Sign in to follow this  
Rada

Ko posti zlo ne misli

Recommended Posts

Ko posti zlo ne misli

114533lr0.jpg

Pomodarstvo ili vera. Dijeta ili duhovno odricanje. Iz kojih god razloga da se uzdržavaju od mrsne hrane, broj onih koji poste sve je veći. A u redu za ispovest i pričest preovlađuju mladi. Crkva kaže da se ljudi vraćaju veri i da mladi ozbiljnije i suštinski shvataju šta znači odricanje od telesnog.

Ipak, među onima koji se pridržavaju hrišćanskih postova, kao argument se često čuje i da “nije loše postiti i skinuti koje kilo”.

Broj vernika koji primaju svetu tajnu pričesti gotovo je frapantan, svedoči nam protođakon Ljubomir Ranković iz Šabačke eparhije. On kaže da bi se ranije, tokom celog božićnog posta, u šabačkoj crkvi pričestilo od 200 do 300 vernika, a sada je samo na Vavedenje, kada je bila prva pričest, došlo bar 1.000 ljudi. Redovi za ispovest, iako je bilo nekoliko sveštenika, bili su dugi po 20 metara.

- Raduje nas ovakva promena, jer su se ljudi vratili bogu. Posebno mladi, koji i post i pričest shvataju na pravi način - kaže za “Novosti” Ljubomir Ranković. - Ali, ne bih rekao da se posti iz pomodarstva. Mogu krst oko vrata ili brojanica na ruci da budu stvar mode, ali ko bi se odricao zbog mode.

Pravi razlog što su crkve punije nego u minulim vremenima, prema njegovim rečima, jeste u tome što ljudi traže dublji smisao života.

- Ali, važno je znati da post sam po sebi ne znači ništa - upozorava naš sagovornik. - Bez pričešća, to je obična dijeta. Pravi hrišćanski post je sredstvo discipline u crkvi kojim čovek pobeđuje svoje strasti, a sve to kruniše ispovešću, pričešćem i učešćem na svetoj liturgiji... A najvažniji je duhovni post. Jer, duhovno čini čak 95 odsto, a telesno samo pet odsto kod posta. Zato čovek, u vreme posta posebno, ne sme da mrzi, da se gordi, zavidi, mora da bude tolerantan, da se ne ogreši o bližnje...

Ipak, post se često kod mnogih svodi samo na odricanje od mrsne hrane, pa je posna trpeza, za kojom bi trebalo da se uzdržavamo od preterivanja, često krcata najrazličitijim đakonijama. A o čišćenju duše se i ne razmišlja.

- Nevolja je što danas, sa tolikim posnim kuvarima, sve postaje pomalo smešno. Nije namena posta da se siti najedemo i nauživamo u jelima koja nisu životinjskog porekla, nego da se uzdržavamo od uživanja u jelu - podseća Mirko Đorđević, sociolog religije. - A kod nas se obredi, i formalno posni, sprovode uz obilje hrane i pića. Tako sve to oko posta dobija i karikaturalne razmere, na koje je ukazivao i patrijarh Pavle... On je podsećao na reči jevanđelja da greh izlazi iz usta, a ne ulazi na usta.

Ali, naglašava Đorđević, nikakvog greha nema u tome što neko ne posti. To je stvar ličnog izbora.

- Post je ustanovio sam Isus i znak je da čovek pristaje svojom voljom na neku vrstu žrtve. Ne može se niti nametati, niti silom braniti, pa ni propisivati. - Podseća Đorđević. - A uzdržavanje od mrsnog, koje je u velikoj meri postalo pomodarstvo, često propovedaju oni koji ga se i sami ne pridržavaju. Takvih ima i među sveštenstvom. O tome se ćuti, ali je to javna tajna.

Bilo iz verskih razloga ili mode radi,

slažu se i vernici i ateisti, post krepi telo. Jer, kad se izuzme duhovni aspekt, post i jeste neka vrsta dijete.

Iz verskih razloga, ali i sa svešću koliko je ovo uzdržavanje zdravo, posta se pridržava i doktor Željko Baćević, specijalista urgentne medicine iz beogradske Hitne pomoći. Poštuje sve dane posta propisane crkvenim kalendarom, tako da bez mesa, mleka i jaja provede više od pola godine.

- Post je više nego zdrav. Preporučuje se čak i bolesnicima - objašnjava dr Baćević. - Taj period u kome se odmaramo od namirnica životinjskog porekla posebno je koristan za smanjenje masnoće u krvi. Jer, od njih nastaju koronarni poremećaji, zakrečavanje krvnih sudova, a kao posledica se javljaju angina pektoris, infarkt srca, moždani udar.

Kaže da ni to što tokom pola godine ne unosi mleko i mlečne proizvode, nije štetno.

Jer, zalihe kalcijuma koje imamo dovoljne su nam tokom nekoliko nedelja. I dr Baćević upozorava da tokom posta treba jesti manje začinjeno, i manje porcije. Kaže, post je, rečeno narodskim jezikom, potpuni remont za dušu i za telo.

DECA BEZGREŠNA

NE moraju svi da se pridržavaju strogih kanonskih pravila posta kako bi se pričestili. Deca do sedam godina su bezgrešni anđeli, kaže otac Ljubomir Ranković, i njima odricanje nije potrebno. Mada ih majke već tada navikavaju na hrišćansku disciplinu. Sveštenici strogog posta razrešavaju i trudnice, teške fizičke radnike, bolesnike...

Večernje novosti 07.12.2008

Share this post


Link to post

Post kao moćno oružje hrišćansko

114723tj8.jpg

Ustanovljavanje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove Hrišćanstva. Već od četvrtog veka sveti Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post.

U petom veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki. Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge - malo duže.

Na saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naređeno da poštuju 40 - dnevni post uoči velikog praznika Hristovog Rođenja.

Božićni post je poslednji višednevni post u godini. Počinje 15/28. novembra i traje do 25. decembra/7. januara, traje četrdeset dana i zbog toga se u crkvenom ustavu naziva Četrdesetnicom, kao i Veliki post, javlja sajt Srpske pravoslavne crkve.

Prineti čisto srce Gospodu

Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg Koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.

Utemeljiteljem hrišćanskoga podviga smatra se sam Gospod naš Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom.

Mojsijev post

I svi podvižnici, počinjući da služe Gospodu, naoružavali su se postom i nisu drukčije stupali na put Krsta no sprovodeći post.

Mojsije posle posta od četrdeset dana usudio se da se popne na vrh gore Sinaja, i da primi od Boga ploče sa deset zapovesti.

Sampsonov uspon

Prorok Samuilo bio je plod posta. Njegova majka Ana, pošto je postila, pomolila se Bogu: "Gospode sila, pomiluj me i podari mi dete, pa ću ga posvetiti Tebi".

Velikog junaka Sampsona je post učinio nepobedivim. Preko posta je začet u utrobi matere svoje. Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je odhranio. Onaj post kojeg je odredio anđeo: "Dete koje ćeš roditi, ne treba da okusi ništa od plodova vinograda. Neće piti vina niti bilo koje drugo opojno piće".

Dok je Sampson živeo sa postom, pobeđivao je na hiljade Filistejaca, rušio vrata utvrđenih gradova, zadavio rukama lava. Međutim kada je napustio post i Dalilda ga navela na pijanstvo i u blud, bio je zarobljen, oslepljen i ismejan od svojih neprijatelja.

Prorok Ilija Lav Veliki piše: "Samo poštovanje uzdržanja je određeno u četiri vremenska perioda, kako bismo u toku godine spoznali da nam je neprestano neophodno očišćenje i da pri rasejanosti života uvek treba da se trudimo da postom i milostinjom čistimo greh, koji se umnožava zbog telesnih slabosti i nečistote želja".

Prema rečima Lava Velikog, Božićni post je žrtva Bogu za sakupljene plodove. "Kao što je nama Gospod podario ovozemaljske plodove, - piše svetitelj - tako i mi u vreme tog posta treba da budemo darežljivi prema siromašnima".

Prema rečima Simeona Solunskog, "post Božićne Četrdesetnice izobražava post Mojsija, koji je postivši četrdeset dana i četrdeset noći dobio na kamenim tablicama Božije zapovesti. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, ne nacrtanu na kamenu, već ovaploćenu i rođenu, i prisajedinjujemo se Njegovoj Božanskoj ploti".

Posle posta od četrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se jačim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada kiša za tri i po godine.

To je učinio da bi omekšao tvrdokornost srca Izrailjaca koji su se bili predali razvratu i bezakonju. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razneženog života.

Prorok Danilo

Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, poučio je čak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala.

Post je ojačao telo Proroka i učinio ga nepovredivim za zube zveri, kao što boja čini gvožđe nepovredivim za rđu.

Sveti Jovan Krstitelj

Život Svetog Jovana Krstitelja bio je neprekidni post. Nije imao ni kreveta, ni trpeze, ni imanja, ni stoke, ni magacine hrane, niti bilo šta drugo od onoga što se smatra neophodno za život.

No upravo zbog toga Gospod je posvedočio da je on "najveći od rođenih od žene".

Apostol Pavle

Post je podigao do trećeg neba i Apostola Pavla. Njega čak ubraja u nevolje i stradanja koja je podneo u svome misionarskom radu za slavu Božiju i spasenje ljudi.

Ninevljani, da nisu postili i oni sami i njihova stoka, ne bi izbegli katastrofu.

Moćno oružje

Post je moćno oružje protiv demona. "Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom", rekao je Isus nakon isterivanja demona koji je bio obuzeo jednog mladića.

Mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već je to prvenstveno odricanje od zločestivih misli, želja i dela.

Duhovni i telesni post

Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo u borbi protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Stvaran post je prvenstveno uzdržavanje od svake pohote.

Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.

Smirenje i rasuđivanje

Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti.

Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno - tamo gde je istina, i tamo gde je laž.

Zle misli - život sa zmijama i škorpijama

Sveti Fotije patrijarh Carigradski kaže: "Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama."

Da nas Gospod ukrepi u postu i da nam snage da sva iskušenja izdržimo i zablagodarimo Mu u dan Njegovog Rođenja.

RTV 08.12.2008

Share this post


Link to post

Начин поста

Под постом се подразумева уздржавање од извесне хране, претежно мрсне, и пића на извесно време.

Постоје неколико степена поста:

1. када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно некувану, суву - тзв. сухоједење,

2. када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у води - тзв. пост на води,

3. када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и

4. када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;

Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.

У Православној Цркви постоје неколико постова које смо дужни сви да постимо, и то:

1. Божићни пост

У току овог поста, од 15. новембра до 17. децембра: понедељком, средом и петком постимо на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби; а од 18. до 24. децембра: понедељак, среда, петак на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу.

2. Велики (Часни) пост

У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком постимо на води; суботом и недељом постимо на уљу, а на Благовести и на Цвети дозвољено је јести рибу.

3. Петровски пост

У току овог поста понедељак, среда и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и недеља на риби.

4. Госпоински пост

У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком се пости на води, суботом и недељом на уљу, а риба се користи само на Свето Преображење Господње.

5. Среда и петак

Преко целе године овим данима се у исхрани користи храна спремана на води.

Како је Црква одредила дане у које треба да се пости, тако је исто одредила дане када је пост разрешен. И то, средом и петком, у следећим случајевима:

1. од 25. децембра до 4. јануара разрешено је на све (једу се: риба, сир, јаја, месо), значи не пости се.

2. у седмици иза недеље митара и фарисеја такође је разрешено на све.

3. у току сиропусне седмице разрешено је на: рибу, сир и јаја (месо у току ове седмице се не једе).

4. Светла седмица, седмица по Васкрсу, такође је разрешена на све.

5. Духовске седмице, седмица по Духовима, такође је разрешена на све.

6. од Томине недеље до Духова, средом и петком, пости се на уљу.

7. у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса дозвољава се риба.

Напомена:

 

- Ако се догоди да Божић празнујемо у среду или петак тада се разрешава на све, не пости се.

- Ако се пак догоди да Петровдан или Велика Госпоина буду у среду или петак тада се разрешава на рибу (пости се на риби), а у било који други дан да се догоди празновање неког од ова два празника не пости се.

 

Crkva Sv.Nikola 19.06.2014.

Share this post


Link to post

Da, duhovna dimenzija je neuporedivo bitnija strana posta, ali jako malo ljudi uopšte o tome i razmišlja, a kamoli upražnjava. Nažalost, post se danas sveo uglavnom na režim ishrane, a ne na ono što je srž- dela.

 

U Bibliji je lepo opisana njegova suština:

 

"A nije li ovo post što izabrah:

da razvežeš sveze bezbožnosti,

da razdriješiš remenje od bremena,

da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?

 

Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome

i siromahe prognane da uvedeš u kuću?

kad vidiš gola, da ga odjeneš

i da se ne kriješ od svoga tijela?"

 

(Isaija 58, 6-7)

 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this