Sign in to follow this  
pomoc_prijatelja

HRVATSKO "demokraticno"ETNICKO CISCENJE

Recommended Posts

UHAPŠEN NA OSNOVU INTERPOLOVE POTENICE IZ ZAGREBA

11.8.2006 14:43 BEOGRAD (Tanjug) - Direktor Dokumentaciono-informativnog centra Savo Štrbac rekao je danas Tanjugu da je, na osnovu Interpolove poternice iz Hrvatske, na graniènom prelazu Elgoni kod Soluna u Grèkoj uhapšen Bogdan Chosiæ (46), nastavnik iz Maèvanske Mitrovice.

''Chosiæ se navodi meðu 1993 lica sa poternica biroa Interpola u Zagrebu, kao jedan od 40 sa podruèja Korduna i Slunja u Hrvatskoj, koja se izmeðu ostalog terete za uništavanje privatne imovine Hrvata na tom podruèju, u ratnom periodu od 1991. do 1995. godine, a u odsutnosti ih je osudio Županijski sud u Karlovcu'', rekao je Štrbac.

Tanjug 11.08.2006

Share this post


Link to post
UHAPŠENA DVA SRBINA IZ HRVATSKE

17.8.2006 16:26 BANJA LUKA (Tanjug) - Pripadnici banjaluèkog Centra javne bezbednosti uzhapsili su u Kozarskoj Dubici dva Srbina, osumnjièena za ratni zloèin u Hrvatskoj, izjavio je danas Tanjugu portparol banjaluèke policije Rade Mutiæ.

On je rekao da su oni juèe uhapšeni na osnovu Interpolove poternice, koju su raspisali nadležni hrvatski organi. Mutiæ je precizirao da su uhapšeni Savo Šalindrija (51), iz Mlake kod Stare Gradiške (Hrvatska) i Milan Sudar (49) iz Pakraca i da su predati Sudu BiH.

Tanjug 17.08.2006

Share this post


Link to post
UHAPŠENA DVA SRBINA IZ HRVATSKE OSUMNIÈENA ZA RATNE ZLOÈINE

Èetvrtak, Avgust 17, 2006 RTS

Pripadnici banjaluèkog Centra javne bezbednosti uzhapsili su u Kozarskoj Dubici dva Srbina, osumnjièena za ratni zloèin u Hrvatskoj, izjavio je Tanjugu portparol banjaluèke policije Rade Mutiæ. On je rekao da su oni juèe uhapšeni na osnovu Interpolove poternice, koju su raspisali nadležni hrvatski organi.

Mutiæ je precizirao da su uhapšeni Savo Šalindrija [51], iz Mlake kod Stare Gradiške [Hrvatska] i Milan Sudar [49] iz Pakraca i da su predati Sudu BiH. Šalindriji se stavlja na teret ratni zloèin protiv ratnih zarobljenika u zatvoru Stara Gradiška, gde je bio èuvar, a Sudaru ratni zloèin protiv civilnog stanovništva, poèinjen na podruèju Pakraca, u Hrvatskoj.

Županijski sud u Požegi, kako Tanjug sazanje, osudio je Šalindriju 2002. godine, u odsustvu, na 15 godina zatvora, a godinu dana kasnije i Sudar je, takoðe u odsustvu, osuðen na istu kaznu.

RTS 17.08.2006

Share this post


Link to post
PRAVO I PRAVDA Djeca Jovana Boroviæa osam godina èekaju presudu Draženu i Stipi Bulju, optuženima za smrt njihova oca

Preostao nam je još jedino sud u Strasbourgu

Rosanda Macan i njen brat Božidar Boroviæ prošlog su tjedna pred splitskom Palaèom pravde razgovarali s novinarima! Opet su uzalud došli na sud, jer suðenje roðacima Dražanu i Stipi Bulju, inaèe braæi Ivana i Pave Bulja, poznatih iz sluèaja ubojstva Anðele Bešliæ, ponovno nije nastavljeno.

Patolozi ne dolaze na sud

A sudi im se, evo veæ šest godina, za smrt Rosandinog i Božidarovog oca Jovana Boroviæa, kojeg su na pravoslavni Božiæ 1998. godine zatukli na kuænom pragu!

Sudac Mate Mimica, koji æe u rujnu u mirovinu, suðenje nije uspio pomaknuti s mrtve toèke. No to od suca Mimice ni ne èudi, jer veæ pet godina drži jedan drugi spis po prigovoru na optužnicu! Sutkinja Maria Majiæ preuzela je predmet u rujnu 2002., nešto je i napravila, no napredak u sluèaju definitivno je pokopala dvogodišnja (!) sprijeèenost patologa Marije Definis Gojanoviæ i Šimuna Anðelinoviæa da se pojave na sudu, kao i nevjerojatan broj izmjena branitelja, koji èesto ne doðu na raspravu, pa se suðenje ne može održati. Bilo je tako i neki dan.

Oklijevanje patologa splitske Klinièke bolnice donekle je i razumljivo, jer Boroviæ je umro mjesec dana nakon ozljeðivanja, i to nakon što je pušten iz bolnice na kuæni oporavak. Stanje se iskompliciralo, 66-godišnji Jovan pao je u komu i umro, a kæer mu je tek nakon mjesec dana uspjela doæi do medinske dokumentacije, koju je netko, oèito, skrivao.

Opasni Buljevi

- S lijeèenjem nije bilo problema, nego je problem što se želi prikazati kao da se ništa nije ni dogodilo. Oca su nam kao psa zatukli na kuænom pragu. Od policije smo i prije tražili zaštitu, napravili smo 34 prijave, no bez uspjeha. Uzalud smo upozoravali na opasnost od Buljeva. Da su nas poslušali, možda bi mala Anðela i danas bila živa. No, utjecaj politike bio je jaèi. Dražana je štitio HDZ-ov gradonaèelnik Mate Jukiæ, vidite i kako je išlo sa istragom ubojstva Anðele Bešliæ - kažu Rosanda i Božidar. dodajuæi da im je prostao još jedino sud u Starsbourgu.

Drže da su Dražan i Stipe Bulj, te treæi okrivljenik Zdravko Bašiæ, poèinili ritualno ubojstvo, jer Jovan Boroviæ na mrtvo je istuèen na pravoslavni Božiæ, a trojka je pred njegovu kuæu stigla u duboko emotivnom stanju, neki i pod snažnim utjecajem alkohola! Dražan Bulj imao je 3,13 promila alkohola.

Vecernji list 11.06.2006

zalosno...ovo samo potvrdjuje koliko su krvati demokraticni...taj sud u Starsbourgu mogu da zaborave...nema od toga nista...proveo sam tri godine na tom sudu i nista nisam uradio...otkacili su me sa obrazlozenjem kako nisam iskoristio sve pravne "lijekove domocilne drzave"mada sam u krvatskoj prosao sve sudove osim ustavnog koji se i nebavi nama smrtnicima

Share this post


Link to post
SRPSKA PORODICA UBIJENA 1992. IZ KORISTOLJUBLJA

24.8.2006 16:54 ZAGREB (Tanjug) - Otkrivanjem ubica, od kojih je jedan sada aktivni pripadnik Hrvatske vojske, posle više od 14 godina razrešeno je ubistvo èetvoroèlane porodice Olujiæ, u selu Cerna kod Vukovara u februaru 1992. godine.

Direktor hrvatske policije Marijan Benko rekao je na konferenciji za novinare u Vinkovcima da je zloèin uèinjen iz koristoljublja, i da je policija istražnom sudiji županijskog suda u Vukovaru privela pet lica, od kojih je D. L. (33) aktivni pripadnik Hrvatske vojske, jedno je nakon saslušanja pušteno, dok se za šestim traga.

Share this post


Link to post
Uhapšeni zbog ubistva Srba

24. avgust 2006. | 14:04 -> 16:57 | Izvor: B92

Vukovar -- Istražnom sudiji Županijskog suda u Vukovaru privedeno je pet osoba zbog sumnje u umešanost u ubistvo porodice Olujiæ 1991.

U Vinkovcima je konferenciju za novinare održao direktor policije Republike Hrvatske Marijan Benko, povodom jutrošnjeg hapšenja èetvorice bivših pripadnika Hrvatske vojske osumnjièenih za ubistvo porodice Olujiæ u mestu Cerna, pored Vinkovaca, 1992.

U februaru te godine, u porodiènoj kuæi Olujiæa, vatrenim oružjem ubijeni su Radomir Olujiæ, roðen 1954, po nacionalnosti Srbin, njegova supruga Anica, roðena 1955, po nacionalnosti Hrvatica, i njihovo dvoje maloletne dece, šesnaestogodišnja kæerka Milena i trinaestogodišnji sin Marko. Èetrnaest godina kasnije, hrvatska policija završila je obradu tog sluèaja i jutros su èetvorica od petorice osumnjièenih privedeni istražnom sudiji u Vukovaru, uz kaznenu prijavu.

Direktor hrvatske policije Marijan Benko lièno je danas na konferenciji za novinare u Vinkovcima predstavio saznanja i tok èetrnaestogodišnje istrage i obrade èetvorostrukog ubistva porodice Olujiæ, poèinjenog odmah nakon završetka ratnih operacija u prvom talasu rata iz 1991.

Jutrošnjim hapšenjem èetvorice osumnjièenih, koji su u to vreme bili aktivni pripadnici Hrvatske vojske, èija je jedinica tada bila smeštena u selu Komletinci, u blizini mesta ubistva, završava se prvi deo tog do sada nerazrešenog zloèina.

Zajednièkom akcijom policijskih uprava zagrebaèke, vukovarsko-srijemske i zadarske Uprave kriminalistièke policije MUP-a Hrvatske i pripadnika Vojne policije Ministarstva obrane Republike Hrvatske, privedena su èetvorica osumnjièenih hrvatskih državljana, od kojih je jedan i danas aktivni pripadnik Hrvatske vojske.

Privedeni su M.T. (1960), naveden kao nalogodavac zloèina, te M.J., Z.P. i D.L. (1973), dok identitet petog osumnjièenog još nije u potpunosti utvrðen, osim da mu je nadimak Bosanac.

Osim za ubistvo porodice Olujiæ, oni su osumnjièeni i za otuðenje zlatnog nakita i oružja koje su Olujiæi posedovali. Iako policija smatra da je reè o ubistvu iz koristoljublja, direktor policije Benko navodi kako je na državnom tužilaštvu da odluèi o kakvom se taèno kažnjivom delu radi i hoæe li ga ono prekvalifikovati u delo ratnog zloèina protiv civilnog stanovništva, imajuæi u vidu pripadnost osumnjièenih, u to vreme, Hrvatskoj vojsci, a ubijenog Radomira Olujiæa srpskoj nacionalnosti: "Moram reæi da æe državno odvjetništvo, koje nije obavezano našim kvalifikacijama, oni mogu prekvalificirat ovo kazneno djelo, odluèit o kojem se toèno kaznenom djelu radi. To je sad stvar državnog odvjetništva kako æe oni procijeniti. Mi smatramo, s obzirom na stanje koje smo tamo zatekli, na informacije koje smo imali, da se radi o tom kaznenom djelu, iz koristoljublja". Osumnjièeni su danas tokom dana prebaèeni u istražni pritvor u Osijeku.

Share this post


Link to post
UBOJSTVA U CERNI U poèinitelje se i prije sumnjalo, no presudan je bio DNK test

Pokolj obitelji Olujiæ ipak je ratni zloèin

Autor MIROSLAV FLEGO

Ispitana su èetvorica uhiæenih branitelja osumnjièenih da su u veljaèi 1992. ubili i opljaèkali obitelj Olujiæ u njihovoj kuæi u Cerni. U èetvrtak popodne odreðeno im je 48-satno zadržavanje.

Bez imena

Županijsko državno odvjetništvo juèer je dostavilo istražnom sucu Županijskog suda u Vukovaru istražni zahtjev zbog kaznenog djela protiv èovjeènosti i meðunarodnog prava za ratni zloèin protiv civilnog stanovništva.

T. M. i M. J. su se branili šutnjom, dok su D. L. i Z. P. izjavili da su kobnog dana bili u kuæi Olujiæevih, ali nisu sudjelovali u ubijanju rekao je Slavko Teofiloviæ, istražni sudac Županijskog suda u Vukovaru.

Sudac Teofiloviæ æe ih još jednom ispitati, ali nije želio reæi imena osumnjièenih. Od anonimnog izvora doznajemo da je jedan od uhiæenih posljednjih nekoliko godina na razlièite naèine slao policiji signale kako æe reæi sve detalje o dogaðaju u Cerni, ali je za tu uslugu tražio zamašnu svotu.

Sve ove godine bili su poznati poèinitelji, ali nije bilo politièke volje za optužnicu, a i nije bilo stopostotnih dokaza.

Tek pojavom vještaèenja DNK metodom jedan je dokaz, pronaðen na mjestu dogaðaja, povezao to ubojstvo s pripadnicima HOS-a, osobama koje su uhiæene, a i prije se znalo da su oni poèinitelji. Ni danas ne bi bili uhiæeni, mislim, da nije sazrelo vrijeme i da se Ðapiæ nije približio Glavašu kaže naš izvor. Neslužbeno doznajemo da je osoba pod nadimkom Bosanac, koju policija traži kao sudionika ubojstva, ubijena ili je poginula u Bosni.

Doznao iz novina

Anto Ðapiæ, predsjednik HSP-a, juèer nam je izjavio da je o zloèinu u Cerni doznao juèer iz novina.

Najoštrije osuðujem sve zloèine, posebice kad je rijeè o ubojstvu djece. Tražim energiènu istragu i osudu kako se slavne postrojbe HOS-a ne bi dovodile u kontekst zloèina poput ovog rekao je Anto Ðapiæ.

vecernji-list 25.08.2006

Share this post


Link to post
SVEDOÈENJE O UBISTVU PORODICE OLUJIÆ

29.8.2006 12:35 ZAGREB (Tanjug) - Èetvoro èlanova porodice Radomira Olujiæa ubili su vojnici Mario Juriæ i izvesni Bosanac, izjavili su Zoran Poštiæ i Davor Laziæ, uèesnici tog zloèina poèinjenog u selu Cerna, u noæi izmeðu 17. i 18. februara 1992. godine, èija svedoèenja je objavio nedeljnik ''Nacional''.

Poštiæ i Laziæ su 24. avgusta, zajedno s Juriæem i komandirom Tomislavom Madijem, privedeni i protiv njih se vodi istraga zbog ubistva, dok je osoba pod nadimkom Bosanac, u bekstvu.

Share this post


Link to post
UPOZORENJE NA MOGUÆNOST ZASTARELOSTI ZLOÈINA NAD SRBIMA

15.9.2006 (Tanjug) - Postoji opravdan strah da æe ubrzo nastupiti zastarevanje kriviènog gonjenja za ratne zloèine likvidacije preko sto civila, najveæim delom srpskih, u Sisku, 1991, upozorila je asocijacija nekoliko nevladinih organizacija ''Documenta - Centar za suoèavanje s prošlošæu''.

Ta asocijacija je u otvorenom pismu hrvatskom MUP-u i Tužilaštvu navela da takva opasnost postoji jer sisaèko županijsko tužilaštvo ta ubistva tretira kao ubistva i teška ubistva.

Share this post


Link to post
ŽUPANIJSKO državno odvjetništvo u Šibeniku u èetvrtak je podiglo optužnicu protiv M.A. i Ð.J., srpskog i hrvatskog državljanina zbog kaznenih djela ratnog zloèina, priopæeno je iz Državnog odvjetništva (DORH).

Okrivljenog M.A. tereti se da je kao zapovjednik jedinice milicije za posebne namjene tadašnje SAO Krajine, s Milanom Martiæem dogovorio i isplanirao oružane napade na Potkonje i Vrpolje s ciljem zastrašivanja i teroriziranja graðana hrvatske nacionalnosti.

U svibnju 1991. u Potkonju je izvršen planirani napad njegove jedinice tijekom kojeg se pucalo po kuæama, kuæe su pretraživane, a civili zlostavljani i lišavani slobode.

Ð.J. i M.A. optuženi su i da su u lipnju 1992. u Bosni i Hercegovini, izmeðu Doboja i Modrièe, zarobili civila, nakon èega je Ð.J., prema zapovjedi M.A. u civila pucao i tako ga ubio.

M.A. se još tereti i da je u svibnju 1991. godine u Kninu zatoèio trojicu pripadnika specijalne postrojbe MUP-a RH, fizièki ih zlostavljao, uskraæivao im vodu i hranu i opæenito nehumano postupao prema njima.

Izvanraspravno vijeæe Županijskog suda obojici je produljilo pritvor koji im je odreðen odmah po uhiæenju.

Index

Kad nebi u tom prokletom hr.pravosuðu bilo dvostrukih kriterija,ili kad bi bilo zrno pravde mislim da bi barem 80% hr.vojske danas bilo u zatvoru.A ta dvojca su se samo usudila vratit na svoja ognjista,ali oèito nisu znali da su im sva krvna zrnca prebrojana do zadnjeg.

Share this post


Link to post
Срби ратна штета

Црна хроника - 20 Sep 2006 19:00:00

Кад је адвокат Бранко Шерић, као заступник Радмиле и Мирјане Вуковић, чији су родитељи и сестра убијени у Медарима, поднио захтјев за накнаду штете, добио је одговор да то није ратни злочин већ да су страдали цивили - ратна штета

ЗAГРЕБ - Ликвидација 22 српска цивила у селу Медари, у западној Славонији, за вријеме војно-полицијске акције "Бљесак", није ратни злочин, већ ратна штета, сматра грађанско-управно одјељење Општинског тужилаштва у Загребу.

Замјеник општинског тужиоца у Градишки је, реагујући на захтјеве за мирно рјешење спора, у поступку по тужби одштету због троје убијених, за ликвидацију Срба оптужио "ЈНA и одметнике", пренио је Танјуг писање јучерашњег загребачког "Јутарњег листа".

Првог маја 1995. одмах на почетку акције "Бљесак", у селу Медари, у општини Нова Градишка, хрватски војници су побили 22, од 24 цивила, колико их се тада затекло у селу.

Најмлађа жртва имала је свега седам година, а преживјеле су само двије младе дјевојке, и то само зато што их је препознао и заштитио један од хрватских војника, наведено је у извјештају Хрватског хелсиншког одбора.

Кад је адвокат Бранко Шерић, као заступник Радмиле и Мирјане Вуковић, чији су родитељи и седмогодишња сестра убијени у Медарима, поднио захтјев за накнаду штете, добио је одговор да то није ратни злочин већ да су страдали цивили - ратна штета.

Како није успио с нагодбом, Шерић је, у име својих клијената, Општинском суду у Новој Градишки поднио тужбу против државе.

Примјеном закона о одговорности Хрватске за штету узроковану од припадника хрватских оружаних и полицијских снага током рата, адвокат тражи да се сестрама Вуковић на име душевног бола због изгубљених родитеља и сестре исплати укупно 960.000 куна (око 120.000 евра).

У одговору на тужбу замјеник општинског тужиоца у Новој Градишци је навео да је накнада штете коју траже произвољна, прекомјерна и неоснована.

Он тврди и да је подручју бивше општине Нова Градишка било знатних ратних дјеловања, а да је подручје насеља Медари било изложено нападима ЈНA и одметника, истичући да хрватски војници који су ушли у село нису криви за смрт 22 цивила.

Шерић такав одговор сматра лицемјерним, јер у селу није било паравојних јединица, а родитељи и сестра његових клијенткиња убијени су метком из близине.

Aдвокат је најавио да ће у судском поступку тражити да, као свједок, буде саслушан командант Уједињених нација за Сектор запад, а уз то ће приложити извјештај Хрватског хелсиншког одбора и тражити извјештај о асанацији терена.

Замјеница државног тужиоца за грађанско-управно одјељење Злата Хрвој-Шипек је навела да у заступању државе не могу пристати да се исплаћује одштета за случајеве у којима није доказано да су посљедица ратног злочина.

- Чак и када би постојала и кривична пријава, то не би било довољно да се пристане да држава исплаћује одштету - казала је Злата Хрвој-Шипек.

БAЈИЋ

Државни тужилац Младен Бајић је истакао да је Хрватски хелсиншки одбор 2003. године доставио извјештај о "Бљеску" и да је Жупанијско тужилаштво у Славонском Броду од тамошње полиције затражило спровођење криминалистичка обрада у односу на ратни злочин.

Истичући да тужилаштво не може покренути никакав поступак док полиција не обави свој дио посла, Бајић је рекао да је славонскобродско тужилаштво до сада одржало неколико састанака с полицијом, али им полиција још није поднијела никакву кривичну пријаву за ратни злочин у селу Медари.

glassrpske.com

Share this post


Link to post
30.10.2006 16:55 Vecernji

ABOLICIJA HSP Karlovca nezadovoljan zapošljavanjem N. Trbojeviæa

'Obavljao je borbena djelovanja na Turnju'

KARLOVAC Vrlo mi je muèno kao sudioniku Domovinskog rata otvarati ovu temu. U ovome gradu neki su oèito zaboravili protiv koga smo ratovali od 1991. godine, tko je gaðao naše rodilište i tko je ispalio 12.000 granata na grad kazao je Igor Èepurkovski, dopredsjednik HSP-a Karlovac, na konferenciji za novinare na kojoj su karlovaèki pravaši govorili o zapošljavanju dr. Nikole Trbojeviæa na karlovaèkom Veleuèilištu.

Sudjelovao u agresiji

Iz pouzdanih izvora imamo informacije da je Trbojeviæ bio kapetan 1. klase te je u studenom i prosincu 1991. godine bio pomoænik komandanta 2. brigade Vojniæ i obavljao je borbena djelovanja na karlovaèkom ratištu, u Turnju. Takvog èovjeka, koji je sudjelovao u agresiji na Hrvatsku te je davao taktièke ciljeve za gaðanje na Karlovac, na karlovaèkom su Veleuèilištu poèetkom mjeseca imenovali voditeljem struène studentske prakse, te je imenovan predsjednikom Odbora za završne ispite. Uza sve to, Trbojeviæ ima diplomu banjoluèkog sveuèilišta s kojeg su protjerani gotovo svi nesrpski profesori. Gospodin Trbojeviæ je aboliran i mi zakon poštujemo, ali to nas ne spreèava da o tome javno govorimo! kazao je I. Èepurkovski.

Haespeovci su pokazali i ispis na kojem stoji da je "nakon reorganizacije u operativnu zonu Trbojeviæ vodio obavještajno odjeljenje rang korpusa".

Odgovor smo potražili i od tajnika Veleuèilišta Nikole Vignjeviæa, koji nam je kazao kako je Trbojeviæ struèna osoba. Izrazili smo oštar protest, jer po istoj bi logici na nekom zagrebaèkom fakultetu mogao biti zaposlen i Radovan Karadžiæ i predavati studentima ogorèeno su zakljuèili karlovaèki haespeovci.

Papiri uredni

O ovome sluèaju oèitovao se jedan od osnivaèa i donedavni prorektor za financije Veleuèilišta u Karlovcu, te saborski zastupnik HNS-a Nikola Vuljaniæ.

Ako je Nikoli Trbojeviæu verificiran doktorat, ako mu je naš ministar odobrio nastavni program, ako je donio potvrdu našeg suda da nije kažnjavan, a svi su papiri bili uredni, tko je taj koji ga može javno proglašavati politièki i moralno odgovornim!? Sulude su optužbe HSP-a i užasno je ovako lijepiti etikete ljudima kazao je Nikola Vuljaniæ.

Share this post


Link to post

Hrvatska oduzima zemlju Srbima

Prvog januara iduæe godine istjeèe rok za uknjiženje vlasništva nad èesticama koje se vode kao zemljišna zajednica. Poslije toga «piši kuæi propalo» - vlasnik parcela koje seljak decenijama obraðuju postaje Republike Hrvatska. Problem je što vrlo mali broj ljudi zna da uskoro postaju «bezemljaši»

10.10.2006 Sina

Daleko od oèiju javnosti, ako se izuzmu ionako pretrpane oglasne table pri Opæinskim sudovima, provodi se proces voðen po Zakonu o zemljišnim knjigama iz 1996. godine „oplemenjen” izmjenama istog Zakona od 7. decembra 2001. godine.

Iza suvoparnih nekoliko reèenica koje kažu „Izvanknjižni nositelji stvarnih prava dužni su u roku od pet godina pokrenuti postupak za upis stvarnih prava glede nekretnina i svih promjena na njima u zemljišnu knjigu” - Èlan 224. stav2. Zakona o zemljišnim knjigama. Ili u izmjenama Zakona od veæ pomenutog 7. 12. 2001. – „Izvanknjižni nositelji stvarnih prava dužni su do 1. sijeènja 2007. pokrenuti postupak za upis stvarnih prava glede nekretnina i svih promjena na njima u zemljišnu knjigu” (èlan 2. stav1.. Zakona o izmenama i dopunama zakona o zemljišnim knjigama), te „Nadležno opæinsko državno odvjetništvo dužno je u roku iz stavka 1. ovog èlana pokrenuti postupke za upis stvarnih prava na nekretninama kojih je nositelj Republika Hrvatska” (Èlan 2. stav 2. Zakona).

Da pojasnimo – rijeè je o uknjiženju prava vlasništva nad èesticama koje se vode kao „zemljišne zajednice”. Šta su, opet, zemljišne zajednice?. Štono kaže Koèiæev David Štrbac to je zemlja koja nije „Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska”, a opet je svaèija!!!

Zemljišna zajednica je termin novijeg datuma, a slijednik je termina „opæenarodna imovina” i „društveno vlasništvo u opæoj upotrebi”, koji su se koristili u ranijem politièkom sistemu. Dakle, rijeè je o zemlji èije èestice nisu nikada uknjižene u gruntovnici u korist onoga ko ih je koristio veæ su se vodile kao zajednièko dobro. I to je tako „šljakalo” decenijama – seljaci su koristili njive i šume, pri èemu je svako znao gdje poèinje a gdje završava meða s komšijom, a da pritom za iste èestice nisu plaæali porez. Porez nije plaæao niko jer iz samog imena se kaže – „opæenardna imovina”. U to vrijeme malo ko je brinuo o tome što nije gruntovni vlasnik veæ je bilo dovoljno da se vodi u katastarskim knjigama kao korisnik. Bitno je bilo zemlju obraðivati, šumu sjeæi i tako u krug.

I kuæe na „ZZ”-u!

Meðutim, država Hrvatska se sada pojavljuje kao titular vlasništva (što bi de jure i trebala), te i šalje poziv - samo na oglasnim ploèama jer su sudovi veæ poèeli proces izvlaštenja- da se do 1. januara iduæe godine korisnici èestica jave kako bi èestice „zemljišne zajednice” uknjižili na sebe. U protivnom, država postaje de jure i de facto – dakle i pravno i praktièki vlasnik èestica koje je neko decenijama obraðivao i koristio. Nakon toga æe vjerojatno biti neki žalbeni rok i pouka o pravnom lijeku pojedincu, ali æe to biti po principu „piši kuæi propalo”.

Kljuèni problem je u èinjenici što se obavijesti daju samo na oglasnim sudskim ploèama, dakle na „mala vrata”, a oni na koje se to treba odnositi su razasuti širom svijeta, pa o moguæem „razvlaštenju” nemaju abera (pojma).

Kako je ovaj problem gotovo iskljuèivo vezan za Kordun i Baniju - centralne regije u Hvatskoj koje su nekad bile nastanjene isljuèivo Srbima, te nešto manje djelom Liku, pomenimo samo primjer sela Pecka u opštini Topusko(cca 30 kilometara udaljeno od Karlovca). Danas se u Pecku slovom i brojkom vratilo 18 duša. Kako žive „ni od èega” rijetko i izlaze iz svojeg sela. A najmanje im na pamet pada, ako ne moraju, da zaviruju po sudskim hodnicima u Vrginmostu i èitaju obavijesti „uredno” jednu preko druge složene na oglasnoj tabli.

S druge strane, za èak 24 porodice iz Pecke koji su razasuti po Srbiji i kojekuda, izvješena je obavijest. Za nju æe oni koji su u kolektivnom centru u Petrovcu na Mlavi ili Požarevcu saznati „nikad, a možda ni tada!”. I država æe se posle Nove Godine uredno uknjižiti kao vlasnik „njihovih” parcela.

Ili primjer sela Batinova Kosa u istoj opštini. Tu je preko 500 parcela na „dobošu” èija se površina kreæe od 11 metara kvadratnih do 33 096 kvadrata. Ako se korisnici parcela ne jave ode i „Èaviæa brdo” i „Mišèeviæa kosa” u državno vlasništvo.

A šta tek reæi za Blatušu u opštini Vrginmost gdje je èak 95 % zemlje na „opæenarodnoj imovini” i to ne samo šume i livade veæ i avlije pa èak i parcele na kojima se nalaze kuæe!!!.

Seljaèka buna u Perni

Današnje „zemljišne zajednice” imaju svoju dugu i bogatu istoriju. Kako zemljišne knjige ozbiljnije nisu sreðivane još od vremena Marije Terezije ili taènije od 1888. godine, red je da jednom zaista budu sreðene. I tu se državi ne može zamjeriti.

Kako je dakle 1888. velik broj parcela ostao, iz širokog spektra razloga, neuknjižen na pojedinca , poèeli su ih ovdašnji ljudi koristiti po slobodnom nahoðenju i slobodnom odreðivanju meða. I tako narednih pedesetak godina.

Negdje sredinom '50-ih godina prošloga vijeka država je zemljišne zajednice (prvenstveno šumu) pokušala uknjižiti na državno vlasništvo odnosno u vlasništo tadašnjih Šumskih gospodarstava – Šumarija. Iz tog vremena datira i prvi ustanak naroda protiv države u socijalizmu, a i tadašnji kultni „VUS” (Vjesnik u sredu op.a.) pisao je o seljacima iz Perne i Malièke koji su „roguljama i sjekirama æerali lugare iz grmova koji su ih došli pruzeti ”. Epilog te „narodne bune” bio je na Sudu pri èemu je nekoliko organizatora „odležalo” od osam mjeseci do dvije godine u zatvoru. Nije pomogla ni žalba tadašnjem Brozovom Maršalatu koju je direktno na Dedinje nosila delegacija ovdašnjih seljaka. Elem, buna je, bez obzira na zatvorske sankcije, uspjela i zemljišne zajednice su seljaci i dalje koristili.

Dalje. Negdje krajem šezdesetih godina država je ponudila seljacima da izaðe „mjerèin” i da parcele koje ljudi ionako koriste budu prevedene u njihovo vlasništvo. Jasno uz plaæanje odreðene naknade i plaæanje trajnog poreza na parcelu. Dio seljaka je to prihvatio i danas su stvarni vlasnici, a dio je ostao samo korisnik i špekulirao po sistemu „zašto plaæati porez kad ionako zemlju mogu raditi i šumu sjeæi, a porez nek plaæa opæenarod jer je to ionako opæearodna imovina !!!”

Na isti naèn se razmišljalo i daleke 1935. kada je, u znatno manjem obimu, ondašnja Kraljevina posredstvom ruskog emigranta geometra Miholjskog, pokušala uvesti reda u „ni Davidove, ni carske, ni spa'iske” parcele.

E sad šta je tu je. Konaèan red u zemljišne knjige se uvesti mora. Prije ili poslije. Meðutim, država bi mogla ako bi htjela, opet po Koèiæu „o dobre li carevine!” naæi modus da seljak ne bude ošteæen.

Može se recimo, još jednom produžiti rok. Može se posredstvom nadležnih tijela informacija o èitavoj prièi proširiti i van granica zemlje gdje je gro korisnika - uglavnom u Srbiji. A država jednostavno može, ako hoæe, posegnuti i za institutom „dosjelosti” koji otprilike kaže da neko ko „dvadeset godina uživa opæenarodnu imovinu, da ona postaje njegova”. Jasno je da su ovo samo želje u dobroj vjeri i namjeri. A Nova Godina je tako blizu!!!

Ozakonjena pljaèka?!

Džaba je larmati kako se radi o ozakonjenoj pljaèki. U prilog reèenoj tezi autoru teksta nedavno je jedan od potencijlano ošteæenih rekao „em su nas proæerali, em nam uzimaju zemlju!”. Meðutim, Zakon je jasan.

Dodatni je problem što ljudi u svojoj neobaviještenosti prosto ne žele èuti da im se parcele koje godinama obraðuju mogu jednostavno oduzeti. „To'e mo'e i toèka!”

Bez obzira što u vlasnièkom listu u rubrici „Posjedovnica” uredno stoje sve nabrojane parcele na konkretno ime, ali, ono što je meritum stvari - ispod u rubrici „Vlastovnica” lijepo piše; „sve navedene èestice su vlasništvo Zemljišne zajednice Batinova Kosa i na njima stoji plomba zbog procesa uknjiženja u vlasništvo RH”. Pametnome dosta!

Može i gore

Za mnoge koji shvataju suštinu problema, sluèaj sa zemljišnim zajednicama je samo uvod u nešto mnogo gore što se ovdašnjem seljaku pod firmom „sreðivanja zemljišnih knjiga” može dogoditi. Naime, upuæeni tvrde da se vrlo skoro može donijeti Zakon ili Uredba po kojoj æe se uvesti porez na neobraðeno zemljište. A takvog je, Bogu hvala podosta!

„ I onda odrede porez od 350 evra po rali neobraðene zemlje, pa ti plati. Dok je starèad tu oni æe možda i plaæati. Ali nakon njih, sinovi i æeri iz Beograda ili Kanade sigurno neæe plaæati jer neæe moæi ili neæe pokazati interes za zemlju. Potom æe država na ime neplaæenog poreza staviti hipoteku na parcelu koja æe tako, kad neplaæeni porez dostigne njenu vrednost, postati državno vlasništvo”, razvija jedan od sagovornika moguæi scenarij konaènog rješenja u sreðivanju „zemljišnih knjiga”.

Boro Rkman

Share this post


Link to post
SRBI ŽRTVE DISKRIMINCIJE I PREVARA

8.12.2006 15:39 ZAGREB (Tanjug) - Regionalni uredi za povratnike opstruiraju vladinu politiku i aktivnosti srpskih zastupnika koje preduzimaju radi pospešivanja povratka, istaknuto je danas na konferenciji za medije poslanièkog kluba Samostalne demokratske srpske stranke.

Trojica srpskih poslanika su ukazala na više primera diskriminacije Srba u odnosu na Hrvate. Oni su istakli da regionalni uredi Uprave za prognanike ignorišu uputstvo nadležnog ministarstva da se bivšim nosiocima stanarskog prava mora dodeliti status zaštiæenog najmoprimca, pa su samo juèe u Vukovaru bez stanova ostale èetiri srpske porodice.

Tanjug

Share this post


Link to post

Ovo je više nego smješno. Da, Srbi su žrtrve diskriminacije i prevara u Republici Hrvatskoj. A trojica srpskih poslanika su samo "UKAZALA"na više primjera diskriminacije. Koliko je meni poznato isti ti poslanici ucestvuju u sadasnjoj vlasti Republike Hrvatske. Imena tih nazovi zastupnika u hrvatskoj vladi i ne zasluzuju da se uopce ovdje po imenu spominju. Ovdje treba traziti i uzroke takvoga ponasanje hrvatskih vlasti do srpskoga naroda u RH. Takvo je moje misljenje.

SRBI ŽRTVE DISKRIMINCIJE I PREVARA

8.12.2006 15:39 ZAGREB (Tanjug) - Regionalni uredi za povratnike opstruiraju vladinu politiku i aktivnosti srpskih zastupnika koje preduzimaju radi pospešivanja povratka, istaknuto je danas na konferenciji za medije poslanièkog kluba Samostalne demokratske srpske stranke.

Trojica srpskih poslanika su ukazala na više primera diskriminacije Srba u odnosu na Hrvate. Oni su istakli da regionalni uredi Uprave za prognanike ignorišu uputstvo nadležnog ministarstva da se bivšim nosiocima stanarskog prava mora dodeliti status zaštiæenog najmoprimca, pa su samo juèe u Vukovaru bez stanova ostale èetiri srpske porodice.

Tanjug

Share this post


Link to post
MATER SRPSKU

U Zagrebu napadnuta Jelena Dokiæ

Skupina mladiæa bez pravog je povoda nasrnula na tenisaèicu kod Velesajma. Nakon uvreda, polili su je kavom. Njezin deèko potom je navodno udario jednog od napadaèa.

Jelena Dokiæ ponovno je u središtu pozornosti. Poznatu tenisaèicu, koja se nakon prekida suradnje s Nikolom Piliæem sa starim trenerom Bornom Bikiæem u Zagrebu priprema za povratak na vrh, nekoliko je mladiæa verbalno napalo ispred zgrade Nacionalnog teniskog centra na Velesajmu.

Dok je s Bornom izlazila iz zgrade, mladiæi, na èelu sa D. J. iz Splita, bez povoda su krenuli sa serijom uvreda na nacionalnoj osnovi - Jeleni su psovali srpsku mater, spominjali èetnike, vrbe i slièno.

Borna i Jelena nisu reagirali na primitivizam, pa èak ni kada su napadaèi Jelenu polili kavom i uništili joj trenirku, a navodno je bilo i polijevanja auta.

U tom je trenutku stigao i Jelenin deèko Tin Bikiæ, koji je, opet navodno, udario tog Spliæanina, piše Veèernji.

S druge strane, spomenuti D. J. (zanimljivo, mladiæi koji su napali Jelenu tamo su se zatekli zbog skorašnjeg polaganja ispita za teniskog trenera!) porièe incident i tvrdi kako nije bilo fizièkog kontakta.

Priznaje samo da se susreo s Bikiæima i Dokiæevom, unatoè èinjenici što je cijelu prièu potvrdilo nekoliko svjedoka...

Share this post


Link to post

U 2006. GODINI UHAPŠENO 28 SRBA

2.1.2007 (Tanjug) - Na osnovu hrvatskih optužnica i hrvatskih poternica preko Interpola, u 2006. godini u Hrvatskoj i svetu uhapšeno je ukupno 28 Srba pod optužbom da su izvršili ratni zloèin, izjavio je Tanjugu rukovodilac Dokumentaciono-informativnog centra ''Veritas'' Savo Štrbac.

Od tog broja, 15 Srba je uhapšeno u Hrvatskoj, a 13 u zapadnim zemljama - SAD, Australiji, Grèkoj, Velikoj Britaniji....

Share this post


Link to post

Доказ да су Хрвати 100 (стотину ) пута гори од комуниста након 10 година од завршетка рата још јуре невине људе.

Доказ да један од тих ухапшених за ратни злочин је и Драган Васиљковић – Капетан Драган.

А знате што му је приписано као ратни злочин , кажу Хрвати да је шутнуо затвореника ногом и том затворенику још нису пронашли право име и презиме,него врбују људе да сведоче против Кепа,али међу тим људима има и оних који су спремни да кажу истину и у брк и то преко сателита кажу Хрвати служите се лажима.

Такав један Србин је сведочио у корист свог Капетана а није се плашио усташке пропагнде која јури невине Србе само зато што су Срби.

"Нису сви Хрвати усташе - али све усташе су били Хрвати"

Николетина или Николај

Share this post


Link to post

Feral Tribune

Marinko ÈULIÆ

ARITMETIKA POLITIKE

HRISTOS SE ISELI

11. sijeènja, 2007.

verzija za tisak

Veæ nekoliko godina kultno božiæno primanje koje organizira Pupovèevo Srpsko narodno vijeæe ide dalje. Ove godine, doduše, nije ondje bilo baš onakve gužve kao u prethodne tri godine otkako je Sanader sveèano potpisao domovnicu Hristosu, ali nema veze. Naprosto, ovakve stvari jednom moraju prerasti nazdravièarsku fazu i uæi u neku novu dimenziju, koja može biti i dublja, iako se onda na površini manje toga vidi.

Ovaj put to se zbilja tako dogodilo, jer su božiænom domjenku prvi put prisustvovali predstavnici izbjeglih Srba, pa je èovjek poslije punih desetljeæa i pol mogao vidjeti i nakratko ljudikovati s nekim dobrim i dragim licima (Ratko Bubalo). Sjajno je zazvuèalo i kada je te ljude Luka Bebiæ pozdravio u "njihovoj domovini", što je meðutim "promaklo" svim novinskim izvještaèima, èak i onima kojima inaèe vjeruješ, pa te poène kopkati je li zbilja tako, je li Hrvatska stvarno još njihova domaja i njihov jedini zavièaj.

Jer, ako ovih dana èujemo èak i hrvatske branitelje srpske nacionalnosti kako se jadaju da ih je država maæehinski odbacila, što onda tek reæi za one na koje se kada su odlazili iz Hrvatske gledalo kao na nenaoružani dio okupatorske vojske? O da, otad se mnogo toga promijenilo. Na javnoj sceni nema više politièki sponzorirane otvorene mržnje prema Srbima, ona se sada povukla u rezervate nogometnih i drugih stadiona, ili se spustila u blogersko podzemlje, gdje prešutno obavlja funkciju puštanja pare meðu zadnjim èoporima najzaluðenije nacionalistièke desnice.

Kažemo prešutno, jer iako je blogerska literatura u pravilu anonimna i neutuživa, vlasti ipak nisu bez moguænosti da je drže na minimalnoj civilizacijskoj razini (ako ne znaju kako, neka se jave Domagoju Margetiæu). Uostalom, baš te vlasti najzaslužnije su što na javnoj sceni više nema jednog patološki šovinistièkog Hrvatskog vjesnika s, ne zna se da li monstruoznijim ili idiotskijim, reèenicama tipa: "Znate li u èemu je razlika izmeðu kamiona punog pijeska i kamiona punog Srba? Pijesak ne možete izbaciti vilama."

Ni Antu Ðapiæa više neæete èuti da "umuje" kako je "i jedan Srbin u Saboru previše", iako HSP i danas ostaje, uz Ivu Lonèara, jedini od koga se mogu i u parlamentu oèekivati ispadi antisrpstva. Za tu uljuðeniju atmosferu zasluge idu prvoj posttuðmanovskoj vlasti Ivice Raèana, ali još više vlasti Ive Sanadera, koja je, meðutim, i odgovornija za stanje preneseno iz devedesetih, jer je ona nekom vrstom unutarstranaèkog ukaza naprosto mogla zabraniti daljnje verbalno linèovanje hrvatskih Srba.

To je vrlo brzo ohladilo užarenu scenu hrvatsko-srpskih odnosa, tako da se oni danas, i pored povremenih incidenata (kakav je najnoviji grafit koji je kurcoglavi anonimus iscrtao na srpskom kulturnom društvu Prosvjeta u Karlovcu) mogu ocijeniti dobrim. Èak toliko dobrim da to nekim i jako smeta, pa još neugaslu žeravu škrope uljem, u èemu èesto žalosno prednjaèi dio medija, tražeæi vraga i gdje ga nema. Tako su nedavno napuhali prièu o dvojici vukovarskih školaraca koji su se zakaèili oko cure, iako je jasno da to što jedna vukovarska djevojka može birati izmeðu mladiæa hrvatske i mladiæa srpske nacionalnosti predstavlja zapravo kompliment meðunacionalnim odnosima u tome gradu.

Ali, nije glavni problem u medijima, uostalom u ovom sluèaju oni su ispali više nedotupavo i glupo nego destruktivno. Glavne silnice meðunacionalnih odnosa uvijek je odreðivala i odreðuje politika. Bilo time što æe, recimo, obnovom Teslinog kulta poslati korisnu, iako ponešto prepatetiènu poruku, da ima zajednièkih vrijednosti oko kojih se Hrvati i Srbi mogu okupiti. Bilo, pak, time što odmah zatim u novootvorenom muzeju Nikole Tesle neæe biti zaposlen nijedan Srbin (!!), što se s onim prvim slaže kao ljuta paprika s marmeladom.

Kada se te dvije proturjeène silnice zbroje, ispada da oni isti koji srèano i hvalevrijedno guraju obnovu hrvatsko-srpskih odnosa, istodobno u tajnosti drže zalihe mržnje koje æe aktivirati kada zatreba, a zna se da takve stvari najviše zatrebaju uoèi izbora. To, razumije se, izgleda šizofreno i ludo, ali zar nije šizofreno i štošta drugo, zar u krajnjoj liniji ne živimo u zemlji u kojoj su jedni isti politièari i gradili i rušili Jugoslaviju, i u oba sluèaja to proglašavali alpskim vrhuncem slobodarskog duha. Pa, daj im ti izaði pred oèi i s najmanjim prigovorom o tome.

Ali, dobro, nije u toj zemlji dobro biti ni novinski cinik koji nije u stanju barem malo progledati kroz prste i zato se vratimo baziènoj ocjeni da su hrvatsko-srpski odnosi danas ipak nešto bitno drugo nego devedesetih, i da im je sada novu kvalitetu dalo posebno to što su hrvatske vlasti napokon uspostavile izravan kontakt sa srpskim izbjeglicama. Primio ih je i predsjednik Mesiæ, što je primjetno razgalilo te nesretne apatride, iako se zapravo nièem nisu imali radovati. Mesiæ je samo iz naèelne daljine podržao njihov osnovni zahtjev, priznanje izgubljenih stanarskih prava, tako da su ga poslije oni sami morali vaditi, stavljajuæi mu usta i ono što po svemu sudeæi nije mislio.

A zatim je Sanader na sve to navalio mlinski kamen, izjavljujuæi da je pitanje stanarskog prava riješeno na najbolji moguæi naèin i da ga se više neæe otvarati, i sve to, potpuno netaktièno, istresao u lice srpskim domaæinima baš na njihovom božiænom domjenku. O stanarskom pravu sve se zna. Hrvatska je izbjeglim Srbima svojedobno ostavila za otkup društvenih stanova rok od providno kratkih šest mjeseci (pa je i to zatim prepolovila), i veæina je, naravno, ostala bez njih. A to stanje sadašnje su izjave zabetonirale, iako je u meðuvremenu Sanader priznao da su srpski izbjeglice uplatom u hrvatski stambeni fond stekli materijalna prava koja im se ne smiju uskratiti.

Ipak uskraæena su. Ili preciznije, u zamjenu im je ponuðeno grozno rješenje gradnje stanova u posebnim zgradama i naseljima, koja su kritièari s pravom odmah nazvali "getima" (jedan moj prijatelj, advokat, ima sjajnu zamisao, istina dosta ciniènu, da bi u ta geta trebalo naseliti one koji su na silu zauzeli srpske stanove). Ta velika otimaèina srpskih stanova obavljena je pod izlikom da je stanarsko pravo relikt društvenog (komunistièkog!) vlasništva, èemu se kao oparena suprotstavila, pogaðate, još i više od sadašnje, prijašnja, Raèanova vlada.

Još su u sjeæanju vatrena uvjeravanja Željke Antunoviæ da æe Srbi te stanove prodati i novac odnijeti u Srbiju (iako, naravno, i to mogu ako hoæe, jer im takvo pravo jamèe najsvetija pravila liberalne, kapitalistièke demokracije). Tako se Sanader pojavio s odbijenicom Srbima s najdražim vjetrom u leðima, konsenzusom svih hrvatskih politièkih stranaka, koji je, meðutim, teško obrukan èinjenicom da stanarsko pravo priznaju sve bivše republike Jugoslavije. Ukljuèujuæi i takvu poderotinu od države kakva je Bosna i Hercegovina (istina, pitanje je bi li bilo tako da meðunarodna zajednica još nema ondje moæni komesarijat).

Tu se najbolje vide limiti Sanaderovog novog, Hristos-se-rodi kursa prema Srbima. Milorad Dodik nije ni izbliza tako fin i uviðavan (suprotno, Sarajevo naziva Teheranom, a za reprezentaciju BiH æe navijati, veli, samo kada igra protiv Turske). Ali, taj grubijan, po politièkim vijugama dosta nalik Èaèiæu, svaki put do grimiznog crvenila posrami Hrvatsku kada pred HRT-ovim kamerama slasno zbraja što je sve, od glave do pete ocrnjena, Republika Srpska uèinila za svoje manjine.

Kako to smatramo teškim udarcem za hrvatski nacionalni ponos, uzimamo si na kraju slobodu uputiti packu Sanaderu. Da, Hristos se rodio, premijeru, ali ovo što sada gledamo u Hrvatskoj slièi na deložiranje Isusove obitelji, s obrazloženjem da štala u kojoj se to dogodilo nema graðevnu dozvolu.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this