Sign in to follow this  
Followers 0
chule80

Priča o čoveku i vojniku, Srđanu Aleksiću

23 posts in this topic

Srđan Aleksić postao simbol mira i ponosa

Srdjan-Aleksic_v.jpg

TREBINJE - Ulica u Novom Sadu dobila je ime po Srđanu Aleksiću, momku koji je život izgubio u rodnom Trebinju, kad je u jeku ratnog ludila stao u odbranu svog poznanika, Bošnjaka, Alena Glavovića, koji se našao na meti pijanih razbojnika. Na smrtovnici koja je na Savindan 1993. osvanula na trebinjskim ulicama, Srđanov otac Rade, napisao je: „...ispunjavajući ljudsku dužnost završio je svoj mladi život u 27 godini“. A Srđan još nema svoju ulicu u svom gradu.

„Svaki put kada se priča o Srđanu, ja ga ponovo sahranjujem kao prvog dana, pre skoro 16 godina, ali sam svaki put još ponosniji na svog sina. Ne zato što je on moj sin - poginulo je Srđana i Srđana, ali ponosan sam što se stvara jedan simbol dobrote, blagosti u ljudskoj duši, stvara se lik koji uliva veru u čoveka i daje mu nadu da se može živeti u miru, bratstvu, slozi, razumevanju, toleranciji… I eto, taj lik narod hoće da nazove Srđanovim imenom”, govori za „Blic” Rade Aleksić, Srđanov otac.

Rade kaže kako je “izuzetno dirnut pažnjom Novosađana” koji su odlučili da jedna ulica u tom gradu nosi ime njegovog sina. „Taj gest pokazuje da Srđanova plemenitost ne poznaje granice, da humanost i u suludo vreme ima ljudsku vrednost. To je ujedno i nada da se takvi zločini više neće ponoviti. Verujem da će i grad Trebinje uskoro napraviti sličan gest kao što je to uradio Novi Sad”, kaže Rade. Njegova želja je da se u Trebinju napravi fontana, “izvor kao simbol života koji pobeđuje smrt, pored kojeg bi, negde, na nekom kamenu, sedeo Srđo, onako, sa blagim osmehom, kao da želi da zagrli i pozdravi svakoga ko tuda prođe”.

„Treba i Trebinju tako nešto, da se izdigne kao grad dobrih, finih ljudi. Bilo bi lepo da se neuređeni deo obale Trebišnjice, sa desne strane do Kamenog mosta spoji sa Bokićevom galerijom, da se napravi jedan park u koji bi ljudi rado svratili i gde bi se našlo dostojno mesto za simbol koji bi nosio Srđanovo ime. To je neki moj, unutrašnji osećaj… Mislim da će i odgovorni i nadležni u Trebinju to razumeti, uvažiti i poštovati”, kaže Rade.

Svi Srđanovi prijatelji i danas govore sa setom o momku koji je svojevremeno bio juniorski rekorder u plivanju i jedan od poznatijih amaterskih glumaca, cenjen i izvan Trebinja. Podsećaju da je „Srđan život izgubio braneći poznanika od sumanutih razbojnika i to u svom gradu”. Da apsurd bude veći - ispred vrata policijske stanice u gradu na Trebišnjici.

„Naravno da mi je drago što je Novi Sad odlučio da jednu ulicu pokloni Srđanu i na taj način pokaže da Srđanova žrtva nije bila uzaludna. Ipak, najvažnije je da momci i devojke, koji budu koračali tom ulicom, znaju kako je on izgubio život i da to bude svojevrsna poruka i nauk da u vremenu kad vlada nasilje i totalna dekadencija, postoje i ljudi koji su čvrsto na zemlji i za koje je čovek - čovek, ma kako se zvao i kom se bogu molio“, kaže Boro Bulajić, jedan od najbližih Srđanovih prijatelja.

I Zoran Zubčević-Džime, koji je detinjstvo i prvu mladost proveo sa Srđanom, oduševljen je gestom Novog Sada, ali smatra da bi ovaj primer trebalo da slede i gradovi u BiH, prtvenstveno Trebinje.

„Nadam se da će i Trebinje uskoro uraditi nešto slično, ali mislim da bi i Sarajevo, Banjaluka, Tuzla i još neki gradovi u BiH mogli uraditi nešto slično“, rekao je Džime.

„Uzdignute glave...“

„Znate, ja sam ipak nekako srećan u svojoj nesreći. Recimo, kad mi jedna studentkinja, Trebinjka kaže: Vi ste, čika Rade, učinili da mi Trebinjci idemo uzdignute glave”, kaže Srđanov otac Rade Aleksić.

Blic.

1.11.08.

Share this post


Link to post

Smrt na straži ljudskosti

srdjan-aleksic-color.jpg

U Trebinju će biti podignut spomenik mladom heroju Srđanu Aleksiću. Uskoro će i najveća sportska dvorana u tom gradu nositi njegovo ime. Srđan će dobiti i svoju ulicu u Novom Sadu. O njemu je nedavno snimljen i dokumentarni film... Srđan Aleksić nije tipičan heroj protekloga rata na prostoru bivše Jugoslavije: nije izgubio život braneći svoje ognjište; nije glavom platio dok je junački otimao tuđe i nije druge slao u smrt. Srđan Aleksić je poginuo braneći pripadnika druge nacije od zlikovaca iz redova sopstvenog naroda.

Srđana Aleksića su, 20. januara 1993. godine, u po bijela dana, u centru Trebinja, na smrt pretukli četvorica lokalnih četnika. Razlog: suprotstavio im se kada su tu, ispred njega, htjeli ubiti njegovog prijatelja, Bošnjaka, Alena Glavovića. Umjesto na Alena, ostrašćeni zlikovci, naoružani mržnjom i cokulama, iskalili su bijes na Srđana. Nakon krvavog pira, na asfaltu su ostavili Srđana u besvjesnom stanju. Srđan je, nakon sedmodnevne kome, podlegao u trebinjskoj bolnici. Imao je 27 godina.

Srđanov otac, Rade, napisao je na čitulji:“Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost“.

Advokat četvorice ubica Srđana Aleksića, usred sudnice je izjavio:“Tako mu i treba, kada je branio balije“.

Jedan od Srđinih ubica poginuo je nekoliko mjeseci kasnije na ratištu. Ostala trojica osuđeni su na po dvije godine i četiri mjeseca zatvora. Odležali su manje. Sada su na slobodi.

Alen Glavović, kojeg je Srđan Aleksić spasio, više ne živi u Trebinju. Sa suprugom i dvoje djece ostatak života će provesti u Švedskoj. Vječno će se sjećati pogibije svog prijatelja Srđana.

„Teško je. Plemenitost, ljudskost, čojstvo i junaštvo, samo je dio onog što je krasilo Srđu. Ja sam trebao ležati na njegovom mjestu, ali se on tome suprotstavio. Nijedna riječ nije toliko jaka da bih njome opisao Srđu i njegovo djelo" , veli Alen.

S vremena na vrijeme, Alen dođe do Trebinja. Redovno posjeti Srđin grob:

„Dok sam živ, obilaziću Srđin grob, i njegovog oca Rada. I svojoj djeci ću ostaviti amanet da obilaze Srđin grob, jer sam samo zahvaljujući njemu, danas sa njima“, kaže Alen.

Trebalo je da prođe više od 14 godina od Srđanove pogibije pa da zvaničnici Trebinja shvate da Srđan nije bio izdajnik, već heroj. Predsjednik Skupštine opštine Trebinje, Nikola Sekulović, smatra da je Srđan svojim djelom zaslužio da mu Trebinje podigne spomenik.

„Poruka tog spomenika bila bi da na ovim prostorima vladaju ljudi, dobrota čovjeka, i da to dvoje pobjeđuje, uprkos svim zlim vremenima i nedaćama“, ističe Sekulović.

U tim zlim vremenima, kada je Trebinjem gospodario raspojasani kamiondžija i guslar Božidar Vučurević; kada je taj grad etnički čišćen; kada su nedužni ljudi ubijani u svojim kućama; kada su Bošnjakinje silovane pred djecom i muževima; kada se izdajom srpskoga naroda smatralo i komšijsko pozdravljanje sa pripadnicima drugih naroda, sin i otac su pokazali svoje lice.

Helsinški komitet Bosne i Hercegovine, posthumno je dodijelio Srđanu Aleksiću povelju za poseban doprinos na polju ljudskih prava. „Srđan je svojim djelom pokazao da se može biti čovjek i u teškim vremenima, kakva su bila s početkom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije“, navodi se u obrazloženju.

Priznanje je prošle sedmice u Sarajevu primio Srđanov otac. Nije ga bol ni slomila ni pokolebala: „Srđanova pogibija ima određenu ljepotu, jer ima poruku, poruku za budućnost, poruku čovjeka za čovjeka. Mi treba da vidimo tu poruku, da je gajimo i da je koristimo kao nešto što će pomoći da dobro zavlada“.

Nema tu smrt šta da traži. Znaju ta široka Radova njedra - plamti njegov jedinac tamo visoko među zvijezdama, kao iskra ljudske nade.

Šeki RADONČIĆ

31.07.2007.

Share this post


Link to post

мислим да то није добро питање. ипак би требало прво кренути од себе.

Share this post


Link to post

Hrabrost, to je kad obraniš sebe od drugoga, a Čojstvo kad obraniš drugoga od sebe. To reče Marko Miljanov. Blago onom ko ima takve kao što je Srđo bio. Slava mu.

Share this post


Link to post

Pančevo: Spomen ploča Srđanu Aleksiću

191tz.jpg

Srđan Aleksić

U Pančevu je otkrivena spomen ploča Trebinjcu Srđanu Aleksiću, koji je 1993. godine ubijen u svom rodnom gradu zato što je štitio prijatelja bošnjačke nacionalnosti. Njegovim imenom nazvan je i jedan prolaz u centru Pančeva.

Postavljanju ploče prisustvovali su otac ubijenog mladića Rade Aleksić, gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović, ambasador BiH u Srbiji Boriša Arnaut, kao i predstavnici Skupštine opštine i civilnog sektora iz regiona.

Srđanov otac, Rade Aleksić izrazio je zahvalnost gradu Pančevu i njegovim građanima, kao i građanima Trebinja.

"Hvala Pančevu. Od danas ste vi moj grad, od danas je Srđan sa vama", rekao je Rade Aleksić.

Gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović izrazila je uvjerenje da će prolaz sa imenom Srđana Aleksića služiti kao opomena, ali i kao "inspiracija mladim ljudima da prijateljstvo ne poznaje granice".

Ambasador BiH Boriša Arnaut rekao je u izjavi Srni da ga je postavljanje spomen-ploče Srđanu Aleksiću u Pančevu izenadilo i dirnulo, jer, kako je naveo, Pančevo ništa posebno ne vezuje za BiH, za Trebinje i tamošnja događanja.

Arnaut je ocenio da je postupak Srđana Aleksića bio "human gest čovjeka koji je dao svoj život da bi spasio nečiji život" i izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Pančevo ovim događajem obeležilo Dan grada.

Spomen-ploča postavljena je u prolazu kod zgrade Skupštine opštine, koji će nositi ime Srđana Aleksića.

Ova akcija rezultat je inicijative nevladine organizacije Građanska akcija, koja je to predložila u ime koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina.

Incijativu je usvojila Skupština grada Pančeva.

Na spomen-ploči, koja je umetnički rad vajarke Ivane Rakidžić-Krumes, piše: "Heroj je onaj koji daje svoj život za najviši smisao života".

Srđana Aleksića su u Trebinju ubila četvorica pripadnika Vojske Republike Srpske /RS/, kojima se on usprotivio kada je ugledao kako tuku njegovog prijatelja Alena Glavovića.

Napadači su zbog toga pretukli Aleksića kundacima, a od zadobijenih povreda on je pao u komu i preminuo šest dana kasnije, 27. januara 1993. godine.

Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bila osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.

Srđan Aleksić bio je juniorski rekorder u plivanju i amaterski se bavio glumom u pozorištu.

08. 11. 2010. Srna

Share this post


Link to post

samo se pitam da li bi "bosnjak" tj. hrvat dao tako i svoj zivot za Srbina :[|:[|

Share this post


Link to post

Živojin spasao 600 Bošnjaka

Vreme još nije overilo ratnu istoriju pored leve, bosanske obale Drine od Skelana do Bratunca, a samim tim i jedan pasus iz proleća 1992. godine kada je, najviše zahvaljujući smelosti jednog Srbina, više od 600 Bošnjaka iz sela Daljegošte izbeglo trogodišnji pakao života u Srebrenici i stradanje u Potočarima.

Umesto, kako im je ratna sudbina predodredila da krenu u izbeglištvo prema Srebrenici, Bošnjaci iz ovog brdovitog sela su na nagovor i uz pomoć Srbina Živojina Jašića (50), krenuli na suprotnu stranu - prešli su Drinu i ušli u Srbiju, gde su ih čekali autobusi i odveli u svet.

Danas, u Sarajevu, Švedskoj, Danskoj i još nekoliko evropskih i prekookeanskih država žive mnogi bivši žitelji sela Daljegošte i njihovi potomci. A čovek, koji je iste te 1992. godine od strane nekih svojih saboraca osuđen na smrt zbog izdaje, a od strane nekih Bošnjaka optužen za progon i dalje radi molerske poslove pored Drine i živi sa uverenjem da je tog 16. maja 1992. godine učinio dobru stvar kad je 600 ljudi spasao od ratne oluje koja je već zahvatila okolna sela i istočnu Bosnu.

Onomad, 7. novembra, na terasi jedne neistarošene kuće u brdima sela Daljegošte, sedeli su Živojin Jašić i vlasnik kuće i starosedalac Edhem Omerović (57). Uz čašicu kruške, ispričali su reporteru "Vesti" kako su tog proleća zajedno odlučili da je bolje dogovorom spasavati glave, nego puškama čuvati selo.

- Bilo je to ludo vreme. Jedna greška i ode glava. Video sam da je počeo belaj, da ne možemo spasti selo, a da je put prema Srebrenici opasan. Prihvatio sam ponudu Živojina i krenuli smo preko mosta, u Srbiju. Ma šta ko danas rekao, mislim da je to bila dobra odluka i da su zahvaljujući i Živojinu mnoge glave spasene - kaže Edhem, koji danas živi na relaciji Daljegošte - Sarajevo, gde je stambeno i materijalno zbrinuo četvoro dece.

- Iako su me zbog posredovanja u prebacivanju Bošnjaka u Srbiju osuđivali i moji Srbi i mnogi Bošnjaci, ja bi danas isto učinio! - reče Živojin.

Ratni bosanski požar, koji je buknuo u Sarajevu, brzo je stigao do Drine. Posle ubistva Gorana Zekića (8. 5. 1992. godine u Srebrenici) tadašnjeg poslanika u Skupštini Bosne i Hercegovine, većina Srba napušta ovaj grad koji vojno kontrolišu Bošnjaci. Srbi zauzimaju Skelane. Okolne seoske skelanske mesne zajednice su još uvek bile u sistemu mešovitih seoskih straža u nadi da će rat zaobići njihova sela.

Ne zanimaju ga reakcije

Živojin kaže da prvi put priča novinarima o onome što je učinio u maju 1992. godine i da ga ne interesuju reakcije.

- Ne znam šta će biti posle ovoga, ali i ne zanima me. Ja sam samo želeo da spasim ljude od rata i stradanja. Vojnici treba da ratuju, a žene i deca treba da budu na sigurnom - objašnjava Živojin.

Nema donacije za kuću

Kao i mnogi Srbi pored Drine, kojima je rat "uzeo" kuće, Živojin je u više navrata tražio donatore za obnovu očeve kuće. Međutim, nije uspeo:

- Kad se javim ovima mojim, kažu: "Neka ti Turci naprave kuću". Kad pitam Turke, oni vele: "Idi, kod svojih četnika". Tako da više ne idem ni kod jednih ni kod drugih.

Međutim, rat je bio jači od želja Srba i Bošnjaka da i dalje hodaju zajedno po makadamskim putevima. Slušajući više reči iz Srebrenice nego iz Skelana, većina Bošnjaka je krenula u izbeglištvo prema Srebrenici i Tuzli. Na isti put spremalo se i više od 600 Bošnjaka iz sela Mala i Velika Daljegošta.

Onda je došlo do preokreta, jedinstvenog, pored leve obale Drine od Foče do Zvornika. Živojin Jašić, rodom iz obližnje Bosanske Crvice, odlučio je, u dogovoru sa komandantom Teritorijalne odbrane Skelani, pokojnim Markom Milanovićem da ponudi Bošnjacima iz Daljegošta drugi, neuporedivo sigurniji izbeglički put - prema Srbiji.

- Zajedno sa četvoricom drugova, koji su bili naoružani kao i ja, otišli smo u selo i pronašli Edhema Omerovića, za koga smo znali da je glavni u selu i da se njegova reč sluša. Predložio sam mu plan da spase ljude mogućih barikada i svega drugog na putu do Srebrenice. Jednostavno, lepo sam im objasnio: muslimani drže Srebrenicu, Srbi drže Podrinje i Skelane, pa vi, ako hoćete ja ću vam obezbediti slobodu, ne morate da ginete.

- Dobro sam shvatio situaciju, video da nemamo šansi da odbranimo selo. Posle još jednog razgovara sa Milanovićem pozvao sam ljude i krenuli smo prema Srbiji - priseća se Edhem.

- Stao sam na čelo te muslimanske kolone. Ja sam im svojim životom garantovao da će bezbedno preći skelanski most. Znam, bilo je opasno, bio sam izložen raznim pogledima mojih Srba, ali nisam hteo da odustanem - priča Živojin.

- Jeste, Živojin je bio na čelu te kolone. Prešli smo most, ušli u autobuse i otišli dalje. Moram priznati, neki mlađi ljudi su ostali u šumama. Oni su mislili da mogu odbraniti selo. Žao mi je što su mnogi od njih poginuli, ali i radostan sam što su svi drugi preživeli.

Živojin kaže da se ubrzo posle toga, kad su pored leve obale Drine, počele da padaju srpske žrtve, susreo sa žestokim pretnjama zbog spasavanja Bošnjaka iz Daljegošta.

- Preki vojni sud u Skelanima osudio me na smrt. Ipak, nisam se uplašio te pretnje. Znao sam da smo moj komandant i ja učinili pravu stvar. I dalje sam bio u ratu, i dalje sam bio borac srpske vojske i kraj rata dočekao na ratištu na sasvim drugom kraju Bosne. Moj ratni put bio je pravi, vojnički, i ja se ponosim njime - kaže Živojin.

Lojalnost

Ne želeći da prosuđuje ni o čijoj hrabrosti i kukavičluku pored leve obale Drine početkom i tokom rata, jedan od Srba iz Skelana kaže da je suština nekih događaja u jednom:

- Početkom rata, svi lojalni Srbi u Srebrenici, delu teritorije koju su zauzeli Bošnjaci, odmah su pobijeni, a svi lojalni Bošnjaci u Skelanima, koji su bili pod vojnom kontrolom Srba, ostali su živi...

Edhem je, priča, otišao u Sarajevo i tamo se dobro snašao. Razvio je preduzimački posao, kupio lepo parče zemlje, sagradio kuću, oženio dva sina, udao dve ćerke... Posle svega, vratio se u rodno selo, da, kako kaže, malo predahne...

- Svašta se pričalo o tom događaju. Ipak, ja ću ponovo otvoreno reći, pa neka mi kaže ko šta hoće:

"U tom trenutku, Živojin nas je spasao" - kaže Edhem.

Živojin i Edhem kažu da su i tokom i posle rata često optuživani da su uzeli novac za evakuaciju Bošnjaka preko Drine.

- Tih je priča bilo i biće ih, ali one nemaju veze sa istinom. Ja bih svim tim što pričaju takve priče postavio pitanje - šta bi bilo sa njima da su otišli prema Srebrenici? - kaže Edhem.

Z. Tmušić

Vesti 09. 11. 2010.

Share this post


Link to post

SRĐANU ALEKSIĆU SPOMEN OBILjEŽJE

TREBINjE, 24. FEBRUARA (SRNA) - Opština Trebinje ima obavezu da napravi spomen obilježje koje će nositi ime Srđana Aleksića, tragično stradalog 1993. godine braneći prijatelja Bošnjaka od nasilnika, a gdje bi se okupljala omladina, nadahnjivala i vaspitavala na ljudskom i viteškom činu mladog Trebinjca, rekao je načelnik opštine Dobroslav Ćuk.

Ćuk je na prijemu, koji je organizovao za Srđanovog oca Rada, istakao da je ovaj mladi Trebinjac viteškim činom učinio svoj grad značajnim i ponosnim, ističući da se njegovi sugrađani osjećaju ponosnim što su u svojim redovima imali takvog junaka.

Na prijemu povodom priznanja koje je nedavno u Beogradu posthumno dodijeljeno tragično nastradalom Srđanu Aleksiću, Ćuk je Srđanovom ocu uručio knjigu "Primjeri čojstva i junaštva", Marka Miljanova.

"Sasvim je sigurno, da se ovo desilo u ono vrijeme, viteški čin Srđana Aleksića našao bi se u knjizi Marka Miljanova", rekao je Ćuk.

Ističući da je Srđan danas više trebinjski nego njegov, otac Rade je istakao kako ga obuzima divno osjećanje što se Trebinje ponosi Srđanom, koji je, kako je rekao, učinio djelo koje ga čini čovjekom.

"Poštujući Srđanov čin, Trebinje se izdiže iznad svake prosječnosti i postaje grad ljubavi, čojstva, života, budućnosti", kaže Rade Aleksić.

On je zahvalio Srbiji i srpskom narodu na Zlatnoj medalji "Miloš Obilić". "Ova medalja pripada tom narodu jer je taj narod hrabar, jer usvaja čestitost, razum, život", istakao je Aleksić.

Povodom Dana državnosti predsjednik Srbije Boris Tadić odlikovao je 17 pojedinaca i institucija, među kojima je i Srđan Aleksić posthumno odlikovan Zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i djelo ličnog herojstva.

Share this post


Link to post
Ulici u Podgorici ime po Srđanu Aleksiću, vojniku RS

Savet glavnog grada Podgorice predložio je da jedna od ulica nosi ime Srđana Aleksića, Srbina iz Trebinja koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini poginuo štiteći komšiju muslimana od svojih sunarodnika.

216582_srdjan-aleksic_f.jpg?ver=1342019069

Srđan Aleksić, vojnik Republike Srpske, heroj

U ulici, koja bi bila imenovana po ovom hrabrom čoveku, nalazi se spomenik žrtvama ratova sa prostora bivše Jugoslavije. Predlog gradskog saveta je usvojen jednoglasno i sada čeka verifikaciju vlade i mesne zajednice, potvrđeno je lokalnim medijima.

Potpredsednik crnogorske skupštine Rifat Rastoder je pozdravio predlog gradskog saveta i podsetio da je reč o mladiću koji "uspeo da odbrani sugrađane druge nacionalnosti od ostrašćenih ratnika svoje nacionalnosti i to platio životom".

Srđan Aleksić je početkom godine u Srbiji posthumno odlikovan medaljom Miloš Oblić za ispoljenu hrabrost i lično herojstvo, jer je 1993. godine branio svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića od četvorice vojnika Republike Srpske. Preminuo je od zadobijenih povreda.

Izvor: vesti-online.com

11.07.2012.

Share this post


Link to post

Срђан Алексић (1966-1993)

srdjan_aleksi_.jpg

Срђан Алексић је Србин из Требиња, глумац аматер и пливачка нада, познат по томе што је изгубио живот бранећи суграђанина муслиманске националности од батинања.

Рођен је у Требињу. Отац Раде је био кошаркашки тренер. Мајка Мира, рођена Приједорчанка, рано је умрла, а брат му је погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.

Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току Рата у БиХ, у представи „Сан ратне ноћи“. Такође је био пионирска пливачка нада тадашње Југославије.

У босанско-херцеговачком рату 1992-1995 је био припадник Војске Републике Српске. Преминуо је 27. јануара 1993. године.

Дана 21. јануара 1993. године, група припадника Војске Републике Српске је легитимисала особе на требињској пијаци. Након што су установили да је једна од легитимисаних особа Ален Главовић, муслиман, почели су га малтретирати и тући. Тада је Срђан Алексић прискочио у помоћ Главовићу, а четворица војника су, уместо Главовића, кундацима пушака претукли Срђана. Од задобијених батина Срђан је пао у кому, и преминуо је 27. јануара 1993. године. Срђанов отац је у читуљи написао: „Умро је вршећи своју људску дужност.“

Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали укупно осуђени на 28 месеци затвора. Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини, и орденом Милоша Обилића 2012. године од председника Републике Србије за испољену храброст и дело личног херојства..

Obituary_of_Sr%C4%91an_Aleksi%C4%87.jpg

Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено: „Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.“

Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду биће назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част.

Ален Главовић данас живи у Шведској. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.

Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом „Срђо“.

Требињско позориште „Слово“, чији је Алексић био члан за живота, извело је 28. децембра 2008. године представу „Епилог“ у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Ал-Друби Кристијан, млади глумац из Србије.

Pancevo-txt2.jpg

Извор: википедиа

Share this post


Link to post

Učinio je veliko djelo, ali ne znam za sličan slučaj na drugim stranama. Da budem iskren ja bih svoj život žrtvovao za svoga saborca ili ratnog druga, ali ovako...hm?

Mene lično je mnogo zabolila jedna druga činjenica. Naime prije par godina sam bio u Novom Sadu i šetajući naišao na tablu s natpisom:"ULICA HEROJA TEPIĆA". Bio sam zadovoljan i mislio kako eto mi ne zaboravljamo svoje heroje. Nekoliko mjeseci kasnije u blizini te ulice, u Futoškoj posjetio sam prijatelja koji je tada tamo živio i šetajući ponovo prošao istom ulicom, ali table sa imenom Heroja Tepića nije više bilo. Kome je smetalo to ime? Ime istinskog srpskog heroja. A u jednom drugom gradu tamo na sjeveru Bačke po najužem centru grada čitam imena ulica: Zagrebačka, Aleja Maršala Tita, Splitska, Zadarska, Braće Radića, Štosmajerova...I bog te pita kakvih sve imena koja ne znam ni šta znače. Mađarskih, hrvatskih, slovenačkih, slovačkih, njemačkih... Na Paliću nema imena ulica niti jednog srpskog velikana, ni jednog srpskog grada baš kao da smo u nekoj tuđoj zemlji. E pa sad vi zaključite kakav smo mi to narod?

Share this post


Link to post

Otac Srđana Aleksića: Dobrota ne umire

 

Kada je pre 20 godina u ovu grobnicu spuštan moj Srđan, koji je danas postao i deo svih vas, znao sam da dobrota ne umire i da joj je on otvorio put, kazao je njegov otac Rade Aleksić.

 

216582_srdjan-aleksic_f.jpg?ver=13593179

Srđan Aleksić - vojnik heroj

On je i ovaj put na Savindan, datum kada je preminuo najveći trebinjski heroj modernih vremena Srđan Aleksić, posetio sinovljev grob. Sa njim su, pored članova porodice, nad Srđanovim večnim počivalištem bili i prijatelji porodice Aleksić, gradonačelnik Trebinja Slavko Vučurević i visoka delegacija susedne Crne Gore, među kojima i inicijatori da jedan od glavnih podgoričkih trgova dobije Srđanovo ime.

 

Ponosan što je njegov Srđan u proteklom ratu bio jedan drugačiji borac i ratnik, boreći se protiv svakog zla, njegov otac je kazao:

"Puno je ovo groblje Srđana i puna su naša groblja mladih momaka, čijim smo životima platili nepotrebnu cenu".

On je izrazio nadu da je Srđanov gest podstakao mlade generacije da se nikada ne ponove godine zla kakve smo imali u proteklom ratu. Srđan je hrabro izgubio život u centru grada braneći prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića.

"Ja sam danas i kao građanin ovog grada i kao njegov gradonačelnik ponosan da smo imali Srđana, iako mi je žao što moralnih kopija Srđana Aleksića nije bilo u svim gradovima gde se dešavala ratna zbilja", rekao je Vučurević.

Taj obrazac, dodaje Vučurević, mora stasati u mladim generacijama, izdižući ih iznad svakodnevnih politika različitih interesa. Na Vučurevićevo obećanje da će lokalne vlasti razmotriti mogućnost postavljanja adekvatnog obeležja ovom trebinjskom heroju, Srđanov otac je dodao da je to sporedna stvar ako Srđan i njegovo delo ne žive u duši građanina i dušama mladih Trebinjaca, a to će, kako kaže, biti najveći spomenik koji se može stvoriti.

 

Nagrađen film "Krugovi"

Film "Krugovi" Srdana Golubovića nagrađen je specijalnom nagradom žirija na prestižnom američkom festivalu "Sundance", koji je danas završen u Park Sitiju, u američkoj državi Juta.

"Posebno bih želeo da zahvalim mojoj ekipi. Podržavali ste me tokom svih ovih godina. Nije bilo lako sa mnom, ali hvala vam", kazao je Golubović, čiji je film nagrađen u kategoriji svjetskih drama, u kojoj se našlo još 11 filmova.

 

27. 01. 2013. Nezavisne

Share this post


Link to post

 

PG: Hrabri Srđan Aleksić dobio bulevar

 

Jedna ulica u Podgorici danas je dobila naziv po Srđanu Aleksiću, Srbinu iz Trebinja, koji je 1993. godine poginuo braneći svog sugrađanina bošnjačke nacionalnosti od vojnika Radovana Karadžića. Po Aleksiću je nazvana ulica pored Spomen-parka žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

 

339246_youtube-1_f.jpg?ver=1373552611

Svečanosti je prisustvovao i Srđanov otac Rade Aleksić (levo)

Svečanosti je prisustvovao i Srđanov otac Rade Aleksić. On je rekao da je crnogorski narod ovim gestom pokazao da je spreman da živi sa svima i da ljude meri po dobroti i delu.

Aleksić je kazao da su mu ratovi na prostoru Jugoslavije oduzeli "divnu domovinu" - Podgoricu, Nikšić, Zagreb, Beograd, Split, Novi Sad...

 

Orden za heroja, vojnika Srđana Aleksića

"Danas mi je vraćena Podgorica i od sada mi je milija nego ikad", rekao je otac Srđana Aleksića, o čijem je delu snimljen film koji će biti večeras prikazan u glavnom gradu Crne Gore. Tablu s nazivom ulice po Srđanu Aleksiću otkrio je, povodom 11. jula - Evropskog dana sećanja na žrtve Srebrenice, gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša.

"Neka nazivanje bulevara njegovim imenom pokaže da smo primili poruku koji je njegov herojski sin poslao svima", rekao je Mugoša.

 

Na spomenik civilnim žrtvama ratova danas su cveće položili potpredsednik Vlade Crne Gore Duško Marković, predstavnici stranaka, nevladina organizacija Forum Bošnjaka i strane diplomate

 

11. 07. 2013. Beta

Share this post


Link to post

„Умро је вршећи људску дужност“

 

 

timthumb-595x363.jpeg

 

Када је 21. јануара 1993. године у Требињу освануо један наизглед обичан ратни дан, нико није ни слутио да ће чин једног младог човека указати на потребу да се исправе те „криве Дрине“ које je створилo искривљено време.

Тог дана, Срђан Алексић, Србин из Требиња, устао је без страха, не мислећи на сопствени живот, у одбрану суграђанина Алена Главовића. Успео је да га спасе од смрти по цену сопствене. Погинуо је за онога кога је знао из требињске чаршије. Кажу да се није ни дружио са њим. Па ипак, успротивио се својим суграђанима који су га тукли и због тога је тешко пребијен. Преминуо је 27. јануара 1993. године.

Те не тако далеке 1993, изгледа да није било пуно Срђана Алексића. Штрчао је. Али данас, гледајући уназад, његово име нам много значи. Оно ме увек подсети на племенитост, храброст, исправност. Не може човек да нађе пуно таквих људи ни данас, а камоли у тим тешким временима. Када помислим на њега, увек ми се некако спонтано, само по себи, као епитет, јави реч човек. Она са великим ч на почетку. Човек Срђан Алексић.

 

Slika-1-12.jpg

Раде Алексић, Срђанов отац, на смртовници свом сину написао је

„Умро је вршећи људску дужност“

 

Зашто је данас, после двадесет година, Србији и Србима Срђан битан?

Јер је Срђан баш онакав човек каквим би желео да постане свако од нас. Он је понео све оне светле људске особине са собом у вечност. Био је правичан, хтео је да одбрани нејаког, поштовао је људски живот, у одбрану немоћног стао је пред цеви армије којој је и сам припадао. Војници за њега нису били „његови“, а Ален није био „њихов“. Он је гледао на човека, на Алена Главовића на чији живот се бесправно полагало право. Верујем да није гледао тим очима. Верујем да није угушио срце за „једне“ а отворио га за „друге“. Верујем да није узалуд дао свој живот. Верујем да нису узалуд дали животе ни сви они који су погинули у рату деведесетих. Верујем да смо много научили, сви ми, сваки човек појединачно.

 

Slika-2-6.jpg

 

У сећање на живот и дело Срђана Алексића, представљен је филм „Кругови“ редитеља Срдана Голубовића.

Спавај пријатељу, у миру земље Твоје.

Чувај се за оне којима си Вијечност казао.

Са дужним поштовањем,

Аши.

Српски академски круг 23.01.2014.

Share this post


Link to post

Protest trebinjskih boraca printButton.png emailButton.png Autor Ratomir Mijanović    PETAK, 11 MART 2011 krugovi1.jpgUTrebinju se već mjesec dana snima film „Krugovi“ koga režiserski potpisuje  Srdan Golubović a u kome nastupa poznata glumačka  ekipa. No snimanje ovog igranog ostvarenja prate neke okolnosti koje su i Trebinjce poprilično podijelile. Naime, saopštenjem za javnost danas se oglasio Opštinski odbor Boračke organizacije Trebinje. 

Trebinje,

krugovi1.jpg„Svjedoci smo da se ovih dana u našem gradu snima film sa tematikom koja se tiče proteklog odbrambeno otadžbinskog rata. Ogorčeni smo zbog načina na koji se predstavlja lik srpskog borca, učesnika odbrambeno otadžbinskog rata, branioca našeg grada. Imamo pravo da kažemo da naš grad ne voli niko više od nas, onih koji smo založili sebe kada je bilo najpotrebnije. Ne želimo da u svijet ode pogrešna slika o našem gradu, kao i o pripadnicima vojske koja ga je branila. Ovo smo dužni da kažemo zbog obaveze prema nama samima, prema onima koji su dali dio sebe, prema onima koji su dali ono najviše što su imali“, poručuju trebinjski demobilisani borci, članovi Opštinske boračke organizacije. Kako nezvanično saznajemo ovih dana u Trebinje dolazi i režiser filma Srdan Golubović a članovi Boračke organizacije insistirali su da razgovaraju sa njim. Kako nezvanično saznajemo borci su najviše ogorčeni na scene u kojima su pripadnici Vojske RS prikazani kao pijana rulja koja ruši i lomi sve pred sobom. 

Kada se saberu sve činjenice nije ni čudno što su filmski radnici koji su doputovali u Trebinje pod dvostrukim obručom. Gradska pijaca u centru grada nekoliko dana je blokirana za potrebe snimanja filma a sve je okruženo pripadnicima obezbjeđenja. Sličan dekor je vladao i u naselju Mokri dolovi koje je bilo gotovo blokirano za potrebe snimanja filma. Opet nezvanično saznajemo da je bilo problema i oko snimanja scena u Gacku. Cijeli projekat je obavijen popriličnim velom misterije, većina Trebinjaca se, s razlogom pita zašto. Kada je u trebinju sniman film „Ranjeni orao“ mnogobrojna glumačka i prateća ekipa nije imala ni jedan jedini problem kod snimanja. Brojne scene snimane su, gotovo „iz prve“ , bez „žute trake“ koja obezbjeđuje mjesto snimanja ni pripadnika obezbjeđenja. Taj fluid koji je postojao u Trebinje prilikom snimanja „Ranjenog orla“ kod „Krugova“ se gotovo ne osjeća. 

“Krugovi” su film o krivici, o posledicama jednog herojskog čina, o frustraciji herojstvom, o senci prošlosti i potrebi da se iz te senke izađe. Riječ je i o kukavičluku i nemoći koja vodi ka osveti, o spoznaji besmisla osvete, i o oproštaju. Film prati živote ljudi koji su učestvovali u događaju koji im je promenio živote. Radnja se dešava 12 godina kasnije i bavi se pitanjem ima li herojstvo smisla. Ostavlja li herojski čin jednog čovjeka ikakve posljedice na druge ljude? Da li je biti heroj isto što i biti budala i da li je život izgubljen u odbrani drugog ljudskog života kao kamen bačen u bezdan", izjavio je jednom prilikom režiser Srdan Golubović.

Film prati životnu priču i herojski čin Srđana Aleksića, čovjeka koji je pokazao šta je to plemenitost i dobrota. U glavnim ulogama u filmu nastupaju Vuk Kostić, Leon Lučev, Nebojša Glogovac, Aleksandar Berček, Hristina Popović, Nikola Rakočević, Boris Isaković, Jasna Đuričić i Marko Janketić.

Dodatak:

Čini se da su na ekipu filma „Krugovi“ posebno ogorčeni novinari i fotoreporteri. Iako je najavljena, konferencija za štampu nije uopšte održana. Fotoreporterima je zabranjen pristup i onemogućeno bilo kakvo fotografisanje a informacije o snimanju dobijaju se na kašičicu i uvijek iz nezvaničnih izvora.

Share this post


Link to post

Bošnjaci zasadili hrast za Srđana

 

Forum Bošnjaka danas je u Podgorici obeležio 21. godišnjicu ubistva Srđana Aleksića u Trebinju, posadivši zimzelen hrast na bulevaru u glavnom gradu Crne Gore koji nosi njegovo ime. Drvo su posadili Srđanov otac Rade i predstavnik Foruma Bošnjaka Rifat Rastoder.

387635_srdja-aleksic_f.jpg?ver=139075136
Srđan Aleksić
 

Srđanovo delo jača nadu u ljudskost, rekao je Rastoder i podsetio da je Srđan Aleksić pre 21 godinu pokušao da od pripadnika Vojske bosanskih Srba odbrani svog sugrađanina druge vere, Alena Glavovića.

 

 

Srđan je u tome uspeo, ali je sam platio glavom, pošto su ga vojnici Vojske Republike Srpske pretukli na smrt.

 

 

"Nije Srđan junak i hrabar, nego vi koji poštujete njegovo delo", rekao je Srđanov otac Rade. On je kazao da za njega ne postoje nacionalne i verske podele među ljidima, već samo čovek.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0