Rada

Re: MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

Recommended Posts

Ваистину се роди!

Свим Крајишницима желим срећан Божић!

Да празнике проведу, у миру, срећи, здрављу, и весељу, са својим најближима.

Share this post


Link to post

Христос се роди! Свим вјерницима са КФ-а који данас славе, нек је сретан и благословен Божић! живи били...

Share this post


Link to post
Ponesite sa sobom mir i pomirenje

R. DRAGOVIĆ - I. MIĆEVIĆ, 07.01.2010.

dru-PRICESCE-02.jpg

SVETIM arhijerejskim liturgijama u svim pravoslavnim hramovima, nalaganjem badnjaka, i uz vitlejemski pozdrav “Mir Božji - Hristos se rodi!”, Božić je u četvrtak proslavljen širom Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, i u rasejanju.

Svete liturgije u čast praznika Hristovog rođenja služene su u svim eparhijama Srpske pravoslavne crkve, posle čega je vernicima pročitana božićna poslanica mitropolita crnogorsko-primorskog i svih crkvenih arhijereja.

Harmonija sa zvonika Hrama svetog Save, prasak petardi i vatrometa, tačno u ponoć, označili su početak praznične službe koju je u vračarskoj svetinji služio episkop hvostanski Atanasije, kome su sasluživali sveštenici Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Najveća beogradska crkva bila je nešto praznija nego proteklih godina, ali duh radosti, praznične atmosfere i hrišćanskog dostojanstva nije izostao ni ove godine. Na večernjoj službi i bdenju, među vernicima, bili su i Bogoljub Šijaković, ministar vera, princ Aleksandar Karađorđević sa porodicom, Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta, Vojislav Milovanović, protoneimar spomen-hrama, kao i predstavnici vlasti grada Beograda, Vojske Srbije...

U slavu božićne radosti vladika Atanasije pozvao je vernike na praštanje, smirenost i ljubav.

- Večeras zagrlite sve one koji su ostali kod svojih domova, sve siromašne, beskućnike, bolesne i prognane. Jedino tako se na pravi način proslavlja Božić i dočekuje Hrist. Mir Božiji - poručio je u svojoj besedi vladika hvostanski.

Duh Božića, majke svih hrišćanskih praznika, vladao je i na jutarnjoj službi u beogradskoj Sabornoj crkvi, gde je svetu liturgiju služio mitropolit crnogorsko-primorski i čuvar trona srpskih patrijarha Amfilohije.

Vladika je u svojoj besedi podsetio prisutne vernike da je “svako rođenje za večnost i neprolazni život, a neprolazni duh Hristov Bog je poslao svima nama”.

- Kroz njega je progovorilo nebesko očinstvo i carstvo nebesko i zemlja je postala nebeska kroz njega. Zato ponesite sa sobom mir i pomirenje koje nam Bog podario na ovaj dan - poručio je vernicima.

Nakon službe, starešina Saborne crkve, protojerej Petar Lukić, čitajući poslanicu SPC, podsetio je vernike da je Božić praznik velike tajne spasenja sveta.

- Posebno smo ispunjeni radosnom tugom što nas je ostavio naš veliki patrijarh Pavle i preselio se sa zemlje na nebo - odjekivale su reči oca Petra. - Duboko verujemo da će on nastaviti da se moli za našu crkvu i naš raspeti narod, zajedno sa Svetim Savom, svetim Simeonom i svim svetim precima našim koji su ga prepoznali i primili kao svoga i sebi ravnoga.

Citatom iz poslanice pozvao je srpski narod u matici i rasejanju da kao drevni evropski narod čuva svoju veru jezik i pismo.

- Zajedno smo sa svojom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, kolevkom našega naroda. Poručujemo im, u ljubavi Hristovoj, da se vrate svojim ognjištima i ostanu da žive sa svojim svetinjama, čuvajući naše Kosovo - “grdno sudilište”. Ne gubimo nadu da će bog prosvetiti razum onih kojima je danas predao u ruke zemnu moć i vlast nad državama i narodima da preispitaju svoje nepravedne odluke o Kosmetu - kaže se u poslanici.

Kao i u svim ostalim pravoslavnim hramovima arhijerejska liturgija u slavu čudesne vitlejemske noći krunisana je svetom tajnom pričešća. Vernici su strpljivo i smerno prilazili kako bi iz ruku mitropolita i ostalog sveštenstva primili naforu i vino, simbolično telo i krv spasitelja.

Radost Božića sa pravoslavnim sveštenicima i vernicima podelio je u Sabornoj crkvi i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.

Prazničnim službama u pravoslavnim bogomoljama prethodilo je tradicinalno paljenje badnjaka. Tako se, uprkos jakoj kiši i vetru, vatra od mladog cerovog i hrastovog lišća rasplamsala i ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Okupljeni vernici jedni drugima čestitali su Badnje veče i poželeli sve najbolje u nastupajućoj 2010. godini, po julijanskom kalendaru.

Svečano je bilo i u pravoslavnim domovima širom sveta. Po srpskoj tradiciji, domaćini su sa ukućanima lomili česnice, a porodice su se okupile uz tradicionalno bogate trpeze. Dan je u većini kuća počeo ulaskom položajnika, željama za zdravlje, radost i blagostanje, sabranim u pozdravu “Mir Božji - Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!”.

Radost praznika, kako nalažu običaji, većina vernika podelila je sa svojim bližnjima, posećujući rodbinu, komšije i prijatelje, noseći poklone deci, koja se Božiću najviše raduju.

DUKATI JANI, DOROTEI I JOVANI

BEOGRAĐANI su u četvrtak, devetnaesti put zaredom, kod Terazijske česme, ispred hotela “Moskva” lomili božićnu česnicu. Srećne ruke ovoga puta bile su tri devojčice - Jovana Mirković, Jana Mitrović i Dorotea Joksović. One su od četvrtka vlasnice zlatnih dukata, koje su izvukle iz česnice teške više od 40 kilograma.

Tradicionalnu manifestaciju lomljenja božićne česnice organizovala je, 19. godinu zaredom, Unija pekara Srbije, a prisustvovao joj je veliki broj građana, kojima je podeljeno i stotinak manjih pogača, paketa Mlekare “Subotica” i osveštanih krstića.

Prvi dukat pronašla je dvadesetosmogodišnja autistična devojka Jovana, koja je na manifestaciju došla u pratnji oca Mirka Mirkovića. Dukat će, kako je naglasio tata, čuvati za sreću i zdravlje.

Petogodišnja Jana, takođe je odlučila da svoj prvi dukat čuva, jer očekuje da će joj doneti sreću u životu. A na pitanje šta je može učiniti srećnom, odgovorila je: “Nisam još smislila, kad smislim, reći ću vam.”

Mala Dorotea, koja ima devet godina, prvi put je prisustvovala lomljenju česnice i pošto je našla dukat, zamisliće želju - da postane dobra teniserka.

Božićnu česnicu izradio je majstor Tomislav Miljković, vlasnik poznate beogradske pekare “Toma” uz pomoć kolega i ona se radila od dva sata po ponoći do osam ujutru. Dukati su dar šabačkog preduzeća “Veselinovići”, proizvođača pekarske opreme.

Manifestaciju u slavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika, Božića, podržali su Uprava grada, SUP Stari grad i Turistička organizacija Beograda. (J. Ž. S.)

REPUBLIKA SRPSKA: SVUDA SVEČANO

NJEGOVO preosveštenstvo vladika banjalučki Jefrem služio je svetu arhijerejsku liturgiju u Banjaluci u sabornom hramu Hrista Spasitelja. Bila je to prva božićna liturgija u obnovljenom hramu Hrista Spasitelja, koji je izgrađen na istom mestu gde se nekada nalazio hram koji je porušen 1941. godine. Nakon liturgije banjalučki episkop je čestitao praznik mnogobrojnim vernicima koji su se okupili u hramu tradicionalnim pozdravom “Mir Božiji - Hristos se rodi”, zaželevši da radost Božića uđe u sva srca naša i sve domove naše.

I više hiljada Semberaca, ali i njihovih komšija iz Brčkog, Ugljevika, Lopara i Zvornika, uspelo je, na Badnje veče, kada je kiša padala “kao iz kabla”, da prekrije glavni gradski trg u Bijeljini. Posle tradicionalne litije kroz grad, priređena je svečanost loženja badnjaka, kojoj je prisustvovao i veliki broj najmlađih stanovnika ovog dela Srpske - neki, u naručjima roditelja, baka i deka, prvi put.

VOJVODINA: DVA SLAVLJA

U SVIM pravoslavnim hramovima širom Vojvodine, najradosniji praznik Božić obeležen je u četvrtak svetim liturgijama. U prisustvu brojnih vernika prvu svetu arhijerejsku liturgiju, na dan Hristovog rođenja, u Sabornom hramu svetog velikomučenika Georgija u Novom Sadu, u prisustvu brojnih vernika, služio je Njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej, uz sasluženje novosadskog sveštenstva.

U svom rodnom mestu Senti, na krajnjem severu Bačke, u pravoslavnoj crkvi svetog arhangela Mihaila, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić prisustvovao je tradicionalnoj večernjoj liturgiji.

- Božić je svečanost mira i praštanja, najveći hrišćanski i veliki porodični praznik koji u našoj pokrajini mnogo ljudi slavi dva puta, jednom kao domaćini, drugi put kao gosti - poručio je Pajtić. (J. S.)

CRNA GORA: BILO I POVREĐENIH

OLUJNE kiše nisu sprečile vernike širom Crne Gore da obeleže Badnje veče i Božić ispred hramova Mitropolije crnogorsko-primorske. Svečano je bilo u svim gradovima, a podlaganje badnjaka ispred hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici propraćeno je velikim vatrometom. Pozivajući na mir i ljubav, mitropolit Amfilohije je ove godine najveći deo svoje božićne poruke posvetio apelu da se sačuva ćirilica.

- Zaboravimo li i prezremo ćirilicu kao što je krenulo u Crnoj Gori, kako će naša deca i potomstvo znati i umeti da čitaju Jovanovo jevanđelje? - upitao je vladika Amfilohije. - Izbrišemo li ćirilicu, neće li “Zakonopravilo” Svetog Save i “Zakonik” Svetog Petra Cetinjskog postati tuđe knjige za nas? Gaženjem i prezirom ćirilice otuđujemo se od sveukupnih duhovnih, moralnih i kulturnih tkanja kojima se hranila, prosvećivala i živela Crna Gora.

I ove, kao već 15 godina unazad, badnjake su posebno nalagale pristalice nekanonske crnogorske pravoslavne crkve. Na njihovom centralnom skupu, u sredu na Cetinju, dok je besedio Miraš Dedeić, polomio se krov iznad bine. Tenda i konstrukcija povredile su više osoba, a najgore je prošao Jovan Tomović, bivši sveštenik Mitropolije crnogorsko-primorske, kome se deo krovne konstrukcije srušio na glavu. “Mitropolit” Dedeić nije povređen. (Č. P. - M. S.)

Share this post


Link to post

Božićni običaji Pravoslavaca

Sa pojavom prve zvezde na nebu, u Rusiji se jede specijalna božićna vecera bez mesa, a glavno jelo se zove "kutja". - U Ukrajini je najvažniji deo proslave vecera na Badnje vece, koju Ukrajinci zovu "Svjata vecera". - U Gruziji se Božić proslavlja litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma "Alilo"

Pored Srpske pravoslavne crkve, julijanski kalendar koriste i Jerusalimska i Moskovska partijaršija, Gruzijska pravoslavna crkva, grcki starokalendarci i monasi Svete Gore, pa Badnji dan i Božić proslavljaju 6. i 7. januara po novom kalendaru.

Za ovaj praznik vezani su razni obicaji koji se razlikuju od zemlje do zemlje.

U Rusiji je obicaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje vece, a zatim sledi specijalna vecera bez mesa. Nakon posta, koji prestaje sa pojavom prve zvezde na nebu, sledi specijalna božićna vecera bez mesa, a glavno jelo se zove "kutja".

Vecera se priprema od razlicitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "Svetom vecerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju.

U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave vecera na Badnje vece, koju Ukrajinci zovu "Svjata vecera". U seoskim domaćinstvima obicaj je da glava kuće donese snop pšenice koji se zove "diduh", što znaci "dedin duh", što simbolizuje pretke i naglašava želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Gruziji se na Badnje vece ceka da sat otkuca 12 puta, a zatim pocinje vecera uz tradicionalno gruzijsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma "Alilo". Deci se daju bombone i kolacići.

U Makedoniji "kolede" (decije pevanje božićnih pesama od vrata do vrata) "pada" 5. januara. Dan kasnije sledi Badnje vece, kada se na kućno ognjište donosi božićno drvo - "badnik". Drvo se pre toga isece na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unosi otac. Sin ili drugi clan porodice delove drveta stavi u vatru a zatim se razmene cestitanja: "Dobra vecer i vesel badnik".

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najcešće kataif. Pošto se ove godine Božić pada u vreme muslimanskog Ramazana, palestinski hrišćani taj obicaj dele sa svojim susedima muslimanima. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

Ostale pravoslavne crkve i zemlje već su proslavile Badnje vece i Božić 24. i 25. decembra.

Grcki obicaji nalažu da na Badnje vece deca u selima idu od kuće do kuće gde domaćinima požele sve najbolje i otpevaju božićnu pesmu (na grckom "kalanda"), a zauzvrat budu pocašćeni bombonama ili novcem.

Za veceru koja se priprema za Badnje vece karakteristican je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni razlicitih oblika, na cijim korama su dekoracije koje obicno predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grckoj se za veceru na Badnje vece služi meso, i to jagnjetina i prasetina.

U grckim domovima sve donedavno nije bio raširen obicaj kićenja jelke. Ono što za Božić krasi gotovo svaki grcki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pricvršćenog žicom iznad drvene posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, obicno majka, umoci drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njime osveti sve prostorije u kući. Na taj nacin, kažu, teraju se zli duhovi - "kilancaroi", koji žive u središtu zemlje, a u kuće ulaze kroz dimnjak.

Press 06.01.2010

Share this post


Link to post

Božić – jedan praznik koji se slavi u četiri različita dana

Najveći hrišćanski praznik, prema svim kalendarima pada na isti datum – 25. decembar – ali se zbog korišćenja različitih kalendara ne slavi istog dana. Naime, u crkvenom kalendaru SPC pored „gregorijanskog” datuma 7. januar, kada se proslavlja Božić, stoji i „julijanski” datum 25. decembar, tako da svi hrišćani čin Hristovog rođenja slave istog datuma, ali različitog dana.

Pitanje kalendara otvara se početkom svake godine, nakon „duplih” proslava, a verski analitičar Živica Tucić za „24 sata“ kaže da pitanje kalendara nije teološko već astronomsko pitanje.

- Oni koji Božić slave po julijanskom kalendaru ne prihvataju činjenicu da je merenje vremena po tom kalendaru neprecizno - kaže on.

Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum 13 dana kasnije. Ta razlika nastala je 1582, kada je u vreme pape Grgura XIII izvršena kalendarska reforma. Danas, međutim, postoje čak četiri različite proslave Božića.

Tucić kaže da je problem u pravoslavnom nejedinstvu i da je kalendar samo jedan od tih problema.

- U SPC kalendar nije tema, jer se niko javno i ne usuđuje da to pomene. Boje se raskola, jer će sigurno biti onih koji će reći: „Eto, hoće da nas pokatoliče”. I vernici u neznanju insistiraju da je pitanje kalendara versko. Od toga je napravljena tabu tema i zato je potrebno to promeniti - kaže on.

Kada je u pitanju kalendar Milutina Milankovića, koji je najprecizniji kalendar ikad napravljen, Božić takođe pada na 25. decembar. Po tom kalendaru godina traje 365,24222 dana, a najprecizniji je jer razlika između njega i tropske godine iznosi dve sekunde godišnje, pa je potrebno da prođe 43.200 godina da bi razlika iznosila jedan dan.

Milankovićev kalendar daje potpunu preciznost do 2800. godine, odnosno do tada ne bi bilo nikakvog razmimoilaženja sa gregorijanskim kalendarom, kojeg se pridržava naše društvo, ali ne i crkva. Iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, taj kalendar nikada nije zaživeo.

- Milankovićev kalendar nije prošao i time je priča završena. Sve pravoslavne crkve su bile zadovoljne, ali je na tome ostalo - kaže Tucić.

Amfilohije: Ne dižite ruku na plod utrobe svoje

Mitropolit crnogorsko-primorski i čuvar trona srpskog patrijaha Amfilohije čestitao je juče Božić svim pravoslavnim vernicima koji taj praznik slave po julijanskom kalenadru. Amfilohije je u božićnoj poslanici ocenio da je Božić praznik pred kojim proveravamo svoju veru i dodao da nas taj praznik „opominje da ne dižemo ruku na plodove utrobe svoje, već da živimo shodno zapovesti Božjoj: rađajte se i množite i napunite zemlju”. Božić je SPC i vernicima čestitao i predsednik Srbije Boris Tadić. U Beogradu će, kod Terazijske česme, sutra u 12 sati biti organizovano tradicionalno lomljenje božićne česnice u koju će biti ubačeni dukati. Redakcija dnevnog lista 24 sata čestita Božić svim vernicima – Mir Božiji. Hristos se rodi!

24 sata 06.01.2010

Share this post


Link to post

Да ли знате зашто је Нова година тачно недељу дана после Божића?

Православна црква у једном дану прославља три празника: Обрезање Господа Исуса Христа, спомен на светог Василија Великог и Нову Годину.

Осмог дана по рођењу, Христос је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку децу, обрезан, при томе је добио име Исус. То бележи евангелист Лука.

Архиепископ града Кесарије у Кападокији, Василије, назван Великим, упокојио се на данашњи дан, 379. године, у 45. години земаљског живота. Његове заслуге за Цркву су бројне. У своје време нико му није био раван по мудрости. Сматра се учитељем васцеле Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика. Он је састављач текста литургије, која носи његово име. Сачувана су му скоро сва дела, која је написао. Код Срба се слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Свети Василије Велики је слава српског монаштва.

Обележава се и почетак грађанске године по јулијанском календару, док црквена, литургијска година почиње првог дана септембра. После литургије у црквама се тим поводом служи благодарење за протеклу годину, а уједно и молитва за наступајући годишњи круг. Моли се за мир, за стишавање непријатељстава, немира и ратова, за чврсту и нелицемерну љубав, за сунчану топлоту, плодоносну росу, умерене и здраве ветрове.

Код Срба се празник назива Малим Божићем и припрема се посебан колач – василица. Код Грка је сличан колач назван »василопита«.

У српској кнежевини су у 19. веку овога дана одржаване народне скупштине, а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.

Share this post


Link to post

Srećan Božić - Hristos se rodi

Beograd -- Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar slave Božić - rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik. B92 čestita praznik - Hristos se rodi.

Izvor: B92, Tanjug
 
Foto: Tanjug
 
Foto: Tanjug

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada hrišćanski svet slavi rođenje Hristovo i kada je, prema verovanju, duh Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

Tradicionalno, od 2002. godine, ponoćna liturgija služi se u Hramu Svetog Save oko kog se tokom večeri okupio veliki broj građana.

Praznovanje Božića počeće prvim ponoćnim liturgijama, a uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika patrijarh Irinej u Hramu Svetog Save, nakon što je upaljen badnjak na platou ispred hrama, služio je večernju liturgiju.

Poglavar SPC, koji će sutra u devet časova služiti svetu arhijerejsku liturgiju u u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, poručio je u poslanici da ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu.

On je naveo da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju.

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Vernici koji slave Božić dan započinju unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.

Dug je spisak narodnih običaja koji krase ovaj praznik - od lomljenja pogače pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje Božića.

Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

Raseljeni Srbi su na Badnji dan posetili Hram uspenja presvete Bogorodice u Đakovici i u portu doneli badnjak.

Oni su to učinili, iako je zbog njihovog dolaska u grad protestovalo nekoliko desetina kosovskih Albanaca, ali većih incidenata nije bilo.

Osim toga, patrijarh srpski Irinej predvodio je osvećenje i paljenje badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save, a fotografije možete pogledati - OVDE.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...