Skoci na Sadrzaj


Slika

Priča o čoveku i vojniku, Srđanu Aleksiću


  • Please log in to reply
22 odgovora na ovu temu

#1 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10584 postova

Postirano 05 November 2008 - 04:41 AM

Srđan Aleksić postao simbol mira i ponosa


Postirana slika
TREBINJE - Ulica u Novom Sadu dobila je ime po Srđanu Aleksiću, momku koji je život izgubio u rodnom Trebinju, kad je u jeku ratnog ludila stao u odbranu svog poznanika, Bošnjaka, Alena Glavovića, koji se našao na meti pijanih razbojnika. Na smrtovnici koja je na Savindan 1993. osvanula na trebinjskim ulicama, Srđanov otac Rade, napisao je: „...ispunjavajući ljudsku dužnost završio je svoj mladi život u 27 godini“. A Srđan još nema svoju ulicu u svom gradu.

„Svaki put kada se priča o Srđanu, ja ga ponovo sahranjujem kao prvog dana, pre skoro 16 godina, ali sam svaki put još ponosniji na svog sina. Ne zato što je on moj sin - poginulo je Srđana i Srđana, ali ponosan sam što se stvara jedan simbol dobrote, blagosti u ljudskoj duši, stvara se lik koji uliva veru u čoveka i daje mu nadu da se može živeti u miru, bratstvu, slozi, razumevanju, toleranciji… I eto, taj lik narod hoće da nazove Srđanovim imenom”, govori za „Blic” Rade Aleksić, Srđanov otac.
Rade kaže kako je “izuzetno dirnut pažnjom Novosađana” koji su odlučili da jedna ulica u tom gradu nosi ime njegovog sina. „Taj gest pokazuje da Srđanova plemenitost ne poznaje granice, da humanost i u suludo vreme ima ljudsku vrednost. To je ujedno i nada da se takvi zločini više neće ponoviti. Verujem da će i grad Trebinje uskoro napraviti sličan gest kao što je to uradio Novi Sad”, kaže Rade. Njegova želja je da se u Trebinju napravi fontana, “izvor kao simbol života koji pobeđuje smrt, pored kojeg bi, negde, na nekom kamenu, sedeo Srđo, onako, sa blagim osmehom, kao da želi da zagrli i pozdravi svakoga ko tuda prođe”.
„Treba i Trebinju tako nešto, da se izdigne kao grad dobrih, finih ljudi. Bilo bi lepo da se neuređeni deo obale Trebišnjice, sa desne strane do Kamenog mosta spoji sa Bokićevom galerijom, da se napravi jedan park u koji bi ljudi rado svratili i gde bi se našlo dostojno mesto za simbol koji bi nosio Srđanovo ime. To je neki moj, unutrašnji osećaj… Mislim da će i odgovorni i nadležni u Trebinju to razumeti, uvažiti i poštovati”, kaže Rade.
Svi Srđanovi prijatelji i danas govore sa setom o momku koji je svojevremeno bio juniorski rekorder u plivanju i jedan od poznatijih amaterskih glumaca, cenjen i izvan Trebinja. Podsećaju da je „Srđan život izgubio braneći poznanika od sumanutih razbojnika i to u svom gradu”. Da apsurd bude veći - ispred vrata policijske stanice u gradu na Trebišnjici.
„Naravno da mi je drago što je Novi Sad odlučio da jednu ulicu pokloni Srđanu i na taj način pokaže da Srđanova žrtva nije bila uzaludna. Ipak, najvažnije je da momci i devojke, koji budu koračali tom ulicom, znaju kako je on izgubio život i da to bude svojevrsna poruka i nauk da u vremenu kad vlada nasilje i totalna dekadencija, postoje i ljudi koji su čvrsto na zemlji i za koje je čovek - čovek, ma kako se zvao i kom se bogu molio“, kaže Boro Bulajić, jedan od najbližih Srđanovih prijatelja.
I Zoran Zubčević-Džime, koji je detinjstvo i prvu mladost proveo sa Srđanom, oduševljen je gestom Novog Sada, ali smatra da bi ovaj primer trebalo da slede i gradovi u BiH, prtvenstveno Trebinje.
„Nadam se da će i Trebinje uskoro uraditi nešto slično, ali mislim da bi i Sarajevo, Banjaluka, Tuzla i još neki gradovi u BiH mogli uraditi nešto slično“, rekao je Džime.

„Uzdignute glave...“
„Znate, ja sam ipak nekako srećan u svojoj nesreći. Recimo, kad mi jedna studentkinja, Trebinjka kaže: Vi ste, čika Rade, učinili da mi Trebinjci idemo uzdignute glave”, kaže Srđanov otac Rade Aleksić.


Blic.
1.11.08.

pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#2 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10584 postova

Postirano 05 November 2008 - 04:42 AM

Smrt na straži ljudskosti

Postirana slika
U Trebinju će biti podignut spomenik mladom heroju Srđanu Aleksiću. Uskoro će i najveća sportska dvorana u tom gradu nositi njegovo ime. Srđan će dobiti i svoju ulicu u Novom Sadu. O njemu je nedavno snimljen i dokumentarni film... Srđan Aleksić nije tipičan heroj protekloga rata na prostoru bivše Jugoslavije: nije izgubio život braneći svoje ognjište; nije glavom platio dok je junački otimao tuđe i nije druge slao u smrt. Srđan Aleksić je poginuo braneći pripadnika druge nacije od zlikovaca iz redova sopstvenog naroda.

Srđana Aleksića su, 20. januara 1993. godine, u po bijela dana, u centru Trebinja, na smrt pretukli četvorica lokalnih četnika. Razlog: suprotstavio im se kada su tu, ispred njega, htjeli ubiti njegovog prijatelja, Bošnjaka, Alena Glavovića. Umjesto na Alena, ostrašćeni zlikovci, naoružani mržnjom i cokulama, iskalili su bijes na Srđana. Nakon krvavog pira, na asfaltu su ostavili Srđana u besvjesnom stanju. Srđan je, nakon sedmodnevne kome, podlegao u trebinjskoj bolnici. Imao je 27 godina.

Srđanov otac, Rade, napisao je na čitulji:“Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost“.
Advokat četvorice ubica Srđana Aleksića, usred sudnice je izjavio:“Tako mu i treba, kada je branio balije“.

Jedan od Srđinih ubica poginuo je nekoliko mjeseci kasnije na ratištu. Ostala trojica osuđeni su na po dvije godine i četiri mjeseca zatvora. Odležali su manje. Sada su na slobodi.

Alen Glavović, kojeg je Srđan Aleksić spasio, više ne živi u Trebinju. Sa suprugom i dvoje djece ostatak života će provesti u Švedskoj. Vječno će se sjećati pogibije svog prijatelja Srđana.

„Teško je. Plemenitost, ljudskost, čojstvo i junaštvo, samo je dio onog što je krasilo Srđu. Ja sam trebao ležati na njegovom mjestu, ali se on tome suprotstavio. Nijedna riječ nije toliko jaka da bih njome opisao Srđu i njegovo djelo" , veli Alen.

S vremena na vrijeme, Alen dođe do Trebinja. Redovno posjeti Srđin grob:

„Dok sam živ, obilaziću Srđin grob, i njegovog oca Rada. I svojoj djeci ću ostaviti amanet da obilaze Srđin grob, jer sam samo zahvaljujući njemu, danas sa njima“, kaže Alen.

Trebalo je da prođe više od 14 godina od Srđanove pogibije pa da zvaničnici Trebinja shvate da Srđan nije bio izdajnik, već heroj. Predsjednik Skupštine opštine Trebinje, Nikola Sekulović, smatra da je Srđan svojim djelom zaslužio da mu Trebinje podigne spomenik.

„Poruka tog spomenika bila bi da na ovim prostorima vladaju ljudi, dobrota čovjeka, i da to dvoje pobjeđuje, uprkos svim zlim vremenima i nedaćama“, ističe Sekulović.

U tim zlim vremenima, kada je Trebinjem gospodario raspojasani kamiondžija i guslar Božidar Vučurević; kada je taj grad etnički čišćen; kada su nedužni ljudi ubijani u svojim kućama; kada su Bošnjakinje silovane pred djecom i muževima; kada se izdajom srpskoga naroda smatralo i komšijsko pozdravljanje sa pripadnicima drugih naroda, sin i otac su pokazali svoje lice.

Helsinški komitet Bosne i Hercegovine, posthumno je dodijelio Srđanu Aleksiću povelju za poseban doprinos na polju ljudskih prava. „Srđan je svojim djelom pokazao da se može biti čovjek i u teškim vremenima, kakva su bila s početkom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije“, navodi se u obrazloženju.

Priznanje je prošle sedmice u Sarajevu primio Srđanov otac. Nije ga bol ni slomila ni pokolebala: „Srđanova pogibija ima određenu ljepotu, jer ima poruku, poruku za budućnost, poruku čovjeka za čovjeka. Mi treba da vidimo tu poruku, da je gajimo i da je koristimo kao nešto što će pomoći da dobro zavlada“.

Nema tu smrt šta da traži. Znaju ta široka Radova njedra - plamti njegov jedinac tamo visoko među zvijezdama, kao iskra ljudske nade.


Šeki RADONČIĆ
31.07.2007.

pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#3 Knindza Krajisnik

Knindza Krajisnik

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 1191 postova
  • LocationGermany

Postirano 05 November 2008 - 08:33 AM

Нека му је вјечна слава. :D
SAY NO TO TURBOFOLK!

#4 snake

snake

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 103 postova

Postirano 05 November 2008 - 08:42 AM

Koliko je od zemlje do neba, toliko je od necoveka do coveka.

Slava mu! :'(

#5 trpinjac

trpinjac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 167 postova

Postirano 05 November 2008 - 09:13 PM

Slava mu!

Da li bi njegov prijatelj alen napravio isto da su uloge bile obrnute?!

#6 bista-ha

bista-ha

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 272 postova

Postirano 05 November 2008 - 10:07 PM

мислим да то није добро питање. ипак би требало прво кренути од себе.
љубав је слијепа! зато се заљубљени пипају!

#7 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10584 postova

Postirano 06 November 2008 - 03:53 AM

Neka mu je vecna slava! :'( :'( :'(


Da li bi njegov prijatelj alen napravio isto da su uloge bile obrnute?!


Pitanje malo i nije na mestu... bar ne na ovoj temi.
Ali ajde da kazem.. Moguce da ne bih.. znam isto tako da velika vecina i nasih drugih sunarodnika ne bih tako postupila kao Srdjan.. tim pre sto vise vole sebe.. a za sve druge.. manje vazno!
Zato se i Srdjan Aleksic svrstava u ISTINSKE HEROJE!!!

To je ono sto ovom podneblju nedostaje.. hrabrost stati na put nasilju, i daleko jacem neprijatelju!

Uvek ces naci nekoga, da ti "pomogne" da bijes jednoga.. Ali nadji jednoga, da odbranis se od gomile..
Hmm... tesko, skoro i nemoguce!

pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#8 sreckovuk

sreckovuk

    Stalni clan

  • Members
  • ZnackicaZnackica
  • 98 postova

Postirano 08 November 2008 - 11:16 PM

Hrabrost, to je kad obraniš sebe od drugoga, a Čojstvo kad obraniš drugoga od sebe. To reče Marko Miljanov. Blago onom ko ima takve kao što je Srđo bio. Slava mu.
Quod licet Iovi, non licet bovi

#9 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8500 postova

Postirano 09 November 2010 - 07:01 PM

Pančevo: Spomen ploča Srđanu Aleksiću



Postirana slika

Srđan Aleksić



U Pančevu je otkrivena spomen ploča Trebinjcu Srđanu Aleksiću, koji je 1993. godine ubijen u svom rodnom gradu zato što je štitio prijatelja bošnjačke nacionalnosti. Njegovim imenom nazvan je i jedan prolaz u centru Pančeva.

Postavljanju ploče prisustvovali su otac ubijenog mladića Rade Aleksić, gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović, ambasador BiH u Srbiji Boriša Arnaut, kao i predstavnici Skupštine opštine i civilnog sektora iz regiona.

Srđanov otac, Rade Aleksić izrazio je zahvalnost gradu Pančevu i njegovim građanima, kao i građanima Trebinja.

"Hvala Pančevu. Od danas ste vi moj grad, od danas je Srđan sa vama", rekao je Rade Aleksić.

Gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović izrazila je uvjerenje da će prolaz sa imenom Srđana Aleksića služiti kao opomena, ali i kao "inspiracija mladim ljudima da prijateljstvo ne poznaje granice".

Ambasador BiH Boriša Arnaut rekao je u izjavi Srni da ga je postavljanje spomen-ploče Srđanu Aleksiću u Pančevu izenadilo i dirnulo, jer, kako je naveo, Pančevo ništa posebno ne vezuje za BiH, za Trebinje i tamošnja događanja.

Arnaut je ocenio da je postupak Srđana Aleksića bio "human gest čovjeka koji je dao svoj život da bi spasio nečiji život" i izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Pančevo ovim događajem obeležilo Dan grada.

Spomen-ploča postavljena je u prolazu kod zgrade Skupštine opštine, koji će nositi ime Srđana Aleksića.

Ova akcija rezultat je inicijative nevladine organizacije Građanska akcija, koja je to predložila u ime koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina.

Incijativu je usvojila Skupština grada Pančeva.

Na spomen-ploči, koja je umetnički rad vajarke Ivane Rakidžić-Krumes, piše: "Heroj je onaj koji daje svoj život za najviši smisao života".

Srđana Aleksića su u Trebinju ubila četvorica pripadnika Vojske Republike Srpske /RS/, kojima se on usprotivio kada je ugledao kako tuku njegovog prijatelja Alena Glavovića.

Napadači su zbog toga pretukli Aleksića kundacima, a od zadobijenih povreda on je pao u komu i preminuo šest dana kasnije, 27. januara 1993. godine.

Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bila osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.

Srđan Aleksić bio je juniorski rekorder u plivanju i amaterski se bavio glumom u pozorištu.

08. 11. 2010. Srna


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#10 Zeljo

Zeljo

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 1398 postova

Postirano 10 November 2010 - 03:39 AM

samo se pitam da li bi "bosnjak" tj. hrvat dao tako i svoj zivot za Srbina :[| :[|
NEKA BUDE ONO STO BITI MORA; VJECITA BORBA

#11 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8500 postova

Postirano 10 November 2010 - 08:40 PM

Živojin spasao 600 Bošnjaka



Vreme još nije overilo ratnu istoriju pored leve, bosanske obale Drine od Skelana do Bratunca, a samim tim i jedan pasus iz proleća 1992. godine kada je, najviše zahvaljujući smelosti jednog Srbina, više od 600 Bošnjaka iz sela Daljegošte izbeglo trogodišnji pakao života u Srebrenici i stradanje u Potočarima.

Umesto, kako im je ratna sudbina predodredila da krenu u izbeglištvo prema Srebrenici, Bošnjaci iz ovog brdovitog sela su na nagovor i uz pomoć Srbina Živojina Jašića (50), krenuli na suprotnu stranu - prešli su Drinu i ušli u Srbiju, gde su ih čekali autobusi i odveli u svet.

Danas, u Sarajevu, Švedskoj, Danskoj i još nekoliko evropskih i prekookeanskih država žive mnogi bivši žitelji sela Daljegošte i njihovi potomci. A čovek, koji je iste te 1992. godine od strane nekih svojih saboraca osuđen na smrt zbog izdaje, a od strane nekih Bošnjaka optužen za progon i dalje radi molerske poslove pored Drine i živi sa uverenjem da je tog 16. maja 1992. godine učinio dobru stvar kad je 600 ljudi spasao od ratne oluje koja je već zahvatila okolna sela i istočnu Bosnu.

Onomad, 7. novembra, na terasi jedne neistarošene kuće u brdima sela Daljegošte, sedeli su Živojin Jašić i vlasnik kuće i starosedalac Edhem Omerović (57). Uz čašicu kruške, ispričali su reporteru "Vesti" kako su tog proleća zajedno odlučili da je bolje dogovorom spasavati glave, nego puškama čuvati selo.

- Bilo je to ludo vreme. Jedna greška i ode glava. Video sam da je počeo belaj, da ne možemo spasti selo, a da je put prema Srebrenici opasan. Prihvatio sam ponudu Živojina i krenuli smo preko mosta, u Srbiju. Ma šta ko danas rekao, mislim da je to bila dobra odluka i da su zahvaljujući i Živojinu mnoge glave spasene - kaže Edhem, koji danas živi na relaciji Daljegošte - Sarajevo, gde je stambeno i materijalno zbrinuo četvoro dece.

- Iako su me zbog posredovanja u prebacivanju Bošnjaka u Srbiju osuđivali i moji Srbi i mnogi Bošnjaci, ja bi danas isto učinio! - reče Živojin.

Ratni bosanski požar, koji je buknuo u Sarajevu, brzo je stigao do Drine. Posle ubistva Gorana Zekića (8. 5. 1992. godine u Srebrenici) tadašnjeg poslanika u Skupštini Bosne i Hercegovine, većina Srba napušta ovaj grad koji vojno kontrolišu Bošnjaci. Srbi zauzimaju Skelane. Okolne seoske skelanske mesne zajednice su još uvek bile u sistemu mešovitih seoskih straža u nadi da će rat zaobići njihova sela.

Ne zanimaju ga reakcije



Živojin kaže da prvi put priča novinarima o onome što je učinio u maju 1992. godine i da ga ne interesuju reakcije.
- Ne znam šta će biti posle ovoga, ali i ne zanima me. Ja sam samo želeo da spasim ljude od rata i stradanja. Vojnici treba da ratuju, a žene i deca treba da budu na sigurnom - objašnjava Živojin.

Nema donacije za kuću


Kao i mnogi Srbi pored Drine, kojima je rat "uzeo" kuće, Živojin je u više navrata tražio donatore za obnovu očeve kuće. Međutim, nije uspeo:

- Kad se javim ovima mojim, kažu: "Neka ti Turci naprave kuću". Kad pitam Turke, oni vele: "Idi, kod svojih četnika". Tako da više ne idem ni kod jednih ni kod drugih.

Međutim, rat je bio jači od želja Srba i Bošnjaka da i dalje hodaju zajedno po makadamskim putevima. Slušajući više reči iz Srebrenice nego iz Skelana, većina Bošnjaka je krenula u izbeglištvo prema Srebrenici i Tuzli. Na isti put spremalo se i više od 600 Bošnjaka iz sela Mala i Velika Daljegošta.

Onda je došlo do preokreta, jedinstvenog, pored leve obale Drine od Foče do Zvornika. Živojin Jašić, rodom iz obližnje Bosanske Crvice, odlučio je, u dogovoru sa komandantom Teritorijalne odbrane Skelani, pokojnim Markom Milanovićem da ponudi Bošnjacima iz Daljegošta drugi, neuporedivo sigurniji izbeglički put - prema Srbiji.

- Zajedno sa četvoricom drugova, koji su bili naoružani kao i ja, otišli smo u selo i pronašli Edhema Omerovića, za koga smo znali da je glavni u selu i da se njegova reč sluša. Predložio sam mu plan da spase ljude mogućih barikada i svega drugog na putu do Srebrenice. Jednostavno, lepo sam im objasnio: muslimani drže Srebrenicu, Srbi drže Podrinje i Skelane, pa vi, ako hoćete ja ću vam obezbediti slobodu, ne morate da ginete.

- Dobro sam shvatio situaciju, video da nemamo šansi da odbranimo selo. Posle još jednog razgovara sa Milanovićem pozvao sam ljude i krenuli smo prema Srbiji - priseća se Edhem.

- Stao sam na čelo te muslimanske kolone. Ja sam im svojim životom garantovao da će bezbedno preći skelanski most. Znam, bilo je opasno, bio sam izložen raznim pogledima mojih Srba, ali nisam hteo da odustanem - priča Živojin.

- Jeste, Živojin je bio na čelu te kolone. Prešli smo most, ušli u autobuse i otišli dalje. Moram priznati, neki mlađi ljudi su ostali u šumama. Oni su mislili da mogu odbraniti selo. Žao mi je što su mnogi od njih poginuli, ali i radostan sam što su svi drugi preživeli.

Živojin kaže da se ubrzo posle toga, kad su pored leve obale Drine, počele da padaju srpske žrtve, susreo sa žestokim pretnjama zbog spasavanja Bošnjaka iz Daljegošta.

- Preki vojni sud u Skelanima osudio me na smrt. Ipak, nisam se uplašio te pretnje. Znao sam da smo moj komandant i ja učinili pravu stvar. I dalje sam bio u ratu, i dalje sam bio borac srpske vojske i kraj rata dočekao na ratištu na sasvim drugom kraju Bosne. Moj ratni put bio je pravi, vojnički, i ja se ponosim njime - kaže Živojin.

Lojalnost



Ne želeći da prosuđuje ni o čijoj hrabrosti i kukavičluku pored leve obale Drine početkom i tokom rata, jedan od Srba iz Skelana kaže da je suština nekih događaja u jednom:

- Početkom rata, svi lojalni Srbi u Srebrenici, delu teritorije koju su zauzeli Bošnjaci, odmah su pobijeni, a svi lojalni Bošnjaci u Skelanima, koji su bili pod vojnom kontrolom Srba, ostali su živi...

Edhem je, priča, otišao u Sarajevo i tamo se dobro snašao. Razvio je preduzimački posao, kupio lepo parče zemlje, sagradio kuću, oženio dva sina, udao dve ćerke... Posle svega, vratio se u rodno selo, da, kako kaže, malo predahne...

- Svašta se pričalo o tom događaju. Ipak, ja ću ponovo otvoreno reći, pa neka mi kaže ko šta hoće:

"U tom trenutku, Živojin nas je spasao" - kaže Edhem.

Živojin i Edhem kažu da su i tokom i posle rata često optuživani da su uzeli novac za evakuaciju Bošnjaka preko Drine.

- Tih je priča bilo i biće ih, ali one nemaju veze sa istinom. Ja bih svim tim što pričaju takve priče postavio pitanje - šta bi bilo sa njima da su otišli prema Srebrenici? - kaže Edhem.

Z. Tmušić

Vesti 09. 11. 2010.


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#12 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10584 postova

Postirano 11 November 2010 - 02:16 AM

Dirljivo...

pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#13 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8500 postova

Postirano 27 February 2012 - 07:19 PM

SRĐANU ALEKSIĆU SPOMEN OBILjEŽJE


TREBINjE, 24. FEBRUARA (SRNA) - Opština Trebinje ima obavezu da napravi spomen obilježje koje će nositi ime Srđana Aleksića, tragično stradalog 1993. godine braneći prijatelja Bošnjaka od nasilnika, a gdje bi se okupljala omladina, nadahnjivala i vaspitavala na ljudskom i viteškom činu mladog Trebinjca, rekao je načelnik opštine Dobroslav Ćuk.

Ćuk je na prijemu, koji je organizovao za Srđanovog oca Rada, istakao da je ovaj mladi Trebinjac viteškim činom učinio svoj grad značajnim i ponosnim, ističući da se njegovi sugrađani osjećaju ponosnim što su u svojim redovima imali takvog junaka.

Na prijemu povodom priznanja koje je nedavno u Beogradu posthumno dodijeljeno tragično nastradalom Srđanu Aleksiću, Ćuk je Srđanovom ocu uručio knjigu "Primjeri čojstva i junaštva", Marka Miljanova.

"Sasvim je sigurno, da se ovo desilo u ono vrijeme, viteški čin Srđana Aleksića našao bi se u knjizi Marka Miljanova", rekao je Ćuk.

Ističući da je Srđan danas više trebinjski nego njegov, otac Rade je istakao kako ga obuzima divno osjećanje što se Trebinje ponosi Srđanom, koji je, kako je rekao, učinio djelo koje ga čini čovjekom.

"Poštujući Srđanov čin, Trebinje se izdiže iznad svake prosječnosti i postaje grad ljubavi, čojstva, života, budućnosti", kaže Rade Aleksić.

On je zahvalio Srbiji i srpskom narodu na Zlatnoj medalji "Miloš Obilić". "Ova medalja pripada tom narodu jer je taj narod hrabar, jer usvaja čestitost, razum, život", istakao je Aleksić.

Povodom Dana državnosti predsjednik Srbije Boris Tadić odlikovao je 17 pojedinaca i institucija, među kojima je i Srđan Aleksić posthumno odlikovan Zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i djelo ličnog herojstva.


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#14 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10584 postova

Postirano 12 July 2012 - 06:26 AM

Ulici u Podgorici ime po Srđanu Aleksiću, vojniku RS


Savet glavnog grada Podgorice predložio je da jedna od ulica nosi ime Srđana Aleksića, Srbina iz Trebinja koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini poginuo štiteći komšiju muslimana od svojih sunarodnika.

Postirana slika

Srđan Aleksić, vojnik Republike Srpske, heroj


U ulici, koja bi bila imenovana po ovom hrabrom čoveku, nalazi se spomenik žrtvama ratova sa prostora bivše Jugoslavije. Predlog gradskog saveta je usvojen jednoglasno i sada čeka verifikaciju vlade i mesne zajednice, potvrđeno je lokalnim medijima.

Potpredsednik crnogorske skupštine Rifat Rastoder je pozdravio predlog gradskog saveta i podsetio da je reč o mladiću koji "uspeo da odbrani sugrađane druge nacionalnosti od ostrašćenih ratnika svoje nacionalnosti i to platio životom".


Srđan Aleksić je početkom godine u Srbiji posthumno odlikovan medaljom Miloš Oblić za ispoljenu hrabrost i lično herojstvo, jer je 1993. godine branio svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića od četvorice vojnika Republike Srpske. Preminuo je od zadobijenih povreda.


Izvor: vesti-online.com
11.07.2012.


pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#15 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10584 postova

Postirano 12 July 2012 - 06:40 AM

Срђан Алексић (1966-1993)


Postirana slika

Срђан Алексић је Србин из Требиња, глумац аматер и пливачка нада, познат по томе што је изгубио живот бранећи суграђанина муслиманске националности од батинања.

Рођен је у Требињу. Отац Раде је био кошаркашки тренер. Мајка Мира, рођена Приједорчанка, рано је умрла, а брат му је погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.
Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току Рата у БиХ, у представи „Сан ратне ноћи“. Такође је био пионирска пливачка нада тадашње Југославије.

У босанско-херцеговачком рату 1992-1995 је био припадник Војске Републике Српске. Преминуо је 27. јануара 1993. године.

Дана 21. јануара 1993. године, група припадника Војске Републике Српске је легитимисала особе на требињској пијаци. Након што су установили да је једна од легитимисаних особа Ален Главовић, муслиман, почели су га малтретирати и тући. Тада је Срђан Алексић прискочио у помоћ Главовићу, а четворица војника су, уместо Главовића, кундацима пушака претукли Срђана. Од задобијених батина Срђан је пао у кому, и преминуо је 27. јануара 1993. године. Срђанов отац је у читуљи написао: „Умро је вршећи своју људску дужност.“



Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали укупно осуђени на 28 месеци затвора. Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини, и орденом Милоша Обилића 2012. године од председника Републике Србије за испољену храброст и дело личног херојства..

Postirana slika

Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено: „Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.“
Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду биће назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част.

Ален Главовић данас живи у Шведској. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.

Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом „Срђо“.

Требињско позориште „Слово“, чији је Алексић био члан за живота, извело је 28. децембра 2008. године представу „Епилог“ у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Ал-Друби Кристијан, млади глумац из Србије.

Postirana slika

Извор: википедиа

pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg



____________________________________________________________________________________________




Krajinaforce sadrzaj: O nama, Dokumenti, Filmovi, Spiskovi, Mediji o KF, Glavna, Kontakt


Vijesti iz medija:
RTS, Politika, Vecernje Novosti, Tanjug, Glas Javnosti, Glas Srpske, Feral Tribune, B92, Veritas




Krajinaforce ne podrzava nikakvo iznosenje nicijih licnih podataka kao niti vredjanje bilo koga od posjetitelja. Svaki post koji nije u skladu sa prethodno
navedenim bice obrisan. Krajinaforce zadrzava pravo da bez najave ili prethodnog obrazlozenja obrise ili edituje postove za koje urednici sajta
ustanove da nisu u skladu sa normama, ciljevima i razlozima postojanja naseg i vaseg sajta. Na diskusijama ne vodite "licne ratove".
Na sajtu nije dozvoljeno reklamirati druge forume i sajtove bez dozvole administracije.
Mole se posjetioci ako primjete da neki post nije u skladu sa ovim pravilima da skrenu paznju urednicima na isti.
Ako prenosite neku vijest iz drugih medija obavezno navedite ime medija iz kojeg ste preuzeli vijest i datum kad je objavljena.


Krajinaforce ­­© All rights reserved. Best viewed using 1024 x 768 or higher resolution.