Recommended Posts

Tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske SR BiH general Momir Talić izdao je sredinom juna 1992. potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan, naređenje: "Slušaj, Simiću, hoću koridor ka Srbiji preko Trebave. Najkraćim putem. Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da djeca umiru!"

piše: Miladin Mihajlović (tekst povodom 10 godina operacije "KORIDOR"

26. juna 1992. godine, u osvit novog dana borci Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa, poslije dugotrajnih i iscrpljujućih borbi, susreli su se u rejonu sela Kornica i Čardak, na razmeđi Modriče i Šamca. Rukovanje ratnika, dva korpusa jedne te iste vojske, najmlađe srpske države, kasnije nazvane Republika Srpska, zagrljaji Krajišnika i Posavaca, ozvaničeni su slavodobitnim rafalima u vazduh. Malo kom Srbinu, s ove ili one strane, da nije srce jače zakucalo kad je prostrujala vijest da su jedinice Vojske Srpske Republike BiH, kako se tada zvala, probile saobraćajni koridor prema Srbiji. Kako i ne bi kada je to bio koridor života. Bila je to prva veliku pobjedu Srba s lijeve strane Drine. Prostor na kome je zaustvljen srpski krvotok bio je raskrčen. Probijen je koridor života i otvoren put iz Bosanske i Kninske Krajine prema Semberiji i dalje prema Beogradu i Srbiji.

Zajedno do velike pobjede

Pobjeda združenih jedinica VSR BiH nad snagama muslimansko-hrvatske koalicije okončala je 42 dana dugu kopneno-vazdušnu blokadu najzapadnijih srpskih zemalja. Koridor je bio spas za srpski narod na ogromnom prostoru od Glamoča i Grahova na jugu, do Gradiške na sjeveru, Novog Grada na zapadu do Doboja na istoku, u zapadnoj Slavoniji, Baniji, Lici, Kordunu i Kninskoj Krajini. Na tom prostoru, odsječenom muslimansko-hrvatskom agresijom, tada je živjelo više od milion i po Srba, koji su ostali bez hrane, nafte, oružja, cigareta, a i nada je bila na sve tanjim nitima.

Blokada

Na samom početku rata u BiH dobro naoružane jedinice muslimanske Patriotske lige i teritorijalne odbrane, nesebično pomognute regularnim snagama Hrvatske vojske, gotovo mjesec i po dana držale su u totalnom okruženju tadašnju Autonomnu Regiju Krajina i zapadne dijelove Republike Srpske Krajine. Cilj im je bilo fizičko i svako drugo iznurivanje Krajišnika.

Početkom maja 1992. svi putni pravci koji su zapadne dijelove tadašnje Srpske Republike BiH spajali sa istočnim dijelom i Srbijom bili su presječeni.

Posljednja kopnena veza između Krajine i Semberije bila je saobraćajnica Banjaluka - Doboj - Tuzla - Bijeljina, ali i ta veza je definitivno pukla 15. maja 1992. godine, kada su pripadnici TO Tuzle i Patriotske lige izvršili masakr nad nedužnim vojnicima Jugoslovenske narodne armije, koji su se povlačili iz tog grada. Tog dana i ovaj putni pravac zatvoren je za civilni saobraćaj, a Autonomna Regija Krajina i RSK ostale u totalnoj izolaciji. Ko zna dokle bi potrajala agonija krajina i Krajišnika da ta kap nije nalila čašu. Kap koja je prelila čašu bio je trenutak kad su u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika počele da umiru bebe, a bubrežni bolesnici skončavaju zbog manjka otopina za dijalizu.

Više nije bilo vremena za čekanje i milost protivnika, kome su se zločini osladili.

Da djeca ne umiru

Tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske SR BiH general Momir Talić izdao je sredinom juna 1992. potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan, naređenje: "Slušaj, Simiću, hoću koridor ka Srbiji preko Trebave. Najkraćim putem. Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da djeca umiru!"

Pored Talića, kao glavnog kreatora operacije "Koridor", akciju su planirali načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa general Boško Kelečević, komandant specijalne jedinice MUP-a RSK general Borivoje Đukić i tadašnji načelnik Štaba Prve oklopne brigade general Novica Simić.

Bila je to za Srbe jedina varijanta za život, a vojnički - akcija koja će ostati zapisana u vojnim analima. Izvedena je nemoguća misija - proboj iz potpunog operativnog okruženja.

Akcija "Koridor" započela je 14. juna 1992. godine, kada su pripadnici slavne Šesnaeste brigade, uz podršku tenkovske čete iz Doboja, krenuli u bitku na južnom dijelu derventskog ratišta. Borbe su intenzivirane 24. juna, kada je snažna artiljerijska priprema na širokom frontu neprijateljske formacije navela na pogrešan zaključak da Vojska SR BiH namjerava da zauzme Tuzlu. Sve što se poslije događalo izazvalo je pravu pometnju u muslimansko-hrvatskim formacijama, što je znatno olakšalo dejstva srpskim snagama na glavnom pravcu akcije proboja Koridora, i iznenađenje je bilo potpuno. Maestralna taktika rezultirala je probojem "Koridora života" dva dana prije zacrtanog roka.

Kafa u Modriči

Mada je Talić, kako se tada pričalo, planirao popiti kafu u Modriči za Vidovdan, desilo se to dva dana ranije. Srpsku vojsku niko nije mogao zaustaviti, a u tom jurišu heroja teško je bilo izdvojiti borce koji nisu bili na visini zadatka. Jedan među mnogima koji su vlastitim herojstvom pokazali kako se bori za srpstvo bio je i komandant bataljona MUP-a RSK Milivoj Rašula. On je u svojoj oficirskoj torbi ponio srpsku trobojku odlučan da je prvi postavi na silos u Odžaku. Stao je na čelo jurišnog dijela bataljona. U jednoj pauzi između dvije borbe sa vezistom i kurirom krenuo je ispred ostalih. Međutim, izviđanje se završilo kobno. Svi su pokošeni neprijateljskim rafalima.

Major Veljko Leko je helikopterima prebacio preko 600 ranjenika za Beograd. Preduga lista herojstva...

Komandant elitne jedinice "Vukovi sa Vučijaka" Veljko Milanković je u jednom trenutku, našavši se u poluokruženju, poveo borce u veličanstven juriš.

Probijanjem "Koridora života" srpske krajine su opet prodisale punim plućima. Iz Srbije su krenuli konvoji sa lijekovima, hranom, naftom i cigaretama...

Samo ovaj put

Ministar unutrašnjih poslova, a kasnije predsjednik Republike Srpske Krajine Milan Martić je sa svojim momcima pošteno odradio svoj dio posla. Priča se da je često zadirkivao generala Talića, koji je, navodno, uoči bitke nad bitkama sebi u bradu prozborio: "Pomozi Bože samo ovaj put, više te nikada moliti neću." Poslije uspješne akcije, čini se da ga je Bog poslušao.

Na prvoj godišnjici obilježavanja operacije "Koridor", 28. juna 1993. godine, u Doboju je Martić podsjetio da je operacija "Koridor" "prvo jedinstvo i sloga naroda zapadno od Drine".

"Brat brata je prsima štitio i nije bilo vojnika koji nije izvršio zadatak", rekao je tada Martić.

Tako je govorio Martić, a od naroda burno pozdravljen general Talić je narodu kratko raportirao: "Ostvarili smo ono što smo narodu obećali." Još je poručio da Srbi s ove zemlje ne idu, a svima koji misle da ih napadnu da prije toga dobro razmisle.

"Koridor života" popločan je krvlju srpskih junaka. Tačno 293 srpska ratnika su u borbama za koridor dala život, a 1.129 pripadnika tadašnje Vojske Srpske Republike BiH i specijalca MUP-a Republike Srpske Krajine teže je ili lakše ranjeno. Bila su to herojska vremena. Junaci su ginuli sa pogledima uprtim ka matici Srbiji i slobodi.

Iz ratnog dnevnika Boška Grgića - Pobjeda bez slavlja"

...Pred nama ni dva kilometra do puta života. Krenusmo u proboj sa mnogo želja i žara, nestrpljivi i odvažni. A onda prve žrtve, na posljednjoj etapi do cilja. Padoše junački na pruzi gradačačkoj, na prostranoj ravnici posavskoj Duško Bauković Bane, Ivica Modrič, Željko Dojčinović i Miroslav Đurđević. Bane je samo dvije sedmice ranije spasio život svom saborcu i sa svega pola metra rafalom srezao da li Arapina ili nekakvog crnog meleza. Nije se moglo razaznati. Nije o tome htio ni riječi, krio se i od novinara. A u krvi, put dobojske bolnice prašnjavim i neravnim makadamom krenuše Mladen Lolić i Radenko Mirković. Ali, gotovo u trku, već u smiraj dana, palo je i zadnje ustaško uporište na farmi u Filomeni, negdje između Modriče, Gradačca i Pelagićeva. Put je slobodan, trasiran krvlju i životima hrabrih srpskih boraca. Ostalo je još dva dana do Vidovdana, velikog i magičnog dana, ali i noć najduža i najtužnija, noć u kojoj su preživjeli oplakivali svoje nesrećne saborce. Umjesto slavlja i trijumfa samo stisak ruke u znak pobjede i nijemi pogledi mještana i Krajišnika, kao da se znaju već decenijama. Zatim, prva vozila, pomoć iz matice Srbije nedužnoj dječici i ispaćenim bolesnicima širom Krajine. Da je tad zemlja imala obraz i dušu, bila bi crvena od stida sva galaksija. Da je nerazuman imao imalo razuma, povio bi glavu duboko u pijesak."

Omča oko srpskog vrata

Da bi spriječili proboj koridora i vezali omču oko vrata Srbima s lijeve strane Drine, muslimansko-hrvatske formacije su angažovale 16 brigada - pet motorizovanih i jedanaest lakih pješadijskih. Motorizovane brigade činili su pripadnici regularne Vojske Hrvatske: Prva ZNG iz Zagreba, Druga i 108. ZNG iz Nove Gradiške, treća ZNG iz Osijeka i 153. ZNG iz Velike Gorice.

Od lakih pješadijskih brigada bile su angažovene 101. HVO iz Broda, 102. iz Odžaka, 103. iz Dervente, 104. iz Šamca - Domaljevaca, 105. iz Modriče, 107. iz Gradačca, 110. iz Usore, 111. iz Žepča, te muslimanska 207. iz Tešnja, 201. iz Maglaja i 109. iz Gračanice.

U bitke pored Save povremeno su ubacivane jedinice hrvatske specijalne policije iz Zagreba, te dijelovi brigada iz Varaždina, Rijeke i Bjelovara.

Nadjoh ovaj tekst o proboju Koridora,zna li neko gdje ima nesto vise o Koridoru?

Share this post


Link to post

Ponos svakog borca RSK

Amblemi koji su se stampali na BROJ i imaju ih samo Krajiski borci ucesnici proboja Koridora.

Ovo su nam bile oznake. Ovo cijenim i obozavam vise od bilo kakve medalje.

amblem_koridor.jpg

Od pranja uniforme je potpuno izbljedio i sad najozbiljnije trazim nekog strucnjaka ovdje kod mene da ga restaurira u stari sjaj.

Ispod pise "Brigada Milicije" a polukruzno s ljeva u desno pise "Republika Srpska Krajina" a u sredini gdje je ona zuta podloga ispod onog znaka slicnog klinu pise "Doboj".

Ponosni vlasnik i ucesnik!

Share this post


Link to post

Verujem ti da ti predstavlja svetinju , i nemoj je dirati ! ! !

Mozes pokusati na neki nacin ofarbati , ali nije to to .... Ostavi je ovakvom kakva jeste ...

OK nastavite s temom ...

Share this post


Link to post

Moj bataljon vojne policije 1.kk samo sto se vratio iz dejstva oko Kljuca i Jajca.Odmaramo vojsku i gluvarimo po kasarni Mladen Stojanovic.

Kazem svom najboljem prijatelju:"Jebi me ako ovo izdobri,na sve strane gori a mi plandujemo u sred Banja Luke."Sutradan ujutro nas poziva komandant,pokojni major Lakic i kaze:"Dizi vojsku i pravac Duge njive".Mislim u sebi :"Kakve crne Duge njive,gdje ti je to pobogu?"Gledam u svog nerazdvojnog prijatelja i druga iz srednje vojne i akademije por.B. i ocima ga pitam:"Kuda?"Slijeze ramenima.Jebiga,oba smo prije mjesec dva dobrovoljno dosli u prekomandu sa sluzbe u Nisu.Nekako ispod glasa pitam:"Nije problem Lakicu,samo nam reci gdje je to i sta cemo tamo""To ti je iznad Doboja,tamo je IKM korpusa,javite se gen.Talicu za obezbjedjenje IKM"

Izlazimo,kazem ja mom vjernom drugu:"Kakvo crno obezbjedjenje a idemo svi,podvezi gace i opanke,trpaj cijeli magacin na kamione,idemo mi u borbu""Ejs,ti uvijek nesto citas izmedju redova,pa rekao bi nam Lakic""Dobro,dobro,a sta ako ni on nema pojma"

Dizemo vojsku,bogami trpamo sve sto imamo,i krecemo preko Prnjavora i Doboja na Duge njive.Talic nas upucuje Simicu.Gledam u B. i gorim od zelje da kazem"A?Citam izmedju redova?Obezbjedjenje sa cijelom cetom?"Cutim ali ne mogu a da se ne smijuljim.Trpi on moje smijuljenje i cuti.Javljamo Lakicu kuda idemo a Lakic,pokoj mu dusi,salje svo preostalo ljudstvo za nama.Cekamo ih kod Simica.Dovodi ih kap.Raso.Simic nam saopstava da moramo na udarni pravac:Zivkovo polje-Cardak-Garevac-rijeka Bosna.Prije nas tu bio Pajin bataljon,ispalili granatu iz tenka pa se izranjavali.14 ranjenih od vlastite granate.I nece u borbu.E Pajo,Pajo,izvikani Pajo.

Posjedamo liniju na prilazu selu i tu nocimo.Ujutro krecemo u napad.Komanduje Raso "Car".Napredujemo bez ozbiljnog otpora.Na samom ulazu u selo ugledam zicu preko kolskog puta.Zaustavljamo se.Mine.Ostavljam vojsku da me obezbjedjuje a ja idem da demontiram mine.Neki hoce samnom.Ne.To su mahom rezervisti i mlada vojska tek stigla iz Srbije.Nikoga nisam ja obucavao pa neznam sta znaju.

Skidam 15-ak mina.Unistio sam lovacki noz sto mi je otac dao da imam cime jesti konzerve kopajuci oko poteznih mina u strahu od nagaznih.Ulazimo u selo Zivkovo polje.Pretresamo kuce.Nema ljudi ni vojske al ima cigara.Neki cigarete voze u kolicima.Izasli smo iz borbenog rasporeda.Izginucemo.Galamim,komandujem.Dzaba.Docepala se vojska cigara poslije dugo vremena pa daju dusi oduska taman izginuli.Stajemo.Lazem Simicu da je sve u redu.Naredjuje napredovanje prema Cardaku.Tovarimo cigarete u BOV i na 150-ku.Opet smo u rasporedu.Lakse se dise.Idemo putem i vidimo Cardak.Odjednom neko vice:"Eno ih".Svi zalijezemo i pocinje borba.Gori sveta zamlja."Sta je ovo u picku materinu"Sat vremena se bjesomucno puca.Kazem B"Ovi senluce gore nego mi""Da nisu nasi" kaze on.Vicem"Ima li ko nasu zastavu".Nema.Jebem ti vojsku bez zastave.Zovem i pitam komandu dokle su stigli posavci jer se tucemo a po rasipanju municije mogu biti da su nasi.Odjednom prestanak paljbe.Vidim neko mase srpskom zastavom.KazemB."Nasi" "Ko ce ima ga znati" veli on.Izlazimo iz zaklona pa sta bude.Bogami otuda izlaze dvojica trojica sesirana.Prilazimo.Nekakvi "bijeli vukovi",dobrovoljci.Ljubimo se,slavlje.Napokon koridor spojen.

Rastajemo se sa sesiranima.Oni idu nazad i desno a mi lijevo i preko polja prema Garevcu.Na sred polja,malo iza ludnice docekuje nas jaka vatra iz minobacaca i snajpera.Imamo puno ranjenih,na srecu niko nije mrtav.Prebacujemo se prema ustasama,trazimo blisku borbu ali se oni izvlace.Modrica nam ostaje sa lijeve strane,izbijamo na glavni put gdje se sada nalazi ROX benz pumpa.Tu stajemo.Cekamo druge jedinice koje sporije napreduju.Tu dobijam i crnu vijest.Poginuo Milivoje Rasuo.Poginu moj nacelnik klase iz 4. godine u Pancevu.Odzvanjaju mi njegove rijeci u usima kada nismo dobro izveli protivteroristicku vjezbu kako treba:"Vas bi Svabe odmah pokokale ko zeceve".I njegov lik,visok ,mrsav, nakrivljene sapke i malo klempavog uha.Neka ti je laka zemlja veliki ratnice,jos veci covjece i ucitelju.

Zovem Rasu i pitam jel mu sta bio Milivoje u rodu.Kaze nije.Poginuo.Gleda me Raso i kaze :"O jebiga".

Ujutro nastavljamo i nekim putem skrecemo ka Bosni.Idem sa grupom 30 metara ispred tenka na kojem stoji Raso.Odjednom eksplozija.PT mina.Vracam se nazad.Raso lezi u koprivama,zagluvio ali mu nije nista.Iz tenka izlazi mladi ppor Skilaci i place za tenkom."Jebo te tenk,promjenices gusjenicu i tocak sta cmizdris nek niko nije poginuo""Ubice me Suzic""Jebo te Suzic"

Na Bosni ostajemo dva dana.Cekamo druge da izbiju na istu liniju.Tuce nas snajper.Gine nam prvi vojnik.Curlic.Slava ti mladi ratnice.

Poslije dva dana stize nekakva brigada penzionera da cuva liniju a mi kao najistaknutija jedinica u proboju koridora idemo za Banja Luku na kraci odmor.

Share this post


Link to post

Svaka vam èast momci.

Vi ste ljuti Krajišnici koji su zaustavili prodor Zengi ispred Doboja odnosno vi ste ih potjerali prema Derventi i Brodu.

U mom selu koje je nedaleko od jednog sela kod Doboja gdje su Zenge došle poèetkom 1992., još i dan-danas se sa najvišim pohvalama prièa o Krajišnicima.

Moji ujaci i roðaci, bivši pripadnici Krnjinske lake pješadijske brigade, uz veliko poštovanje prièaju o vama.

SILA SMO BRALE, SAMO NAS POLITIKA SJEBA!

Share this post


Link to post

Moj otac je bio pripadnik JNA i ucestvovao je u velikoj borbi kada su balije napale Doboj.Ucestvovao je i u operacijama u hrvatskoj i kaze mi da bi sve bilo kako treba da ih nisu povlacili sa polzaja kada su trebali da zauzmu neka vazna mesta.Kaze on meni "Da vidis sine na Ozrenu kad smo se tukli i balijama ga zabili do balcaka,oni se vec spremili predat kad stigne naredba da se povucemo,a tukli smo se nedelju dana i eto sta je ispalo tako isto je bilo i u zapadnoj slavoniji gde je bio.

Zamolicu ga neki dan da mi detaljnije isprica o tome pa cu to podeliti sa vama.Od njega se svasta moze saznati.

VELIKI POZDRAV OD NEMANJE I NISLIJA

Share this post


Link to post

Из Велике Буковице.

Око 7 км од Добоја, прођеш Руданку према Крњину и Прњавору.

А село које сам мислио гдје су дошле Зенге је Јоховац (данас Јовановац), сигурно знаш за то бивше усташко упориште.

Share this post


Link to post

eeeeee Johovac, kad se sjetim one utvrdjene "crkve", drogiranih ustasa, nadjenih shprica po njihovim rovicima, natpisa na bacenim ili u bjegu ostavljenim uniformama "cro army", "crna legija", pa Ronhila ......

Share this post


Link to post

Е то брате, па ти си био свега два-три км од мог села.

Мој ујак има и дан-данас њихове заробљене ознаке, ZNG, Cro Army, HVO, итд.

Ту се баш и нису нешто показали као "витешки ратници".

А најгоре их је затекло у Плехану код Дервенте, затим у Дервенти самој.

Коментар мог ујака Станоја: "Де болан човјече, Крајишници нису нормални, они ђе прођу ту ни трава више не расте..."

Share this post


Link to post

Видиш, Србе оптужују за агресију на ХР и БиХ, а њихове регуларне формације упадају на територију независне државе.

Шта усташа има да тражи у мојој општини гдје ни 20 % Хрвата не живи?

А Посавина, затим Брод, Дервента, Модрича, Добој, су биле стратешки циљ Генерала Туђмана. Како би он радо спојио ту територију са Усором и Завидовићима а преко тога после са Централном Босном и Херцеговином.

И све то придодај матици Хрватској и ето ХДХ.

Лично сам 1992. видио карте те велике Хрватске штампане у то вријеме.

Да није било оваквих акција као што је Коридор, ко зна шта би нас дочекало западно преко Дрине. Велика је обмана вјеровати муслиманско-хрватској демократији и поштовању људских права, кад се узме у обзир да је неколико бригада из Хрватске прешло Саву и кренуло у "заштиту" свега неколико хрватских села на том подручју.

А данас се не враћају. У Јоховац и Плехан се вратило само неколико старијих особа. У Дервенту и Брод такође.

Као што је Туђман 1995. рекао: "отишли су добровољно, нека им је сретан пут!"

Share this post


Link to post

14.06.1992.god.

crni dan,javljaju mi da mi je nestao brat na Ceru kod Dervente.Nista mi nije jasno.Ajd nestao covjek ali nestao im tenk i tri clana posade.Odlazim u komandu 2.oklopne.Objasnjavaju mi.Pogodjen tenk,otisao pod rucnim gasom preko linije pravo ustasama.Slusam i ne mogu da vjerujem.Odlazim na lice mjesta i posmatram.Bespomocan sam.Prolazi vrijeme.Juli.Ostavljam jedinicu na Gradaccu i odlazim da napokon saznam istinu i da ga nadjem ziva ili mrtva.Selo Cer.Pola srpsko pola hrvatsko.Slusam razne price.Te ziv,te nije ziv.Hodam po hrvatskim kucama i u jednoj nezavrsenoj kuci nalazim njegovu sluzbenu legitimaciju.Krvavu.Idem u Dragalic na razmjene i moljakam ustase za informacije.Povraca mi se od ponizenja.Na tv iza Tudjmana ugledam svog i njegovog skolskog iz vojne skole.Prati Tudjmana.Preko pregovaraca saljem pismo na kucnu adresu u Sl.Brod.Za divno cudo javlja mi se radio vezom preko elektro preduzeca."Zao mi je,mrtav je,tamo je bila rijecka brigada,idi na Cer,trazi Reneltovu sumu tamo su pokopani".Jurim na Cer trazim prokletu Reneltovu sumu.Upucuju me.Nema logike,izmedju linija je.Ulazim i ....opet mine.Cijeli rat me prate,ili one mene ili ja njih.92 mine.Ovo samo srbi mogu ovoliko da natrpaju.Vracam se u srpski dio sela.Ima jos jedna Reneltova suma.Idem tamo i nalazim nesto sto lici na grob.Kopam rukama.Sva trojica su tu.Vadim brata poslednjeg.Polomljena desna ruka i smrskana glava.Ubili ga lopatom kao psa.Neka ti je vjecna slava brate moj.Odlazim nazad na Gradacac i vodim jedinicu na Kostres da i to Bijelo brdo skinemo jednom sa dnevnog reda.

Share this post


Link to post

Slika SPOMEN PLOCE postavljene na LOKACIJI DUGA NJIVA na PLANINI TREBAVA izmedju DOBOJA I MODRICE gdje je bilo ISTURENO KOMANDNO MESTO PRVOG KRAJISKOG KORPUSA, BANJA LUKA, dok je trajala OPERACIJA KORIDOR.

Na Dugoj njivi sada se nalazi i crkva Svetih velikomucenika CARA LAZARA i svih Srba koji stradase na Vidovdan na Kosovu ravnom.

Tu je i spomenik Trebavskom cetnickom korpusu, a sada se tu nalazi i repetitor nekoliko srpskih televizija.

Spomen_ploca_IKM_1.KK_Koridor.jpg

Crkva_na_Dugoj_njivi__Trebava.jpg

Duga_njiva_Trabava.jpg

Spomenik_Trebavskom_cetnickom_korpusu__Duga_njiva.jpg

U natpisu na spomen ploci trebalo bi stajati "i jedinice RSK" a ne samo "jedinice RS".

Izvor slika nije bitan

Share this post


Link to post
U natpisu na spomen ploci trebalo bi stajati "i jedinice RSK" a ne samo "jedinice RS".

Нека је вјечна слава и хвала јединицама РСК и РС на ослобађању коридора.

Share this post


Link to post

Neka mu je vecna Slava i hvala i njemu i svima koji su dali svoje zivote za Srpstvo.

Dusa me zaboli kada citam sve ovo i setim se da su ljudi ginuli da bi ih tamo neki jednostavno prodali, da prodali kao komad beznacajnog starog namestaja, Zombi zato ovaj sajt mora da opstane da se ne zaboravi istina jer za koju godinu nece vise ni u Srbiji znati sta se ustvari desavalo u ovim nasim nesrecnim krajevima, kada kod dodje nova vlast tako se odmah i stampaju knjige iz istorije sa nekim novim cinjenicama.

Pozdrav svima

Share this post


Link to post

Evo dio "hrvatskih" obiljezja zarobljenih na Koridoru 1992

koridor_ratni_pljen_1okbr_.jpg

Na slici je dio stvari pripadnika 108. brigade Zbora narodne garde hrvatske vojske iz Slavonskog Broda, zarobljenih juna 1992. u Posavini u operaciji "Koridor". Zarobili pripadnici 1.oklopne brigade, 1. Krajiskog korpusa Vojske Republike Srpske i sada se nalaze u spomen sobi ove jedinice.

I sam sam imao par "suvenira", sjecam se izmedju ostalog i jedne crne beretke na kojoj je bio metalni okrugli znak, u sredini je bilo slovo "U" a njemu sahovnica (sa bijelim prvim poljem), a iznad toga je polukruzno pisalo "Crna Legija" a ispod je pisalo "Cro Army".

Frajer koji je nosao tu beretku imao je i NATO uniformu na sebi i pune dzepove narkomanskih sprica i inekcija, takodje je tu bila plasticna kesica puna raznoraznih pilula i tableta i bocica nekakvog praha ......

Share this post


Link to post

Èudno mi je samo kako su Mudžahedini mogli uspjeti sa rucnim bacaèom, izmeðu Sanskog Mosta i Kljuèa srušiti Autobus krajiških Boraca iz Benkovca i Knina, u Autobusu je bilo oko 45 boraca koji su se htjeli vratiti nakon uspješne Operacije Koridor, stvarno žaloštno.. :frown

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...