Sign in to follow this  
pomoc_prijatelja

HRVATSKO "demokraticno"ETNICKO CISCENJE

Recommended Posts

U temeljitom ludilu dela prustaske mladezi hrvatske u Sibeniku, slupan je mercedes sa BG tablicama. Da je ludilo temeljito, sistematsko govori cinjenica da je vlasnik stalno nastanjen u Beogradu po nacionalnosti Hrvat. Ali da ne budemo jednostrani...1992..pred mojim stanom slupana je sofersajbna automobila, brata moje zene srbina...zbog registarske tablice KA.

Budimo ljudi...porucio je patrijarh Pavle

Share this post


Link to post

OBAVJEŠTENJE: DA LI NEKO ZNA NEŠTO O OVOME (slučajno sam našao na jednom našem krajiškom sajtu)

Hrvatska država na Baniji i Kordunu, kako saznajemo, provodi tajnu akciju otimačine zemlje Srbima izbeglim iz tih krajeva. Reč je o tome da se informacija o krajnjem roku za uknjiženje vlasništva nad tzv. društvenom zemljom, ili nad onim česticama tzv. zemljišnih zajednica koje su mnoge familije koristile još iz vremena Kraljevine Jugoslavije nalazi jedino na oglasnim tablama banijskih i kordunaških opštinskih sudova, pa se očekuje da većina onih koji su u izbeglištvu za taj rok niti zna, niti će do kraja godine saznati.

- Zanimljivo je da se hrvatska država nije potrudila da tim ljudima pošalje informaciju. To može da se uradi preko izbegličkih organizacija, na konferenciji za novinare kako bi informacija dospela u javnost. Dobro se zna gde su ti ljudi, neki su čak grupisani u izbegličkim centrima kao što je slučaj sa 24 familije iz sela Pecka na Kordunu, koje se nalaze u centrima u Petrovcu na Mlavi i Požarevcu. Ovako zakonskim putem se na mala vrata tim ljudima želi oteti zemlja - izjavio je Nikola Sužnjević, pravnik i bivši sudija opštinskog suda u Vrginmostu koji se iz izbeglištva vratio u banijsko selo Gornje Selište.

Hrvatska država, prema saznanjima "Vesti", priprema još jednu varijantu otimačine zemlje izbeglim Srbima i to opet pod parolom "sređivanja zemljišnih knjiga". U pripremi je zakon na osnovu kojeg će se uvesti porez na neobrađeno zemljište. A pošto Srbi koji su još u izbeglištvu svoju zemlju ne mogu da obrađuju i pošto su gotovo svi slabog imovnog stanja, teško da će bilo ko od njih moći da plaća taj porez. To znači da će im država oduzeti zemlju onog momenta kada visina neplaćenog poreza dostigne vrednost njihove zemlje.

Share this post


Link to post

jednom NDH, uvjek NDH- komentar je suvisan. aj sto protjeruju, pljackaju pale i otimaju ustase ( to im je u opisu radnih zadataka svake nedeljne mise) ALI sta predstavnici srba rade u hr? zacahurili se u fotelje, vire sanaderu iz supka za one kune a lokalne zajednice se sjete samo oko izbora. pod hitno se srbi moraju bolje organizovati u hr, osnovati partiju bez izdajnika i traziti svoja prava totalnim gradjanskim neposluhom. naravno, da u srbiji na vlasti nisu izdajnici to bi mnogo lakse bilo, mah, samo pizdim bezveze

Share this post


Link to post

Da se radi o legalnim radnjama, Hrvatska ambasada u Srbiji bi dala intervju, ali posto se radi o produzetku..malopre obrisano *uvodno izlaganje*.... Hrvatska je smanjila broj zrtava u Jasenovcu, rasterala *ostatak zaklanog naroda*..i sada prekraja katastar..u duhu *tisucljetnih namera*...veoma je vazno, imao sam priliku da vidim dokumenta..Slavonija, porodica *x* je imala azurna dokumenta Austrougarske, citka i pedantna...i naredna, problem je resila...mislim kod medjunarodnog arbitra...odavno. Sve se to radi uz znanje i saznanje Evrope u koju mnogi hrle grlom u jagode...sta je covek u *europi*..bez kuce, stana, imanja...sela...? Naj obicniji proleter, bezemljas, vlasnik svoje radne snage. Srbima je ta *civilizovana* Evropa namenila ulogu *proletarijata*, pokretnu radnu snagu, da sa Kurdima, Romima...skitaju i lutaju u potrazi za poslo, da budu kapitalisticke SLUGE.

Share this post


Link to post

Hrvatska amnestira počinitelje zločina nad Srbima

ZAGREB - Hrvatska sporo napreduje u procesuiranju raznih zločina koje su pripadnici hrvatske vojske počinili nad hrvatskim Srbima i drugim manjinama tijekom rata od 1991. do 1995. Usto, u porastu su zastrašivanja i fizički napadi na novinare. Dvije su to glavne zamjerke Hrvatskoj iznesene u godišnjem izvješću Amnesty Internationala, koje su u Zagrebu predstavile Milena Beader i Marija Sruk. Predstavljeno je stanje ljudskih prava u 157 država svijeta, a u dijelu koji govori o Hrvatskoj opisuju se i problemi u suradnji s Haaškim tribunalom pa se tako navodi da je glavni haaški tužitelj upozorio da hrvatske vlasti »namjerno skrivaju« vojne dokumente vezane uz akciju »Oluja«. Ističe se također da su Vladimiru Gojanoviću, svjedoku optužbe u haaškom procesu protiv trojice hrvatskih generala - Gotovine, Čermaka i Markača - nakon povratka u Hrvatsku prijetili članovi braniteljskih udruga.

Iako su pokrenuti neki sudski procesi za ratne zločine, u golemoj većini riječ je o procesuiranju zločina nad Hrvatima, čiji su počinitelji pripadnici bivše JNA ili srpskih paravojnih jedinica. I dalje se ne istražuju ratni zločini koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije. Iako su još 2003. osnovana četiri suda specijalizirana za tu problematiku, na njima su vođena samo dva procesa, dok se većina slučajeva procesuira na lokalnim sudovima, u sredinama gdje su zločini počinjeni, pa neki svjedoci zbog prijetnji odbijaju svjedočiti, navodi Amnesty International. U izvješću se iznosi i slučaj »Glavaš«, kao i to da je Glavaš na lokalnoj televiziji objavio identitet zaštićenog svjedoka.

Hrvatskoj upućuju kritike i zato što još nije utvrdila sudbinu dvije tisuće ljudi koji se smatraju nestalima tijekom rata. »Nekažnjavanje i amnestiranje odgovornih za prisilne nestanke ostaje ozbiljan problem jer hrvatske vlasti ne provode detaljne istrage i ne procesuiraju počinitelje«, piše u izvješću.

U dijelu koji govori o porastu nasilja nad novinarima, uglavnom onima koji istražuju ratne zločine i organizirani kriminal, opisano je ubojstvo Ive Pukanića te napadi na Dragu Hedla, Hrvoja Appelta, Dušana Miljuša i Željka Peratovića.

Navodi se da u Hrvatskoj ima diskriminacije, i to prema povratnicima srpske nacionalnosti, nositeljima nekadašnjeg stanarskog prava, koji i dalje ne uspijevaju riješiti svoje stambeno pitanje, te prema romskoj djeci, koja su diskriminirana u obrazovanju, a ponegdje i segregirana.

V. ROLLER Glas Istre, 29.05.2009

Share this post


Link to post
jednom NDH, uvjek NDH- komentar je suvisan. aj sto protjeruju, pljackaju pale i otimaju ustase ( to im je u opisu radnih zadataka svake nedeljne mise) ALI sta predstavnici srba rade u hr? zacahurili se u fotelje, vire sanaderu iz supka za one kune a lokalne zajednice se sjete samo oko izbora. pod hitno se srbi moraju bolje organizovati u hr, osnovati partiju bez izdajnika i traziti svoja prava totalnim gradjanskim neposluhom. naravno, da u srbiji na vlasti nisu izdajnici to bi mnogo lakse bilo, mah, samo pizdim bezveze

A kad u Srbiji nisu na vlasti bili izdajnici prema nama ? To je pitanje svih pitanja. Za Hrvate znamo, nema tu iznenadjenja. Boli ovo drugo, da su nas braća izdala. I ona preko Dinare i ona preko Drine. Očiju uprtih po ko zna koji put prema njima slomiše nam srce i još ga dan danas tako krvavog gaze. Dobri smo samo onda kad se služe našom sudbinom i '41. i '95. da se obračunavaju s Hrvatima s kojima su ustvari tako velikodušno utanačili dogovor o našoj sudbini. Jel' ne reče Milošević kroz Jovićeva usta još i prije rata 'što se nas tiče nabijte ih na kolac' ? Nema potrebe da se lažemo. Braćo, samo sloga Srbina spašava ? E, taj nas je mit dokrajčio. Za našu utjehu, mi smo tu najmanje krivi. Krvavo smo platili svoju vjeru. Ne bi me čudilo da i Republika Srpska sutra doživi istu sudbinu, pa čak i Kosovo kad kucne čas. Rak rana srpstva zadnjih 50 godina su Srbi u Srbiji. Nažalost. Njihova je odgovornost najveća jer ih je najviše, a kad dogori do noktiju kao po pravilu operu ruke i ostave druge na cjedilu. Pa kad letimo u nebo, letimo svi zajedno. Jednom se za čast i srpstvo umire.

Izvinjavam se ako zvučim ogorčeno, ali niti ne znam kako bih drugačije. Kad je srce izranjavano, a razum ucijenjen, barem duša vidi i zna.

Share this post


Link to post
Zločin je zločin, ali...

U posljednje četiri godine 35 posto donesenih presuda za ratne zločine odnosi se na pripadnike HV-a, a 65 posto na pripadnike JNA i srpskih jedinica. Pritom su pripadnici HV-a donedavno procesuirani samo ukoliko se radilo o zločinima sa smrtnim ishodima.

Koliki je napredak u procesuiranju ratnih zločina u Hrvatskoj pitanje je na koje sudska vlast i nevladine organizacije imaju oprečne odgovore. Ministarstvo pravosuđa, odnosno Uprava za EU i ljudska prava napravila je analizu presuda donesenih od 2005. do 2009. godine, koju je potpisao šef Uprave Kristijan Turkalj.

Po broju predmeta i po broju presuda vode sudovi u Osijeku, Zadru, Sisku, Vukovaru i Splitu, koji su uostalom nadležni za dio teritorija koji je bio zahvaćen ratnim zbivanjima. "66 posto procesuiranih osoba čine pripadnici JNA i srpskih jedinica, dok 34 posto čine pripadnici Hrvatske vojske", ističe se u analizi koja ukazuje na to koliki je broj presuda iz godine u godinu. Tako je u 2005. doneseno osam presuda, sljedeće godine već 21, 2007. godine 18 presuda, 2008. godine 16, a prošle godine 17 presuda.

Analiza pokazuje da je trećina postupaka vođena u odsutnosti optuženih, u pravilu bivših pripadnika JNA i paravojnih srpskih jedinica. Neusporedivo je veći broj pripadnika JNA i srpskih jedinica, čak 86 posto optuženih, ostao nedostupan sudskim vlastima. Stoga im je suđeno u odsutnosti, dok su svi pripadnici HV-a kojima je suđeno bili dostupni sudskim organima.

464 osoba osuđeno u odsutnosti

U posljednje četiri godine stabilizirao se sljedeći omjer donesenih presuda: 35 posto za pripadnike HV-a, 65 posto za pripadnike JNA i srpskih jedinica. U Ministarstvu pravosuđa ističu da je prošle godine doneseno 17 presuda za pripadnike HV-a, što je ujedno najveći broj procesuiranih pripadnika hrvatskih oružanih snaga u jednoj godini.

"Treba istaknuti da prikupljeni podaci nisu dali indicije da u suđenjima za ratne zločine sudovi postupaju pristrano u odnosu na bilo koju stranu", ističe se u zaključku Ministarstva pravosuđa i dodaje da je "zbog konteksta onog što se desilo u ratu, veći broj presuda za pripadnike JNA i srpskih jedinica logičan i očekivan".

Drukčije mišljenje ima Mladen Stojanović, glavni promatrač suđenja za ratne zločine triju nevladinih organizacija, Dokumente, Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba i Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka.

- Prije nekoliko godina ukazivali smo na velik broj suđenja u odsutnosti okrivljenih i na dugotrajnost nekih postupaka. Sada naglašavamo da suđenja za ratne zločine u prvom stupnju treba provoditi isključivo na četiri županijska suda: u Zagrebu, Osijeku, Rijeci i Splitu, s obzirom na to da mnogi županijski sudovi nemaju dovoljnih kadrovskih kapaciteta, a neki ni tehničkih uvjeta za suđenje u ovakvim predmetima - kaže Stojanović. On se u jednom dijelu slaže s ocjenama o napretku u profesionalnosti i nepristranosti sudstva u odnosu na ranija suđenja, ali...

- U postupcima vođenim devedesetih godina protiv pripadnika srpskih postrojbi, većinom odsutnih, optužnice su često bile podizane bez dovoljno osnovanih sumnji da je upravo okrivljenik počinitelj kaznenog djela. Sudovi su na sličan ili isti način donosili presude, koje su često bile vrlo šturo obrazložene, izrečene kazne vrlo visoke, a branitelji, postavljeni po službenoj dužnosti, nerijetko se nisu žalili na prvostupanjske osuđujuće presude, iako je to bila njihova dužnost - kaže Stojanović.

Danas su suđenja u odsutnosti izuzetak, a najveći pomak u eliminiranju presuda donesenih u pristranim postupcima učinilo je Državno odvjetništvo (DORH) podnošenjem zahtjeva za obnovu postupaka za 90 osuđenika. DORH sada uglavnom odustaje od kaznenog progona ili kazneno djelo prekvalificira u oružanu pobunu, nakon čega se okrivljenike abolira.

- No, kako DORH zahtjeve za obnovu u korist osuđenika podnosi samo ondje gdje postoje nove činjenice ili dokazi da bi po okrivljenika mogla biti donesena povoljnija odluka, ostaju brojne presude za osuđene za koje nema takvih uvjeta, dakle novih dokaza ili činjenica. Ukupno je za ratne zločine u odsutnosti osuđeno 464 osoba.

I dalje etnička pristranost

Ali to nije sve. DORH je od 2004. do 2009. godine podigao optužnice protiv još 426 osoba.

Bez presuda je ukupno oko 670 optuženih, a za oko 400 zločina za koje DORH ima saznanja provode se tek predistražne radnje.

Stojanović ukazuje na nastavak razlika u suđenjima, uslovno rečeno, Srbima i Hrvatima.

- Najbitnija razlika je da se pripadnike hrvatskih postrojbi procesuira samo ukoliko se radi o zločinima sa smrtnim ishodima. Izuzetak je započeti postupak koji se u Bjelovaru vodi protiv dva časnika HV-a zbog paleži kuća osoba srpske nacionalnosti u podpapučkim selima Pušinama i Slatinskom Drenovcu.

S druge strane, pripadnike srpskih postrojbi procesuira se i ukoliko se radi o blažim djelima.

- Osim toga, postupci protiv pripadnika hrvatskih postrojbi bolje su pripremljeni. Optužnice su kvalitetnije i očito je da se ne podižu olako, već na temelju dokaza koji govore o visokom stupnju vjerojatnosti da su upravo okrivljenici počinitelji. Kod optuživanja pripadnika srpskih postrojbi ranije to često nije bio slučaj, no i u tim suđenjima imamo sve manje prigovora na optužnice - kaže Stojanović.

Problem su i visine izrečenih kazni, pa tako Mirko Norac zbog planiranja, provođenja i ličnog udjela u likvidacijama civila dobiva 12 godina zatvora, isto kao i Rade Miljević iz Gline koji je iz ćelije izveo četvoricu zatvorenika i predao ih grupi vojnika koja ih je poslije ubila.

- U postupku protiv Miljevića, Vrhovni je sud dva puta zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukidao osuđujuće presude Županijskog suda u Sisku, ali tamo će biti i treća glavna rasprava. U meritum predmeta ne bih ulazio, no mišljenja sam da je ovo suđenje jedan od primjera zbog kojih bi se suđenja trebala odvijati isključivo na spomenuta četiri županijska suda - zaključuje Mladen Stojanović.

Domovinski rat kao olakotna okolnost

U posljednje dvije godine bilježi se velik postotak prvostupanjskih presuda s dosuđenim minimalnim kaznama. U 2008. bilo ih je 47 posto, a lani 51 posto, o čemu smo upozorili u izvještaju, ističe Mladen Stojanović.

- Nismo radili usporednu analizu izrečenih kazni, no mogu reći da sudovi u svim postupcima protiv pripadnika hrvatskih postrojbi kao olakotnu okolnost pri izricanju kazne ocjenjuju sudjelovanje u Domovinskom ratu, što utječe na to da je ona niža. Već nekoliko godina upozoravamo da takvo valoriziranje dovodi do nejednakosti okrivljenih. Iako je i u pravosudnim krugovima deklarativno prihvaćen stav da je zločin zločin i da sve počinitelje treba tretirati na isti način, praksa očito govori drukčije - kaže Stojanović.

SNV 30.04.2010

Share this post


Link to post

RSK ni pod razno nije mogla biti drzava sa 350 hiljada stanovnika na tri odvojene teritorije. Ona je odigrala trojanskog konja Hrvatima, obezbedila dubinu odbrane Republike Srpske i drzala Hrvate zaposlene da VRS ne brine o 350 km fronta u najosetljivijem delu teritorije. Na kraju je 99% naroda RSK platilo cenu a 1% olosa se obogatilo ratnim profiterstvom. Kada je trebalo da se zurka privodi kraju onda je narodu stigla naredba da se pakuje i ide pravac za Republiku Srpsku i Srbiju, a zatim i na Kosovo da opet budu neciji pijuni.

Share this post


Link to post

@ NLO 

Sve si tačno napisao, a ja bih dodao da je Krajinu napustila i VR Srpske, po dogovoru Tuđman-Karadžić, kojim je dogovorena zamjena bosanske krajine (Drvar, Grahovo...) za Posavinu, te nemješanje Vojske R. Srpske u Blijesak i Oluju.

Naši su se ponašali neodgovorno, a posljedica svega je egzodus. Ako ideš za ovnom-predvodnikom i sam si ovca, pa kada ovaj skoči u provaliju-sve ovce skaču za njim.

Jednom je Mladić rekao Karadžiću: Predsjedniče, djecu i  državu moramo napraviti sami. Ima narodnih mudrosti i iskustava ali niko ne čita i ne pamti, pa stalno ponavlja.

Share this post


Link to post

"Књигоцид - уништавање књига у Хрватској 90-их"

knjigocid_korica-7a29e023.jpg

Уништавање књига током 90-их протекло је у потпуној шутњи, уз одобравање политике и бројних интелектуалаца, а највећа иронија сваког књигоцида и јест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи, речено је на промоцији књиге "Књигоцид - уништавање књига у Хрватској тијеком 90-их", аутора Анте Лешаје, пензионисаног универзитетског професора економије. Он је 20-ак година истраживао уништавање књига писаних на ћирилици и дјела српских аутора по Хрватској, али и оних која су се бавила антифашизмом и радничким самоуправљањем.

- Анте Лешаја је истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге које су се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликовале од стања духа 90-их година у Хрватској, рекао је предсједник СНВ Милорад Пуповац, истичући да је Лешаја своје прве текстове на ту тему објавио у сплитском "Ферал Трибунеу", али и у часопису Српског културног друштва "Просвјета".

- Прихватио се поштеног посла и поштено га одрадио, дајући свој допринос историји и сјећању на вријеме кад су они који су отписивали књиге, отписивали и људе, рекао је Пуповац. 

Другачије се није ни могло у државној установи 

Лешајин рад указује и да су појединци ионако велик број уклоњених и уништених књига у медијима преувеличавали, па тако у књижници у Карловцу није било уништено 60.000 него 600 књига, нити је 70.000 књига било уништено у књижници у Вуковару. 

Књижевни критичар Велимир Висковић који је 90-их био руководилац у Лексикографском заводу „Мирослав Крлежа“ одакле је почетком 90-их у резалиште послато 40.000 примјерака Југословенске енциклопедије, рекао је да су у Заводу покушали спасити неке од тих енциклопедија, покушавајући их продавати по далеко нижој цијени, али су због протеста људи и мале продаје одустали. 

 

- Тако је пропало и мојих 15 година рада колико сам био укључен у рад на заједничком пројекту енциклопедије, рекао је Висковић, истичући да се другачије и није могло у државној установи. Наводио је примјере да су неки библиотекари с нелагодом отписивали и уклањали књиге и додао да му је драго да су неки од оних чији су ставови 90-их бли врло ригидни, сада заступају став помирења. 

Награда за злочин, казна за савјест

Подаци до којих је дошао Лешаја у својој књизи на око 600 страна су, благо речено, застрашујући. Током 90-их из хрватских је књижница, према грубој процјени, одстрањено скоро 2,8 милиона књига или 13,8 посто укупне грађе. Књига документира и уништавање око 3.000 споменика антифашистичке борбе. 

Због тих уништавања нитко није одговарао, али су Милан Кангрга и Ферал Трибуне који су критички проговорили о случају уклањања књига на Корчули кажњени за клевету јер је суд оцијенио да се радило о клевети зато што није наглашена формална разлика између спаљивања и бацања књига у контејнер. Директорица библиотеке која је самовољно "отписала" књиге на крају је добила и одштету. 

Лешаја сматра да је још увијек могуће да одговорни буду санкционирани јер то подлијеже конвенцијама које је и Хрватска потписала. Само кад би било политичке воље ...

На тему еволуције ставова осврнуо се онда и Пуповац, споменувши примјер неименованог државног руководиоца из 90-их који је изјављивао да ће државним парама помоћи уклањање књига, "а сада улаже у малине у Србији". 

Спаљивање књига под полицијским надзором 

Некадашњи уредник "Ферала", новинар и писац Виктор Иванчић подсјетио је како су хрватски националисти на главном сплитском тргу сатима спаљивали на стотине примјерака "Ферала" које су покупили с киоска, док је полиција цијело вријеме стајала, не ометајући хулигане. 

- Ферал је спаљиван у почетку излажења, а током 15 година никад нисмо имали оглашаваче, иако смо имали тираж који је у моменту престанка излажења листа био већи од свих осталих политичких недељника, рекао је Иванчић. 

Сам Лешаја говорио је о свом раду и помоћи коју су му пружили поједини интелектуалци као што је био најзначајнији филозоф Милан Кангрга или Предраг Матвејевић бивајући, као и он сам, суђени због наводне клевете на новчане казне.

Књигоцид у библиотеци на Корчули гдје је уклоњено и отписано 400 наслова, од тога 19 наслова Бранка Ћопића, био ми је подстрек за даљња истраживања, па је и највише истражен и документиован, иако није ни био најопсежнији ни најгори, рекао је Лешаја указујући да је Хрватска јединствена јер нико није кажњен због уништавања књига, али су кажњени они који су о томе говорили. 

Нема ничег чудног у шутњи 

- Био сам међу волонтерима који су судјеловали у подизању књижнице у Корчули. Тако сам и ушао у ту тему и почео прикупљати најразличитије податке о свим случајевима које сам могао наићи. Корчулански случај пријавио сам и Државном одвјетништву, но одбили су се бавити њиме јер је, како су истакнули, доказива штета била занемарива, рекао је Лешаја. 

Он сматра и да нема ничег чудног у шутњи којом је овај културоцид праћен у хрватској јавности. - Бројни су се интелектуалци упрегли у националистичке дискурсе, а многи су се бојали и држали по страни. Слична прича догађала се на цијелом простору бивше Југославије и свугдје је било тек неколико храбрих људи који се нису бојали говорити да је то погрешно, рекао је Лешаја и навео све који су на неки начин учествовали у скидању вела тајне с књигоцида. 

За подсјећање је прочитан став уредника издања Милана Шарца: - Највећа иронија сваког књигоцида и јест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи. Књиге узвраћају ударац. 

knjigocid_promocija-69cd8232.jpg

Промоцији књиге коју су издали СНВ и књижевна кућа „Профил“ присуствовао је велик број јавних личности Хрватске, од бившег предсједника земље Стјепана Месића до научника, професора и умјетника, као и представника српске заједнице, а био је ту и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић. 

Аутор и фото: Ненад Јовановић 

Извор: СНВ

Share this post


Link to post

 

 

СВЕТОЗАР ЛИВАДА: ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ - ОЗАКОЊЕНИ ЗЛОЧИН СТОЉЕЋА

 

livada-2-03d7874a.jpg

 

Девет година након објављивања своје књиге Етничко чишћење – злочин стољећа, СКД «Просвјета», Загреб, 1997. године, Светозар Ливада, социолог по струци, подухватио се задатка да већ објављени материјал о злочинима на тлу Хрватске допуни, прошири и комплетира још обимнијим документима о тим злочинима, те је након дуготрајног истраживања написао књигу под насловом Етничко чишћење - озакоњени злочин стољећа.

 

Прочитајте књигу

15.5.2012  Jadovno.com

 

Share this post


Link to post

Jelinčič: NATO su nacisti a Hrvati su bili zločinci i ništa nisu platili za to

Zmaga Jelinčiča, lidera Slovenske narodne stranke, pamtimo po oštrom protivljenju bombardovanju Srbije, kada je ovaj političar koga smatraju tvrdim nacionalistom u znak solidarnosti sa Srbima doputovao u Beograd.

I ovih dana boravi u Beogradu gde uskoro treba da izađe njegova knjiga o nastanku Jugoslavije u kojoj daje argumente za tezu da su tu državnu tvorevinu stvarale one članice koje su imale državnost među kojima nije Hrvatska. Knjiga kojoj se još ne zna naziv je zapravo magistarski rad Jeliniča koji je odbranio u Beogradu.

Koje su osnovne teze vaše knjige?

Hrvatska je bila ratni plen Srbije i Crne Gore koje su kao delovi sila Antante pobedile u Prvom svetskom ratu. Hrvati su se tada ponašali kao da imaju sopstevnu državnost, ali ih je regent Aleksandar na prijemu povodom proglašenja stavio tamo gde im je mesto.

Naime, potpredsednik Ante Pavelić, koji se zvao kao i predsednik NDH,  rekao je da se država Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom i  kraljevinom Crnom Gorom. Regent Aleksandar ga je odmah ispravio i rekao: ne, to nije istina. Ujedinjuju se zemlje države Slovenaca, Hrvata i Srba i Kraljevine Srbija i Crna Gora.

Jer, regent je tačno znao da su samo slovenačke zemlje imale sopstevenu državnost na osnovu carskog manifesta iz 1804. godine i kasnije na osnovu manifesta cara Karla od 16. oktobra 1918. godine. Iza svega, što je činjeno u korist Hrvatske, stajali su Vatikan i Nemci.

Vatikan se uvek plašio prodora pravoslavaca prema Evropi i stalno je pokušavao da gurne pravoslavce što niže. Oni su znali da ako Slovenija bude samostalna, onda će Hrvati izgubiti svoj identitet i preći će na pravoslavlje, jer se zna da Hrvati jesu Srbi koji su izdali svoju veru.

Toga su se plašili u Vatikanu i trebao im je jači bedem  prema Srbiji. Sada kada Jugoslavije više nema, sve treba da se vrati na trenutak pre nastanka zajedničke  jugoslovenske države.

Malo posle kraja Prvog svetskog rata Karlo je napravio manifest  koji je dozvolio zemljama austrijskog dela austrougarske monarhije da same osnuju svoje države i upravo tako su Nemci stvorili Dojčosterajh. To je danas republika Austrija, temelji ove države su ovom manifestu.

Mi Slovenci nismo to uradili, pritisak Vatikana je bio prejak i tu smo pogrešili. Danas kada se treba vratiti u ono vreme, Slovenija mora da ima mogućnost da se formira u drugom obliku uz kompletnu Istru i tri kvarnerska otoka Krk, Cres i Lošinj, a na severu u Pomurju oblik teritorije vreti u vreme kada je i Čakovec bio slovenački.

Taj deo su nam oduzeli kasnije, kada su osnovali banovine 1929. godine. Za Hrvate se zna da im je bio potreban dogovor sa Srbijom  koja je bila pobednik Prvog Svetskog rata.

Dalmacija je imala sopstvenu državnost jer nije bila deo Mađarske, slično je bila i BiH koja je bila forma za sebe, imala je upravu i u Budimpešti i Beču. Hrvatska kao država nikad nije postojala, Ono što su oni zvali Kraljevina  Hrvatska, Kraljevina Slavonija i Kraljevina Dalmacija, to su gluposti.

Dalmacija nije bila jer nije bila unutar Mađarskog odnosno Ugarskog dela monarhje, a što se tiče Kraljevine Slavonije i Kraljevine Hrvatske, to su samo epitafi koji nemaju težinu.

Hrvati često falsifikuju svoju istoriju isto tako kao što su falsifikovalli takozvanu listu pakta konventa iz 1102. godine. To se danas na Zapadu zna i svi zapadni istoričari znaju da je to falsifitakat iz 15. veka, ali hrvatski istoričari ne žele da se to zna.

To je problematika kojom se ova knjiga bavi. Njeni zaključci su da i srpska i slovenska politika treba da uzmu u obzir međunarodne pravne fakte prema kojima može da se postigne novi dogovor gde bi se Srbija slobodno mogla da se vrati u svoj okvir Baranju.

Dolazimo i do pitanja Rijeke koja je bila Mađarska koju su Mađari izgubili, takođe tu je i pitanje Zadra koji je bio italijanski jer su Italijani otkupili zemlju. To će Italijani tražiti.

zmago-jelincic02.jpg

Hrvati su bili zločinci, ništa nisu platili za to

Pojasnite nam malo problem Istre. Koji je osnov da smatrate tu teritoriju slovenačkom?

- Hrvata u Istri je bilo jako malo. Posle Drugog svetskog rata Hrvati su izdali „Kadastre nacionali de Istri“, katalog svih porodica u Istri i sva prezimena koja se završavaju na „ić“ oni su ih hrvatizovali, odnosno to nisu više bili Slovenci, nego su svi pisani kao Hrvati.

Kada se popis iz 1910. godine uporedi sa popisom iz 1945. godine, možemo videti da u nekim selima pre 1910. nije živeo nijedan Hrvat, a da je bilo oko 300 Slovenca, a posle 1945. po papirima bilo je 600 Hrvata i pet Slovenaca.

Hrvati su bili zločinci u Drugom svetskom ratu, ništa nisu platili za to.

Tito i saveznici su sklopili dogovor po kojim bi Jugoslavija ostala u komadu. I  zbog toga u Hrvatskoj nije došlo do denacifikacije kao u zapadnoj i istočnoj Nemačkoj. A Hrvatska je ostala ustaška.

Tome su doprineli komunusti, jer se veđina ustaša presvukla posle rata u komuniste. Hrvatska je pokušavala da oduzima teritorije čak i posle 1945. godine. Kada se 1939. stvarala banovina Hrvatska, knez namesnik Pavle dao je Hrvatima veleiki deo srpske teritorije.

I tada se počelo sa prodajom srpske, i sa druge strane slovenačke zemlje. I vi i mi smo mnogo izgubili i ova knjiga daje mogućnost da pametna politika napravi ono što davno nismo napravili.

Sada je ta mogućnost, jer Jugoslavija se raspala i sve treba da počne iz onih temelja koji su tada bili postavljeni, i to tako a da se vidi koje su zemlje imale državnost, a to su sa jedne strane Srbija i Crna Gora, a sa druge, Slovenačke zemlje, pa i Dalmacija, a BiH do nekog stepena.

 

Share this post


Link to post

ПУСТОШ У ОКО 200 СРПСКИХ СЕЛА


(Првог маја 1995. године није нас било 15.000, како званично тврде. )


 


rusenje%203.jpgЗападна Славонија или Славонска Рашка, протеже се између река Саве, на јужној и Драве, на северној граници. Западна граница, према Републици Хрватској, одређена је током реке Илове, која је некад била граница Војне крајине. Источна граница, одређена је према делу Доње Славоније, рубним деловима општина Доњи Михољац и Ораховица (укључујући и шест села ораховачке општине), Славонске Пожеге и Новом Градишком.


На основу превласти етничког елемента, катастарских књига, индивидуалних поседа у власништву Срба, односно Српске православне цркве, затим материјалне и духовне културе, политичког опредељења народа, од  1918. године до сада,  и на основу компактности територије, у саставу Западне Славоније, како пише Стево Ратковић, налазе се општине: Окучани (новоформирана комуна од српског, етничког и историјског простора Новске и Нове Градишке), Пакрац, Дарувар, Грубишино поље и Подравска Слатина, као и српски делови општина: Вировитица, Ораховица и Славонска Пожега. Међутим, највећи део тих, српских земаља налази се у окупационој зони Републике Хрватске. Сада су слободне општине Окучани и мањи део пакрачке комуне.


Западна Славонија заузима површину  од  5.062 квадратна километра, од  чега је слободан део заступљен са, само 508 квадратних километара. У тој области Републике Српске Крајине  живело је, до почетка јесени 1991. године  83.742 припадника српске заједнице и 59.,067 припадника других националности,  највише  Југославена  (углавном српске националности).


Као што је познато, највећи део становништва те области, која се налази под хрватском контролом,прогнан је и избегао у друге, српске земље. Према доступним сазнањима, у неослобођеном делу у девет општина, опљачкано је, оштећено и уништено више хиљада српских кућа и то након престанка ратних сукоба у Хрватској (1991-1992). На тај начин, дакле,  етничким чишћењем, нестало је или претворено у пустош око 200 српских села. На слободном простору Западне Славоније сада живи око 29.000 становника.


Будући да је Западна Славонија углавном брдско-планинско подручје, са мало равница, реч је о релативно плодној земљи. Иако преовладава иловача, земља је погодна за узгајање: кукуруза, пшенице, зоби, јечма и кромпира.


На источној страни области, налази се и брдско подручје (планине Псуњ и Папук), где су изузетно богате шуме (чувени славонски храст), бјелогорица и налазишта висококвалитетног, грађевинског материјала. Мноштво горских река и потока, као што су: Пакра, Јовановац, Слобоштина, Рогољица, Станчевац, Рајчевац и Рашке воде природне су карактеристике те области. Обронци: Псуња, Папука и Билогоре,  са великом површинама пашњака, пружају изузетне услове за развој сточарства, а у западнославонском средњегорју и за развој ловства.


*Извор: лист „Војска Крајине“, Београд

Share this post


Link to post

Саопштења Владе Републике Српске Крајине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА 

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ 

11 080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија 

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com 

САОПШТЕЊЕ

Бр. 1610/13 – 30. април 2013.

 

ИСТА СУДБИНА СРБА У КРАЈИНИ И НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

 

Влада Републике Српске Крајине – обавезна пред Богом, Србима и Повијести – изражава чуђење на изјаве савремених државника у Републици Србији. Једна од њих је и та да је споразум између Београда и Приштине најмудрији корак Владе Републике Србије, пошто је њиме избегнуто да Срби на Косову и Метохији доживе исто што и Срби у Републици Српској Крајини. Овакво тврђење се не би могло очекивати ни од једног државника, јер је судбина Срба на Косову и Метохији, овим споразумом, одређена да буде истоветна судбини Срба у Републици Српској Крајини, будући да су и крајишки Срби „спасени“ у Источној Славонији, Западном Срему и Барањи Ердутским споразумом 1995, на исти начин као Срби на северу Косова Бриселским.

Тај Ердутски споразум је (1995) гарантовао Србима Крајине оно што гарантује Бриселски споразум Србима на Косову и Метохији, али га Хрватска не поштује. Десетине хиљада Срба је напустило своје куће, послове и имања и, избегавајући хрватски терор, населило се у Србији, европским и прекоморским земљама. Ових дана Хрватска је усто масовно устала да тражи да се српска ћирилица не користи у Западном Срему, Источној Славонији и Барањи.

Влада РС Крајине обавештава јавност и о осталим подударностима из судбине Срба на Косову и Метохији и у Републици Српској Крајини:

1. Попис становништва пре 1990. је у Хрватској фалсификован, те је уместо више од милион тамошњих Срба званично саопштено да их је само 581.000, као што је и попис на Косову и Метохији фалсификован, па је објављено да Шиптара има 1.700.000, иако их је било свега нешто више од 800.000, од којих 300.000 није имало држављанство Србије;

2. Окупирана је Република Српска Крајина 1995, као и Косово и Метохија 1999;

3. Хрвати су убијеним Србима вадили унутрашње органе од 1991. до 1995 (потом лешеве комадали – да се то не уочи), а Шиптари су вадили унутрашње органе Србима 1998. и 1999;

4. Хрвати су убијали Србе – и цивиле и војнике – од 1990. до 1995, те и после окупације РС Крајине, што су српским цивилима и војницима чинили и Шиптари 1998, 1999, и током окупације која траје и данас;

5. Хрвати су прогнали око 80 одсто Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, што су учинили и Шиптари, с Косова и Метохије прогнавши Србе и Роме у истом постотку;

6. Хрвати су присвојили сву покретну и непокретну имовину прогнаних Срба Крајишника – мада је приватна својина, по европским стандардима наводно неповредива – што су прогнаним Србима учинили и Шиптари на Косову и Метохији;

7.  Хрвати су ускратили Србима право на српско писмо ћирилицу, претходно попаливши све књиге на том писму – укључујући енциклопедије и научне књиге – и настављају да враћају поштанске пошиљке на ћирилици, а њихове власти не прихватају документа писана ћирилицом, док су Шиптари такође искључили српско писмо и српски језик из службене употребе на Косову и Метохији;

8. Хрвати су у Републици Српској Крајини порушили, запалили и на разне начине оскрнавили српске православне цркве и манастире, што су учинили и Шиптари са 130 цркава и манастира на Косову и Метохији – који су међу најстаријим хришћанским храмовима у Европи;

9. Хрвати присвају српску културну баштину у Републици Српској Крајини, српског научника Николу Теслу проглашавају на пример Хрватом, што чине и Шиптари на Косову и Метохији, српску културну баштину проглашавајући  шиптарском, а разне средњевековне великаше мешовитог српско-шиптарског порекла, попут Ђорђа Кастриотића-Скендербега, искључиво Шиптарима;

10.  Хрвати у Републици Српској Крајини експлоатишу руде и друга природна богатства на српској историјској и етничкој земљи, што чине Шиптари на Косову и Метохији – извозећи у западне земље зеолит и друге минерале и руде, преко лука Солуна и Бара, и возовима до Немачке;

11.  Све то – заједно и појединачно, и у Републици Српској Крајини и на Косову и Метохији – јесу злочини геноцида, чији су планери и спроводиоци чланице ЕУ и НАТО, те би државници Србије у Бриселу с тим државама морали разговарати само по једној тачци дневног реда:

1) Окончање окупације Републике Српске Крајине и Косова и Метохије, уз договор о плаћању Србима ратне штете, и уклањању последица обе окупације.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА 

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж. Рајко Лежајић, 

Председник Скупштине

Српски лист

Share this post


Link to post

Genocida nad Srbima nema u čitankama

Novinar 16.06.2011 15:49
206833_a.jpg

profesor dr Smilja Avramov

U svojoj novoj knjizi posvećenoj stradanju Srba u XX veku i njegovom prikrivanju, profesor dr Smilja Avramov koristila je isključivo strana dokumenta i otkrila dramatične ali i decenijama zataškavane razmere zločina nad srpskim narodom.

Nedavno objavljena dvotomna knjiga “Genocid u Jugoslaviji od 1941-1945. i 1991. godine”, profesora dr Smilje Avramov, dodatno će “uznemiriti” pristalice teorije o štetnosti pominjanja zločina, naročito genocida nad Srbima.

Knjiga se oslanja isključivo na pisana dokumenta iz arhiva i instituta stranih država, i bavi se ne samo genocidom nad Srbima, već i problemom njegovog prikrivanja.

Otkriva imena zemalja čije su obaveštajne službe igrale dvostruke igre, onih koje su zamenom teza optuživale druge države za sve što su one činile.

U tom kontekstu, Avramova vidi i novu podmetačinu koja Srbe označava genocidnim narodom, rasistima, antisemistima, ali i razobličava poreklo srpskog prikrivanja genocida nad sobom.

- Pošto sam Srpkinja koja brani svoj narod, a da bi izbegla subjektivizme, za pisanje ove dvotomne knjige koristila sam isključivo strana dokumenta. Boravila sam u Vojnom arhivu u Rimu, Vojnom arhivu u Frajburgu, Državnom arhivu u Bonu, Državnom arhivu u Londonu, Državnom arhivu u Vašingtonu i Državnom arhivu u Cirihu.

Tamo sam pronašla originalne izveštaje nemačkih i italijanskih komandanata koji su zločine Hrvata nad Srbima opisivali kao najmonstruoznije zločine ikada viđene u istoriji čovečanstva - objašnjava Avramova.

I Hitler pobesneo

Preciznost sa kojom su nemački vojnici i oficiri izveštavali o neviđenim zločinima Hrvata nad Srbima me je zgranula (astonish, amaze) . Izveštaji komandanata fon Hostevala i Kešea izazvali su bes i kod Hitlera. Zbog toga je hitno pozvao Pavelića na poseban razgovor. Imala sam u rukama taj zapis. Hitler nije birao reči, optužio je Pavelića da je zbog zločina nad Srbima krivac za njihovu pobunu, na taj način je ugrozio nemačke osvajačke planova na istoku.

Otkrivajući javnosti do danas nepoznate dokumente o nekim događajima, profesorka Avramov preko njih objašnjava pozadinu organizovanog prikrivanja genocida nad srpskim narodom, ali i njegovo zataškavanja u samoj Srbiji.

U spašavanju Ante Pavelića u maju 1945. godine učestvovale su engleske obaveštajne službe. Britanski visoki diplomata prvi se sreo sa Pavelićem u Frankfurtu. Britanci su ga prebacili u Vatikan, a Amerikanci u Latinsku Ameriku. Britanci su spasavali ovog zločinca i iz razloga što je Pavelić bio obaveštajac britanske M6 od 1926. godine. To je bio i posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju.

M6 je još 1941. godine podmetnula Srbima onu zlokobnu krilaticu - bolje grob nego rob, a već 1945. godine širila tezu o naduvanim jasenovačkim zločinima kao velikosrpskoj izmišljotini.

- Uspeli su u tome, pa je preko srpskih komunista u Srbiji bila ozakonjena zabrana pričanja u školama o genocidu nad Srbima. To se može videti i na mom primeru. Godine 1947. bila sam zaposlena u Javnom tužilaštvu Beograda i zatražila sam od šefa da me pusti tri dana kako bi u Zagrebu rešila pitanje nasledstva kao jedina preživela posle ustaškog pokolja.

Odbrusio mi je: dosta o Jasenovcu, da tvog oca nisu zaklale ustaše mi bismo ga ubili jer je bio buržuj. Ipak, otišla sam u Zagreb, a po povratku čekao me je otkaz. I danas se u Srbiji na sličan način postupa.

Preko pronađenih dokumenata u stranim arhivima, Avramova objašnjava pozadinu priče da su upravo Srbi genocidni narod, rasisti i antisemiti.

- Od dolaska Sefarda na prostore Srbije u 16. veku, Srbi su bili najiskreniji prijatelji Jevrejima. Prvi Jevrej u istoriji svetskog parlamentarizma postao je krajem 19. veka član srpskog parlamenta. Jevreji su jedino u srpskoj vojsci stizali do čina generala.

Kralj Aleksandar je još 1917. godine podržao ideju stvaranja jevrejske države i među prvim vladarima potpisao te godine “Balfurovu deklaraciju”. Kralj Petar II 1941. godine na putu za Englesku, u Jerusalimu je ostavio poveću svotu novca i zlata za spasavanje Jevreja u Srbiji. Brojni su primeri gde su srpske porodice spasavale jevrejske porodice od 1941. do 1945. godine.

Genocidi u 20. veku

Pošto sam obišla sve velike strane institute, arhive, vojne i državne, nigde nisam pronašla odeljak (section, compartment, partition) - genocid nad Srbima. A genocid su vršili Bugari 1914. do 1918. na jugoistoku Srbije, Austrijanci i Nemci u Mačvi. Takođe, od 1941. Nemci u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Mađari u Sremu i Bačkoj, Hrvati u Hrvatskoj, BiH i Sremu. Nestalo je preko milion Srba u Prvom svetskom ratu i više od milion u Drugom svetskom ratu. Što je još gore, o tim genocidima srpska deca ne uče u školama. Da je ta “kuhinja” veoma jaka i prodorna osetili su na svojoj grbači i Nemci, otkriva Avramova.

- Koristeći Hitlerove zločine, tvorci podmetačina optužili su Nemce za stvaranje teorije o rasizmu, što nije tačno. Teorija o rasizmu stvorena je u Engleskoj, a potom i u Francuskoj. A to je urađeno da bi se prikrilo indirektno učešće Engleske i SAD u zločinima nad Jevrejima.

Hitler je dozvolio da 800 Jevreja otplovi u Ameriku, međutim ona ih je vratila nazad i svi su pobijeni u Aušvicu. Takođe, Hitler je predložio Englezima i Amerikancima da iseli sve Jevreje u njihove kolonije, ali predlog je odbijen.

Pošto te “kuhinje” i danas rade, što tvrdi i engleski istoričar Polin Vud, najbolje se tih napada i zamene teza možemo odbraniti formiranjem Muzeja genocida nad Srbima - poručuje Smilja Avramov.

 

Share this post


Link to post

Od 1996 pa do danas polozaj Srba u Hrvatskoj nikad nije bio tako los.

 

BITI SRBIN U HRVATSKOJ 2016. Autobus na putu od Črnomerca do Marinove škole stane na četiri stanice, a one izgledaju kao postaje križnog puta

  • plo_a_vukovar__iri_597996S1.jpg

     

    Vlado Kos / CROPIX

     

Nedavno izvješće o nasilju prema Srbima svjedoči o dramatičnom pogoršanju međunac. odnosa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Taj autobus vozi prema Svetom Duhu, gdje Marin pohađa gimnaziju.

Osim njega, i njegovih školskih prijatelja, u autobusu su i njegovi vršnjaci iz susjedne srednje škole. Sličnih su godina, sličnih interesa, ali je razlika u tomu što suMarin i njegovi prijatelji Srbi.

 

Autobus na putu od Črnomerca do njegove škole stane na četiri stanice, a te četiri postaje izgledaju kao postaje križnog puta.

- Šta je, Srbendare? Dobili ste najmoderniju školu, a žalite se da nemate nikakvih prava. Četnički sinovi. Smrdite - rečenice su koje Marin i njegova ekipa slušaju na tom sedmominutnom putovanju.

Uglavnom šute, iako bi im najradije odgovorili. Neugodne scene oni najsigurniji drže za sebe, no ima i onih, poput Marina, koji svakodnevne traume verbalnog nasilja dijele sa svojim profesorima.

- I sama se vozim tim autobusom, i takvih i sličnih, mnogo brutalnijih uvreda naslušala sam se i ja. Djeca mi se povjeravaju i to je teško slušati. Najlakše je tu djecu okriviti ili slegnuti ramenima i reći kako se tu ništa ne može. No te scene samo su odraz društva i aktualne situacije u kojoj živimo - kaže mi Mira Bičanić, profesorica hrvatskoj jezika koja već 11 godinu radi u Srpskoj pravoslavnoj Općoj gimnaziju “Kantakuzina Katarina Branković” u Zagrebu.

Bačeni kamen

Marin je u sedmominutnoj vožnji do škole bio i u 6. studenoga prošle godine, kada su njega i njegove prijatelje napali vršnjaci iz susjedne škole. Nakon izlaska iz autobusa, “susjedi” su posegnuli za kamenjem i počeli gađati svoje vršnjake. Marin i njegovi prijatelji pobjegli su u dvorište svoje gimnazije, a jedan bačeni kamen završio je na prozoru Duhovnog centra u kojem stanuje mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, a koji se nalazi uz srpsku gimnaziju. Zbog toga je za ovaj slučaj saznala javnost. Nitko od učenika nije bio ozlijeđen, ali je trauma od neprestanog verbalnog maltretiranja ostala.

Zato Marin, a i mnogi njegovi prijatelji, više u školu ne odlazi u 7.40 s terminala na Črnomercu, nego mnogo ranije. Iz škole ne odlaze odmah nakon što zvono označi kraj nastave, već pričekaju 30-ak minuta. Na taj način, uvjereni su, izbjeći će u autobusu svoje vršnjake - “susjede”.

Za potrebe ove priče učenika srpske gimnazije nazvali smo Marin. On se zove drugačije, a njegova iskustva i iskustva njegovih prijatelja, ispričala nam je profesorica Barić, kojoj se oni redovito povjeravaju.

Primjer verbalnog nasilja na učenike ove škole, samo jedan u nizu brojnih primjera koje je Srpsko narodno vijeće u utorak predstavilo u biltenu Govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2015. godini, i gdje su pobrojani slučajevi etnički motiviranog nasilja, prijetnji i govora mržnje usmjerenih protiv Srba u Hrvatskoj.

Brojke koje je predstavio bilten su sljedeće.

Prema podacima MUP-a, broj kaznenih djela motiviranih etničkom mržnjom je u porastu u odnosu na 2014. godinu. U toj godini bilo je osam takvih djela, a tri slučaja odnosila su se na Srbe. Lani je bilo 16 takvih djela, a 14 ih se odnosilo na građane srpske nacionalnosti.

Prema podacima Ureda pučke pravobraniteljice, u 2014. primljeno je 57 pritužbi na diskriminaciju po osnovi nacionalnog porijekla, a u 2015. primio je 72 pritužbe. Prema podacima SNV-a i SDSS-a, evidentirano je 189 slučajeva etnički motiviranog nasilja, govora mržnje i prijetnji protiv Srba u 2015. godini. U 2014. bilo je 82 takva slučaja.

Porast nasilja

Prilikom predstavljanja tog izvješća Milorad Pupovac, predsjednik SNV-a, rekao je kako je razlog porasta nasilja prema Srbima sve očitiji nacionalizam, koji se razbuktava od ulaska Hrvatske u Europsku uniju, suprotno europskom opredjeljenju ove države. Za to je prozvao HDZ i njegovo napuštanje demokršćanske orijentacije te savez s onima koji zastupaju proustaške stavove.

Milijan Brkić, glavni tajnik HDZ -a, uzvratio mu je kako “hrvatsku javnost i građane ne treba kontaminirati paranojom straha jer nitko u Hrvatskoj nije ugrožen, pa niti Pupovac” te zaključio:

- Ako je, neka ode tamo gdje neće biti ugrožen - dodao je Brkić.

Takva njegova izjava, uvjeren je Saša Milošević, urednik tog biltena, samo pokazuje kako je pogoršanje položaja Srba u Hrvatskoj u posljednje tri godine nedvojbeno vezano s konsolidacijom HDZ-a, njegovim “povratkom temeljnim vrijednostima”.

- Svake je godine sve više grafita i pokliča “Ubi Srbina”, sve je više bezobzirnih poruka političara “Ako ste ovdje ugroženi - otiđite tamo gdje niste”, a svake godine je sve manje Srba u institucijama, sve manje ispunjavanja obaveza države prema izbjeglicama, prema žrtvama ratnih zločina. Taj je trend jasan i opipljiv, postojan, potkrepljuju ga brojke i događaji, društvena atmosfera, tako da danas ne možemo održati doslovno niti jednu manifestaciju, priredbu ili tribinu, bilo gdje u zemlji i u bilo kojem povodu, koja ima predznak “srpski” ili “antifašistički” bez prijetnji, protesta i snažnog, često nasilnog, suprotstavljanja - kaže Milošević.

Autorica Izvješća Tamara Opačić zbog sadržaja biltena već je dobila anonimnu ponudu “da joj kupe jednosmjernu kartu za Beograd”.

Pogoršanje položaja Srba u Hrvatskoj, prema našim sugovornicima, počelo je prije tri i pol godine, nakon što je Tomislav Karamarko postao predsjednikom HDZ-a.

Njegova izjava u Karlovcu, dok je još bio kandidat za predsjednika, kako je za njega “koalicija sa SDSS-om bila ponižavajuća”, uvjereni su, bila je samo najava onog što se događa danas.

Relativna stabilnost

Neki naši sugovornici gotovo sa žaljenjem govore o vremenima kada je HDZ vodioIvo Sanader, kada je suradnja te stranke sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj bila “barem korektna”.

Suradnju sa srpskom zajednicom započeo je još 1996. godine predsjednik Franjo Tuđman, nastavilo se u vrijeme premijera Ivice Račana, a tim putem krenuo je Sanader kada je u siječnju 2004. godine poznatim “Hristos se rodi” na božićnom domjenku SNV-a čestitao pravoslavni Božić.

To je bilo vrijeme kada se Hrvatska približavala pregovorima oko ulaska u EU i odnos s najvećom manjinskom zajednicom u državi morao je biti vidljiv europskim promatračima. U to vrijeme srpska zajednica živjela je u relativno stabilnoj i relativno nekonfliktnoj situaciji. Isto je, očekivano, nastavljeno i u Milanovićevumandatu.

Cijelo to vrijeme srpska zajednica imala je svog predstavnika u Vladi, ili su neki članovi Vlade bili srpske nacionalnosti, kao u vrijeme bivše Vlade. Je li ih bilo četvero ili petero, manje je važno.

Tim Tihomira Oreškovića satkan iz redova Domoljubne koalicije, predvođene HDZ-om i Mostom, tih “problema” nema.

- Ovo je prvi HDZ od osamostaljenja koji u sastavu nema niti jednog člana iz redova srpske zajednice. HDZ, koja je ključna stranka političkog života u Hrvatskoj, prvi put u posljednjih 20 godina nema suradnju s nama i prvi put ne dijelimo odgovornost za međuetničke odnose i političku toleranciju - govori mi Milorad Pupovac, predsjednik SNV-a, čiji je poštanski sandučić nepoznati autor preimenovao u “u četničko narodno vijeće”. Pupovac uredno puni datoteku s uvredama koje svakodnevno primaju njegovi suradnici.

- Kakva je razlika između govana i stajskog gnojiva? Gnojivo pomaže u rastu, a govna smrde dok ih duboko ne zakopaš - jedna je od dobivenih prijetnji u toj datoteci.

Zbog svih prijetnji koje je dobivao, pisao je predsjednici Kolindi Grabar-Kitarović.

Pisao je i zbog prosvjeda podrške Z1 televiziji čiji je urednik i voditelj Marko Jurič“upozorio” majke s djecom da ne šetaju Cvjetnim trgom i pored pravoslavne crkve, jer bi netko mogao istrčati s nožem i “obaviti svoj četnički pir”. Njegova meta bio je mitropolit Porfirije i snimka iz Chicaga na kojoj je navodno uhvaćen da pjeva četničke pjesme. Tu snimku prvi su objavili neki srpski nacionalistički mediji, nakon što je lani u travnju osudio paljenje hrvatske zastave u Beogradu i govor mržnje haaškog optuženika Vojislava Šešelja.

Vijeće za elektroničke medije je na tri dana zabranilo televiziji emitiranje, a nakon prosvjeda su predsjednici Vijeća Mirjani Rakić, Jurić i Velimir Bujanac poklonili četničku kapu. Na istom prosvjedu bio je i potpredsjednik Sabora Ivan Tepeš iz HSP AS-a.

Predsjednica Grabar-Kitarović je Pupovcu odgovorila kako je “suglasna s Vama u tvrdnji da je u hrvatskom društvu porasla nesnošljivost”, kako su prijetnje nedopustive, ali kako “očite provokacije i vrijeđanje nacionalnih osjećaja hrvatskoga naroda i goleme većine hrvatskih državljana koji vole svoju zemlju ne mogu nazivati ‘performansima’, ‘novinarskim’ ili ‘umjetničkim slobodama’ ili ‘satirom’”.

Crvena krpa

Nije istaknula, ali je bilo jasno da predsjednica misli na Novosti, srpsko glasilo SNV-a koje se financira iz proračuna, i koje su crvena kapa za sve nacionaliste.

Provokativna naslovnica sa srušenim hrvatskim MIG-ovima, uz natpis Oba su pala, pa parafraziranje hrvatske himne i na kraju Točka na U s ministrom Zlatkom Hasanbegovićem s HOS-ovom kapom na glavi, priskrbila je uredništvu časopisa stotine mailova i pisama uvreda i prijetnji.

- Marš iz države! Antihrvati! Nabijem vas na kurac, stoko četnička! Zbog vas i vama sličnih Srbi će zaista nestati odavde, a neće otići ni u Srbiju! - neke su od poruka.

Ivica Đikić kaže kako je to očekivao.

- Mi radimo svoj posao. Prijetili su nam i ranije, ali to su bili marginalci. Sada je drugačije. Nakon naslovnice s Hasanbegovićem, dobili smo oko sto prijetećih poruka. Promijenilo se to da sada prijete takozvani obični građani, i to ne iznenađuje kada se te iste poruke emitiraju s vrha vlasti - kaže Đikić.

Mnogi su uvjereni da su upravo Novosti zbog svojih provokacija kreirale atmosferu u kojoj nacionalisti pozivaju na linč Srba.

- Ne smatramo se odgovornima za porast nasilja. Naš posao je novinarski i nisam taj koji bi trebao procijeniti jesmo li mi uzrok tome - kaže Đikić.

Nekoliko je situacija svakako utjecalo na činjenicu o kojima u izvješću govori SNV.

Polazna točka svakako je oštar zaokret HDZ-a udesno. Taj zaokret HDZ-a posebice se ogledava u suradnji sa strankama koje se predstavljaju kao državotvorne i hrvatske, i koje imaju, blago rečeno, vrlo upitan stav o srpskoj i ostalim manjinama u Hrvatskoj. Antisrpska retorika i politika tih stranka prije desetak godina mogla se čuti jedino u opskurnim kavanama. Danas, gotovo da su postali hrvatski politički mainstream.

Čišćenje dvorišta

Na to se nadovezala i antićirilična kampanja koja je poprimila anticivilizacijske razmjere i uvelike je pridonijela pogoršanju položaja prema Srbima.

Na tu kampanju nadovezao se i prosvjed branitelja u Savskoj.

A sve to, imalo je samo jedan cilj - što bolji uzlet za parlamentarne izbore.

Ruža Tomašić tako u svibnju, mjesec dana prije negoli će Karamarko najaviti svoj antikomunistički manifest, komentirajući izjavu srpskog ministra rada Aleksandra Vulina, koji je poručio Hrvatskoj da ne dijeli lekcije Srbiji, odgovara vrlo iskreno.

- Neka oni mole Boga da mi ne počistimo svoje dvorište, jer ako mi počnemo čistiti svoje dvorište, imat će oni još jako puno Srba iz Hrvatske koji će morati ići u Srbiju. Oni drže ovu državu za blagajnu i samoposlugu, a ništa joj ne daju - rekla je Tomašić, koja je postala europarlamentarka na listi HDZ-a.

No sve to moguće je, uvjeren je Milošević, jer je Hrvatska već ušla u EU i promatračima se više ne mora neiskreno dodvoravati.

- Ono što čini glavnu razliku u odnosu na stanje otprije desetak godina je - nedostatak nade, saznanje da više nema ni tih slabašnih “korektiva” šovinizmu, poput Europske Unije, već smo prepušteni sami sebi i svojem ponavljanju historije - kaže Milošević.

U biltenu čiji je urednik navode se brojni primjeri netrpeljivosti.

“U noći s 15. na 16. srpnja, grupa od 10 do 15 mlađih osoba napala je trojicu mladića srpskog državljanstva na Trgu bana Jelačića, pri čemu je jedna od žrtava pretrpjela teže tjelesne ozljede. Sljedeći dan Bad Blue Boysi upadaju u vlak na zagrebačkom željezničkom kolodvoru i bejzbolskim palicama napadaju dvojicu mladića srpske nacionalnosti starosti 21 i 28 godina.”

- Uleteli su u voz i psovali nam majku srpsku. Tukli su me pesnicama i palicama, kako po glavi, tako i po celom telu. Trajalo je kao čitavu večnost. Odjednom je neko povikao: ‘Policija’ i svi su se razbežali - svjedočanstvo je jednog od mladića koji je liječničku pomoć potražio u Sloveniji.

U kolovozu se policiji obratila kći srpskog civila koji je ubijen tijekom akcije Bljesak u Medarima.

Dvadeset godina nakon ekshumacije iz zajedničke grobnice i identifikacije u Zagrebu, krajem srpnja sahranila je oca na mjesnom groblju Trnava - Medari. Vijenci i križ na grobu njenog oca bili su nakon nekoliko dana zapaljeni. Ranije u veljači, klub SDSS-a je u Saboru održao konferenciju za medije i izrazio neslaganje zbog posjeta Branimira Glavaša Saboru.

- Doći ću tamo i sve vas pobiti! Znate li vi koliko je Hrvata ubijeno u Banjaluci, a za to nitko nije odgovarao - prijetnja je koju je primila tajnica SDSS-a.

Pobrojani su i brojni grafiti po Zagrebu i ostalim gradovima koji ukrašavaju fasade porukama poput “Ubij Srbina”, “Srbe na vrbe”, kakvi, primjerice, stoje na zgradama zagrebačke ulice Braće Domany, koji su ispisani u travnju prošle godine. Osim tih, prijetnje se ostvaruju i na društvenim mrežama.

Statusna prava

Na jednom Facebook profilu tako stoji popis ugostiteljskih obrta u Vukovaru čiji su vlasnici Srbi, koje bi trebalo izbjegavati na dan obilježavanja pada Grada Heroja, a jedan od komentatora upućuje poziv kako bi “te kavane trebalo dignuti u zrak”.

- Nije ugodno kada vas kolega saborski zastupnik naziva sektom - kaže Pupovac.

Predsjednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula slaže se da sadržaj biltena ukazuje na pogoršanje situacije, ali kako ima mnogo bitnijih problema koje Pupovčev SDSS nije riješio iako je praktički 12 godina bio u vlasti.

- To su prije svega statusna prava Srba, koja još uvijek nisu riješena. Veliko je pitanje zbog čega od 16.883 srpske djece samo njih 3600 pohađa model a, b i c. Iako je SDSS na vlasti u nekim općinama, nema dvojezičnosti. Srbi su taoci SDSS-a jer ga nitko ne želi na vlasti. Nije ga želio ni SDP, a sada ni HDZ. Znam da se neke stvari ne mogu riješiti u roku jednog dana, mjeseca godine, ali sigurno je da se u 12 godina moglo riješiti puno toga - uvjeren je Džakula.

Situacija sa “susjedima” Marinove škole s početka priče trenutačno je mirna, kaže ravnatelj škole, protojerej stavrofor Slobodan Lalić. Žalostan je što različitosti poput ovih motiviraju mlade na nasilničko ponašanje koje započinje vrijeđanjima i prijetnjama, a završava fizičkim nasiljem, kakvom smo svjedočili u studenome prošle godine. Odgovornost i krivnja za ovakvo ponašanje je prije svega na odraslima, kaže mi, pa citira mitropolita Porfirija koji je rekao kako “Mladi nisu problem nego žrtve. Ukoliko im se ne pomogne, oni će uskoro postati problem za sve, bez obzira na to kojoj skupini pripadaju”.

- Bili bismo presretni da je odsustvo nasilja posljednjih mjeseci rezultat zajedničkog rada s mladima, a ne isključivo pojačanih mjera sigurnosti i nadzora - kaže mi.

Naime, unutar zgrade gimnazije smještena je i privatna britanska međunarodna škola, koju pohađa dijete štićene osobe iz političkog vrha. Oko škole je u to vrijeme pojačano osiguranje.

 

 

Jutarnji List 12.03.2016

 

http://www.jutarnji.hr/-od-1996---godine-do-danas-nas-polozaj-u-hrvatskoj-nikada-nije-bio-tako-los-/1538787/

Share this post


Link to post

Ми смо у Хрватској грађани задњег реда, ми тамо немамо никакво право; као што ми рече један из Кистања: "Вук је више заштићен у Хрватској него Србин".

Share this post


Link to post

Ove godine u Hrvatskoj:

 

  • Poništavajuća presuda Alojziju Stepincu, koji je 1946. osuđen zbog saradnje s italijanskim i nemačkim okupatorom i ustaškim režimom u NDH, za prisilno katoličenje Srba, ali i za neprijateljsku propagandu posle kraja rata čiji je cilj bio ugrožavanje državnog uređenja FNRJ.
  • Podizanje spomenika Miru Barešiću, osuđenom atentatoru na jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića, čemu su prisustvovala i dvojica ministara hrvatske vlade
  • Ukinuta presuda Branimiru Glavašu, koji je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina
  • Na obeležavanju 75 godina antifašističkog ustanka u Srbu, pevalo se “Za dom spremni” i pesme proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona
  • Hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović se slikao sa ustaškom zastavom

Share this post


Link to post

Preko cijelog pročelja škole Srbe prozvali četnicima

Grafiti mržnje ‘Svi Srbi su četnici’, ‘Za dom spremni’ i ustaško slovo ‘U’ osvanuli su četvrtak na fasadi šibenske Osnovne škole Vidici. ‘Ovakvih slučajeva bilo je i ranije pa su, nažalost, Srbi u županiji već naviknuti na takve pojave’, kaže šibensko-kninska dožupanica

Grafiti mržnje ‘Svi Srbi su četnici’, ‘Za dom spremni’ i ustaško slovo ‘U’ osvanuli su četvrtak ujutro preko cijelog pročelja šibenske Osnovne škole Vidici. Kako javlja portal Šibenik.in, policija je popodne napravila očevid, nakon čega je sporni natpis prefarban.

Darko Relja, ravnatelj Vidici, u izjavi za medije je potvrdio da ga je kontaktirala policija koja traga za nepoznatim počiniteljima. Kazao je da ne zna tko je pozvao policiju budući da radnici škole nisu ranije vidjeli grafit napisan crnim sprejem.

- Takvo izražavanje je nasilje i apsolutno sam protiv govora mržnje. Riječ je o grafitu koji je za svaku osudu i protiv tih strašnih poruka se moramo boriti. Tu je poslana jedna jako ružna poruka, tim više jer je riječ o odgojno-obrazovnoj ustanovi – rekao je Relja.

Ovaj događaj za Novosti je komentirala šibensko-kninska dožupanica Anja Šimpraga.

- Ovakvih slučajeva bilo je i ranije pa su, nažalost, Srbi u županiji već naviknuti na takve pojave, jer se svako malo ispiše grafit kojim se poruči da nismo dobrodošli na ovom području – rekla je Šimpraga i dodala da huliganskim akcijama jedino država može stati na kraj.

Dožupanica iz redova SDSS-a se osvrnula i na nedavno objavljeni Bilten SNV-a o historijskom revizionizmu, govoru mržnje i nasilju prema Srbima u 2016. godini, u kojem su istaknuti i slučajevi iz ‘njene’ županije.

- Riječ je o nizu pojedinačnih slučajeva, ali kad to vidite, a pripadnik ste manjine kojoj su takve poruke namijenjene, nije vam nimalo lako. Uvijek se zgrozim kad vidim poruke koje sadrže govor mržnje, pogotovo na portalima, gdje u verbalnim napadima prednjače mladi ljudi koji nisu prošli rat, a ipak mrze – zaključila je Anja Šimpraga.

 

portal Novosti 17.03.2017 http://www.portalnovosti.com/preko-cijelog-procelja-skole-srbe-prozvali-cetnicima

Share this post


Link to post

Nema zemlje za Srbe

Emanacija govora mržnje nalazi se na Pantovčaku, rekao je novinar Boris Pavelić na Privrednikovoj tribini ‘Bilten SNV-a: Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje nad Srbima u 2016.’

Emanacija govora mržnje nalazi se na Pantovčaku, rekao je novinar Novog lista Boris Pavelić na tribini ‘Bilten SNV-a: Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje nad Srbima u 2016.’, održanoj 14. marta u prostorijama Privrednika u Zagrebu. Govoreći o službenim osudama govora mržnje, koji su u zadnjih nekoliko godina, zajedno s jačanjem antisrpske i antimanjinske kampanje, izrazito prisutni u društvu, Pavelić je ocijenio da su one mlake i da služe kao izgovor.

- Pojave govora mržnje i nacionalizma moraju se osuditi zbog međunarodne zajednice, ali hrvatske vlasti počiniocima takvih nedjela zapravo poručuju da ih razumiju - rekao je Pavelić.

Ističući da u Hrvatskoj nema osjećaja za društvenu solidarnost i saosjećanje, Pavelić je naglasio da je nakon 25 godina hrvatsko društvo na samom početku.

- Nije definirano da li je ova zemlja za sve ili samo za neke, dok se onima drugima, najblaže rečeno, poručuju da mogu otići - rekao je novinar Novog lista, koji se osvrnuo i na postupke i retoriku predsjednice Kolinde Grabar-Kitarović.

- Neki kažu da ona nije dorasla svojoj funkciji, ali ja mislim suprotno, odnosno da ona svojim potezima, zaoštravanjem retorike i atmosfere pritiska na manjine itekako dobro zna što radi - rekao je Pavelić i zatim izrazio skepsu prema uličnim protestima jer im politika uvijek može parirati. Objasnio je da se to najbolje vidjelo na primjeru masovnog protesta za kurikularnu reformu te ocijenio je da je hrvatsko društvo ostalo samo sa sobom.

- Mi smo ti koji će možda nešto učiniti ili neće - rekao je Pavelić i zaključio da bi jedinog efekta imalo da se protesti organiziraju istovremeno u svim zemljama regiona.

Tamara Opačić, autorica Biltena SNV-a, govorila je o koncepciji ove publikacije i poglavljima koja daju prikaz primjera koji sadrže elemente historijskog revizionizma, govora mržnje ili širenja etničke netrpeljivosti u javnom prostoru, izjavama javnih osoba te verbalne prijetnje, uvrede, fizičke napade i oštećenje, uništenje i krađa imovine u vlasništvu Srba ili njihovih institucija. Istaknula je da je jedini pad u odnosu na 2015. godinu zabilježen u slučaju uništavanja dvojezičnih ploča, između ostalog i jer je u međuvremenu izmijenjen Statut Grada Vukovara na način da je sada de facto onemogućeno korištenje ćirilice i srpskog jezika u tome gradu. Naglasila je i da vlasti sve manje primjenjuju zakone koji sankcioniraju nasilje i govor mržnje, podsjetivši da je 2015. godine zabranjeno postrojavanje crnokošuljaša u centru Zagreba. Ove godine im je to dozvoljeno, na što je zbog isticanja američka zastave reagirala i američka ambasada.

- Trenutno svjedočimo tzv. borbi protiv dva totalitarizma koja u javnosti rezultira rehabilitacijom obilježja iz perioda NDH. Taj je proces 2015. godine najavio Tomislav Karamarko, kada je u tjedniku Globus obznanio svoj ‘antikomunistički manifest’ – rekla je Tamara Opačić.

Govoreći o izvještaju State Departmenta, Karolina Leaković, predsjednica Foruma žena SDP-a, rekla je da je sve što se navodi u tom dokumentu već objavljeno u izvještaju pučke pravobraniteljice za 2015. godinu, koji lani nije usvojen u Saboru. Na pitanje o pasivnosti SDP-a, Karolina Leaković je napomenula da ta stranka nema praksu djelovanja izvan institucija.

- Noćni marš, koji je održan na 8. mart, dokazuje da protestne akcije ipak imaju uspjeha.

Međutim, društvo se ne može promijeniti pukim pozivanjem na zajedništvo - rekla je ona.

Na pitanje Novosti hoće li predizborna kampanja za lokalne izbore uticati na porast govora mržnje i nasilja te stvaranja antisrpskog raspoloženja, Pavelić je rekao da je to već vidljivo na primjeru torte u obliku crvene petokrake koju je zabranio zagrebački gradonačelnik Milan Bandić. Po mišljenju Karoline Leaković, pojave manipuliranja nacionalnim osjećajima najviše će se osjetiti na područjima povratka gdje ljudi žive bez elementarnih uslova kao što su struja ili voda.

- Onda će razni stranački kandidati odlaziti bakama i djedovima i obećavati im što im država, koja je to dužna, nije omogućila - rekla je ona.

Podsjetimo, tribine, koje moderira novinar Saša Kosanović, svaki drugi utorak organiziraju Srpsko privredno društvo Privrednik i Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Zagreba.

 

portal novostgi 15.03.2017 http://www.portalnovosti.com/provale-u-dalmatinske-hramove

Share this post


Link to post

Hrvatska: Srbima zapaljena štala, u kuću bačena bomba

Beograd -- Predsednik Sаvezа Srbа iz regionа Miodrаg Lintа saopštio da je srpskim povratnicima u Hrvatsku Dušаnu i Mаri Novаković zapaljena kuća i štala u selu kod Otočcа.

IZVOR: BETA 
 
Foto: Getty Images
 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“Ovаj vаndаlski čin se desio, dok su Dušаn i Mаrа Novаković bili u poseti svojoj deci u selu Hrtkovci u Srbiji. Nаkon povrаtkа u nedelju 20. mаjа zаtekli su strаšаn prizor. Pored štаle kojа je zаpаljenа, ubаčenа je eksplozivnа nаprаvа i u kuću, gde su nаmeštаj i ostаlo pokućstvo potpuno izgoreli", naveo je Linta u saopštenju. 

Savez Srba iz regiona osudio je paljenje kuće i štale u selu Zalužnica i naveo da je to još jedan dokaz da u "Hrvаtskoj postoje jаke snаge koje su zаdojene mržnjom premа Srbimа i koji se ne mogu pomiriti sа činjenicom dа nа krаjiškom području živi mаlo Srbа koji ne žele dа se odreknu svog identitetа". 

Liintа je pozvao hrvаtsku predsednicu Kolindu Grаbаr Kitаrović i hrvаtskog premijerа Andrejа Plenkovićа dа osude uništаvаnje imаnjа i da od nadležnih organa zatraže da se pronadju nalogodаvci i počinioci. 

On je ocenio da će, ukoliko hrvatska predsednica i premijer ne reaguju, to biti ohrаbrenje "proustаškim snаgаmа dа nаstаve orgаnizovаno nаsilje premа preostаlim Srbimа u Hrvаtskoj

Share this post


Link to post

IZGORELA KUĆA I ŠTALA

 

Tanjug | 22. maj 2018.

Dušan i Mara Novaković u selu Zalužnica, kod Otočca u Hrvatskoj, ostali su bez svega što su sticali 20 godina

foto S.Novaković

KUĆA i štala srpskih povratnika Dušana i Mare Novaković u selu Zalužnica, kod Otočca u Hrvatskoj, zapaljene su dok su oni bili u Srbiji.

 

Nakon povratka u selo u nedelju, 20. maja, zatekli su strašan prizor. Pored štale koja je totalno spaljena, ubačena je i eksplozivna naprava i u kuću, gde je nameštaj i sve izgorelo.

Kako je saopštila Slađana Novaković, ćerka Dušana i Mare, policija je obaveštena, izvršen je uviđaj, a njeni roditelji mogu samo da čekaju i mole Boga da će se nešto desiti i da će se neko smilovati i pogledati njihovu situaciju.

– Istragu je u ponedeljak izvršila forenzičarska ekipa iz Zagreba, koja će izveštaj završiti za 15 dana – dodaje Slađana.

Kako ona kaže, jedina pomoć stigla je od komšija i rodbine koji su došli da pomognu da se raščisti stanje od paljevine.

– Moj otac je i posle “Oluje” i rata koji se desio ipak odlučio da krene u novi početak i vrati se u rodno selo Zalužnicu – napisala je Slađana. – Nije gubio nadu i sa svojih 10 prstiju i ženom Marom dolazio je u rodnu Zalužnicu. Malo po malo sređivao je kuću i osposobljavao je za normalan život. Kupio je traktor i osnovne poljoprivredne mašine kako bi krenuo u obradu godinama neoranih njiva, kada se dogodilo ovo.

IMG-200.jpg

Dušan i Mara Novaković su odlučili da ostave kuću na nekoliko dana kako bi posetili decu.

– Za nepunih 5 dana, dok je boravio u Hrtkovcima, u poseti unuku i svojoj deci, moj otac se vraća i zatiče sledeću situaciju. Već u prilasku kući, video je da na štali nema krova. Prava tuga usledila je kada je izašao iz automobila i video taj očajan prizor. U šoku su ostali i Dušan i Mara, ali najveća tuga usledila je kada su pogledali put kuće i videli da je unutra sve crno. Pod strahom su otvorili vrata kuće, a tu ih je dočekao pakao – opisuje ćerka Slađana.

 

Ovaj vandalski čin oštro je osudio i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta koji je u saopštenju naglasio da je ovo još jedan dokaz da u Hrvatskoj postoje jake snage koje su zadojene mržnjom prema Srbima i koji se ne mogu pomiriti sa činjenicom da na krajiškom području živi i ovo malo Srba, koji ne žele da se odreknu svog identiteta.

received_10216303959141611.jpg

Linta je pozvao hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović i premijera Andreja Plenkovića da javno osude uništavanje imanja Dušana i Mare Novaković i da zatraže od nadležnih organa da u što kraćem roku pronađu i kazne nalogodavce i počinioce ovog vandalskog čina.

-U slučaju da Grabar Kitarović i Plenković javno ne osude paljenje imanja Dušana i Mare Novaković, to će biti ohrabrenje proustaškim snagama da nastave organizovano nasilje prema preostalim Srbima u Hrvatskoj – ocenio je Linta i naveo da je u selu Zalužnica, po popisu stanovništva 1991. godine, živelo 518 stanovnika, od čega 500 Srba.

received_10216303960221638.jpg

Share this post


Link to post

Ovo nije jedinstven slucaj na ovim podrucjima .

Cak za neke pocinioce paljevina se znalo , ali je ostalo bez reakcije nadleznih .

Obnovice to Dule opet . . .

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this