nas u Celebice, u neke silose, atomsko skloniste, depo za gorivo bivse JNA i u sahtove pored tih objekata. U logoru su pocela mucenja, udaranje pendrecima, zeljeznim sipkama, kundacima...” Muke logorasa u celebicu nisu se zavrsile tim zvjerstvima. Ostrasceni neprijatelj izmislja nova mucenja, koja prezivjeli svjedoci opisuju ovako: “Mnoge logorase su nocu izvodili ispred celije i tukli do smrti, tako da su od toga podlegli neki od njih. Poslije mucenja pojedince su izvodili iz celije i streljali. Zarobljene sinove su nagonili da pjevaju pored mrtvog oca.”

I ovi mali izvodi iz svjedocenja zatocenih u logoru celebici dovoljna su opomena o muslimanskoj mrznji prema srpskom stanovnistvu i spremnosti na potpuno istrebljenje Srba sa tih prostora. O muslimansko-hrvatskim orgijama nad Srbima u Bradini vec je bilo rijeci u prethodnom poglavlju. Logor u Bradini bio je smjesten u zgradi osnovne skole. Tu se vrsila selekcija na one koji su ostali kao zatocenici u Bradini i na one koji su dalje deportovani u logore Celebic i Konjic (logor u Sportskoj dvorani “Musala”). U Bradini je ubijeno 50 Srba, a odsjecena glava jednog od njih koristena je kao suvenir-trofej, koji je pokazivan na javnim mjestima. U Konjickom logoru “Musala” bilo je oko 200 srpskih zatvorenika. Inscenirano je i granatiranje tog logora i tom prilikom je ubijeno 13 a ranjeno 12 Srba. Javne kuce u Konjicu registrovane su u kafeu “Amadeus” (zatoceno oko 20 zena srpske nacionalnosti) i u Buturovic Polju (zatoceno oko 50 zena srpske nacionalnosti).

Mostarski logori bili su pod kontrolom Hrvata. Uglavnom, podijeljeni su na logore pod kontrolom HOS-a i HVO. Centralni logor bio je u Rodocu, odakle su posljednji srpski zatvorenici pusteni tek nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Srbi su u Mostaru prezivljavali nevidjena zvjerstva. Masovno su hapseni i odvodjeni u logore gdje su prosli kao i Srbi u vec pomenutim logorima u Konjicu, Tarcinu i dr. Logor Dretelj kod capljine jedan je od zloglasnijih na prostoru bivse Bosne i Hercegovine. Pored muskog tu je stradalo i zensko stanovnistvo. Jedna od mucenica u dijelu svoje ispovijesti govori: “Uhapsena sam u svom stanu od strane pripadnika HOS-a, 25. aprila 1992. godine. Prije odvodjenja u logor Dretelj, svakodnevno su me silovali, vise njih. Prisiljavali su me da hodam gola i prijetili da necu umrijeti prije nego sto rodim jednog ustasu. Peglali su me vrucom peglom po tijelu. U logoru Dretelj, uz silovanja, bila sam podvrgnuta i drugim torturama, kao sto je zabijanje eksera u nokte. Pokusavala sam da izvrsim samoubistvo. Inace sam majka troje maloljetne djece...” Svaki od zarobljenih ima slicnu pricu o svojim “dozivljajima” u ovom zloglasnom logoru. O stradanju zena u logoru Dretelj govori i ova izjava: “zene kojih je u logoru bilo nesto manje nego muskaraca, strasno su mucene i ponizavane. Mogu da potvrdim da su bile silovane, i to javno, pred drugim zatvorenicima, pa i pred rodbinom, koja je bila u logoru. To je bilo uzasno...”

Najmanji broj logora bio je u muslimanskoj enklavi Cazinska krajina, ukupno 15. Po zvjerstvima isticali su se oni koji su locirani u Bihacu i Cazinu.

Na prostoru zapadne Krajine (opstine Sanski Most, Kljuc, Mrkonjic Grad, sipovo, Glamoc, Petrovac, Drvar, Grahovo koje su okupirane pred kraj ratnih dejstava tokom ljeta i pocetkom jeseni 1995. godine), registrovana su samo 3 logora. Masovne grobnice otkrivene su na vise lokaliteta, o cemu je bilo rijeci ranije.

Iz tabelarnog pregleda regija, opstina i naselja u kojima su bili locirani navedeni logori, moze se zakljuciti da su oni dominirali u mjestima gdje su Srbi bili manjinsko stanovnistvo, gdje nisu mogli da se adekvatno zastite i pruze otpor neprijatelju. Karakteristicno je i to da su zatvarani civili koji ne podlijezu vojnoj obavezi (zene, starci, djeca).

Blizu 400 logora za Srbe u 181 naselju na ovom prostoru tokom troipogodisnjeg rata je najbolji dokaz sta su sve srpski neprijatelji - dojucerasnje komsije, spremali svim Srbima, te kakav bi buduci zivot u zajednici sa njima bio.

Na kraju treba istaci da ovaj broj logora vjerovatno nije konacan i da ce nova svjedocenja otkriti jos neke od njih.

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Bljeceva (opstina Bratunac), selo sa ubedljivom muslimanskom vecinom u ukupnom stanovnistvu (muslimana 532, Srba 71). Napad na ovo mesto je i pocetak brojnih nasrtaja muslimanskih sovinista na kompaktna srpska naselja u bratunackoj opstini. Napad je izvrsen 6. maja 1992. godine. Stradali su Kosana (Novaka) Zekic, rodjena 1928. godine, koju su napadaci zaklali u njenoj kuci; Milan (Milka) Zekic, umro od posledica ranjavanja i Gojko (Lazara) Jovanovic, starac, rodjen 1917. godine, koji je takodje podlegao povredama zadobijenim prilikom napada. Taj deo Bljeceve je napusten od srpskog stanovnistva koje i danas zivi u izbeglistvu. Imovina je opljackana i razneta po okolnim muslimanskim selima, a kuce popaljene. Neposredni, kolektivni izvrsioci napada su muslimani iz okolnih muslimanskih sela i same Bljeceve, medju kojima su prepoznati: njihov predvodnik Ibrahimovic Hasib, ali i Dzelic Fuzo, Cosic Meho, Jasarevic Ismet,Memisevic Sacir i Muratovic Ibran, i dr.

Gniona (opstina Srebrenica), zaselak pretezno srpskog sela Gostilj (113 Srba, 35 muslimana). Napad izveden takodje 6. maja 1992. godine. To je prvo spaljeno i do temelja razoreno srpsko selo u srebrenickoj opstini. Napad su izvrsili muslimani iz susednog sela Potocari pod komandom Oric Nasera, vodje muslimanskih fundamentalista iz Srebrenice. Zrtve napada su Simic (Milivoja) Lazar, rodjen 1936. iz Studenca, koji je bio gost na slavi kod prijatelja (djurdjevdan) i Milosevic (Rajka) Radojko, rodjen 1928. iz Gnione, bolesljiv i poluslep covek koji je tog dana slavio djurdjevdan. Milosevic Radojko je ziv zapaljen i izgoreo u svojoj kuci, a to su iz susednih suma posmatrali njegova supruga i izbegli mestani.

O tragediji ovog sela svedoce Slijepcevic Marko i Vukadinovic Miladin. Kao neposredni izvrsioci prepoznate su uglavnom komsije Korovic Rifat, Mujkanovic Ibro, Osmanovic Ibro, Mujkanovic Behadin, i dr.

Oparci (opstina Srebrenica), srpski zaselak sela Brezovice u kome muslimani cine vecinsko stanovnistvo (Srba 64, muslimana 462). Zaselak Oparci napadnut je 1. juna 1992. godine i tom prilikom ubijenoje sest mestana srpske nacionalnosti: Ilic (Dragutina) Dragic, rodjen 1939. godine, braca Ratko (1942) i Ugljesa (1939) Ilic od oca Momcila; Petrovic (Cvijetina) Zivojin (1917),Petrovic (Drage) Milorad (1923) i Petrovic (Drage) Dikosava (1932) koja je zaklana. Popaljene su sve srpske kuce, a bilo ih je 22. Prepad na zaselak i zlocine izvrsili su: Salihovic Huso, Alic Abdulah, Begici Bekir i Sevdalija, Halilovic Hajrudin, Husic Velkaz,i dr. Svedok napada Petrovic Miloje.

Metaljka(opstina Milici-Vlasenica),srpsko naselje od 15 domacinstava koje su muslimanske oruzane formacije iz Cerske napale 2. juna 1992. godine. U tom napadu nije bilo ljudskih zrtava, posto su se mestani iz predostroznosti blagovremeno izvukli i sklonili u okolna srpska sela. Medjutim, za vreme napada selo je potpuno unisteno, pokretna imovima opljackana, a gradjevinski objekti spaljeni. Oskrnavljeni su i spomenici na srpskom pravoslavnom groblju. Napad na Metaljku izvrsen je pod komandom Hodzic (Avde) Ferida (1959), Drum, Vlasenica, u to vreme komandanta oruzanihsnaga Cerska Cerske; Aljukic (Bece) Besira (1960),Nedjiljista, Vlasenica, komandira Druge cete; a kao neposredni izvrsioci prepoznati su Dedic (Ramiza) Ejub (1957), Skugrici, Vlasenica; Dedic (Hamdije) Nedzad (1961), Skugrici, Vlasenica; Dedic (Nezira) Nijaz (1972), Skugrici, Vlasenica; Dedic (Hamdije) Kemal (1969), Skugrici, Vlasenica; Dervisevic (Hamida) Hamdija(1952), Skugrici, Vlasenica; Dervisevic (Sabana) Samir (1972), Skugrici, Vlasenica; Huseinovic (Hasima) Husein (1963), Skugrici, Vlasenica; Hajdarevic (Mehmedalije) Mirsad (1974), Nedjiljista, Vlasenica; Selinovic (Dzemaila) Zaim (1968), Skugrici, Vlasenica; Selinovic (Dzemaila) Edo (1971), Skugrici, Vlasenica; Sulejmanovic (Alije) Dzemail (1961), Rovasi, Vlasenica; Sulejmanovic (Sabana) Alija (1960), Rovasi, Vlasenica; Sulejmanovic (Alije) Emin (1957), Rovasi, Vlasenica; Muskic (Huse) Munib (1954), Cerska, Vlasenica;Becirovic (Rasima) Mevludin (1971), Nedjiljista, Vlasenica; Becirovic (Habiba) Salih (ili Halil), rodjen 1964. Nedjiljista, Vlasenica; Bajric Asim; Bajric (Bajre) Semsudin (1967), Cerska,Vlasenica; Bajric Avdo; Velic (Camila) Cazim (1971), Cerska, Vlasenica; Kurjak (Muje) Asim (1975), Cerska, Vlasenica; Celebic (Muje) Hasib (1958), Cerska, Vlasenica i Celebic (Hameda) Hamdija (1962), Cerska, Vlasenica.

O napadu i unistavanju ovog sela svedoce ratni vojni zarobljenici Becirovic (Habiba) Halid, jedan od napadaca i Sulejmanovic (Sabana) Mirsad, zvani Skejo, rodjen 1967. u Skugricima, opstina Vlasenica.

Rupovo Brdo (opstina Milici), pretezno srpsko selo (125 stanovnika, od toga 116 srpske nacionalnosti, 8 muslimana i jedan jugosloven), udaljeno oko 20 km. od Milica, a sacinjavaju ga zaseoci: Zugici, Gligori i Milinkovici, sa ukupno 25 domacinstava, napadnuto je od muslimanskih formacija 10. juna 1992. godine u ranim jutarnjim casovima. U vreme napada u selu se nalazilo civilno stanovnistvo. Napadaci na Rupovo Brdo su muslimani iz susednih sela: Zedanjsko (predvodio ih Zulfo Tursunovic),DJila (predvodio ih Ibrahim Ademovic - Cakura), Zutica (Mujo Bektic), Stedre (Becir Mekanic)i Kupusno (Fadil Turkovic). Tom prilikom ubijeno je pet lica srpske nacionalnosti: starica Koviljka Zugic (1922), Relja (Marinka) Milinkovic (1941), Radoje (Petra) Milinkovic (1952), bracni par Vojislav (Maksima) Milinkovic (1938) i njegova supruga Mirjana Milinkovic (1939). Posmrtni ostaci bracnog para Mirjane i Vojislava Milinkovica pronadjeni su ugljenisani u njihovoj kuci. Prilikom napada teze su povredjeni starica Vukica Milinkovic i Milomir Zugic, a nestali su, najverovatnije uhvaceni i ubijeni, mestani Vlado (Mileta) Milinkovic (1948), otac i sin Komljen (Milosa) Zugic (1925) i Trivko (Komljena) Zugic (1954). Nestalim licima od tada se gubisvaki trag. Selo je opljackano i spaljeno. Tom prilikom izgorelo je 25 kuca novije gradnje, osnovna skola, radionica i upravna zgrada DP "Birac",Vlasenica. Pored navedenih vodja, od napadaca na selo prepoznati su: Hasan (Bege) Ademovic (1937) iz sela DJila, opstina Vlasenica; Nedzad (Hasana) Ademovic (1970), djile, Vlasenica; Sulejman (Sulje) Vejzovic (1969), Johovaca, Vlasenica; Dzemail (Omera) Jusupovic (1966), Nurici, Vlasenica; Zulfo (Mehmeda) Memisevic (1968), Besici, Vlasenica; Ifet (Emina) Malovic (1967), DJile,Vlasenica; Sifet (Emina) Malovic (1967), djile, Vlasenica; Azem (Mahmuta) Memisevic, zvani Faca, (1957), Besici, Vlasenica i Alaga (Mesana) Becirovic (1966), Pomol, Vlasenica.

O stradanju ovog sela svedoce preziveli mestani Milojka Milinkovic i Zugic Aleksije, kao i Budic Husein, koji je o tom napadu ovlascenim organima dao informativnu izjavu.

Ratkovici (opstina Srebrenica), srpsko selo (338 stanovnika) napadnuto 21. juna 1992. godine i tom prilikom ubijeno vise mestana, od toga pet zena i tri starija muskarca izmedju 64 i 71 godine: Bogicevic (Vojislava) Obren (1932), Stanojevic (Vladislava) Stanoje (1949), Stanojevic (Rade) Desanka, koju su zapalili u njenoj kuci, Stanojevic (Todora) Nikola (1958), Stanojevic (Milorada) Radenko (1940),koga su zaklali, djuric (Luke) Vidosava (1930), Rankic (Obrada) Vidoje (1928), Rankic (Obrada) Milutin (1944), Rankic (Obrada) Ranko (1933), Maksimovic (Filipa) Vinka (1927), Maksimovic (Milorada) Dragomir (1949), Maksimovic (Milorada) Radomir(1942), koji je podlegao mucenju, Milanovic (Riste) Cvijeta (1925), Pavlovic (Milorada) Novka (1945), Prodanovic (Drage) Zora (1941), Prodanovic (Petra) Zivana (1966),Pavlovic (Jose) Milovan (1919) i Jakovljevic (Stojana) Milan (1920). Za napad, zlocine i pljacku okrivljuju se muslimanske porodice Pozdanovici, Medici, Podkorjenovice, Martici, Osmanovici, a od pojedinaca prepoznati su Mehmed Alic, Martic Behaija Zukic Osman, Osmanovic Andrija, Halilovic Resid, i dr.

Svedoci stradanja Ratkovica su Pavlovic Obren, Prodanovic Zarja, Stevic Dragina i Rankic Radovan.

Loznica (opstina Bratunac), pretezno srpsko selo (Srba 132, muslimana 22) koje je pretrpelo vise muslimanskih napada, pljacki i paljevina i imalo veliki broj zrtava. Najteze napade mestani su pretrpeli 28. juna i 14. decembra 1992. godine. U tim brojnim muslimanskim pohodima ovo selo je izgubilo skoro cetvrtinu od ukupnog broja srpskog stanovnistva. U ovom razdoblju zivot su izgubili: Vucetic (Petka) Nebojsa (1972), Milovanovic (Gavrila) Jovan (1930), Milovanovic (Radivoja) Srecko (1943), Damjanovic (Mitra) Miloje (1971), Filipovic (Milisava) djordjo (1949), Filipovic (Vladimira) Zivan (1954), Filipovic (Zivana) Verica (1975), Lukic (Milana) Radovan (1950), Nikolic (Nedeljka) Milenko (1963), Rancevic (Mice) Milorad (1960), Vucetic (Sretena) Svetozar (1957), Stojanovic Jelena (1952), Stanojevic (Zivojina) Jelena (1953), Jovanovic (Miladina) Drago (1962), Ilic (Vidoja) Milic (1972), Nikolic (Milovana) Todor (1951), Damnjanovic (Radivoja) Slavomir (1971), Damnjanovic (Svetozara) Nedeljko (1959), Filipovic (Dragoljuba) Dragan (1969), Filipovic (Milisava) Dragoljub (1942), Jovanovic (Petka) Milan (1948), Jovanovic (Petka) djoko (1956), Jovanovic (Veselina) Milos (1928), Knezevic (Vojislava) Zeljko (1966), Lukic (Cede) Kristina (1948), Milkovski Bojan (1938), Petrovic (Bozidara) Madjen (1958), Petrovic (Bogdana) Miodrag (1948), Todorovic (Krste) Boro (1949), Vucetic (Radovana) Milenko (1975) i Vucetic (Save) Radovan (1943).

U tim napadima, od strane prezivelih mestana prepoznati su: Ibric (Muje) Alija - Kurta, Salihovic (Avde) Besim, Salihovic (Avde) Hidan, Sinanovic (Rahmana) Resid, Zukic (Saliha) Sadik, Begzadic (Alije) Hajrudin, Kamenica (Idriza) Ramiz, Kamenica (Idriza) Munib, Kiveric (Ibisa) Esma, Malagic (Hilme) Hajrudin, Salihovic (Edhema) Midhat, Salihovic (Avdo) Adil, Salihovic (Rame) Edhem, Salihovic (Edhema) Fikret, Sinanovic (Rahmana) Muriz, Salihovic Rifet, Salihovic (Rame) Edhem, Zukic Mulija, Daubasic Rifet, Daubasic Hasan, Malagic Mirsad, Malagic Mujo, Sinanovic Senada, Omerovic Safet - Mis, i dr.

Svedoci napada i stradanja u ovom selu su Milovanovic Stanoje, Vucetic Vitomir, Filipovic Zvonko, Miladinovic Mileva, Simic Janja i Petrovic Stoja.

Brezani (opstina Srebrenica), uglavnom srpsko selo (Srba 271, muslimana 5), napadnuto je 30. juna 1992. godine i tom prilikom ubijeno 19 mestana srpske nacionalnosti: Petrovic (djole) Radovan (1923), Novkovic (Rade) Milos (1956), nadjen odsecene glave i tako sahranjen, Lazic Dostana (1919), Jovanovic (Cede) Obren (1927), Lazic (Pavla) Vidoje (1937), razapet na krst i spaljen, Lazic (Pavla) Kristina (1935), zapaljena u kuci, Dragicevic (Ilije) Milenko (1974), Josipovic (Milenka) Ljubomir (1977), Krstajic (Vlade) Milos (1937), Krstajic (Vlade) Pero (1935), Milosevic (Luke) Stanko (1900), Milosevic (Milovana) Vidoje (1974), Mitrovic (Dragise) Milivoje (1930), Mitrovic (Milivoja) Stanoje (1963), Rankic (Mike) Milisav (1947), zapaljen u kuci, Rankic (Milisava) Dragoslav (1974), zapaljen u kuci, Rankic (Milisava) Mirko (1972), takodje zapaljen u kuci, Stevanovic (Radisava) Milomir (1946), Stjepanovic (Stjepana) Dragan (1961).

Selo je zapaljeno i unisteno. Opljackana je i sva stoka, a samo krava je bilo preko 200. U napadu na Brezane ucestvovali su: Oric Naser, Tursunovic Zulfo, Meholjic Hakija, Ustic Akif, Halilovic Huso, a pored njih zapazeni su i Halilovic Resad, Alic Kadir, Zukic Osman, Jatic Akif, Jahic Vehbija, ciji je otac i u proslom ratu bio ustasa, i dr.

O napadu svedoce Marjanovic Milorad i Marjanovic Milisav.

Zagoni (opstina Bratunac), selo u kome Srbi cine vecinsko stanovnistvo (480 Srba, 103 muslimana), dozivelo je vise napada poput sela Loznica. Po stradanju mestana, posebno tragicne posledice su bile posle napada od 5. i 12. jula 1992. godine, kada je poginulo preko 20 stanovnika ovog sela: Milosevic (Milovana) Ljubica (1939), Milosevic (Jovana) Milos (1932), Milosevic (Ilije) Rada (1968), koju su masakrirali, Tanasijevic (Blagoja) Cedomir (1942), Gvozdenovic (Sretena) Rajko (1927), Gvozdenovic (Miladina) Dragoljub (1954), Gvozdenovic (Milorada) Blagoje (1944), Gvozdenovic (Radoja) Rada (1973), Dimitric (Milorada) Mileva (1912), Dimitric (Mitra) Marko (1974), Jasinski (Stevana) Matija (1940), Malovic (Ilije) Miodrag (1943), Mihajlovic (Jefte) Mihajlo (1951), Paunovic Dusanka (1954), Dimitric (Mirka) Milovan (1962), Jovanovic (Jakova) Miodrag (1952), Milosevic (Zivojina) Dusan (1963), Milosevic (Alekse) djordje (1934), Milosevic (Branka) Vidosav (1968), Milosevic (Milka) Dragisa (1963), Milosevic (Milka) Miodrag (1970).

U napadu na Zagone ucestvovali su mestani okolnih muslimanskih sela, a prepoznati su: Muratovic Muriz, Oric Meho, Muratovic Mujcin, Muratovic (Nurije) sin, zvani Spico,Tursunovic Zulfo, Babajic Ramo, Golic Ejub, Mandzic Ibrahim, Memisevic Sacir, Muratovic Zejneba i dr. Selo je opljackano i spaljeno.

Svedoci ovih dogadjaja su Gvozdenovic Tatomir, Gvozdenovic Miladin, Gvozdenovic Dragan, Krstic Goran, Malovic Dragoslava i Gvozdenovic Bozana svi iz ovog sela.

Krnjici (opstina Srebrenica), uglavnom srpsko selo (114 Srba, 11 muslimana) napadnuto i unisteno 5. jula 1992. godine. Tom prilikom ubijeno 16 mestana: Lazarevic (Spasoja) Boban (1965), Jovanovic (Nedeljka) Sredoje (1947), Jovanovic Miroslava, Dimitrijevic (Milosa) Dragutin (1961), Aksic (Novaka) Srpko (1972), Trimanovic (Petka) Rade (1958), Maksimovic (Mirka) Rados (1968), Maksimovic (Riste) Milenko, Milosevic (Ostoje) Milos(1961), Milosevic (Zorana) Nebojsa (1975), Micic Milja, Paraca Vaso (1912), zaklan, Simic Ilija (1922), Simic (Milisava) Veljko (1953), Vladic (Petra) Vlajko (1934) i Vujic Soka, koja je nadjena probodena vilama.

Zalazje, zaselak u neposrednoj blizini Srebrenice. Prilikom napada 12. jula 1992. godine poginulo 39 lica: Lakic (Cvijetina) Svetozar (1951), Blagojic (Slobodana) Dusan (1946), Cvjetinovic (Dragomira) Radinka (1952), masakrirana, Cvjetinovic (Ranka) Ivan (1953), Dragicevic (Tadije) Svetislav (1949), Giljevic (Milorada) Zeljko (1970), Gligic (Desimira) Nedeljko (1948), Gligoric (Nikole) Ljubisav (1962), Gordic (Milosa) Aleksa( 1955), Ilic (Milana) Slobodan (1946), Ilic (Sretena) Milisav (1957), Jeremic (Ljubomira) Luka (1927), Jeremic (Milosa) Ratko (1969), Jeremic (Ratka) Marko (1965), Jeremic (Ratka) Radovan (1963), Lazarevic (Malise) Milovan (1946), Lazarevic (Stanka) Momir (1955), Pavlovic (Aleksandra) Branislav (1947), Petrovic (Jugoslava) Gojko (1963), Rakic (Borisava) Dragomir (1957) ,Rakic (Cvijetina) Svetozar (1951), Rakic (Ljubomira) Momcilo (1949), Rakic (Ljubomira) Miodrag (1959), Rakic (Momcila) Mile (1966), Simic (Gojka) Branko (1959), Simic (Gojka) Petko (1963), Stanojevic (Vojina) Miladin (1929), Todorovic (Radivoja) Miroljub (1961), Tomic (Bogoljuba) Radivoje (1950), Tubic (Rada) Miladin (1955), Vasiljevic (Radovana) Radisav (1963), Vasiljevic (Radovana) Radisav (1965), Vujadinovic (Zivojina) Bosko (1951), Vujadinovic (Zivojina) Vaso (1954), Vujadinovic (Bogdana) Nedeljko (1947), Vujadinovic (Milovana) Dragomir (1947), Vujadinovic (Slavoljuba) Milovan (1948), Vujadinovic (Vase) Dusan (1940).

Napad su izvrsile lokalne muslimanske jedinice formirane od mestana susednih sela pod komandom Oric Nasera. Od ostalih ucesnika prepoznati su Tursunovic Zulfo, Ustic Akif, Meholjic Hakija, Besic Hajrudin, Begici: Azem, Nezir i Hajrudin, Mehmedovic Amir i dr.

Svedok je Vasic Velisav, jedan od prezivelih branilaca sela u napadu od 12. jula 1992.

Magasici (opstina Bratunac), selo sa relativno ujednacenim sastavom stanovnistva (Srba 353, muslimana 292). Srpski deo sela je vise puta napadan, a najtezi napadi izvedeni su 20. i 25. jula 1992. godine. Za to vreme u selu su ubijeni: Popovic (Zivorada) Stojan (1967), Cvjetinovic (Vojislava) Zivko (1950), Ilic (Dusana) Ljiljana (1975), Ilic (Marka) Zorka (1947), Ilic (Milorada) Milenija (1944), Ilic (Petra) Ljubinka (1952), Ilic (Radomira) Marjan (1963), Milanovic Ljubica, Popovic (Pere) Blagoje (1907), Popovic (Riste) Leposava (1919), Mirkovic (Zivorada) Ljubica (1942) i djuricic (Nikolije) Cvijetin.

Medju napadacima mestani su prepoznali Osmanovic Mehu, Osmanovic Sabana, Hasanovic Camila, Avdic Senahida, Babajic Ramu, Osmanovic Hajrudina, Osmanovic Nedziba, Smailovic Mehidina, i dr.

Svedoci ovih napada su Bozic Vinka, Ilic Radomir, Bozic Rosa, Bozic Milka.

Jezestica (opstina Bratunac), jedno od vecih cisto srpskih sela u ovom podrucju (502 stanovnika srpske nacionalnosti). Napad na selo je izvrsen 8. avgusta 1992. godine. Tom prilikom zapaljeno je 55 srpskih kuca i stradalo devet stanovnika: Bogicevic (Rade) Vojin (1929), Mladjenovic (Ljubomira) Andjelko (1965), sahranjen bez glave, posto su je napadaci odsekli i odneli, Mladjenovic (Ljubomira) Dragan (1960), Mladjenovic (Obrena) Savka (1931), Rankovic (Milosa) Sreten (1962), Rankovic (Vlade) Milan (1935), Stjepanovic (Nedeljka) Savka (1951), Stjepanovic (Obrada) Milosav (1919) i djuric (Savana) Srbo (1944). Veci deo sela je opljackan i spaljen. Drugi napad na isto selo,odnosno njegove preostale zaseoke, izvrsen je 7. januara (na Bozic) 1993. i tom prilikom stradali su: Jovanovic (Vujadina) Radomir (1959), djukanovic (Mike) Bosko (1928), djukanovic (Riste) Nevenka (1946), djukanovic (Vlade) Ivan (1954) i djukanovic (Vlade) Krsto, Ostojic Milan i Mitar, Milanovic Nedjo i sin Dragan.

Medju napadacima mestani su prepoznali Alispahic Envera, Alispahic Hamdiju, Ademovic Sadika, Kamenica Bektu, Kamenica Dzemaila, Kamenica Avdu, Kamenica Ramiza, Kamenica Muniba, Mehmedovic Kemala - Kemu, Zukic Husu, Zukic Mustafu, Mandzic Ibrahima, djukic Husu i dr.

O napadima na selo svedoce Stjepanovic Rade i Jovanovic Rajko.

Podravanje (opstina Milici, ranije Srebrenica), etnicki cisto srpsko selo (413 stanovnika) i jedno od najvecih sela u opstini. Posle vise provokativnih nasrtaja tokom leta, presudan napad muslimani su izvrsili 24. septembra 1992. godine i tom prilikom zivot su izgubila sledeca lica: Jovanovic (Miloja) Vojin (1922), Jovanovic (Miloja) Svetozar (1933), Lazarevic (Obrada) Rado (1917), Petrovic Mileva (1948), Petrovic (Marka) Milomir (1951), Mitrovic(Jove) Mihajlo (1932), Mitrovic Ruza (1927), Mitrovic (Marka) Drago (1925), Marinkovic (Andjelka) Radovan (1938), Marinkovic (Milosa) Milovan (1955), Marinkovic (Milosa) Rade (1961), Marinkovic Dikosava(1938), Marinkovic Milos (1935), Perendic (Milisava) Miladin (1924), Perendic (Savkana) Tomislav (1932), Perendic (Blagoja) Stanka (1935), Perendic (Bogdana) Spasenija (1932), Sarac (Cvijetina) Mitar(1963), Sarac (Veselina) Dusan (1964), Sarac Mirjana (1943), Sarac (Manojla) Milan (1929), Tomic (Marka) Gojko (1930), Tomic (Marka) Mihajlo (1941), Vasic (Milosa) Milijan (1951), Vesic Milisav, Nikolic Slavisa (1960), Nikolic Dragan (1960), Pavlovic Nebojsa (1971), Mudrinic Rade (1961), Mitic Borica (1947) i Bogdanovic djuradj.

Mnoge od ovih zrtava su ubijene na najsvirepiji nacin: spaljivanjem, secenjem stomaka, odsecanjem glave, udarcima tupim predmetima ili klanjem. Mnoge od zrtava pronadjene su bez delova tela. Slike masakriranih prenele su mnoge televizijske kompanije. Zaprepascena tim monstruoznim zlocinom javno se, posebnim saopstenjem, oglasila i Srpska pravoslavna crkva, a njegova svetost patrijarh Pavle, u prisustvu clanova Sinoda, odrzao je pomen nevino stradalim mucenicima. Pored pobijenih mestana poginulo je i nekoliko dobrovoljaca koji su pokusali da odbrane ovo selo. Posle napada Podravanje je opljackano, spaljeno i napusteno. Pored preko sedamdeset kuca, zapaljeni su i izgoreli osnovna skola, dom kulture, prodavnica, radionica i upravna zgrada povrsinskog kopa "Sumarnica", vozni park i mehanizacija rudnika.

U napadu i zlocinima mestani su kao neposredne ucesnike uspeli da prepoznaju: Hirkic (Mahmuta) Hasana, Kutezero, Srebrenica; Delic Sabana, Kutezero, Srebrenica; Memic Osmana; Ajsic Sabriju, Kutuzero, Srebrenica; Hasanovic (Mehmeda) Hameda, Bucje, Srebrenica; Ademovic Ibrahima zvanog Cakura, djile, Vlasenica; Hirkic Mahu, Kutuzero, Srebrenica; Ademovic (Adema) Osmana (1937), djile, Vlasenica; Ajsic Sabita, Kutuzero, Srebrenica; Delic Ramiza, Kutuzero, Srebrenica; Hirkic Aliju zvanog Kiljara, Kutuzero, Srebrenica; Delic Ibru, Kutuzero, Srebrenica; Palic (Sabana) Adema (1958), Kivaca, Han Pijesak; Mehmetovic (Mustafe) Kemala, "Kemu" (1962), Pale, Srebrenica; Begic Medu, Slapovica, Srebrenica; Osmana zvanog Cimonja, LJeskovik,Srebrenica; "Dule" i "Beli", (ostali podaci nepoznati); Islama i njegovog brata iz Osmaca, Srebrenica, (ostali podaci nepoznati); nekog "Mandzu", Mandzica iz Potocara. Napad su organizovali i akcijom rukovodili Oric (Dzemala) Naser (1967), Potocari, Srebrenica i Tursunovic Zulfo, Suceska,Srebrenica.

Svedocenja o tragediji sela dali su: Draginja Tomic, Milojka Marinkovic, Veselin Sarac, Vojin Sarac i Miodrag Perendic.

Bracan, povrsinski kop rudnika boksita Milici, na regionalnom putu Milici - Srebrenica (25 km. od Milica). Privredni objekat od izuzetnog znacaja koji je od svog osnivanja imao svoje fizicko obezbedjenje. Napad na cuvare rudnika izvrsen je 24.septembra 1992. a ponovljen 3. decembra iste godine. U prvom napadu muslimanski napadaci i zlocinci su ubili i masakrirali sedam cuvara ovog privrednog objekta: Milivoja (Todora) Susica (1958), Slavka (Bozidara) Salipurovica (1971), Slavka (Mitra) Gordica (1958), Vidoja (Milorada) Salipurovica (1960), Zorana (Nedje) Lalovica (1961), Mijodraga (Mijata) Gligorovica (1956) i Rajka (Radojka) Pantica (1943).

Sve ove zrtve su ubijene na najsvirepiji nacin: gazenjem tenkom, klanjem, spaljivanjem, udarcima tupim predmetom i drugim sredstvima. Napad i unistavanje ovog privrednog objekta izvrsile su muslimanske oruzane jedinice sa podrucja opstina Vlasenica, Milici i Srebrenica, pod rukovodstvom njihovog komandanta Nasera Orica. Pored njega, napad su predvodili Zulfo Tursunovic i vec cesto puta spominjani Becir Mekanic, Ibrahim Ademovic "Cakura" i Mujo Bektic iz Podgaja, opstina Srebrenica. Uz njih, kao neposredni izvrsioci, ucestvovali su i: Safet (Jasara) Omerovic, zvani "Mis" (1971), Voljavica, Bratunac; Dzemo (Omera) Muratovic, Nurici, Vlasenica; Muhidin (Osmana) Osmanovic, "Braco", Stedrici, Vlasenica; Edin Avdic; Hasan Hasanovic; Smajil Omerovic "Ferda"; Mevludin Omerovic "Piki"; Mevludin Sulejmanovic; Jusuf Sulejmanovic; Sefket Sulejmanovic; Hajro Ekmic; Midhat Ekmic; Dzevad Ekmic; Ramiz Ekmic; Mevludin Malnic; Ramiz Alzic, Ibrahim Salcinovic, Murat Salcinovic i Sulejman Suljic.

Fakovici (opstina Bratunac), jedno od sela sa pretezno srpskim stanovnistvom (Srba 115, muslimana 33), napadnuto 5. oktobra 1992. i tom prilikom je ubijeno 19 stanovnika ovog sela: Bozic (Radoja) Desanka (1924), Markovic (Milovana) Olga (1935), Markovic (Milovana) Slavka (1931), Nikolic Cuba, djuric Danilo(1910), Ivanovic (Milana) Miroslav (1973), Markovic (Save) Radoje (1941), Markovic (Steve) Radomir (1939), Nikolic (Milovana) Petko (1954), Nikolic (Sretena) Milovan (1923),Savic (Jove) Radovan (1965), Subotic (Blagoja) Milomir (1959), djokic (Vlade) Milovan (1936), djokic (Milete) Sreten (1938), djokic (Nedeljka) djoko (1955), djokic (Sretena) Svetozar (1965) i djukic (Radovana) Vidoje (1954).

Selo je opustoseno, opljackano i popaljeno. Jedino je ostala oskrnavljena crkva. U napadu na ovo selo ucestvovali su Ustic Akif, Kiveric Esma, Mamutovic Nasir, Mukic Ibrahim.

Svedoci su Zikic "Drago", postar u istom selu, Peric Vidosava, Jokic Dusica, Ignjatovic Stanka i Savic Ikonija.

Boljevici (opstina Bratunac), srpsko selo (415 stanovnika srpske nacionalnosti), napadnuto istog dana kada i Fakovici, 5. oktobra 1992. godine. Prilikom tog napada stradali su: Despotovic Milja, Prodanovic Petra(1927), Stjepanovic (Jovana) Stojka (1922), Vasic Stanija (1930), djukic (Srete) Radovan (1922), Ristic (Ljubisava) Milutin (1940), Ristic (Novice) Zarija (1928), Vasic (Manojla) Vladan (1929).

Pobijeni ljudi su uglavnom starci koji su cuvali svoja imanja, hranili stoku i brinuli o dobrima svojih komsija. Selo je, pod stalnim pretnjama islamskih nacionalista, vecina stanovnistva bila napustila. Danas je to spaljeno i unisteno selo. Cak su i starci poubijani. Preziveli mestani su prepoznali Mamutovic Nasira, Mujkic Ibraima, Ridjic Arisa i dr. O napadu na selo svedoce Ristic Radova i djokic Stojan.

Bjelovac (opstina Bratunac), uglavnom srpsko selo (Srba 238 muslimana 51), najtezi napad dozivelo je 14. decembra 1992. godine. Tom prilikom selo je pretrpelo ogromne ljudske i materijalne zrtve i danas je uglavnom napusteno i pusto. U napadima muslimana zivot su izgubili: Bogicevic (Milenka) Zlatan (1975), Cvijic (Ilije) Miodrag (1972), Vitorovic (Vitomira) Slobodan, Filipovic (Nedje) Stevo (1951), Ilic (Ilije) Milisav (1957), Ilic (Mice) Milun (1939), Jovanovic (Milosa) Zlata (1911), Jovanovic Radenka (1974), Lukic (Radivoja) Vida (1933), Marincevic Miroslav (1965), Matic (Ilije) Radivoje (1937), Matic (Radivoja) Gordana (1967), Matic (Radivoja) Snezana (1965), Miladinovic (Petka) Mirko (1971), Miladinovic (Petka) Cedo (1975), Milutinovic (Cede) Slavko (1963), Nedeljkovic (Ratka) Slobodan (1970), Petrovic (Krste) Mirko (1920), Petrovic (Milana) Mirko (1972), Savic (Ostoje) Mitar (1954), Tanasic (Sretena) Radovan (1923), Tomic (Zike) Rajko (1955), Tosic (Zivorada) Milorad (1972), Trisic (Tomislava) Zoran (1968).

Napad na Bjelovac je izvrsen istovremeno sa vec saopstenim napadom na Loznicu, odnosno Loznicku Rijeku i Sikiric. To su susedna sela, pa su i napadaci uglavnom isti. Prema svedocenju prezivelih, prepoznati su: Ibric Alija "Kurta", Salihovic Hidan, Salihovic Besim, Sinanovic Resid, Zukic Sadik,Ahmetovic Haris "Hari", Begzadic Hajrudin, Kamenica Dzemail, Kamenica Ramiz, Kamenica Munib, Kiveric Esma, Malagic Hajrudin, Salihovic Midhat, Salihovic Adil, Salihovic Edhem, Salihovic Fikret, Sinanovic Muriz, Salihovic Rifet, Salihovic Edhem i Zukic Mulija i dr. Svedoci napada na ovo selo su Rankic Slavoljub i Matic Slavka.

Sikiric (opstina Bratunac), selo sa neznatnom muslimanskom vecinom (Srba 201, muslimana 241). Napadnuto je, kao i Loznica i Bjelovac, 14. decembra 1992. godine. Zrtve tog napada su: Ilic (Blagoja) Zivojin (1928), Ilic (Koste) Radojka (1935), Matic (Nikodina) Desimir (1928), Mitrovic (Bogosava) Radovan (1948), Mitrovic (Bogosava) Srecko (1946), Nedeljkovic (Bogoljuba) Milomir (1940), Nedeljkovic (Obrada) Ljubisav (1925), Nedeljkovic (Svetislava) Ratko (1946), Petrovic (Miladina) Slobodan (1976), Prodanovic (Rade) Dusan (1931), Rankic (Miladina) Obrenija (1934), Simic (Ranka) Zlatan (1961), Simic (Svetolika) Zivadin (1946), Simic (Svetolika) Radisav (1937), Simic (Vasilija) Grozdana (1931), Stevanovic (Branka) Dragisa (1966), Stojanovic (Save) Radenko (1973), Tanasic (Ljubisava) Milomir (1939), Tanasic (Petra) Milan (1957), Trisic (Obrada) Obrenija (1931), Vuksic (Srecka) Novak (1931).

Pocinioci ovih ubistava, pljacki i paljevina su uglavnom vec navedeni. To su napadaci na susedna sela Loznicu i Bjelovac. Njih navode u svojim izjavama i svedoci: Matic Gvozdenija, Petrovic Nedjo, Nedeljkovic Predrag.

Kravica (opstina Bratunac), u ovom slucaju rec je o cisto srpskom podrucju koje sacinjava vise sela: Kravica, Brana Bacici, Popovici, Mandici, Opravdici i dr. (sa preko 2300 stanovnika srpske nacionalnosti) i selom sa najstarijom srpskom skolom u ovom kraju, koju su mestani podigli jos 1878. Napad je izvrsen 7. januara (na Bozic) 1993. godine, a zrtve tog napada su: Eric (Mikaila) Negoslav, Eric (Nikole) Kristina, Gavric (Paje) Pajkan (1963), Nikolic (Todosije) Milovan (1946), Popovic (Koste) Risto (1920), Popovic (Riste) Kostadin (1947), Bozic Mara (1909), Bozic (Stojana) Stevo (1951), Lazic (Dusana) Krsto (1933), Momcilovic (Drage) Miladin (1935), Nikolic (Marka) Vaso(1920), Nikolic (Cvijana) Mitar (1927), Obackic Ljubica (1918), Stevanovic (Vasilja) Tankosava (1938), Stojanovic (Stojana) Vladimir (1915) i Jovanovic (Mitra) Stojan (1948). Kravica je danas opustosena, sto se nije dogodilo ni u vreme najzescih nemackih i ustaskih razaranja u toku drugog svetskog rata. Medju brojnim napadacima, a prema slobodnoj proceni bilo ih je najmanje preko hiljadu iz svih muslimanskih krajeva koji okruzuju Kravicu (Cerska, Konjevic Polje, Pobudje, Glogova...), prepoznati su: Naser Oric, Zulfo Tursunovic, Ferid Hodzic, Becir Mekanic, Bajro Osmanovic "Mis", Nedzad Bektic, Hakija Meholjic, Veiz Sabic, Nezir Zebric, Sefik Ahmetovic, Mustafa Golic, Esma Kiveric, Mirsad Sulejmanovic, Muhamed Cikaric, Semsudin Salihovic, Sulejman Mujcinovic, Junuz Mehic, Ejub Golic "LJubo", Fikret Mustafic, Murat Avdic, Muhamed Jahic, Murat Duric, Munib Becirovic, Fadil Sahbaz, Saban Muminovic, Musan Osmanovic, Zaim Mehic, Meho Alic i Abid Orlovic i dr. O napadu na Kravicu svedoce Ratko Nikolic, Milorad Nikolic, Milanovic Milena i Nikolic Milosava.

Siljkovici (opstina Bratunac), srpsko selo (90 stanovnika srpske nacionalnosti) napadnuto kad i Kravica, 7. januara 1993. na Bozic. Tada je selo opljackano i popaljeno, a zrtve napada su: Dolijanovic (Dusana) Miladin (1963), Stevanovic (Radovana) Milan (1973), Bogicevic (Jovana) Slobodan (1947), Bogicevic (Slobodana) Novica (1976), Radovic (Drage) Bozo (1943), Visnjic (Todora) Ratko (1949), Pavlovic (Radovana) Radoje (1936),Radovic (Ljube) Radenko (1974), Radovic (Radosava) Dragan (1968), Radovic (djordja) Vaskrsije (1956), Veselinovic (Kostadina) Lazar (1935), Savljevic (Save) Mile (1964) i djokic (Stanka) Stanoje(1942). Napad su izvrsile iste vojne formacije koje su napale i susedna selana podrucju Kravice.

Cosici (opstina Skelani) su deo cisto srpskog sela Kostolomci (234 stanovnika srpske nacionalnosti), a najtezi napad su pretrpeli kad i ostala sela ove opstine, 16. januara 1993. godine. Tada su Kostolomci i Cosici opljackani i popaljeni, a pored vise desetina povredjenih i ranjenih ubijenoje 15 lica: Rakic (Radisava) Novak (1953), Rakic (Jove) Dragomir (1953), Rakic (Jove) Milomir (1957), Rakic (Slavka) Radisa (1961), Rakic (Marjana) Dragomir (1940), Ivanovic (Dike) Mile (1952), Ivanovic (Mila) Predrag (1973), Ivanovic (Milutina) Zelimir (1968), Pavlovic (Milenka) Zarko (1938), Trifunovic (Cede) Milorad (1958),Rakic (Milorada) Tadija (1930), Maksimovic (Zike) Damljan (1934), Pavlovic (Svetozara) Andjelko (1914), Trifunovic Vidosava (1915) i Ilic (Predraga) Nebojsa (1969).

Napadom je rukovodio Oric Naser, a ucestvovali su Trsic Sakib, Dedic Ibro, Sulejmanovic Nusret, Smailovic Mirsad i dr.

Kusici (opstina Skelani), deo sela Zabokvica, jednog od najvecih u bivsoj srebrenickoj opstini (ukupno 706 stanovnika: Srba 598, muslimana 52 i ostalih 56) najtezi napad muslimana pretrpeli su 16. januara 1993. godine. Tom prilikom Zabokvica i Kusici su opljackani i popaljeni. Pored velikog broja povredjenih i ranjenih, prilikom napadaje ubijeno dvadeset lica, od kojih sedamnaest u Kusicima i tri u Zabokvici. Zivot su izgubili: Mitrovic Radivoje (1942), Jakovljevic (Mitra) Milija (1957), Mitrovic (Maksima) Mirko (1939), Jakovljevic (Milana)Milenko (1946), Ristic (Cvetka) Novak (1951), Ristic (Lazara) Vladislav (1947), Milanovic Ilija (1922), Ristic Rado (1920), Milanovic Dusanka (1920), Todorovic (Stanoja) Milenko (1928), Zivanovic (Jove) Nikola(1921), Jankovic Milenija (1963), Mitrovic Radinka (1946), Ristic Milenka (1930), Ristic Ivanka(1950), Ristic (Novaka) Mitra (1974), Ristic (Novaka) Mico (1977), Jakovljevic (Andjelka) Milenko (1957), Maksimovic (Milovana) Savo (1932) i Nedjic Rosa (1933).

Napadom na Kusice rukovodio je Oric Naser, a medju ostalim predvodnicima bili su Sulejmanovic Nusret, Trsic Sakib i Dedic Ibro i dr.

Skelani, sediste istoimene srpske opstine, sa nekada vecinskim muslimanskim stanovnistvom (Srba 155, muslimana 598), ali u okruzenju srpskih sela. Napad na Skelane izvrsen je u sklopu napada na sva okolna srpska naselja, takodje 16. januara 1993. godine. Tom prilikom ubijeni su: Milanovic (Save) Marko (1954), Gligic (Draze) Aleksa (1968), Janjic (Sime) Scepo (1947),Janjic (Pere) Simo (1948), Milovanovic (Milosa) Milan (1967), Markovic (Radenka) Milun (1970), Dimitrijevic (Stojana) Dragan (1965), Simic (Dragana) Radovan (1966), Milosevic (Borise) Dragoje (1960), Mijatovic (Save) Vlado (1966), Janjic(Sime) Andja (1927), Sekulic (Ostoje) Gordana (1966) i Dimitrijevic (Tomislava) Aleksandar (1987).

Skelani su u dobroj meri opljackani, razoreni i popaljeni, a u napadu su ucestvovali: Oric Naser, Dedic Ibro, Sulejmanovic Nusret, Trsic Sakib, Smailovic Mirsad i dr.

Vandzici (opstina Milici), srpsko mesto na koje su muslimanske oruzane formacije izvrsile napad 8. februara 1993. godine i tom prilikom ubili bracni par, civile, Marka (Kostadina) Dosica (1934) i njegovu suprugu Mariju Dosic (1993), mestane ovog sela. U istom napadu je spaljeno vise kuca i ostalih objekata.Pokretna imovina mestana je opljackana, a ono sto nije moglo da se opljacka unisteno je spaljivanjem ili razaranjem. U tom napadu su ucestvovali: Hodzic (Avde) Ferid (1959), Drum, Vlasenica, organizator napada i tada komandant ili jedan od komandanata Cerske; Hakic Sabanija; Mehmedovic (Hakije) Ramiz (1971), Rovasi, Vlasenica; Sulejmanovic (Sabana) Ibro, zvani Inc (1957), Rovasi, Vlasenica; Becirovic (Rahmana) Sahbaz (1966), Nedjiljista, Vlasenica; Becirovic (Nezira) Safet (1966), Nedjiljista, Vlasenica; Becirovic (Mehe) Mehmedalija (1970), Nedjiljista, Vlasenica; Siljkovic (Bukljana) Ibro (1966), Nedjiljista, Vlasenica; Aljukic (Sulejmana) Ibro (1954), Nedjiljista, Vlasenica i Mekanic (Jakuba) Becir (1957), Besici, Vlasenica, komandant tzv. Prvog ceranskog odreda.

O ovom napadu na Vandzice svedoce Dosic Sreten, Becirovic Halil i Sulejmanovic Mirsad.

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Milorad i Zorka Obradoviæ, iz sela Trnova, petnaestak kilometara udaljenog od Rogatice, imali su troje djece: Dobrilu, Danijelu i Darka. Kad je maloljetna Dobrila odluèila da se uda za Gorana Peroviæa, njeni roditelji su se usprotivili. Bilo je povuci-potegni, ali su na kraju morali da popuste. Mladalaèka ljubav bila je jaka, kako samo ona biti zna, a Goran i Dobrila èvrsto su odluèili da zapoènu novi, zajednièki život.

Kad se rodila unuka Milijana, sreæi nije bilo kraja. Nije šala u još uvijek mladim godinama dobiti titulu bake i djeda. A kažu da se unuèe voli više i od vlastitog djeteta. Tako je bilo i kod Obradoviæa.

Èak i u proljeæe1992. godine Milorada Obradoviæa bilo je teško ubijediti da se sprema rat. Sve je mislio proæi æe mirno. Sa komšijama muslimanima živio je u dobrim odnosima. U preduzeæu je bio cijenjen radnik, a kolege nikad nije razdvajao po nacionalnosti, veæ po ljudskosti i poštenju. Ponudili su mu pušku da ima èime zaštititi èeljad, a on je dugo vremena odbijao da je primi. Bio je ubijeðen da rata biti neæe. Teško mu je palo kad su stavljene barikade na puteve i nije mogao više iæi na posao.

Kad je rat veæ poèeo, doveo je kod sebe zeta, kæerku, koja je bila u poodmakloj trudnoæi, i unuku. Njihova kuæa bila je u neposrednoj blizini Rogatice, okružena muslimanskim kuæama, pa je mislio da æe u selu Trnovu biti sigurniji.

Krajem aprila, poslije Vaskrsa, Miloradovi roðaci pošli su da obiðu porodice koje su otišle u izbjeglištvo u Srbiju. Porodica je, svjesna da Dobrila neæe imati gdje da se porodi, odluèila da nju i trogodišnju Milijanu pošalju sa njima u Srbiju. Goran je pošao da ih smjesti kod rodbine, a on je odluèio da se vrati nazad.

"Kad sam pošla, nisam se sa svojima kako treba ni pozdravila. Majka je bila otišla na èeteresnicu baki na Stjenice, odnijela rakiju i podmir, nismo znali da æu ja u meðuvremenu otiæi. Meni je sutradan sluèajno 'ispao' prevoz. Pošli roðaci. Tako da sam otišla a da se nisam pozdravila sa majkom. Kad sam pošla, tata je plakao jer je nenormalno volio moju Milijanu. Kad ju je zagrlio na rastanku, prvi put u životu vidjela sam ga da trijezan plaèe. Moj brat me do sela Kosova dovezao na traktoru. Vozi, a jednom rukom briše suze. Ja se okreæem i gledam sestru, posljednji put mašemo jedna drugoj. Da sam znala šta æe biti, nikad otišla ne bih! Nikad! Ja bih dijete valjda negdje rodila, a oni bi mi, možda, ostali živi. Bar neko bi sa mnom bio. Na rastanku rekla sam sestri: 'A što ti ne bi pošla sa mnom? Znaš da je Milijana razmažena i da æe mi trebati pomoæ oko nje.' A ona mi kaže: 'A šta misliš da njoj nešto bude, šta æe meni onda život!?' Pogledam u nju i mislim u sebi: pa šta joj može biti. Ko se mogao jadu nadati? Ko je mogao znati da se pozdravljamo zauvijek", prièa za Patriot Dobrila Peroviæ kako se rastajala sa svojim najmilijima. A nije znala da ih nikad više neæe vidjeti.

Èudni su putevi…

Ubrzo je u selu Trnovu život sa Srbe postao nesnošljiv. U ovo i okolna sela došao je veliki broj muslimana, izbjeglica iz Rogatice, pa èak i iz Sarajeva. Naoružali su se i opasnost se poèela osjeæati u vazduhu. Miloradovo imanje meðilo je sa muslimanskim. Komšija Meho bio je hodža. Kad su se Miloradovi spremili da napuste selo, Meho je potrèao za njim, dozvao ga je i rekao mu: "Povedi me, komšija, sa sobom!" "Kud da te vodim, pobogu, kad ni sam ne znam gdje æu", odgovorio mu je Milorad, koga su inaèe jedva ubijedili da je krajnje vrijeme da napuste selo. Pet-šest sela iz tog podruèja, za koja je bilo oèigledno da su ugrožena i da æe se prva naæi na udaru muslimana, evakuisana su i stanovništvo je smješteno u zbjeg kod Šljedoviæa. Muške glave su se organizovale, postavili kakvu-takvu liniju odbrane sela i zbjega i iskopali rovove, a žene su im u mjesnoj školi kuvale hranu. Milorad je, misleæi da æe tu biti sigurniji, cijelu svoju porodicu i kuma Miodraga smjestio sa sobom u zemunicu, koja je ujedno bila i rov. Kroz petnaestak dana Trnovo su zapalili muslimani. Svi u zbjegu ovo su teško primili. Zet Goran, kad je èuo u Srbiji da se to desilo, odluèio je da se vrati.

"Goran je došao sa mnom do Èaèka da me smjesti i planirao je da se vrati. Ja sam uspjela da ga umolim da još malo ostane sa mnom. Kæerka je imala tri godine i bila je mnogo razmažena. Nije htjela ni sa kim nepoznatim da bude, pa je Goran ostao sa nama bar dok se ja porodim. Kum, kod koga smo bili u Obrenovcu, kad je veæ rat poèeo a i ja se porodila, molio je Gorana da mu naðe posao, ali se Goran nije mogao skrasiti. Nije mogao podnijeti da ga smatraju dezerterom. Jednog dana došao je i rekao nam da je kupio autobusku kartu direktno za Sokolac. Nismo ga mogli zaustaviti. Vratio se. Nikom nije bilo jasno kako je uopšte uspio da doðe do mojih jer je naša teritorija bila ispresijecana teritorijom koju su kontrolisali muslimani, a nije mogao nikakvim drugim putem doæi. Uglavnom, nekako je došao. Kad su ga vidjeli da se vratio, moji su bili šokirani. Donio im je radosnu vijest da su dobili još jednu unuku, jer nije bilo naèina da im se javi i oni nisu znali da sam se ja porodila. Kad je pošao od mene, sjeæam se kao da je juèe bilo, dva-tri puta ponovio mi je istu reèenicu: 'Èuvaj mi Milijanu!'"

Nezapamcen zlocin

Petog jula 1992, oko èetiri èasa ujutro, muslimani su napali selo i zbjeg kod Šljedoviæa. Akciju je vodio Lutvo Jamakoviæ, nekadašnji komandir stanice milicije u Rogatici. Napali su istovremeno na više rovova. Žestokom napadu mještani, nevièni oružju, jer je veæini to bio prvi ispaljeni metak, nisu uspjeli ni zakratko odoljeti. Spašavala se živa glava i neorganizovano povlaèilo prema srpskim selima u dubini teritorije.

U zemunici Obradoviæa bio je Milorad, supruga mu Zorka, djeca Danijela i Darko, zet Goran i kum im Miodrag. Pred poèetak napada, kažu svjedoci, bili su budni. Uprkos tome nisu bili u prilici da se brane. Kao najistureniji rov, odmah su bili opkoljeni i uhvaæeni u klopku. A onda je zapoèeo krvavi pir, zloèin koji je po svojoj svireposti iznenadio cijelu Rogaticu i susjedne opštine.

Taène detalje zloèina pobijeni su odnijeli sa sobom na onaj svijet. Zloèinci koji su preživjeli rat pravu istinu i danas skrivaju. Svjedoèenjima, na osnovu tragova na posmrtnim ostacima, a kasnije i rekonstrukcijom dogaðaja, došlo se, bar djelimièno, do èinjenica šta su neljudi èinili u mraku julske noæi 1992.

Milorada su zavezali za hrast i primorali ga da gleda kako se iživljavaju nad njegovim najmilijima. Udavljen je kaišem iz vlastitih pantalona, koji mu je bio svezan oko vrata, i najvjerovatnije je uspio da se sam udavi kako ne bi gledao straviène scene. Prema jednoj verziji dogaðaja, osamnaestogodišnju Danijelu muèili su, iživljavali se na njoj, silovali je, noževima joj rasparili stomak, izvadili dio materice i ostavili je da umire u najstrašnijim mukama. Dobrila teško prièa o ovome i spominje vrlo malo detalja: "Jedan starac, Milan Motika, naišao je kasnije pored tog mjesta i vidio mi je sestru živu. Stomak joj bio rasporen a crijeva su ispadala. Ona ih je pokušavala rukom vratiti nazad. Zapomagala je stravièno. Tražila je vode, a on joj je dohvatio u nekom tanjiru iz rova. Pokušao ju je vuæi prema slobodnoj teritoriji, ali nije imao snage. Muslimani su ga vidjeli i nisu ga htjeli ubiti. Ostavili su ga živog da bi prièao šta se dogodilo i zaplašio srpsko stanovništvo u ostalim selima. Meni se kleo jedan školski drug, koji je kasnije došao na lice mjesta, da je sestra imala na sebi pantalone. Valjda je htio da me utješi", prièa Dobrila Peroviæ, koja nema snage da izgovori da su èlanovi njene porodice muèeni, silovani pa ubijeni.

Unezvijerene komšije tek kad su se našle na sigurnom, primijetile su da nema Miloradove porodice. Pokušali su se organizovati i izvuæi ih, ali se nije moglo, jer su muslimani veæ držali cijelo podruèje pod kontrolom. Tek uveèe petorica odvažnih mladiæa probila su se do mjesta na kome se dogodila drama. Nadali su se da æe bar nekog zateæi živog. "Padala je kiša. Uvijek je padala kiša kad su ginuli Srbi. Kad su došli gore, našli su ubijenog Dragana Kusmuka. Došli su i do moje sestre. Bila je još uvijek topla, ali mrtva. Ubijena je metkom u èelo, kad su muslimani vidjeli da niko ne dolazi po nju. Ona je toliko zapomagala da su je naši èuli i ranije ali joj nisu mogli priæi.

Oca su našli zavezanog za hrast i zadavljenog kaišem. Muža su našli u nekoj bodljikavoj žici. Mamu, brata i kuma nisu uspjeli ni naæi. Odvukli su ih negdje. Zapucalo se i momci su samo uspjeli, na šatorskom krilu, izvuæi pokojnog Dragana Kusmuka. Moji su ostali. Sahranjeni su tek u novembru, kad je naša vojska došla dotle. Neki musliman je bio iskopao jednu rupu i sahranio ih. Našli su na nogama zavezane kanape. Vjerovatno ih je vezao za noge, jer je bio sam, i dovlaèio u tu rupu. Ja se bojim da mi brat, majka i muž uopšte nisu od metka poginuli. Toga se bojim. Niko mi ili nije znao ili nije htio reæi. Mada bih najviše voljela znati pravu istinu. Èini mi se, najlakše bi mi bilo, ako su od metka poginuli. Brat je imao samo šesnaest godina."

Sirotinja kao usud

Petog jula 1992. poèinjen je zloèin. Dobrili je to u Srbiju javljeno tek 12. jula, kad je maloj Maji bilo taèno mjesec dana. Prvo su joj rekli da joj je samo sestra poginula. A onda i za ostale. Na godišnjicu, 1993. godine, vratila se u Rogaticu. Vojska joj je dala stan, jedan od napuštenih. "Uselila sam se tu. Dobila sam i neku njivicu da posijem šta. Tu naðem tromblon i dohvatim ga, a on eksplodira. Svu me je izranjavao. Baksuz sam. Ali, eto, preživjela sam. Vjerujem u Boga, on mi je pamet saèuvao i uputio me na pravu stranu. Bez obzira na to što sam imala djecu, godinama sam sama živjela u svome svijetu. U tom svijetu nije bilo nikoga osim mene. Nemam nikoga, i gotovo. Sad sam to prebrodila. Okrenula sam se djeci. Vjerujem u Boga".

"…Moj otac je znao šta znaèi biti sirotinja. Ostao je siroèe, bez oca, a imao je sedam godina. Bez majke je ostao kada je imao devet godina. Odrastao je u domu za siroèad u Zenici. Otac mu je umro a majka se smrznula u snijegu. Tragedija za tragedijom. Moj stric u Èaèku ima novine iz tog vremena. Njih dvojica stoje kraj groba. Dva maksuma, dvije mrve. Tata devet a stric sedam godina. Strica je selo odgojilo, a oca dom. Tata je u domu završio trgovaèku, a poslije i ekonomsku školu – vanredno ; te škole su se tad cijenile, nije kao sad. Stric je jedva završio èetiri razreda, nije imao nikog da ga nasavjetuje. Tatinog tetka brat uzeo je strica, sa šesnaest godina, sebi u Èaèak. Otac ga je zamolio u svoje ime, kao da se radilo o njegovom djetetu, da ga uzme i zaposli. Zaposlio ga je u rudniku. Moj otac je znao šta znaèi biti sirotinja. Ali je bio dobar èovjek. I danas kad negdje uðem, na primjer, a znaju èija sam, vidim, poštuju ga i mrtvog. I u firmu u kojoj radim primili su me iz poštovanja prema mom ocu. Mene nisu ni znali. Mnogo mi je pomoglo preduzeæe. Dali su mi blokove za ovu kuæu. Davali su mi drva. I sad kad bih im zatražila bilo šta, znam da bi mi dali. Meni moj direktor kaže: 'Zašto ne zatražiš kad ti nešto treba, mi se ne možemo sami sjetiti šta je tebi potrebno.' Ja ne mogu ništa da im tražim. Zadovoljna sam što su me zaposlili."

Život tece dalje

Dobrila Peroviæ, samohrana majka kojoj su na stravièan naèin muslimani pobili èlanove porodice, danas živi u nevelikoj kuæi koju su joj, zajednièkim snagama, sagradili preduzeæe "Agrokombinat" i opština Rogatica. Kaže da joj vlastiti krov nad glavom mnogo znaèi. Sama podiže dvije prelijepe, zdrave, zlatne djevojèice. Idu u školu i solidni su ðaci. Starija, Milijana, nosi ime oèeve majke. Veæ je curetak. I likom i stasom mnogo podsjeæa na oca Gorana. Još samo kad bi pravda, koliko-toliko, bila zadovoljena.

"Voljela bih da se sudi ubicama. Nusmiru Balašu, Dinu Kahvedžiæu (kažu da je poginuo) i ostalima. Znam da su tu bila i još dvojica braæe Šišiæa. Taj Balaš nikad nije smio doæi u Rogaticu. Èujem da je opunomoæio nekoga da mu proda imovinu. Nije smio da doðe. Zna šta je uradio. A dobro je poznavao moga oca. Jednostavno, Bogu bih zahvalila kad bi saznala da se Balašu sudi za to što je uradio. Želim mu da nikad ne naðe svoj mir."

Share this post


Link to post

KOMITET ZA PRIKUPLjANjE PODATAKA O IZVRŠENIM ZLOCINIMA

PROTIV COVECNOSTI I MEÐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d

Mostar, do rata je u Mostaru zivjelo preko 30 000 Srba, nakon zavrsteka rata bilo ih je jos 300....

Bojim se izbjeci ce ruku pravde sledeci monstrumi:

Pero Nikolic, zapovjednik Okruznog zatvora za "specijalne" Srbe i njegov zamjenik Ante Peko fudbalski sudija, te zloglasna Jolanda, licna sekretarica Roka Markovine, koja je bila suvlasnica javne kuc eu podrumu kafica "Jesenjin", vlasnika Ede Bajrama, gdje su s nozem pod grlom nesrecne Srpkinje silovane i zlostavljane.

U Mostaru je ostao i Pero Cotic, zvijer covjek, koji je nesrecnoj Srpkinji Branki, kcerki oficira JNA, koja je ostala u Mostaru radi nekog Hrvata koji je ljubav zamijenio sahovnicom, PUSTIO ZIVU JEGULJU U VAGINU, od cega je nesrecnica umrla isti dan.

Za njima slijede

Sergej Belovic

Zdenko Jarak

Ivan Zelenika

Omer Mrmo iz Blagaja

Omica Djukic

Haris Patak

Davor Martinovic

Huso Omerhodzic

Tomo Miljas

Sabahudin Balavac

Slavko i Veselko Vasilj iz Vrapcica

Nedo Macic

Kreso Primorac

Pero Blazevic

Ivan Susac (zapovjednik zatovara u Ljubuskom)

Dzemo Sarotic

Dinko Vrapcic

Josip Martiinovic ( sin javnog tuzioc aiz Mostara Marka M.)

Zijo Tojaga

Edvard Setka (ludi Maks) razbijao zrtvama lobanje zidarskim cekicom

Elvedin Mehic

Adem Camor

Seno nevesinjac

Nikola puce

Jure Sunjic

Ante Bukovac

Ivan Zelenika

Zulfo Batlik (rambo)

Benito Sesar (Fantom)

Sejo Pasic

Nedzad Huskovic

X Miso, vlasnik kafica No 3

Romeo Krtalic

Mustafa Isovic

Ismet celebic

Mirsad Cupina

Vahdet Ekinovic

Drazen Kozulj

Vjeko Krezic

Toni Santic

Semir Humo i

Busret Alicehajic (doktori oba zasluzili nadimak mengele)

Dragi Didarevic

Zijo Orucevic

Habibija X

Zarko Kvesic

Bato Kosovic

Samjo Zlojo

Fadil leputka

Senad Eminovic

Midhat Hajdur

Mirza Cemalovic

Gasi Mustafa

Romani Rudzi

Abdul kerim

Zdenko Jarak

Enver Novakovic

Davor Duzinic

Ibro karic

Fadil Kasapovic

Muhid fetahovic

Haris Pajic

Hama Huskovic

Aziz Mehic

Salko Beglarevic

Esad Humo

Miralem Jugo

Emir Nezdravic

Semir drljevic

Samir Kreso

Adis Brekalo

Edin Zukic

Huso Sirko

Sead i esad Macic

Smajoo Kiko

Safet Hajrusi

Marin Galic

Srecko Gagro itd.

Naveo sam smao imena a ne i djela to jest nedjela pobrojanih u nadi da cu ih otrgnuti od zaborava, jer ako ih ne pozovo u Hag neko ih vec mora pozvati na odgovornost ili poslati Bogu na istinu

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

U Bijeljini su 15. maja 2002. godine, uz najviše vojne počasti, sahranjeni posmrtni ostaci trideset neidentifikovanih vojnika bivše Jugoslovenske narodne armije koji su ubijeni na isti dan prije deset godina u Tuzli, prilikom povlačenja iz tog grada. Posmrtni ostaci ubijenih vojnika, čiji identitet, uz sve napore, nije bilo moguće utvrditi, ekshumirani su iz jedne masovne grobnice u Tuzli, a sahranjeni u novoizgrađenu spomen-kosturnicu sa velikim mermernim krstom i spomen-pločom, na kojoj je uklesano: "Ova humka mučenika sveta je kao zemlja srpska." I dok su majke, koje ne znaju gdje su grobovi njihovih sinova, zavijene u crninu i neutješni, iskonski bol, naricale u Bijeljini, Petrovu, Zvorniku, na Majevici, Ozrenu..., u Srpskoj i Jugoslaviji, u Tuzli je slavljena "pobjeda nad fašizmom".

Izrevoltiran riječima novinara Sinana Alića, koji se u "prazničnom programu TV TK" jedini založio da se 15. maj 1992. što prije zaboravi i da se o njemu što manje priča, ratni zločinac Bešlagić je povišenim glasom rekao da će on taj dan "slaviti za sebe".

Prema saznanjima Patriota, Vojni sud u Beogradu u februaru ove godine dobio je zahtjev vojnog tužioca da se zbog masakra vojnika bivše JNA pokrene istraga protiv Selima Bešlagića, bivšeg gradonačelnika Tuzle, a sadašnjeg guvernera Tuzlanskog kantona. Vojno tužilaštvo traži da se istraga pokrene i protiv Envera Delibegovića, bivšeg komandanta Teritorijalne odbrane Tuzla, Mehmeda Bajrića zvanog Meša, bivšeg načelnika Centra bezbjednosti Tuzla, kao i Muhameda Brkića, Budimira Nikolića i Ilije Jurišića, bivših članova Kriznog štaba Stanice javne bezbjednosti u Tuzli. Oni se terete da su 15. maja 1992. organizovali napad na neborbenu vojnu kolonu na raskrsnici Skojevske ulice i Brčanske Malte, kada je ubijeno više od 200, a zaroboljeno 140 vojnika. Takode se terete da su prekršili odredbe međunarodnog ratnog prava i Ženevsku konvenciju, kao i prethodni dogovor SR Jugoslavije i vlasti u Sarajevu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH do 19. maja 1992. Uz sve to, lica protiv kojih je zatraženo pokretanje istrage prekršila su i dogovor o mirnom povlačenju koji su sama postigla sa komandantom kasarne "Husinjska buna" u Tuzli. Pomenuti su organizovali grupu od oko 3.000 pripadnika "Zelenih beretki" (jedinice pod kontrolom SDA), TO Tuzla, Lukavac, Živinice..., jedinica MUP-a Tuzla, "Patriotske lige", koji su mučki, iz zasjede, napali vojnu kolonu JNA.

Otkrivanje zločina(ca)

Prema podacima jugoslovenskog Dokumentacionog centra, zbog počinjenih ratnih zlocina Vojnom tužilaštvu u Beogradu još 1995. podnijeta je krivična prijava protiv 59 lica. Među njima je i Selim Bešlagić, koji je naredio formiranje Kriznog štaba i napad na kolonu. Jedan od učesnika u pregovorima o mirnom izlasku jedinica JNA iz Tuzle i jedan od onih koji je dao, kasnije pogažene, garancije za bezbjednost vojnika bio je i Sead Avdić, zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i visoki funkcioner Stranke za BiH. Komandu za napad izdao je Mehmed-Meša Bajrić, tadašnji načelnik Centra javne bezbjednosti u Tuzli i predsjednik Kriznog štaba Stanice javne bezbjednosti u Tuzli. U Štabu su se nalazili još i Ilija Jurišić, Budimir Nikolić, Muhamed Brkić i drugi. Precizan plan napada na kolonu izradili su bivši potpukovnici JNA Željko Knez (operativac u 17. korpusu JNA) i Slavko Gligorević, dok su cijelu operaciju finansirali Mirha Šehović, snaha dr Šehovića, i Munivera Fazlić, supruga dr Fazlića.

Komandant Kriznog štaba TO Tuzla bio je Enver Delibegović, dok su na čelu isturenih štabova bili pretežno ekstremisti, članovi SDA. Na čelo specijalne manevarske brigade za napade na vojne jedinice i kasarne JNA postavljen je bivši poručnik JNA Mladen Vidić. Faruk Prcić, direktor Rudarskog instituta u Tuzli i do tada rezervni kapetan JNA, po naredbama Kneza i Gligorevića, blokirao je komunikacije ka Požarnici i Majevici i iskopao tranšeje pored puta od raskrsnice Brčanska Malta do sela Slavinovići.

Signal za napad dao je stariji vodnik Mato Zrinić, ispalivši tri metka u vazduh u trenutku kada je začelje kolone izlazilo iz kasarne. Prve hice prema vojnicima, kojima su prethodno tuzlanski moćnici garantovali bezbjedan izlazak, ispalio je Muhamed N. iz Tešnja. On je bio u posadi "prage" postavljene na raskršću Skojevske ulice i Brčanske Malte. Usporavanje kretanja kolone (u kojoj se nalazilo 600 ljudi i oko 200 vozila) sa 30 na 10 km na sat i njeno presijecanje prethodno su izvršili bivši oficiri JNA - stariji vodnik Damir Gaši i rezervni kapetan Mahmut Bijedić, ubacivši se svojim vozilima u putanju kretanja kolone. Poginuli vozači vojnih kamiona pogođeni su, u glavu i grudi uglavnom snajperskim hicima, upućenim sa okolnih položaja, odakle su djelovali snajperisti Neda Mot, Sadija Bajrica, sin i kćer Mije Jukića, kćerka Živana Zarića...

Komandir Četvrte manevarske čete za napad na kolonu Kadro Pekarić, nakon što je od Mehmeda Bajrića dobio naređenje da otvori vatru po koloni, za početak napada je tražio i dobio potvrdu i od člana Štaba SJB Tuzla Ilije Jurišića. Tada je otpočeo masakr, čiji se tragovi i danas perfidno skrivaju, produžavajući patnje porodica, koje ni deset godina nakon počinjenog zločina ne znaju za grobove svojih najmilijih.

Sve je, direktno, sa kule "F" prenosio TV Front slobode 3, uz besprizorne komentare Zlatka Dukića i Marka Divkovića, koji je u jednom trenutku, kada je eksplodirao vojni kamion, rekao: "Kako je vruće, dobro bi došla jedna hladna piva." Dobar dio osumnjičenih za pokolj vojnika JNA u Tuzli i danas obavlja vrlo visoke funkcije u toj opštini, kao i u zajedničkim organima BiH.

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

Hronologija monstruoznog plana

Do 14. maja u sastavu 92. motorizovane brigade u kasarni "Husinjska buna" bio je motorizovani bataljon iz Pirota sa oko 600 ljudi. On je u skladu sa dogovorom SRJ i vlasti u Sarajevu pratio i obezbjeđivao povlačenje jedinica u Jugoslaviju, ali i obezbjeđivao širi prostor kasarne i skladišta oružja. Povlačenjem tog bataljona, 14. maja, prema pretpostavkama svjedoka, stvoreni su povoljni uslovi za napad na preostale vojnike, koji će se odigrati sutradan. U kasarni "Husinjska buna" ostao je dio vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka i dio rezervnog sastava koji je već bio angažovan na poslovima dislokacije.

Sutradan, 15. maja, niko od vojnika i starješina nije ni slutio šta će se dogoditi toga dana. Oficiri muslimani i Hrvati, koji ranije nisu dezertirali, pojavili su se na poslu. U kasarni se zadržavaju do 13 časova, kada naglo nestaju u gužvi oko pakovanja kamiona i tovarenja tehničkih sredstava. Upravo u to vrijeme "Zelene beretke", nakon pljačke oružja iz magacina TO Tuzla na Kozlovcu, ubrzano zauzimaju položaje oko kasarne koje je napustio bataljon iz Pirota.

Komandant kasarne potpukovnik Mile Dubajić, kako navode svjedoci, postiže dogovor sa tadašnjim predsjednikom Izvršnog odbora SO Tuzla Seadom Avdićem i predstavnicima SO Tuzla Refikom Ahmedinovićem i Simom Šolajom da "Zelene beretke " neće provocirati jedinice JNA u kasarni i da ce se mirno sačekati njihovo povlačenje do 19. maja.

Negdje na sredini sastanka u salu u Domu JNA, gdje su vođeni pregovori, ušao je pukovnik Ugo Nonković, u to vrijeme zadužen za održavanje kontakata sa muslimanskom stranom i rekao: "Ne brinite, gospodo, ključevi od dvorca su vaši. Zar ne vidite da u kasarni nema više vojske." Dio oficira i vojnika kasnije će posumnjati da je Nonković, osim što je sa muslimanskom stranom kontaktirao, za njih i radio. Potpukovnik Dubajić se nakon pregovora, oko 13 casova, vratio u kasarnu, a njegove kolege su primijetile da je "vidno nervozan i uznemiren".

O detaljima dogovora nije pričao ni najbližim saradnicima. Vojnici postaju ozbiljno zabrinuti za svoje živote. Tog dana, prema saznanjima oficira, bila je završena mobilizacija jedinica TO Tuzla, a svuda oko kasarne prolazile su kolone dobro naoružanih teritorijalaca. Oni su zauzimali dominantne tačke koje je dan ranije napustio pirotski bataljon. Na okolnim zgradama postavljeni su snajperisti, a sa brda oko kasarne vršena su stalna osmatranja. Nakon što je izviješten o novoj situaciji, Dubajić je naredio da se formira kolona za izlazak iz kasarne, a "on će zvati predsjednika opštine Tuzla Selima Bešlagića da vidi o čemu se radi".

U 14.30, prema svjedočenjima, "rulja" je ušla u već napušteno skladište oružja Kozlovac, iz koga je ranije izvučeno naoružanje JNA, ali u kome je, prema dogovoru, ostalo oružje TO Tuzla. Civili zajedno sa članovima TO, "Zelenim beretkama" i drugim jedinica razvlačili su moderno automatsko naoružanje i sanduke sa municijom.

Sat kasnije, nakon zauzimanja položaja oko kasarne, počinje snažan napad pješadijskim naoružanjem. Vojnici su iznenađeni, jer im je ranije prenijeta vijest da je dogovoren miran izlazak iz kasarne. "Nije se znalo ko na koga puca", svjedoče za Patriot preživjeli. Pošto u kasarni nije bio iskopanih rovova za odbranu, vojska zauzima ležeće položaje oko kamiona u već formiranoj koloni, ili u zgradama, sa kojih razbijena stakla padaju po njima. Oficiri smatraju da se radi o "varka napadu", koji ima za cilj da se izvrši pritisak da vojska napusti kasarnu, jer su projektili ispaljivani relativno visoko i u objekte. Dubajić izdaje naredbu da se na napad ne odgovara, osim u slučaju da već formirana kolona u kasarni bude direktno napadnuta. Napad traje do 16.00 casova, a još većom silinom ponovljen je u 16.30. Ovaj put, sem pješadijskog naoružanja, upotrijebljene su i zolje. Jednom od njih pogođena je benzinska stanica. Od rikošetiranih metaka nekoliko vojnika je ranjeno. Napad traje desetak minuta, do 16.40, kada na pregovore u kasarnu prvo dolazi prethodnica, a zatim i komandant Štaba TO Tuzla, bivši rezervni major JNA Enver Delibegović, predstavnik opštinske vlasti Jasmin Imamović, dok Mehmed-Meša Bajrić, načelnik MUP-a Tuzla, ostaje na prijavnici. Vojnici u kasarni se komješaju. Veliki dio, kako tvrde preživjeli, vidi "da se nešto veliko sprema, da neće valjati" i da ne treba imati povjerenje u data obećanja o nenapadanju. Dio zagovara da se ostane u kasarni i organizuje odbrana.

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

Ponovljene laži

Međutim, u novim pregovorma potpukovniku Dubajiću su ponovljena obećanja da će vojska napustiti kasarnu bez borbe, i on se odlučuje da im povjeruje. Dogovoreno je da vojska napusti kasarnu u 19 casova, i to isključivo pravcem Skojevska ulica - Brčanska Malta - Bijeljina. Kao garancija da kolona neće biti napadnuta (gotovo isti scenario kao i u nekoliko dana kasnije izvršenom napadu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu) dogovoreno je da sa pukovnikom Dubajićem u istom vozilu bude Enver Delibegović. U drugom vozilu MUP-a, oko sredine kolone, bio je bivši načelnik centra bezbjednosti Tuzla Brkić N. (prema tvrdnjama Selima Bešlagića, tu su bili Jasmin Imamović i Benjamin Fišeković, a na kraju kolone Povikić). Da je masakr bio već planiran, prema izjavama svjedoka, govori i to što su "garanti za nenapadanje" uglavnom sjedili u civilnim vozilima. I bivši stariji vodnik Gaši Damir i bivši rezervni kapetan Mahmut Bijedić, koji su usporili kolonu, bili su u civilnom automobilu, a nijedno civilno vozilo u koloni tokom napada niti je gađano, niti je bilo pogođeno. Brkić je tokom napada pobjegao iz kolone, a Delibegović je kasnije razmijenjen za mrtve i ranjene iz kolone, zbog čega narod umalo nije linčovao potpukovnika Dubajića. Glas da je postignut sporazum pronio se u jedinicu oko 18.40 i kolona je oko 19 sati krenula.

Podmuklost pregovora

Postoji otvorena sumnja da su u prethodnim napadima na kasarnu, u kojoj je u popodnevnim časovima vec bila formirana kolona, a zatim i ponovljenim pregovorima, predstavnici SO Tuzla, TO i MUP-a namjerno i smišljeno odugovlačili povlačenje vojnika iz kasarne da bi se izvršile sve pripreme neophodne za napad iz zasjede. Uz to, bilo je potrebno obezbijediti direktan TV-prenos da bi se pružio alibi za masakr, pod izgovorom da je vojna kolona pokušala da napadne grad. Neborbenoj koloni je za izlazak isključivo odreden jedan pravac, prema Majevici, na kome je već priremljena zasjeda, iako se iz kasarne moglo izaći i u pravcu prema Ozrenu, gdje su većinom srpska naselja. Svi dogovori su, sumnja se, i vođeni bez ikakve namjere da se po njima postupi, sa jedinim ciljem da se obezbijedi mjesto i način napada da bi koloni JNA nanijeli što veće gubitke, uz što manju opasnost po sopstvene formacije.

Dok je 15. maja u Bijeljini 30 limenih kovčega, u koje je pohranjeno tek po nekoliko kostiju nedogorjelih ljudskih skeleta, spuštano u zajedničku grobnicu, dotle su Bešlagić, Bajrić, Avdić, Imamović, Delić ... u programu TV Tuzlanskog kantona govorili o Danu pobjede.

Izrevoltiran riječima novinara Sinana Alića, koji se u "prazničnom programu TV TK" jedini založio da se 15. maj 1992. što prije zaboravi i da se o njemu što manje priča, Bešlagić je povišenim glasom rekao da će on taj dan "slaviti za sebe".

Potpukovnik Mile Dubajić trenutno odbija bilo kakve kontakte sa medijima. Ranije je, kako se tvrdi, izjavio da je vojnicima i starješinama bilo izdato naređenje kako da se ponašaju za vrijeme marša, kao i naređenje o potrebnim mjerama bezbjednosti u slučaju napada na kolonu. Ostale mjere obezbjeđenja, kako je tvrdio, nisu mogle biti preduzete "zbog objektivnih okolnosti". Nakon masakra Dubajić je, kažu - dok su oko njega stajali izrevoltirani preživjeli vojnici i članovi porodica onih za čiju sudbinu se nije znalo - sjedeći, skrhan, ponavljao: "Prevariše me Bešlagić i Bajrić."

Vojno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od Vojnog suda da pokrene istragu protiv Selima Bešlagića, bivšeg gradonačelnika Tuzle, i nekoliko njegovih tadašnjih saradnika zbog masakra vojnika bivše JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine. Vojno tužilaštvo traži da se istraga, osim protiv Bešlagića, pokrene i protiv Envera Delibegovića, bivšeg komandanta Teritorijalne odbrane Tuzla, Mehmeda Bajrića zvanog Meša, bivšeg načelnika Centra bezbjednosti Tuzla, kao i Muhameda Brkića, Budimira Nikolića i Ilije Jurišića, bivših članova Kriznog štaba Stanice javne bezbjednosti u Tuzli. Oni se terete da su 15. maja 1992. na neborbenu vojnu kolonu organizovali napad u kome je ubijeno više od 200, a zarobljeno 140 vojnika. Takođe se terete da su prekršili odredbe međunarodnog ratnog prava i Ženevsku konvenciju, kao i prethodni dogovor SR Jugoslavije i vlasti u Sarajevu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH do 19. maja 1992. Uz sve to, lica protiv kojih je zatraženo pokretanje istrage prekršila su i dogovor o mirnom povlačenju, koji su sama postigla sa komandantom kasarne "Husinjska buna" u Tuzli.

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

Crne slutnje

Nakon što je oko 14 časova vojna kolona vraćena u kasarnu "Husinjska buna", koju je prethodno pokušala napustiti, golobradi vojnici i rezervisti postaju uznemireni i nervozni. Mučila ih je opravdana sumnja da se nešto "krupno sprema i da nece valjati". Njihovo ubjeđenje da će stvari krenuti po zlu podgrijavaju napadi na kasaranu iz pješadijskog oružja, koje pripadnici Teritorijalne obrane Tuzle, MUP-a i paravojnih, stranačkih oružanih formacija "Zelenih beretki" i "Patriotske lige" izvode od 15 do 15.30, a potom i sat kasnije. Gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić znao je sve što se desilo tog 15. maja i imao je neposredni uticaj na lanac komandovanja i odlučivanja, što potvrđuju i riječi jednog majora JNA, koji je, kako kaže, slušao telefonske razgovore komandanta kasarne potpukovnika Dubajića i Bešlagića.

"Dubajić je povišenim tonom od Bešlagića ultimativno zahtijevao i dobio obustavu napada na kasarnu", sjeća se taj oficir. Dubajić ce nakon tih razgovora svoje oficire upoznati i sa "sadržajem dogovora koji je sa Bešlagićem postigao u vezi sa izvlačenjem snaga i sredstava iz kasarne". Bešlagić, kao garanciju za mirno povlačenje vojnika JNA, šalje svoje čelne ljude iz Kriznog štaba da u tri vozila budu u vojnoj koloni - na njenom čelu, u sredini i na začelju. Oni, međutim, ne ulaze u vojna vozila i kamione, nego ostaju ili u policijskim, ili u civilnim automobilima, koje u toku napada niko ne gađa. Nakon što su pregovori okončani, potpukovnik Dubajić naređuje majoru Ranku Belojici, pomoćniku komandanta za pozadinu 92. motorizovane brigade, da dalje prenese naredbu o pokretu kolone ka Majevici i Požarnici, pošto tuzlanske vlasti nisu dozvolile kretanje nijednim drugim pravcem. Vojnici su najstrože upozoreni da ničim, gestovima ili pjesmom, ne provociraju bilo koga. Zbog obećanja da će vojna kolona mirno napustiti Tuzlu vojnici se ne pripremaju za odbranu. Vojnicima je naređeno da puščane cijevi okrenu nadolje i da podignu cerade na kamionima. U 18.20 časova komanda o pokretu prenijeta je dalje. Vojska napušta zaklone i ulazi u kamione.

Paklena zamisao

Period od 14.30 do 18.50 sati, kada kasarnu napušta prvo vozilo, "teritorijalci" i muslimanske paravojne formacije koriste da očiste oružje razgrabljeno iz magacina Kozlovac (prevoz kamionima organizovao direktor Rudarskog instituta i bivši rezervni kapetan Faruk Prcić) i da postave zasjede, kako su to zamislili bivši oficiri JNA potpukovnik Željko Knez i Slavko Gligorević.

Prema izjavama svjedoka, kasarnu prvi u "pragi" napušta potpukovnik Dubajić zajedno sa načelnikom Štaba TO Tuzla Enverom Delibegovićem. Iza njih, u automobilu tuzlanske milicije, bio je bivši načelnik Centra bezbjednosti Tuzla Muhamed Brkić sa dva policajca. Zatim izlazi crvena "zastava 101", Dubajićevo civilno vozilo, u kome se nalazi njegova supruga, a iza njih su dva "pincgauera" sa vojnom policijom. Slijedi "praga", šest kamiona i jedno oklopno vozilo (BOV) izviđačke čete. Grupa je izašla na prijavnici i u startu je imala oko 300 metara prednosti u odnosu na ostatak kolone, koja izlazi na glavnoj kapiji kasarne. Dio vojnika i rodbine ubijenih kasnije je optužio Dubajića da je "na vrijeme pobjegao". Postojala je čak i sumnja da je imao "dil" sa muslimanskim snagama, ostavljajući im na milost i nemilost ostatak kolone.

Napad je počeo nakon što su ta vozila propuštena, mada su stradali i vojnici iz zadnja dva kamiona tog dijela kolone. Oni su ubijeni u zasjedi koja je postavljena u iskopanim tranšeiama kod benzinske pumpe u Slavinovićima, na samom izlazu iz Tuzle. Prema riječima jednog od Dubajićevih pratilaca, na prozorima stambene zgrade u Skojevskoj ulici, prije raskrsnice, vidjelo se "više stotina pušcanih cijevi" (oko 300 do 400), koje su virile kroz otvorene prozore, ali se "nije mogla vidjeti nijedna glava". Ista slika ponavlja se i na prozorima, balkonima i krovovima sa obje strane Brčanske Malte, koja je pod pravim uglom u odnosu na Skojevsku... U produžetku Malte, ali suprotno, prema gradu, naoružani ljudi su na "F" i "G" kulama... Pored puta, dijagonalno je postavljen oklopni kamion, rađen u TTU u Tuzli. Nakon što su dva vojna kamiona neuspješno pokušala izbjeći silovitu vatru iz zasjede, isti kamion prepriječen je i na putu ka Ozrenu (produžetak Skojevske). Svaka odstupnica time je bila blokirana i vojnici su bili u klopci. Na zelenim površinama, na uglovima raskrsnice, bile su vreće s pijeskom i mitraljeska gnijezda okrenuta ka Malti i Skojevskoj. Vozac oklopnog transportera JNA svjedoči da su na daske bile pričvršćene protivtenkovske mine, koje su kanapom, iz jarka, izvučene na put u Skojevskoj. Sa jedne i sa druge strane ulice bilo je "na stotine" teritorijalaca. Mnogi od njih su, kažu svjedoci, prije napada u toku dana, pili ispred već zaposjednutog Doma JNA u blizini kasarne .

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

Bezobzirni zločin

Napad započinje onog trenutka kada se dio "teritorijalaca", koji su stajali pored puta, iznenada razbježao u ulaze zgrada i zaklone. Naredbu izdaje Mehmed Bajrić, a potvrđuje je Ilija Jurišić. Paklena paljba počinje sa svih strana i traje trideset do četrdeset minuta. Pucnjava različitog intenziteta trajala je do 23 sata. Na većini vozila su odmah izrešetane gume, ona zaostaju i stvara se gužva. Na neka su, prema riječima svjedoka, bacane flaše sa zapaljivim materijalom. Vozači i suvozači su ubijani snajperskim hicima u glavu, a "ovjeravani" pogocima u grudi. U "fapu", koji se među prvima našao na meti napadača, snajperskim hicima ubijeni su vozač i dva vojnika ispod cerade. Iza njega je sa solitera "Pecara" izrešetana cisterna sa gorivom, koja nastavlja pravolinijsko kretanje i dolazi do Simin Hana, iako je vozač, pogođen hicem u glavu, vec mrtav.

Do Simin Hana stigao je i kamion sa vozačem kome je snajperski hitac u čelo otkinuo gornji dio glave. Na karoseriji su bila dva mrtva i jedan ranjeni vojnik. Suprotno ratnim konvencijama, izrešetano je i sanitetsko vozilo "pincgauer" i na raskrsnici su ubijeni vodnik Jovo Vasić i još osam vojnika. Kamioni, čiji su vozači mučki ubijeni, sudaraju se i sužavaju prolaz za ostala vozila. Na šest metara širokom bulevaru vojnici predstavljaju i suviše lake mete. Odbrana je nemoguća, jer se napadači kriju iza zidova zgrada podignutih po "Žeželjevom sistemu", od gotovih betonskih elemenata.

U bespomoćne mete napadači ispaljuju "zolje" i "ose". Pogađaju pojedina vozila. Na vojnike, koji se pokušavaju skloniti ispod kamiona, bacaju ručne bombe. Jedan od njih, pogođen gelerima od bombe duž lijeve strane tijela, uspijeva utrčati u podrum zgrade. Tu zatiče civile, ali i prethodno pristigle vojnike. Jedan od njih, sa skoro otkinutom nogom, umire do kraja napada. Vojnik Blagojević, sa prostrelnom ranom kroz grudni koš i ruku, sa bezbroj rikošetiranih metaka u tijelu, koje i danas nosi, iskače sa prikolice drugog kamiona tek kada su mu noge počele gorjeti od vatre iz pogođenog rezervoara. Uspijeva utrčati u frizerski salon. Zatiče druge izranjavane vojnike. Svi ostali koji su sa njim bili na kamionu nemilosrdno su poubijani u otvorenoj prikolici. Neki od vojnika imaju sreće i utrčavaju u stanove penzionisanih oficira, koji ih sakrivaju.

Drugi ulijeću u ruke teritorijalcima. Neki civili spasavaju vojnike, koji ranjeni iskaču iz vozila, drugi ih zarobljavaju i odvode u privatne logore, gdje će i po nekoliko godina provesti na prisilnom radu. Bilo je i onih koji su vojnike ubijali na licu mjesta. Vojnik Cvetković, rodom sa Kosova, viđen je kako sa lakšom ranom na ruci utrčava u ulaz jedne zgrade. Nakon nekoliko dana razmijenjeno je njegovo mrtvo tijelo. Rezervista Nenad Savić bio je pogođen u koljeno. I on je kasnije razmijenjen mrtav. Ranjeni vojnici koji nisu mogli da iskoče iz kamiona živi su spaljeni. Oni koji su "ležali" preko municije razneseni su. Rezervista Mičić, vozac kamiona, kaže da je u glavi imao samo jednu misao - ne skinuti nogu sa pedale gasa. Travnjakom je, sa desne strane, zaobišao pogodene kamione, koji su već bili u plamenu. Većina hitaca pogađa njegove suvozače.

"Kako koji od metaka pogodi čovjeka do mene, tako ga baci uvis da zategne ceradu na kabini. Na staklima i svuda okolo krv. Iznenada je nešto eksplodiralo blizu kamiona i masa gelera me je zahvatila po tijelu. Kroz krv i znoj jedva sam naslućivao kud vozim. Kako sam sve to prošao, ne znam", svjedoči za Patriot. Kamion je na felnama dovezao do Simin Hana. Kaže da je sreća što je motor tek tad "zaribao". Za trećeg suvozača, Novakovića, mislili su da je mrtav, jer mu je noga skoro bila otkinuta, a glava i tijelo izranjavani. Na svu sreću, sva trojica su preživjeli.

Začelje kolone je, zbog broja vozila, ostalo na ulazu u kasarnu i izvan dometa zasjede. Oficiri koji su sutradan prilikom povlačenja prolazili kroz raskrsnicu, svjedoče o velikom broju ugljenisanih vojnika, koje je teško bilo razaznati od boje spaljenih kamiona. Iako je "cišćenje" bilo u toku, na licu mjesta su izbrojali preko 49 mrtvih. Ugljenisana tijela vojnika, koja su ležala po asfaltu, prema riječima očevidaca, raspadala su se na dodir. Nerijetko je ostatke ljudskih tijela činilo po nekoliko nagorjelih kostiju.

Ovjera zvjerstva

Nakon napada, dok vozila hitne pomoći odvoze pojedine ranjene, pripadnici "teritorijalne odbrane" i paravojnih formacija, ali i civili u grupama, obilaze stratište i ubijene "ovjeravaju" hicima u glavu ili usta iz neposredne blizine. Jedan od vojnika koji je preživio pucanj u usta iz pištolja TT, kaže da se radilo o grupama i do 15 članova. Jedni su iz "tamića" silazili do ranjenih i ubijali ih, a ostali su ih bodrili. Taj vojnik je uspio da preživi jer je nakon prvog hica uspio da odglumi mrtvacke trzaje. Krvnik se spremao da mu ponovo puca u glavu. Spasila ga je hitna pomoć, a kasnije je operisan. Ranjeni vojnici koji su dovezeni do bolnice Gradina svjedoče da je oko bolmice i u bolnici bilo teritorijalaca i drugih naoružanih pripadnika muslimanskih formacija. Prislanjali su im cijevi pištolja na glavu, prijetili im ubistvom, šamarali ih, udarali rukama i nogama. Jednoga su ubili u hodniku bolnice udarajući ga kundacima puške. Pojedine medicinske sestre pridruživale su im se u tuči. Dio doktora muslimana i Hrvata odbili su da pruže pomoć. Drugi su, opet, bili profesionalni. Muslimani i Hrvati koji su kasnije, do juna 1992, ranjeni dovlačeni u bolnicu prijetili su im ubistvima i maltretirali ih. Dvadesetog maja u Požarnicu je dovezeno 17 mrtvih vojnika iz kolone. Svi su puoubijani udarcima čekicem u čelo. Rane su bile velicine 3x3 cm.

Policajci srpske nacionalnosti koji su kasnije izašli iz Tuzle svjedoče da su u policijskim jedinicama, formacijama "teritorijalne odbrane" i paravojnim stranačkim jedinicama bili uglavnom pripadnici muslimanskog naroda. Oni su donosili glavne odluke, dok su pripadnici ostalih naroda, posebno Srbi, držani po strani kao "kamuflaža". Medijskoj propagandi o pobjedi navodne multietničke, jugoslovenske opcije u Tuzli u početku su povjerovali samo naivni. Kada su počela maltretiranja, većina tuzlanskih Srba shvatila je prevaru, pokušavajući potom na razne načine preći na srpsku teritoriju.

Pratioci potpukovnika Dubajića kažu da se oko 17 časova na prijavnici kasarne pojavila žena obučena u bordo komplet. Vikala je i psovala četničku majku. Nekoliko puta je ponovila: "Nećete vi živi izaći. 'Ne znate šta vam se sprema'." Članovi porodica penzionisanih lica svjedoče da su u skloništima vec bile pripremljene rezerve hrane.

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

Onemogućavanje pomoći

Čelo kolone, u kome se nalazila i većina oficira, prvi put je za napad čulo nakon prelaska raskrsnice u Simin Hanu, blizu Kovačevog Sela. Mještani Srbi su komandantu kasarne potpukovniku Dubajiću tada saopštili da je u toku direktan TV-prenos napada na vojnu kolonu. Dubajić izdaje naredbu da se nastavi dalje, a po dolasku u Kovačevo Selo i Požarnicu "izvršeno je raspoređivanje vozila" i "organizacija odbrane". Major Belojica, koji je iz Tuzle izašao u civilnom automobilu, na raskrsnici u Simin Hanu naređuje poručniku Karadžinu da se sa posadom "prage" i jednim vozilom BOV vrati ka Brčanskoj Malti i da pokuša da se probije i pomogne u izvlačenju preživjelih. Posade se, međutim, ubrzo vraćaju i javljaju da je teškim vozilima, natovarenim kamenjem, zapriječen prolaz između benzinske pumpe i raskrsnice u Slavinovićima. Iz Ugljevika svim starješinama i jedinicama stiže naredba da ne idu u Tuzlu. Manja grupa vojnih policajaca, čija su braća i rođaci ostali u koloni, u Tuzlu kreće svojevoljno, ali ni oni ne stižu dalje od Slavinovića, gdje vode pješadijsku borbu sa teritorijalcima.

Dubajić, prema riječima svjedoka, iz Kovačevog Sela šalje policajca "garanta" Muhmeda Brkića da "preduzme mjere da se kolona izvuče". Brkić to, međutim, koristi i bježi u Tuzlu. Jasmin Imamović, današnji gradonačelnik Tuzle, takođe je bio u koloni, kojoj je trebalo da garantuje bezbjedan izlazak iz grada. Kako je sam izjavljivao medijima, jedva je, bježeći koritom Jale, izvukao živu glavu.

Nova obećanja

Iz štaba u osnovnoj školi u Požarnici Dubajić u telefonskom razgovoru od tuzlanskih vlasti traži puštanje zarobljenih i predaju mrtvih. Oni sa druge strane minimiziraju broj poginulih, tvrdeći da ih ima samo devet, i daju obećanja da će narednog dana zarobljeni biti pušteni. Stanovnici Požarnice, nasuprot ovim informacijama, uvjeravaju Dubajića i oficire da su u TV-prenosu vidjeli veliki broj ubijenih i izgorjelih. U telefonskim razgovorima sa poznanicima iz Skojevske ulice, Dubajić dobija potvrde o masakru.

Enveru Delibegoviću, komandantu Štaba TO Tuzla, koji je bio u pratnji kolone, nakon saznanja da su vojnici napadnuti oduzeti su pištolj i bomba. U telefonskom razgovoru sa njim, kažu svjedoci, Bešlagić ga iznenađeno pita: "Zar si ti živ? Šta tu radiš?" Sutradan, 16. maja, po naređenju potpukovnika Dubajića, razmijenjen je za dio zarobljenih i poginulih vojnika.

Istoga dana Dubajić bezuspješno pokušava obezbijediti puštanje svih vojnika i transport mrtvih. Sa suprotne strane u pregovorima, osim bivšeg potpukovnika Željka Kneza, Hazima Kadića i Osmana Bajića, učestvuje i Muhamed Žilić, doskorašnji ministar policije FBiH. U samom gradu, kako tvrde pojedinci, sa Kriznim štabom i MUP-om pregovara i pukovnik Ugo Nonković. Pregovori su bili teški, jer tuzlanske vlasti nisu željele da puste rezerviste.

Drugi dio kolone

Kada je počeo napad na kolonu, začelje se, skoro identično scenariju napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici nekoliko nedjelja ranije, nalazilo na samom ulazu u kasarnu. Detonacije se prenose ka začelju kolone, a kapetan Ivković organizuje sklanjanje kamiona (više od 20), jer prijeti opasnost od eksplozije. Organizuje odbranu rasporedujući vojnike po ulazima zgrada i zaklonima. O ovim dešavanjima obaviješteni su i pretpostavljeni general Nedeljković u Ugljeviku i potpukovnik Dubajić.

Sutradan, 16. maja, oko četiri časa ujutro, preživjeli vojnici skupljaju se u salonu "Šipad". U šest sati na pregovore kod kapetana Ivkovića dolazi teritorijalac koji se predstavlja kao "Brka". On je vojnike, kako je rekao, posredstvom tuzlanskog radija i TV-a već pozivao da dođu u salon, navodeći da je to naredio izvjesni potpukovnik Nonković. Začelje je, kažu svjedoci, bilo suviše jako da bi muslimanske snage mogle bilo šta da urade bez znatnih gubitaka. Ivković odbija ponudu, i od generala Nedeljkovića, pukovnika Denčića i potpukovnika Dubajića traži vazdušnu podršku da bi kolona sa ljudstvom i tehnikom bezbjedno mogla izaći ka Požarnici. Dva sata kasnije, raskršće Brčanske Malte nadlijeću dva aviona. Ivković postrojava kolonu i nakon izviđanja pravaca kretanja dobija dozvolu od generala Nedeljkovića da može krenuti. Pri izlasku iz "salona" prvi put susreće pukovnika Uga Nonkovića. Nakon predaje izvještaja o "saopštenju generala" i spremnosti kolone da krene, Nonković ga je, kažu svjedoci, mrko pogledao i "otjerao u p.... materinu", poručujući mu da on nema šta da dogovara. Odmah potom Nonković u direktnom telefonskom razgovoru sa generalom Nedeljkovićem govori da je "sredio da vojnici u autobusima napuste grad, sa ličnim oružjem", a on ce se "pobrinuti za ranjene i poginule i izvesti kolonu, jer će mu vozače dati civilna vlast". Vojnici sjedaju u gradske autobuse, a kapetan Ivković i tri vozača svojevoljno, sjedaju u kamione i priključuju se koloni. U jednom od vozila nalaze se minobacaci od 120 mm, koji su dan ranije, pri povlačenju, ostavljeni na milost i nemilost na isturenim položajima iznad grada.

Sa ovim dijelom kolone izlazi i dio zarobljenika koji su bili u Centralnom zatvoru u Tuzli. Dio zarobljenika ostaje u zatvoru, jer više nema povjerenja u oficire JNA.

Pukovnik Nonković i "ljiljani" prvo su namjeravali da kolonu prate samo do Slavinovića, ali su na traženje produžili do izlaza iz grada. Ugo se vratio u Tuzlu i "ostao još nekoliko dana", ali nikad nije izvukao ostatak kolone

Dio oficira i civilnih lica kasnije je izrazio sumnju da je pukovnik Nonković, zbog "dobrih veza sa muslimanskom i hrvatskom stranom", sa njima tajno sarađivao i pomagao njihove planove i namjere. Nonković je nastavio vojnu karijeru u VJ, u kojoj je i penzionisan.

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

Sakrivanje i tragovi zločina

Do danas niko ne zna tačan broj žrtava tuzlanskog masakra. Na smotri održanoj 15. maja komandiri grupa koji su preživjeli utvrdili su da im nedostaje 140 ljudi i 30 motornih vozila. U pripremama za pokret iz kasarne niko nije ni pomišljao da sačini tačan spisak vojnika ili vozila, tako da se broj žrtava ni do danas ne zna sa sigurnošcu.

Prema vojnim podacima, od 600 vojnika, koliko je bilo u koloni, poginulo je 212. U noći 15. maja sa mjesta masakra u Tuzli sakupljana su i odvožena mrtva tijela vojnika. Do 17. maja su sa stratišta odvezena i spaljena vozila. Ulice su oprane od ostataka ljudskih tijela i krvi, a rupe na asfaltu, nastale od eksplozija ili visoke temperature, popravljene.

Već u noći između 15. i 16. maja na deponiju smeća u Tuzli dopremljeni su izgorjeli ostaci ubijenih vojnika, preko kojih je nabacan sloj smeća debljine pet metara, a zatim poravnan buldožerom. Dio tijela nalazi se i na bivšem vojnom strelištu Paša bunar i rejonu skladišta Kozlovac. Na Trnovcu je iskopana jama dimenzija 3x5 metara i u nju su sahranjena neka tijela. Muslimani po Tuzli pričali su da je u jednu jamu zakopano oko 150 tijela, koja su kasnije, jedno po jedno, vađena i davana u razmjenu, iako su bila toliko izgorjela da nije bilo moguće utvrditi identitet nastradalih.

Od zemnih ostataka iz masovne grobnice na groblju Trnovac do 19. oktobra 1999. ekshumirani su nagorjeli ostaci kostiju od oko 33 do 35 tijela, zakopanih u šesnaest najlon vreća, na dubini od tri metra.

Selim Bešlagić, tadašnji predsjednik tuzlanske opštine i današnji guverner Kantona Tuzla, Sead Avdić, tadašnji predsjednik Izvršnog odbora SO Tuzla i aktuelni potpredsjednik Parlamentarne skupštine BiH, Mehmed Bajrić, tada načelnik SJB i dugogodišnji predsjednik SDA, kao najodgovorniji ljudi moraju znati gdje se nalaze tijela vojnika JNA koji su ubijeni 15. maja u Tuzli. Svi još uvijek ćute ili minimalizuju broj žrtava tuzlanskog maskara. Spisak JNA i pojedinih članova porodica poginulih, imenom i prezimenom govori o 80 dosada identifikovanih lica.

Ranjenici koje je sanitet dovezao u tuzlansku gradsku bolnicu operisani su. Iako je većina medicinskog osoblja imala profesionalan odnos, ima i onih koji su, poput anesteziologa dr Mirsade Praše, šamarali renjenike. Ortoped dr Luka Tunjic, po nacionalnosti Hrvat, odbio je da pruži pomoć ranjenima. Svjedoci kažu da je Radovan Modraković iz Živinica u bolnici zadavljen čaršavom. Jednog vojnika na nosilima "teritorijalci" su kundacima pretukli na smrt. Oko bolnice i u bolnici psovali su, udarali i šutirali ranjenike, prijetili ubistvom prislanjajući im cijevi pištolja na glavu.

Nakon ukazane pomoći, grupa vojnika istjerana je na klupe ispred bolnice u Gradini. Do tri sata ujutro, kada su prebačeni u zatvor, tukli su ih šipkom od poluautomatske puške. Stojanovića, koji je bio ranjen u vrat, izvjesni "Aca" je podizao sa klupe zavlačeći mu šipku od PAP-a u ranu. Od udaraca šipkom zadobio je trajnu povredu lijevog oka. Miladina sa Ozrena tukli su šipkom "tako da su mu odbili brkove".

Ranjeni pripadnici različitih formacija iz Tuzle prijetili su vojnicima "klanjem" i ubistvima "kad im dođe posjeta". Pojedini vojnici su čak pomišljali da spas od fizičkih nasrtaja nadu skačući kroz prozor, a neki su spavali i po hodnicima. Dio medicinskih sestara i ostalog osoblja takođe se pridružio maltretiranju ranjenih vojnika JNA. Hirurg dr Ahmed Pirić svjesno je izbjegavao da pruža pomoć Srbima, internista dr Kasim Muminhodžić, predsjednik stranke SDA za Tuzlanski okrug, i prije rata nije želio da liječi Srbe. Dr Mirsad Babović je kasnije, 1993, ranjenom srpskom oficiru izvadio "tubus" (cjevčicu za disanje), nakon čega je ovaj umro. Ginekolog dr Meliha Krajsmajer bila je član Međunarodne komisije za "silovane muslimanke od strane Srba" na području Podrinja. Prema riječima svjedoka, na osnovu lažnih izvještaja dobila je znatnu svotu novca. Iz Tuzle je 1994. sa porodicom pobjegla u Sloveniju. Dr Mirsada Fazlić, prijeratni član SDA, sakupljala je pomoć po Evropi i Bliskom istoku za potrebe Armije BiH.

Srpsko medicinsko osoblje nije imalo pristupa ranjenim vojnicima na odjeljenjima, sem u operacionim salama. Kako se koji od ranjenika oporavljao, tako je prebacivan u Centralni zatvor.

Nova zlostavljanja

Sem u centralni zatvor, vojnici su zatvarani i u prostorije na Kozlovcu i u Ekonomskoj školi, a prema informacijama jugoslovenskog

Dokumentacionog centra, u Stari rudnik odvedeno je oko 140 zarobljenika. U zatvoru se nastavljaju maltretiranja i iscrpljivanje. Tako su vojniku Živkoviću ranu posipali naftom da teže zaraste. Vojnika Kulišića su stalno tukli jer mu je brat bio oficir u JNA. U početku su saslušavanja počinjala obaveznim batinanjem. Jedan od vojnika ranjen u grudi nije dočekao razmjenu.

U tuci i iživljavanju prednjacio je Hrvat Ivan Kolar, bivši vojni policajac. Sa njim su bili i drugi stražari, među kojima i izvjesni Zijo, Minja, Meho, Zoran...

U zatvoru "Preporod" ukupno je bilo 29 vojnika. Za obrok je njih petnaest dobijalo 750 grama hljeba, ujutro kao glavno jelo čaj, po podne paradajz čorbu i uveče malo riže. Hranu su im ponekad donosili samo jedanput u toku dana.

Po nalogu javnog tužioca, zbog učešća u neprijateljskoj vojsci saslušavao ih je istražni sudija Vehid Šehić, danas predsjednik nevladine organizacije Udruženje građana Tuzle. Ispitivao ih je o koloni, o naoružanju, o tome da li su imali plan da zauzmu Tuzlu!? Pitanja su, sem Šehića, postavljali i zapisničar i još tri lica. "Samo čuvar iz zatvora nije ništa pitao", kaže jedan od vojnika. Zapisnik im nikada nije pročitan, niti su ga ikada vidjeli. Sa saslušanja su ispraćani rijecima: "Plivaćete vi nama niz Drinu

Razmijenjeni su 15. jula 1992. u okolini Brčkog. Prije toga su ih četiri puta vodili na razmjenu. (Jedanput duboko u svojoj teritoriji, kada ih je, uz komentare "ni njihovi ih neće", snimala TV.)

Nepoznati zločin "krvave svadbe"

U zatvoru je u isto vrijeme bilo i više stotina Srba civila iz okoline Banovića. Njihovo hapšenje je, pod optužbom da su imali skriveno oružje, naredio Nihad Livadić, bivši oficir za bezbjednost kasarne "Husinjska buna". Među zatvorenicima je bio i jedan imućni Srbin iz Banovića, koji je uhvaćen kada je poslom došao u Tuzlu. Za njega su govorili da je imao namjeru da se ženi. Uhapšene srpske civile su, svjedoče preživjeli vojnici, tukli svakodnevno, i danju i noću su se neprestano čuli jauci i vriska. Kroz zatvorena vrata slušali su jauke silovanih žena.

Teritorijalci i zatvorski čuvari, predvođeni Ivanom Kolarom, najviše su se iživljavali nad izvjesnom Snežanom iz Vlasenice. Mlada, plavokosa žena uhvaćena je na ulici u Tuzli. Imala je oko 20 godina. Svaki dan su je, dok je prala pločice u zatvoru, tukli pendrecima ili šakama. Češće su je maltretirali i silovali nego druge djevojke i žene. Nerijetko su je silovali i drugi zatvorenici - muslimani i šiptari. Zbog povreda su je često vodili ljekaru, tjerajući je kroz Tuzlu bosu i polugolu i nazivajući je "četnikušom" i špijunom. Na pregled je uvijek morala da čeka na hodniku, naslonjena na zid, raširenih nogu i raširenih ruku podignutih iznad glave. Tada nikoga nije smjela pogledati. Od silnog maltretiranja na kraju je poludjela. Razmijenjena je 21. jula 1992.

U zatvoru su se dešavali i drugi zločini. Tako su jednog dana prvo u dvorištu, a zatim i u zatvoru, cijelu noć tukli čovjeka obučenog u bijelo sa zavijenom glavom. Ujutro su došla mrtvačka kola. Potom su jednu omanju ženu, obučenu u crveno, tukli i tražili da kaže svoje ime. Oko ručka su je odveli u podrum i vojnici je više nikad nisu vidjeli.

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

A koga bi sve trebalo optuziti za zlocin na Markalama i prouzrokovanezlocine tom reziranom strahotom?! Zrtve su prikazane kao muslimanske,a sve je vise tvrdnji i dokaza da su vecina stradalih na ovoj sarajevskojpijaci bili Srbi!

U ovom slucaju, jos dok je funkcionisao kao agresivni medijski pritisakna medjunarodnu javnost, istovremeno i vojni strucnjaci i novinari tvrdilisu da je masakr na pijaci Markale narucen poznatim izvrsiocima!Srbi su bili ipak bombardovani! Odmah. A Bernar Volker, novinar Prvogkanala francuske TV tek dve godine posle masakra na sarajevskoj pijaci,koji je objavio odmah vest da je "muslimanska vojska pucala na svojnarod, kako bi isprovocirala intervenciju Zapada" dobio je sudskiproces u Parizu. Kako izvestavaju svetske agencije, pa i koleginicaiz "Politike" Natasa Jokic: "Sud je ocenio da je asocijacija ,Zutikarton,, optuzujuci Volkera za emitovanje neproverenih vesti,nepravedno dovela u pitanje njegovu cast i (profesionalnu) kompetentnost...sto mu je nanelo moralnu stetu i zasluzuje nadoknadu,.

Vest o tome da je njihov kolega dobio sudski proces francuski medijisu objavili pocetkom decembra prosle godine. Pariski "Mond" tek je2. aprila objavio pismo ispravku Bernara Volkera na informacijuobjavljenu u decembru. U pismu, objavljenom cetiri meseca posle zavrsetkasudskog procesa, Volker porice ono sto je 1. decembra navedeno u nepotpisanomtekstu u "Mondu": Informacije koje sam objavio i pri kojima ostajem,kaze Volker, ne potiCu od jugoslovenske agencije TANJUG (kao sto jenaveo "Mond").

Volker podseca da su ga pre dve godine, kada je objavio vest o tomeda je muslimanski projektil pao na Markale, upravo kolege iz"Monda" optuzivale za profesionalnu neodgovornost i trazile od njega,sto je neobicno, da otkrije svoje ,sigurne izvore, nakoje se pozivao i preko kojih je dobio izvestaj UN.

... U svom pismu Volker podseca i na argument koji naknadno indikativnopotvrdjuje ozbiljnost njegovih informacija. Skrece paznju na sledeci citatFransoa Miterana: ,Pre nekoliko dana gospodin Butros Gali mije rekao da je siguran da je projektil koji je pao na sarajevsku pijacuMarkale bio muslimanska provokacija,.

Volkerova vest da je eksploziju na Markalama izazvala mina, ispaljenasa muslimanskih polozaja kanal TF 1 objavio je nesto vise od 48 satipre isticanja ultimatuma Nato bosanskim Srbima. Citirajuci izvestajUnprofora, Volker je izvestio da je muslimanska vojska ,pucalana svoj narod,... Volker je istog dana dodao da je isti izvestajdostavljen i sekretaru UN Butros Galiju, koji ga nije objavio iz interesa,vise politike,... Americka stampa tada je propratilaovu vest gotovo cutanjem, iako je nacionalna agencija AP emitovalainformaciju.

Dovodeci u pitanje autenticnost Volkerove informacije, vecina njegovihkolega je sugerisala da je rec o ,nesporazumu,. Naime,u telegramu koji je u to vreme lord Oven poslao Evropskoj Uniji govorise o poverljivom izvestaju po kome su projektili dosli sa muslimanskestrane. Lord je naknadno izjavio da su u originalnom tekstu telegramapostojale navodnice, kojima se oznacavalo da je tekst citat iz izvestajaagencije Tanjug. Medjutim, Volker je i tada i danas, ostajao pri svome...

Lord Oven je kasnije u svojim memoarima pisao: ,Oni oko generalaRouza nikada nisu tajili cinjenicu da je on muslimanskim liderima rekaoda je upravo primio informacije koje ukazuju da granata nije doslasa podrucja pod kontrolom Srba, vec iz muslimanskog dela grada...,

Danas pitanje ko je ispalio projektil na Markale nema politicku tezinukoju je imao pre dve godine, kada je bilo povod za ultimatum Nato,a zatim bombardovanje bosanskih Srba..."

Dok se secam groteskne sprdnje koju su pred TV kamerama stranih izvestaca,izvodili Alijini specijalci zajedno sa predstavnicima Unprofora anosajuci stare i nove leseve, cak lutke, u pripremljena kola, od kojihneka nisu nikud stizala, javlja se zestoka potreba da sada mi podignemooptuznicu protiv svih tvoraca lazi, kojima se ubijao srpski narodi sirila predstava da smo satane.

Tih dana General Mladic je obavestio javnost:

"Hrvatska i muslimanska strana u bosanskohercegovackom sukobu iduna njegovo vojnicko resavanje, jer na diplomatskom polju nisu uspeli,a najverovatnije nisu ni zeleli da uspeju izjavio je na jucerasnjojkonferenciji za novinare u Banjaluci komandant Glavnog staba VojskeRepublike Srpske general-potpukovnik Ratko Mladic.

Govoreci pred stotinak domacih i stranih novinara, on je kazao daje u agresiji na zapadne delove Republike Srpske ucestvovalo oko 50hiljada vojnika Republike Hrvatske.

- Na Republiku Srpsku agresiju su izvrsile i Snage za brza dejstva,iako VRS nije napadala jedinice Unprofor, koje one treba da stite.Snage za brza dejstva ispalile su po pozicijama u RS 1.450 granatavelikog kalibra. Ubile su 17, a ranile 46 civila reci su GeneralaMladica.

General Mladic je rekao da je u ovoj zadnjoj agresiji Hrvatske vojskena RS, u kojoj su ucestvovale i trupe muslimanske Armije BiH, stradalovise od pet hiljada civila, 125 hiljada ih je, na ocigled svetske zajednice,proterano sa vekovnih ognjista.

Ofanziva hrvatsko-muslimanskih trupa na RS, ocenio je on, posledicasu vazdusnih udara Nato u kojima su poginula 152 civila, a 273 suteze ili lakse ranjena.

- Nato je za 15 dana bombardovanja izveo 3.200 naleta, a na teritorijuRS istresao je 10.000 tona eksploziva. Napadi Nato i ofanziva hrvatsko-muslimanskihsnaga na RS dugo su pripremani, a osnovni cilj je bio promena balansasnaga na stetu RS uveren je General Mladic.

Osvrcuci se na muslimanske zahteve za demilitarizovanjem Banjaluke ipretnje novom ofanzivom, on je kazao da su to nerazumni postupci. VRS,dodao je, vodi odbrambeni rat, oslanjajuci se na snagu svog narodai njegove potencijale.

- Svaki rat se zavrsava mirom i logicno je da se i ovaj zaustavi,jer njegov nastavak moze prouzrokovati samo jos vecu tragediju. Midugo predlazemo prekid neprijateljstva, kao korak ka miru, u celojbivsoj BiH. Davali smo priliku drugim stranama da sporna pitanja resavamopregovorima, ali one to na zalost, nisu prihvatile istakao jeGeneral Mladic.

- Protiv srpskog naroda vodi se oruzani, medijski i diplomatski rat,s ciljem da mu se uskrati pravo na samoopredeljenje. Zbog toga je medjunarodnazajednica, cije su pojedine istaknute clanice pomogle agresiju Hrvatskena Republiku Srpsku Krajinu, cutke presla preko najveceg etnickogciscenja u ovom veku rekao je General Mladic.

Govoreci o ucescu regularnih trupa Republike Hrvatske u agresiji naRS, General Mladic je naveo konkretne podatke.

- Na jugozapadnom frontu prema Krajini, angazovano je pet brigadaHrvatske vojske sa ljudstvom Splita, Varazdina, Zagreba, Trogira, Bjelovarai Gospica. Tu su i tri domobranske pukovnije iz Metkovica, Splitai Unesica, kao i tri samostalna bataljona. Pored ostalog, Hrvatskavojska je ovde angazovala 50 tenkova, 30 oklopnih transportera i 80artiljerijskih orudja, vecih kalibara. Ukupno, ovde se nalazi 30.000vojnika Republike Hrvatske.

Osim toga, dodao je, na jugozapadnom frontu svakodnevna su dejstvaHrvatskog ratnog vazduhoplovstva, koje u toku 24 casa izvodiizmedju 10 i 15 borbenih naleta.

Prema srpskoj Posavini, precizirao je General Mladic, angazovano jetakodje 30.000 pripadnika Hrvatske vojske. Rec je o brigadama iz Vinkovaca,Zupanje, Zagreba, Osijeka, Nove Gradiske, Slavonskog Broda i Nasica.Tu je i pet samostalnih bataljona HV. Na ovom prostoru nalazi se 100tenkova, 80 oklopnih transportera, 36 visecevnih bacaca raketa i 150artiljerijskih orudja velikih kalibara.

- Hrvatska vojska na istocnohercegovackom frontu drzi cetiri brigadei to iz Dubrovnika, Splita, Makarske i Zagreba. Ovde su i domobranskepukovnije iz Imotskog i Metkovica, kao i tri samostalna bataljona HV.Osim pesadijskim i lakim artiljerijskim, ove snage jacine 10.000ljudi naoruzane su sa 30 tenkova, 10 oklopnih transportera i50 teskih artiljerijskih orudja naglasio je General Mladic.

Komandant Glavnog staba BRS je ukazao i na posledice vazdusnih udaraNato po civilnim objektima. Podsetio je na osam porusenih mostova,razorene stambene zgrade, fabrike...

Share this post


Link to post

Jugoslovenski Dokumentarni Centar

Beograd

- Gde je svetska javnost da vidi autobus u kojem je spaljeno 70 civila dece, zena i staraca, koji su bezali iz Srbobrana prema Jajcu.Oni su spasavali glave pred muslimanskom vojskom, a stradali su odhrvatskih trupa rekao je General Mladic i podsetio da je istinao navodnim srpskim zlocinima u Sarajevu sakrivena u fiokama svetskihmocnika.

- Nato avijacija srusila je telekomunikacione predajnike na Kozari,Svinjaru, Pecanju, Majevici, Trovrhu, kod Nevesinja... Srusila je radio-staniceu Sokocu, Doboju, Srbinju i na Ozrenu, rezervoare za vodu u Kalinoviku,Han Pijesku, Nevesinju i Sarajevu istakao je General Mladic.

Septembra 1995. ruski obavestajni oficiri obavestili su javnost dasu zapadne sluzbe organizovale bombardovanje civila, a plan realizovaliljudi Rasima Delica, granatom ispaljenom sa krova zgrade blizu pijaceMarkale. Sve je uradjeno po tajnom planu "Ciklon 2", tvrde ruski obavestajci.Isti ruski strucnjaci precizirali su ovom prilikom da su zapadne tajnesluzbe pokrenule jos februara ove godine operaciju pod imenom "Ciklon1", sa ciljem da se bosanski Srbi diskredituju pred javnim mnjenjem.Rezultat je bio antisrpska histerija u stampi i lansiranje ideje oneophodnosti Nato bombardovanja.

I Ujedinjene nacije su ovih dana juna 1996. i zvanicno potvrdile dasu znale da su masakr na Markalama pocinili muslimani. U ekskluzivnojizjavi nemackoj novinskoj agenciji DPA, Jasusi Akasi, sada podsekretarUN za humanitarna pitanja, a u vreme ovog masakra sef misije UN zaBosnu, naglasio je cak da "postojanje tajnog izvestaja zapravo nikadanije bilo tajna"! Ali, u Ujedinjenim nacijama niko nije ni ovom prilikommakar izrazio zaljenje ili kajanje (ne daj Boze) zato sto je pogibijanavodnih 68 civila direktno izazvala zaostravanje politike medjunarodnezajednice prema srpskom narodu, koji je oznacen kao zlocinac!

Akasi je cak izjavio i da mnogi novinari imaju kopije ovog tajnogizvestaja, pominjuci i napis americkog novinara Dejvida Bandera u komeje ovaj navodio neke detalje iz tog izvestaja. Osim brojnih civilnihzrtava i materijalnih ostecenja, masakr je doneo ultimatum Srbima odstrane Nato da povuku sve tesko naoruzanje s polozaja oko Sarajeva.Kakva perfidnost i postupnost u pripremama definitivnog stradanja srpskognaroda na ovim prostorima!

U to vreme, neminovna zloca, americka ambasadorka u UN Madlen Olbrajtje izjavila: "Tesko je verovati da bi jedna vlada ucinila tako nestosopstvenom narodu, pa iako ne znamo tacno sve cinjenice, cini se, ipakda bosanski Srbi snose najveci deo odgovornosti..."Kao i za mnogeprethodne i potonje izjave nemilosrdne mrznje Olbrajtove prema srpskomnarodu ni ova izjava sa strasnim posledicama, ne treba komentara!

Sve sto su potom i tada govorili i branili se Srbi za one ucijim rukama je i vlast i sud i pravda bili su i ostali okrivljenisamo Srbi! Muslimane i Hrvate su istovremeno naoruzavali belosvetskimocnici, javno to priznavali i drzali se optuznice da su za rat isve nesrece Srbi krivi. Jednako prolaze vesti o tome da je americkiambasador u Zagrebu omogucavao naoruzavanje bosanskih muslimana i vojskeHrvatske, kao i dnevnik bivseg nacelnika staba UN sarajevskog sektora,ruskog pukovnika Andreja Demurenka, koji je objavljen u visokotiraznomlistu "Komsomolskaja pravda" (1,6 miliona primeraka). Demurenko je,inace jedini koji se usudio u svoje vreme da javno kaze da Srbi nikakonisu odgovorni za eksploziju na Markalama! Citiram neke delove objavljenogdnevnika pukovnika Demurenka koji govore o buducnosti Republike Srpskei Muslimansko Hrvatske Federacije, Sarajevu, ulozi SAD, susretimasa generalom Ratkom Mladicem.

"Po mome, dogadjaji u Bosni ce se razvijati ovako. Republika Srpskace se ujediniti sa Srbijom, onom "velikom" a Muslimansko HrvatskaFederacija sa Hrvatskom. Naravno, sve to nece proci bez provokacijai krvi, ali je veliki rat iskljucen. Kontingent posmatraca koji ostaneu Bosni nece dozvoliti suparnickim armijama da se razmahnu. I, mislimda je dobro sto ce u svemu tome kako-tako ucestvovati i Rusija. Nasojarmiji je takodje, kao i americkoj, potrebno da malo "nabaci misice",a vazno nam je i da steknemo iskustvo medjunarodnog komuniciranja.

Bosna je za Amerikance probni kamen koji su oni, po kozna koji put, iskoristili da prodemonstriraju svoju vlast. Oni sunaprosto iskoristili slabo mesto da pokazu sopstvenu moc, cak ne samozato sto su protiv Srba. Posebno je, dakako pitanje: zasto su bilibombardovani samo Srbi? Zasto nisu kaznjeni i Hrvati kada su poceliofanzivu na Srpsku Krajinu? To su politicka pitanja, a ja, kao vojnik,vidim da Amerikanci u osnovi razmisljaju ovako: nasi ,misici,ce atrofirati ako ih ne treniramo. Zato ih oni povremeno ,pumpaju,:cas na Grenadi, cas u Somaliji, cas u Bosni. Zato se takvi konfliktikontrolisu, a moze biti i provociraju.

Ja u Sarajevu nisam imao prilike da vidim da Srbe javnostreljaju, ili maltretiraju. Tamo je drzavna politika bila: ne pokazivatinetrpeljivost prema etnickoj manjini cije je prisustvo bilo povoljnoza muslimane. Preostali sarajevski Srbi uglavnom su cistili ulice...

Share this post


Link to post

Hrvatski list Feral Tribune

Miro Bajramovic, bivsi pripadnik tzv. Mercepove jedinice, otvoreno svjedoci o zlocinima sto su ih on i njegovi ratni drugovi pocinili na podrucju Pakraca, Gospica, Zagreba, Slanog…

Kako smo ubijali u Pakračkoj Poljani

Zovem se Miro Bajramovic i direktno sam odgovoran za smrt 86 ljudi. Ja s tom cinjenicom navecer zaspim i ujutro se budim, ako zaspim. Svojom sam rukom ubio sedamdeset dvoje ljudi, medju njima je bilo i devet zena. Nismo radili razliku, nista nismo pitali, oni su za nas bili cetnici i neprijatelji. Najteze ti je zapaliti prvu kucu i ubiti prvog covjeka. Poslije sve ide po sablonu.

Tomislava Mercepa upoznao sam 1991. godine u Dalju. Od tada smo skupa ratovali. Prosli smo puno toga zajedno. Nasa se jedinica zvala "Jesenje kise", odnosno, sluzbeno, Prva Zagrebacka specijalna postrojba pri MUP-u. Medju hrvatskim braniteljima i narodom se jako dobro zna tko su "Jesenje kise".

LIKVIDACIJE U GOSPICU I SLANOM

Prije odlaska u Pakracku Poljanu, negdje u rujnu 1991., bili smo u Gospicu. U Gospicu je dovoljno bilo da budete Srbin, pa da vas vise ne bude. Nasa je grupa dolje likvidirala izmedju 90 i 110 ljudi, jer smo bili prekratko, niti mjesec dana. Za Gospic je vrijedila naredba: "etnicki ocistiti"; ubili smo direktora poste, bolnice, vlasnike restorana i kojekakve druge Srbe. Ubojstva su izvodjena metkom u celo, jer nismo imali vremena. Ponavljam, iz vrhovnistva je bila naredba da se smanji postotak Srba u Gospicu.

U Slano smo isli cetiri puta i likvidirano je trinaest osoba, svi su bili Srbi. Od njih trinaest ja sam ih ubio osam. Moju grupu su cinili Sinisa Rimac, Miroslav Brisevac, Igor Mikula i mala Gordana, cije prezime nikada nisam upamtio.

PAKRACKA POLJANA: "OBRADA" ZATVORENIKA

U Pakracku Poljanu stigli smo 6. Listopada 1991. godine, nakon povratka iz Gospica. Zatvorenike smo drzali u podrumu osnovne skole, a kad ih je bilo vise, onda bi smo ih stavljali i u ucionice. Za njih su najgore bile noci, kad smo ih operativno obradjivali, a to je znacilo da smo pokusavali pronaci najbolji nacin da im nanesemo sto vecu bol kako bi sto vise priznali. Znate li koji je najbolji nacin? Palite zatvorenika - plamenom iz boce plina i onda ga polijete otcom, a to radite uglavnom po genitalijama i ocima. Zatim postoji mali induktor, poljski telefon, pa Srbina prikljucite na to. Radi se o istosmernoj struji, ne moze ubiti, ali stvara neugodan osecaj kod covjeka. Pitas onda tog prikljucenog Srbina odakle je, on ti kaze iz Dvora na Uni, a ti onda, okrecuci poljski telefon nazoves Dvor na Uni. Zatvorenicima se znao u guzicu gurati petozicni kabel, to bi im ostavili po par sati da ne mogu sjesti. Otvarane su im rane po kojima je posipana so ili ocat. Uglavnom, nismo dozvoljavali da prestanu krvariti. Isto tako, svi su isti dan morali nauciti "Lijepu nasu", a to ih je natjerao zapovjednik zatvora Mijo Jolic koji danas, jednako kao i Suljic, ima restorane po Hrvatskoj. Kad se sjetim svih tih mucenja, pitam se kako su se uspjeli sjetiti svega toga. Primjerice, najbolnije je zabiti male cavale pod nokte. Kad na to spojite trofaznu struju od covjeka ne ostane ni traga. Pepeo! Ljudi su pod takvim mucenjima priznavali sve sto su znali i sto se od njih trazilo. U pocetku smo glumili nekakve demokratske policajce, davali smo Srbima papir da na njemu napisu sve sto znaju, a trazilo se sto vise imena i lokacija.

Tomislav Mercep je bio zapovjednik Poljane, a ja sam bio dozapovjednik. Mercep je sve znao. On nije osobno sudjelovao u egzekucijama, ali on je citao sve sto smo mu mi pisali u izvjescima, premda je vecina informacija priopcavana usmeno. On je znao za svaku likvidaciju, jer je bio zapovjednik i bio je za nas karizmaticna osoba. Nekoliko nam je puta rekao: "Nocas ocistite sva ta govna." To je znacilo da se likvidiraju svi zatvorenici. Ako nisi ucinio sto je naredjeno, onda si bio peta kolona, a mi smo u Pakrackoj Poljani jednako ubijali i Hrvate i Srbe. Nas su se plasili i Hrvati u Poljani. Selo je, naime, po celu noc slusalo jauke i zapomaganje iz zatvora, ljudi nisu mogli spavati, ali nam nista nisu smijeli reci. Svi su znali da bi, ako nesto priupitaju, i sami mogli zavrsiti u zatvoru.

Jednom sam rekao da su svi koje sam ubio umirali sretni, jer sam im ja na malom bloku pisao potvrde da mogu proci nase straze i oni s tom potvrdom sretni idu doma. Onda sam ih ja cekao snajperom. Umirali su nasmijani.

Mi Srbe nismo djelili na vojnike i civile; ako smo nasli pusku bilo gdje sakrivenu, on je za nas bio cetnik. Srbi su u to vrijeme jako tesko mogli opstati, jer ne vele badava da kud mi prodjmo, trava ne raste. Koliko ja znam, vise od pedeset Srba dovedeno je u Poljanu iz Zagreba, a dovozili su ih svi koji su bili u uzem Mercepovu krugu - Rimac, Suljic, Mikula, Hodak, ja…

Relativna je stvar koliko smo dugo drzali zatvorenike. To je zavisilo o tome za koje vrijeme bismo ih uspjeli iscrpiti. Vecinom smo ih prije ubijanja drzali izmedju dva i pet dana. Oni da su i prezivjeli, ne bi kasnije bili normalni ljudi. Srbi koji su bili dobri i lojalni, sluzili su nam za kopanje grobova, s tim da smo im govorili da kopaju zaklone za puskomitraljez. Jednom je jedan od zatvorenika, bio je iz Kutine, kazao da mu je to petnaesti ili sesnaesti zaklon. Odmah smo ga likvidirali, jer njegovo nije da broji nego da kopa.

Vladalo je tada veliko koristoljublje. Nas je tridesetak islo pedeset metara ispred prvog tenka, mi smo cistili i likvidirali koga smo zatekli. Iza nas su isli neki koji su se nazivali mercepovcma i koji su krali i palili kuce. Takvi su bili Mardjeralo, Rukavina…Mercep nam je govorio da Srbima otimamo sve, a da novac koje nadjemo u njihovim kucama moramo predavati u stab za kupovinu naoruzanja. Medjutim Trusic, Mercep, Rukavina zvani Pop i Nedeljko Posavec su dijelili novac izmedju sebe. Kako to znam? Dan prije ubistva Pave Mlinarica, jedan na drugog su pucali Posavec i Rukavina, jer nisu podijelili novac na jednake dejelove. Posavec je maknut iz postrojbe, ali mu nisu uzeli novac, a tu nije bilo tisucu ili sto tisuca DEM, tu je bilo mnogo vise.

Ne bih mogao reci da su u Pakrackoj Poljani vrsena masovne likvidacije, radilo se o grupama od sedam do deset ljudi. Zapravo sve je ovisilo koliko se ljudi nalazilo u zatvoru. Ponekad smo znali likvidirati u kucama, a kucu potom dignuti u zrak. Nema tijela. Bilo je puno takvih kuca, najvise u selu Bujavici.

U to je vrijeme bilo ovakvo razmisljanje: Ubij srbinu dijete, jer on nice na minus dvadeset. U ono vrijeme uopce nisam imao osjecaj da su Srbi ljudi kao i mi, da su i oni neciji ocevi, braca, djeca… Ne, djecu nismo ubijali, osim sto je Suljic ubio Aleksandru Zec. Po mojoj procjeni u Poljani je likvidirano sve zajedno oko 280 ljudi, a kroz nju je proslo i desetak zena. Osim Marine Nuic, secam se jedne Nade iz Kusonja koja je ubacena medju nas. Bila je tu i neka starica kojoj je u kuci nadjen snajper. Osim te starice sve su ostale zene silovane pa ubijene. To je istina.

Moje je duboko uvjerenje: da nije pobijena obitelj Zec, nista se ni dan danas ne bi znalo o Pakrackoj Poljani. Bio je to glavni kljuc i glavni razlog da se na jedinicu gleda kroz drukciju prizmu. A Pakrackih je Poljana u Hrvatskoj bilo jako puno…

UMORSTVO OBITELJI ZEC

Za mene je samo jedno nepojmljivo - zasto od obitelji Zec cine karizmaticne osobe? Jako se dobro zna da je Mihajlo Zec radio za protivnicku stranu, za Srbe, premda je bio hadezeovac i premda je pokusavao pomoci hrvatskoj vojsci. Cinjenicno stanje je takvo da smo mi cuvajuci punktove u selu Dobrovcu kod Lipika saznali da se Milorad Zec, Mihajlov brat, svake noci iz Subotske vraca doma spavati. I mi smo ga jedne veceri sacekali u njegovoj kuci u Dobrovcu.

Mozemo razgovarati na koji smo nacin mi vrsili operativnu obradu osobe, ali tu nema tajni - tu se batinalo, maltretiralo, iznudjivalo se priznanje na bilo koji nacin. Tada je on nama priznao za svoga brata Mihajla, sto i za koga radi.

Kad sam dosao u Zagreb dao sam zapovjed da se privede Mihajlo Zec, a ja sam tu zapovjest dobio od Tomislava Mercepa. Nama je Mihajlo Zec vise vrijedio ziv nego mrtav. Ali onda se grupi koja je trebala privesti Zeca samoinicijativno, ne po zapovjedi, prikljucio Munib Suljic, koji je te veceri bio nadrogiran i pijan. Ja sam Sinisi Rimcu rekao da samo u slucaju otpora privodjenju likvidira Mihajla. On je pokusao bjezati, Rimac ga je pustio (premda je meni nepojmljivo da mladic od 19 godina nije mogao sustici jednog takvog covjeka i savladati ga, ali dobro, mozda je sve to bio trenutak) i onda je pucao u njega.

Tad se iz jednog plavog kombija bez registracije, jer smo mi u privodjenju po Zagrebu isli u neobeljezenim uniformama i autima bez registracija, pojavio Munib Suljic koji se vratio po malu Aleksandru i po gospodju Zec. Najprije ih je odveo u hotel Panorama, odatle na Sljeme i tamo ih likvidirao.

Neki dan je u Nacionalu izasao Suljicev demanti da on to ubojstvo nikad nije priznao. Tacno je da je Suljic po uhicenju sve ispricao, sve priznao, te je s djelatnicima Policijske uprave iz DJordjiceve otisao na Sljeme i pokazao grobove. I tad je priznao da je on ucinio likvidaciju. Najzalosnije je sto je on prijetio Nebojsi-Hodaku-Ceni, Igoru Mikuli, Sinisi Rimcu i maloj Snezani Zivkovic iz Gospica te natjerao Mikulu da ispali dvadeset metaka u malu Aleksandru i gospodju Zec. Da bi on, kao, bio siguran. I natjerao ih je da zakopaju leseve.

Samo su zbog toga oni umijesani u tu aferu. Jer Rimac je u istrazi javno priznao: "Ja sam ubio Mihajla Zeca, a u drugo me ne mesajte." To je istina. Danas se od Mihajla Zeca cini nekog heroja i govori se da je on uzaludno poginuo, a da se ja nesto pitam, da ja tiskam nekakve novine, ja bih vise pisao o Marini Nuic, jer je ona nevino poginula.

IZDAVANJE ZAPOVJEDI

Demantirao bih rijeci Ivana Vekica iz proslog Ferala. On laze, on je sve znao. Ja mu mogu reci koliko je nasa jedinica dobila naredbi od njega. On bi rekao "od vas trazim da napravite to, to i to". Nikad se nismo vratili da nismo izvrsili zadatak, a najvise se radilo o likvidacijama. Njegova je zapovjest da se ubije Milos Ivosevic, a zbog njega je trebalo biti ubijen i jedini prezivjeli Srbin iz Poljane, Stevan Brajanovic. Ponavljam, Ivan vekic je sve znao.

U zatvoru sam bio od drugog sijecnja do 30 travnja 1992. godine. Meni je bilo najzalosnije sto je 15. sijecnja Hrvatska priznata, a ja u Remetincu. Oslobodjeni smo kad je Seks postao javni tuzilac, ali smo pusteni u dvije grupe. Mikula, Hodak, Snjezana Zivkovic, Suljic i Rimac su ostali cetrdesetak dana duze u zatvoru zbog Zeca. Prvi mjesec u zatvoru su se prema nama ponasali okrutno. Ne, nitko nas nije smio dirati, jer da je nad nama bilo neko fizicko izivljavanje, ja mislim da danas policiska zgrada u DJordjicevoj ne bi postojala. Tu je veliki utjecaj imao Mercep, koji je organizovao nasu obranu, te Ivan Vekic, koji danas istupa s kojekakvim glupostima. U to je vrijeme bio na nasoj strani. Mozda sam to vec kazao, ali ponavljam da su istrazni suci Jvanovic i Horvatinovic bili prilicno korektni, nisu ih zanimali detalji.

Veliki sam vjernik. Imam na ruci prsten-krunicu iz Medjugorja. Bog sve prasta do odredjene granice. Ja mislim da sam dosad dovoljno kaznjen za sve sto sam pocinio. Zivotna bi mi satisfakcija bila da mi djeca imaju egzistenciju, jer jako dobro znam sto ce mi se dogoditi nakon ove price, ali samo bih volio da neko povede racuna o mojoj djeci. Stvarno imam prekrasan brak i prekrasnu obitelj, dvoje divne male djece. Moja supruga zna za sve sto sam ja radio, jer samo tako mozemo zajedno zivjeti.

Nije mi lakse kad sam vam sve ispricao. Plasim se svoje postrojbe. To su prekaljeni profesionalci, koji ne promasuju cesto. I znam da mi Haag ne gine.

Share this post


Link to post

Svedočenje iz pakla

Rada Dragičević, svedok i žrtva ratnog užasa

U rano jutro, 28. decembra 1992. muslimanski vojnici upali su u selo Bioča kod Ilijaša i prvo joj silovali, a zatim i ubili devetogodišnju kćerku Mirjanu. „Kad su pošli da je skidaju, vrištala je i plakala, dozivala me ’mama, mama’, ali nisam joj mogla pomoći, oni su me držali... Taj prvi kad je silovao moju Mirjanu, još je bila svesna i dozivala me, ali posle joj više nisam čula glas. Niti je plakala, niti me dozivala... Ništa. Samo je bespomoćno ležala na podu... Kad su to uradili, pucali su u nju, pa na mene...“, priseća se Rada svog pakla

Rat je užas i strah, oskrnavljene duše, osakaćena i beživotna tela dece, žena i ljudi, stradanje i razaranje - ukratko pakao. I kad se ratni pakao slegne u vremenskom vrtlogu, opet se prikuje za ljudsku dušu da zajedno s njom luta i ne da joj smiraja. Isprva, duše plutaju nošene očajem i žalom što im nije zadato da pored svojih najmilijih nađu smiraj u ratnom vrtlogu. A kad žal prođe i očaj se iz duše preseli u srce, a bol se za sva vremena ukoreni u duši, ostane samo nada da će se rastavljene duše, jednom kada im bude dato, ponovo naći zajedno u večnom smiraju...

Zločin, pakao: Trinaest godina trebalo je Radi Dragičević da u svojoj duši pronađe snage da predoči ljudima svoj ratni pakao. Užas i strah trinaest godina prevladavali su u njenoj duši bol i nadu u smiraj. Rat je zatekao Radu u roditeljskom domu u zaseoku Donja Bioča kod Ilijaša, gde se 1984. godine, nakon razvoda, vratila sa dvoje maloletne dece, trogodišnjim sinom i jednogodišnjom Mirjanom.

“Tu sam se rodila i živela, udala se iz te kuće i onda se vratila u nju. Imala sam kuću, radila sam, skromno, ali lepo živela“, priča Rada na početku ispovesti za „NR“.

Skoro da nije osetila kad je došao rat. Kao i mnogi drugi, nemajući kud navikla se brzo na novi način života, gledajući da zaštiti svoju decu i čekajući samo da se rat što pre završi. Prvi ratni meseci nisu joj bili ni teški, ni laki, a ništa nije slutilo da će i poslednji dani prve ratne godine biti mnogo drugačiji od svih dotadašnjih. Donja Bioča bila je sklonjena sa prve linije sarajevskog ratišta, a u selu su ostali uglavnom civili i poneki vojnik. “Dvadeset sedmog decembra legli smo naveče spavati: deca i ja, moja majka i tetka, majčina sestra. Bilo je sve normalno, onako ko i do tada. Kad je osvitao dvadeset osmi, pred zoru oko pola šest, možda je bilo i šest sati, začuli su se pucnjevi. Majka se probudila i rekla da vidim šta se dešava. Ustala sam i videla kroz prozor da se puca. Čula se pucnjava, padale su granate, videla sam neke vojnike, ali mislila sam da su to naši vojnici. Ubrzo sam videla, po uniformama, da su to muslimanski vojnici koji su ušli u selo. Galamili su i vrištali, na našem i na nekom tuđem, meni nerazumljivom jeziku. Bilo je strašno, požurile smo da izađemo iz kuće i da bežimo. Majka i tetka su pošle da izađu, a ja sam ostala da obučem decu pa da pokušamo izaći. Kad je majka izašla, prvo sam začula pucnjeve i majka i tetka su zajaukale. Sin mi je ostao u drugoj sobi, a ja i kćerka pošle smo ka izlazu. Ali, nismo mogli dalje: trojica muslimanskih vojnika već su ušli u kuću. Kad su došli do nas dve, kćerku su mi oteli iz ruku, a mene su gurnuli u stranu. Doveli su majku i nas dve odgurali u drugu prostoriju. Sin mi je ostao u drugoj sobi na ulazu u kuću, podvukao se ispod kreveta i tamo, na sreću, nisu ni ulazili... Majka je vriskala i dovikivala: ’Rado, čuvaj decu’. Ali, ja više nisam mogla ništa...“, priseća se danas Rada.

Kroz težak, potmuli plač, zagledana u 28 .decembar 1992. u svom domu i trojicu muslimanskih vojnika koji joj otimaju kćerku iz naručja.

“Dvojica su bili izrazito crne puti, mislim da su bili mudžahedini, sa belim trakama preko čela, a treći je bio bele puti. Svi u uniformama, s puškama... Moja kćerka bila je u crvenoj trenerci, ja sam je obukla. Kad su je uhvatili i odvodili od mene, ona je vrištala, plakala. Kad su pošli da je skidaju, vrištala je i plakala, dozivala me ’mama, mama’, ali nisam joj mogla pomoći, oni su me držali... Taj prvi kad je silovao moju Mirjanu, još je bila svesna i dozivala me, ali posle joj više nisam čula glas. Niti je plakala, niti me dozivala... Ništa. Samo je bespomoćno ležala na podu... Kad su to uradili, pucali su u nju, pa na mene...“, završava Rada svoje svedočenje iz pakla. Suznih očiju, oborenog pogleda, uperenog u ruke koje se sporo spuštaju u krilo. Ubrzo, diže glavu i zagledana u daljinu, kažiprstom desne ruke briše suze...

Bol, tragovi smiraja: Istog dana kada su počinili zločin, muslimanski vojnici proterani su iz Donje Bioče: u kontranapadu, srpski vojnici su ih potisnuli nazad. Iza napadača ostale su spaljene kuće, beživotna tela devetogodišnje Mirjane i starca Nikole Mićića. Radina majka Milojka zatečena je teško ranjena, ali je preživela. Teško ranjena Radina tetka Lenka Skočo preminula je od posledica teškog ranjavanja. Teško ranjena u trbuh i u noge, Rada je zamalo izbegla smrt: istog dana odneli su je najpre u Dom zdravlja u Ilijaš, gde su joj pružili prvu pomoć, a zatim u „Žicu“ u Blažuju, pa u bolnicu na Koranu, a odatle helikopterom na VMA u Beograd. Nakon skoro pola godine i mnogobrojnih operacija, lekari su uspeli da „zakrpe“ Radine rane i da ih zaleče...

Bol za Mirjanom niko nije mogao da zaceli: kada se vratila roditeljskom domu, to više nije bio topli dom u kome je odrasla i provela svoju mladost, u koji se vratila sa decom dvadesetak godina ranije. Bila je to samo kuća koju

su joj ogadili zločinci iživljavajući se nad njenim devetogodišnjim detetom: to mesto vraćalo ju je u zoru 28. decembra 1992. Iznova preživljava užas. Bllesak pakla...

Zato joj je, u zimu 1996. godine, bilo lakše nego drugima u izbegličkoj koloni iz Ilijaša, da ode iz roditeljske kuće i zauvek napusti taj dom.

“Tad sam je zaključala... Dolazila sam u kuću posle još samo jednom i više ne. Nisam mogla, preteško mi je kad vidim to mesto... Tu gde su mi to uradili mom detetu, više se nikad ne mogu vratiti da živim...“, tim rečima Rada opisuje svoj konačni oproštaj od mesta na koje više nije želela da ide.

Kasnije, i da je htela ne bi mogla da ide, jer je kuća ubrzo sasvim srušena. Sada je na tom mestu samo omanja hrpa kamenja. Rada danas radi kao konobarica u jednom restoranu u Han Pijesku, a živi kao podstanar u Vlasenici.

“Nekako se mora živeti“, kratko objašnjava svoj položaj. Pomoć ne dobija ni od jedne zvanične institucije u ovoj zemlji...

A smiraj? Na tragove smiraja njena duša danas nalazi na groblju u rodnoj Donjoj Bioči, pored velikog mermernog krsta nad humkom, umesto spomenika, na kojem piše samo „Mirjana Dragičević 1984-1992“. Zbog udaljenosti dolazi povremeno, kad uzmogne. Ne želi da priča kako su grob i krst skrnavili nekoliko puta do danas „nepoznati počinioci“.

“Kad dođem ovde na grob, ja se malo rasteretim, bude mi malo lakše u plućima, u duši. Isplačem se i osetim da sam isto sa njom, ko i pre. Kad dođem, ja joj pričam, i tako... A opet, teško mi je kad dolazim, jer kad dođem šta vidim - samo ovaj krst... Ali kad idem, opet mi je teško, jer je opet ostavljam samu tu...“, tim rečima Rada opisuje svoju bol. Neizrecivu.

Onda zapali sveću, pa čučne kraj mermernog krsta. Jednom rukom zagrli kamen, a na podlakticu druge ruke nasloni čelo. I plače, dugo i jetko...

Pre nego sa Mirjaninog večnog počivališta pođe, Rada ostavi na krstu jednu kesu bombona i jednu čokoladu. Na ovom mestu, to nije samo onaj naš prostodušni običaj. To su neke male stvari koje objašnjavaju jednu majčinsku ljubav od koje su zločinci oteli devetogodišnje dete i pred njom ga ubili, ljubav majke kojoj zločinci nisu dali da bude izrečena do kraja.

Neki od zločinaca iz donjobiočke zore 28. decembra 1992, davno su napustili ove prostore i otišli u neke druge zemlje. Možda su i tamo ubijali nečiju decu, a možda su i sami ubijeni - to više niko ne želi da kaže. Njihova „braća u zločinu“ koja su ostala u ovoj zemlji, još po njoj slobodno hodaju. Pred ovozemaljski sud još nijedan od njih nije izveden. I zbog toga je pravda u ovoj zemlji još uvek slepa.

Odgovorni za zločin u Donjoj Bioči

Napad na selo Donja Bioča kod Ilijaša, 28. decembra 1992. izveli su pripadnici 2. bataljona 7. muslimanske brigade, stoji u podacima koje su sakupile organizacije iz RS koje se bave dokumentovanjem ratnih zločina. Reč je o jedinici koju su činili mahom islamski dobrovoljci, kao i domaći radikalni islamisti. U kontranapadu Vojske RS na pripadnike 2. bataljona koji su zaposeli Donju Bioču, pronađena je jedna video-kaseta na kojoj se jasno vidi kako pripadnici 2. bataljona pale kuće i pucaju po selu, uzvikujući verske pozdrave „Alahu ekber“ i mnoštvo rečenica na arapskom jeziku. Među njima se, međutim, primećuju u domaći muslimani, koji ne zaostaju u paljevinama za svojom „braćom“. U dokumentu o zločinu u Donjoj Bioči navodi se nekoliko imena učesnika ovog nedela, kao i imena odgovornih po komandnoj liniji. Ovom prilikom navešćemo ime jednog visokog oficira za koje se sa velikom sigurnošću može tvrditi da je komandno odgovoran. Reč je o šerifu Patkoviću, komandantu 7. muslimanske brigade. Nepoznato je da li je pukovnik Patković ikada sproveo istragu o zločinima svojih vojnika, ili je, može biti, i sam davao naređenje da u akcijama ne sme biti zarobljenika!? Poznato je, međutim, da je pukovnik Patković u svojim govorima isticao da on i njegovi potčinjeni „vode džihad“, upoređujući svoju borbu „za pobedu islama“ sa „borbom u Čečeniji i Palestini“. Ovi citati samo su neke od Patkovićevih sintagmi izrečenih u govoru svojim vojnicima na drugu godišnjicu formiranja 7. muslimanske brigade, 17. novembra 1994, nedugo pošto je predao raport svom „vrhovnom komandantu“ Aliji Izetbegoviću...

Dokumentarac „Mirjana“

Ispovest Rade Dragičević nakon 13 godina ćutanja, ovog leta pretočena je u dvanaestominutni dokumentarni film koji nosi naziv po imenu njene kćerke - „Mirjana“.

“Početkom ove godine, Rada mi se javila i rekla da hoće da mi ispriča svoju priču. Kad sam je čuo, plakao sam kao malo dete. Ali, mesecima sam je uveravao da sve mora da ispriča javnosti i na kraju je pristala“, kaže za „NR“ Slavko Jovičić, potpredsednik Saveza logoraša RS, u čijoj je produkciji nastao ovaj dokumentarni film. Film je potpisalo nekoliko poznatih novinara i snimatelja iz RS. Autorski tim, pored ostalih, čine novinar i snimatelj Asošijeted presa (AP) Radul Radovanović i Vojislav Stjepanović, a režiser je Snježan Lalović, urednik redakcije dokumentarnog filma RTRS-a. Film je prvi put prikazan na festivalu u Milanu u Italiji 22. septembra ove godine.

“Hiljade ljudi su bile šokirane Radinom ispovešću. Deset kopija tog dokumentarca tokom festivala podelili smo raznim udruženjima iz zemalja zapadne Evrope, koje se bave zaštitom prava žena i žrtava rata, kao i raznim producentima iz sveta dokumentarnog filma“, kaže Jovičić.

Autor: Slobodan Durmanović

Novi Reporter, 9.11.2005.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0