Sign in to follow this  
chule80

4. март 1945...2009...2011... Рођендан наше Звезде

Recommended Posts

Данас је 64. рођендан нашег највећег спортског бренда - Црвене Звезде!!!

СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН ЗВЕЗДО!

Share this post


Link to post

Мало из архиве да ископамо нешто о настанку наше Црвене Звезде!

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Прохладно, ветровито јутро 4. марта 1945. године није спречило београдске омладинце да напуне незагрејану, без стакала на прозорима, велику дворану старог ДИФ-а у Делиградској 27. Тог дана оснивано је омладинско фискултурно друштво и већ формирана фудбалска екипа требало је да добије званичан назив...

rodj-300-1.jpg

Како је рођена Црвена звезда? И данас се, као својеврсна анегдота, препричава шта се све дешавало на последњој седници Иницијативног одбора. Дан пре одржавања Скупштине, оснивачи су дуго дискутовали око тога какво би име ваљало дати новом спортском колективу. Ређали су се разни предлози - Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива ... - али ниједан није био довољно привлачан. Коначно, засијала је "Црвена звезда". Како? Постоје разне верзије тог чина, али се већина слаже да су "кумови" били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, први потпредседници клуба. После бројних предлога, најзад је Ћосић рекао:

rodj-300-2.jpg

"Људи, а да наше друштво назовемо Звезда?"

На то је Жујовић спонтано додао:

"Одлично. Само, кад је Звезда – нека буде црвена."

Share this post


Link to post

Предлог је усвојен и тог дана, први пут у историји, спонтано је почело скандарање: Црве- на зве-зда, Црве - на зве- зда...

За првог председника друштва изабран је Ђорђе Паљић Која, за потпредседнике Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, тада новинар "Политике" на чије име је извршена и прва регистрација. Први руководилац фудбалске секције био голгетер екипе, Коста Томашевић, а њен први секретар незаборавни бек Бранко Станковић. Интересантно је да је за првог економа изабран Предраг Ђајић, првотимац, који ће касније пронети славу Црвене звезде, а дрес репрезентације Југославије облачити 17 пута!

Одмах је стигао и први поклон - две лопте, које су чланови предратних клубова Обилић и Славија чували у ратним данима. Одређене су и боје дресова: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици. Међутим, за прву утакмицу, тог поподнева, једва је сакупљено десет дресова исте боје. И то жуте. Других није било...

rodj-300-3.jpg

Тог 4.марта, прву утакмицу у историји друштва фудбалери Црвене звезде одиграли су против екипе Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и славили убедљиву победу - 3:0. Куриозитет је да су навијачи - борци голове поздрављали пуцњавом из пушака и изрешетали већ оштећену кровну конструкцију западне трибине.

Утакмица је одиграна на игралишту "Студента", пред 3.000 гледалаца. Црвена звезда је играла у саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Ћирић, Јовановић "Минда", П. Величковић, Шапинац (Стокић), Спасојевић, Томашевић, Печенчић и Хорватовић. Стрелац историјског, првог гола, био је Коста Томашевић, који се те године само једном није појавио у тиму, против репрезентације Београда 9. маја. У премијерном мечу Томашевић је био двоструки стрелац, док је један гол постигао Владимир Печенчић.

Недељу дана касније, фудбалери Црвене звезде одиграли су и прву међународну утакмицу. Био је то пријатељски сусрет против екипе енглеске војне мисије. "Звездаши" су потукли госте до ногу, чак са 12:0. Пок. Рајко Митић, прва Звездина звезда, тада је постигао своје прве голове у црвено-белом дресу. Дао их је укупно четири.

Тако је почело лепа прича о једном скромном фудбалском клубу, која у међувремену израстао у највећег спортског гиганта, у овом делу Европе...

Share this post


Link to post

rodj-300-4.jpg

Током претходне 64 годие било је итекако великих победа, освојених титула и пехара, али и болних пораза, изгубљених финала, разних искушења, успона, падова, као и скандала који су као земљотреси потресали целу земљу. Увек размажена Звездина публика није хтела само победе и трофеје, желела је спектакл и велике играче. Идоле. А готово свим фудбалерима на овим просторима био је сан да обуку Звездин дрес. На десетине њих прославило је име клуба широм Европе и света. Многи су касније наставили фудбалски живот у белом свету, али је Звезда увек била та којој су остављали своје срце и враћали јој се, као тренери, функционери или одани навијачи.

Још су стара новинарска пера написала да је Црвена звезда најлепша фудбалска прича икад испричана, свеједно да ли је проткана победама или поразима. И управо је у томе суштина приче. Приче о Звезди која је својим шармом умела да заведе и разгали срца хиљаде верних навијача, али и да их не ретко разљути до суза. Зато је свака прича о њој необична, узбудљива и и тако лепа, пуна драматичних догађаја који су палили машту генерацијама црвено-белих навијача.

СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, НАЈЛЕПША ИМЕНИЦО ФУДБАЛА!

rodj-300-5.jpg

Покретачи акција за оснивање Спортског друштва Црвена Звезда били су Зоран Жујовић, Слободан Ћосић, Љубиша Секулић и Душан Богдановић. Међу оснивачима налазили су се Небојша Поповић, Мира Петровић, Светозар Глигорић и Милован Ћирић. Први председник клуба био Ђорђе Паљић.

Поред фудбалске, Друштво је тих првих година постојања имало још седам секција: кошаркашку, стоно-тениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку.

Фудбалерима и атлетичарима припао је бивши стадион предратног клуба Југославија на Точидерском брду. Кошаркаши и одбојкаши добили су терене боб-клуба на малом Калемегдану, веслачи и пливачи зграду на Ади Циганлији.

Просторије Друштва биле су у улици Краља Милутина 2, у једној соби Градског одбора УСАОС-а.

Извор: званични сајт ЦЗ.

Share this post


Link to post

Rođendanska svečanost crveno-belih: Zvezda krenula za London!

Autor: T. D. | 05.03.2009. - 07:20

zvezda-v.jpg

Sportsko društvo Crvena zvezda proslavilo je juče 64. rođendan uz veliki broj svojih legendi, sportista i zvanica iz javnog života, a na svečanosti u medija centru na „Marakani“ dodeljena su priznanja najboljima u 2008. Jedinstvena sportistkinja u Srbiji Jasna Šekarić po 11. put u karijeri proglašena je najboljom u crveno-beloj porodici - ali, kako je ona rekla, ne namerava da se na tome zaustavi.

- U karijeri sam osvojila mnogo medalja i primila veliki broj priznanja, ali ovo koje sam dobila od mog kluba, spada u kategorije najdražih. Žao mi je što prošle godine na Igrama u Pekingu nisam opravdala ime Crvene zvezde i popela se na pobedničko postolje i zato ću nastojati da se kvalifikujem za London 2012. Nadam se da ću se plasirati na moje rekordne, sedme Olimpijske igre i da ću ispuniti obećanje - izjavila je Jasna Šekarić, reprezentativka u streljaštvu.

Pehar namenjen najzapaženijeg sportiste otišao je u ruke kapitena Odbojkaškog kluba Tomislava Dokića, koji je u kategoriji klubova proglašen najboljim u 2008. godini. Priznanje je dobio i direktor ovog kluba i predsednik OSS Aleksandar Boričić i to za životno delo, koje mu je uručio predsednik FIVB-a Đižong Vei. Medijska ličnost godine je režiser Zdravko Šotra.

Priznanja su dobili i najmlađi pa su tako fudbaler i atletičarka Filip Janković i Sandra Raičković, kao i Teniski klub, najbolji u kategoriji pionira. U kategoriji kadeta najuspešniji su Stonoteniski klub i džudista Darko Stošić i rukometašica Dragana Cvijić. Najbolji juniori su košarkaš Nemanja Nedović i Aleksandra Jevremović (mačevanje), kao i Atletski klub. Priznanja su dobili i stručnjaci Nenad Trifunović i Dragan Šerer iz Teniskog kluba, a najbolji mladi trener je Aleksandar Protić iz Hokejaškog kluba.

Share this post


Link to post

Спортско друштво Црвена звезда, данас је у Медија центру фудбалског клуба прославила свој 65. рођендан уз 45. по реду проглашење најбољих спортиста и клубова у предходној години.

Пре почетка уручења награда сву присутни су минутом ћутања одали пошту онима који су својим успесима градили велико име Црвене звезде, али су нас на жалост напустили у протеклих годину дана.

Прослава рођендана почела је видеом снимком Љубе Тадића који је 4. марта 2005. за Енциклопедију клубова изјавио: "Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е, то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине."

На почетку окупљенима обратио се Властимир Вале Пурић, који је пре 65 година, 1945. присуствовао оснивачкој скупштини спортског друштва Црвена звезда, био је други преседник по реду Спортског друштва, члан управе до 1991. и провео непрекидно на функцијама у Спортском друштву и фудбалском клубу протеклих 65 година.

Председник Фудбалског клуба Владан Лукић уручио је признање за Животно дело ФК Црвена звезда, Миљану Миљанићу, творцу једне од најсјанијих генерација Црвене звезде, једном од најцењенијих и најпризнатијих фудбалских стручњака не само са ових простора, најугледнијем председнику Фудбалског савеза Југославије. Награду је примила ћерка Миљана Миљанића, Зорка Милинковић. Председник Лукић је дрес са бројем 6, који је носио Миљанић предао унуку Андрији и пригодне поклоне унукама Катарини и Марији.

Пре проглашења најбољих у претходној години срећан рођендан присутнима пожелео је Зоран Аврамовић, директор Црвене звезде Маркетинг и главни и одговорни уредник Звездине ревије.

*

Најбољи пионир нашег Спортског друштва у минулој години је Стеван Мартиновић, џудиста који је награду примио од Будише Вишњића, председника УО џудо клуба.

*

Најбоља пионирка, мачевалка Љубица Бранковић признање је примила од Зорана Ђурђевића, члана УО Црвена звезда.

*

Најбоља пионирска екипа у протеклој години су мали рукометаши. Награду у име свих играча капитену Ђорђу Баши предао је Ненад Перуничић, спортски директор.

*

Најбољи млади тренер је Ивица Момчиловић, који је на припремама, па је у његово име награду примио Дејан Цветковић, секретар Омладинске школе из руку Игора Бутулије, тренера наших рукометаша.

*

Одбојкаш Вук Милутиновић је најбољи кадет и награду је примио од Ратка Павличевића, тренера одбојкашица.

*

Тенисерка Александра Крунић је најбоља кадеткиња и тренутно се налази у Москви, па је награду у њено име примио тренер Ненад Трифуновић од Ђорђа Колашинца, члана УО СД Црвена звезда.

*

Најбоља кадетска екипа су дизачи тегова којима је награду предао Миодраг Николић Роче, потпредседник СД Црвена звезда.

*

Најбољи јуниор је кошаркаш Лазар Радосављевић, јуниорка је одбојкашица Ана Бјелица, док су хокејаши најбоља јуниорска екипа, награде су им предали Мирко Павловић, генерални менаџер кошаркаша, Ана Аврамовић, генерални секретар Одбојкашког клуба и Горан Ђаковић, потпредседник УО СД Црвена звезда.

*

Најбољи тренер СД Црвена звезда је Небојша-Неца Милошевић,који је награду примио од Владимира Петровића Пижона, тренера наших фудбалера.

Специјална признања примили су Светлана Вишњић, мачевалка, Стрељачки клуб и Веслачки клуб. Награде су уручили Горан Ђаковић, Драган Вуксановић, члан УО СД Црвена звезда и Иван Тодоров, генерални секретар СД Црвена звезда.

Ивану Зељковићу награду за медијску личност уручио је Миодраг Симеуновић, главни и одговорни уредник Спортског журнала.

Пословном партнеру године, компанији Ласта признање је предао Зоран Аврамовић, директор Црвене звезде Маркетинг.

Награде за животно дело др. Мирославу Поповићу и Влади Јањићу предао је Александар Боричић, потпредседник СД Црвена звезда.

* Најбољи спортиста кошаркаш Немања Бјелица и најбоља спортисткиња Стефана Вељковић су признања примили од Владислава Лучића, председника КК Црвена звезда и Ђурђе Ћерамилац, председника УО СД Црвена звезда, док је за најбољи клуб проглашен Атлетски клуб и председнику Данету Корици награду је уручио Александар Влаховић, председник Скупштине СД Црвена звезда.

На крају званичног дела прославе сви добитници су заједно са малим спортистима из свих клубова Црвене звезде угасили свећице на рођенданској торти уз жеље да следећи, 66. рођендан наше Црвене звезде прославимо са још више титула и трофеја.

crvenazvezdafk.com

Share this post


Link to post

Извор: Незванични навијачки сајт Моја Звезда.

Zašto istorija nekome smeta?

Objavio Vladimir 1. mart 2011. u Blogovi

grb300x102.jpg

Blog pod nazivom „Istorija FK Crvena zvezda o kojoj se (ne)priča“ izazvao je možda i neočekivane reakcije. U svakom slučaju više sam nego iznenađen dobijenim podacima da se o navedenom tekstu mnogo pažnje posvetilo i na različitim forumima. Kao i što biva reakcije su različite. Dok sa jedne strane određena grupa apsolutno podržava, po meni sasvim opravdanu želju da se 2013. godine proslavi stogodišnjica našeg fudbalskog kluba, sa druge strane postoje i oni koji takvu ideju karakterišu kao samovolju nekolicine neodgovornih pojedinaca.

Kakvo god imali mišljenje o istoriji našeg fudbalskog kluba, relevantne činjenice govore u prilog tome da naš klub nije osnovan 4. marta 1945. kako su nas decenijama zaluđivali, već je navedenog datuma samo obnovljen rad kluba čije postojanje datira od pre I sv. rata, tačnije od avgusta 1913. O tome se do skoro samo šaputalo, ali i prve generacije fudbalera i navijača Crvene zvezde govorile u prilog tome.

Treba postaviti pitanje, zašto je upravo Crvena zvezda u momentu osnivanja privukla toliki broj navijača iz Beograda i Srbije? Odgovor je veoma jednostavan. Ljudi su prepoznali kontinuitet kluba sa predratnom SK Jugoslavijom i od samog starta su samo nastavili da podržavaju klub crveno-belih boja. Dobijen je i stadion nekadašnjeg kluba, a kao motiv za grb „novog“ kluba, uzet je deo grba „starog“ kluba. Boja dresova je ostala ista. Voleo bih, kada bi neko mogao relevantnim činjenicama sve to da ospori.

Međutim, smatram da je ipak neslaganje sa idejom zvaničnog priznavanja kontinuiteta FK Crvena zvezda sa SK Jugoslavijom, pospešeno samim imenom nekadašnjeg kluba. Sam naziv Jugoslavija, mnogima je trn u oku, ali i oni moraju znati da je klub osnovan 1913. godine pod nazivom SK Velika Srbija, a da je nakon I sv. rata ime promenio u SK Jugoslavija, kao potrebu, i da ne kažem moranje zbog sveopštih političkih dešavanja u zemlji tog doba. Formirana je Kraljevina SHS i bilo je pogodno i tada sve što ima srpske atribute preinačiti u jugoslovenstvo.

naslovna216x300.jpg

Večiti rivali "BSK:SK 1913"

Koliko je poluvekovna zabluda bila jaka, govori i još jedan podatak koji ćesiguran sam podići još više prašine od svega gore navedenog. Takozvani „Večiti derbi“ između Crvene zvezde i Partizana je samo jedna u nizu tvorevina nastalih nakon II sv. rata, sa ciljem da se tradicija ovog naroda preinači. Mečevi sa „zagrabačkim klubom“ koji nastupa na otetom stadionu predratnog BSK-a predstavljaju samo jedan od prvenstvenih susreta kao što su svi ostali u današnjoj srpskoj Super ligi. Pravi, izvorni i jedino mogući „Večiti derbi“ jedino su susreti između SK Jugoslavije i BSK-a, odnosno danas između Crvene zvezde i OFK Beograda. Prva knjiga „Večiti rivali BSK:SK 1913“, Ljubomira Vukadinovića, objavljena je na početaku II sv. rata i u njoj se mogu naći podaci o svim večitim derbijima ova dva kluba počevši od 8. septembra 1913. pa do 15. avgusta 1943. Ko želi lako je može na internetu naći.

Postignutim efektima prvog bloga, kao i očekivanjima od ovoga, znam da sam na pravom putu da naš klub, naša Crvena zvezda konačno dobije ono što joj pripada. Nisu to dve nacionalne titule iz 1924. i 1925. već težnja da istorijske činjenice konačno ugledaju svetlost dana. A da bi se to i zvanično postiglo, uskoro ću pokušati da stupim i u kontakt sa relevantnim ljudima iz FK Crvena zvezda, od kojih očekujem podršku za celokupnu ovu priču. Ukoliko Crvena zvezda nije nastavljač kluba SK Jugoslavija, onda ni OFK Beograd nije nastavljač BSK-a, niti BASK nastavljač rada predratnog Sokola. Onda se ni fudbal do 1945. u Srbiji nije ni igrao

Share this post


Link to post
Grb kroz istoriju

Objavio Luka 19. februar 2011. u Blogovi,

Grb Crvene zvezde je jedan od temelja klupskog identiteta jer čak i kada se menja, njegova važnost je ogromna i predstavlja simbol Zvezdaštva.

grbj.jpg

Grb F.D. Crvena zvezda

Na osnivačkoj skupštini omladinskog-fiskulturnog društva (OFD) Crvene zvezde, 4. marta 1945, odmah su određene i klupske boje „crveno-plavo-belo“ sa belom zvezdom petokrakom na crvenom dresu. Ubrzo je osmišljen i grb OFD „Crvena zvezda“ .

Prvi grb sastojao se od zvezde petokrake crvene boje, ispod koje je stajao crveni krug po čijem obodu je zlatnim slovima ispisano F.D. Crvena zvezda. Ispred svega stajala je figura čoveka sa raširenim rukama i nogama upisana u krug i zvezdu( prema modularu-studiji čovekovog tela Leonarda da Vinčija)

O nastanku i simbolici ovog grba se ne zna mnogo jer ne postoji neka zvanična dokumentacija. Ipak ako se pogleda malo bolje vreme u kome su ove promene napravljene može da se primeti da je Zvezda nastavila tradiciju predratnog beogradskog fudbala. Tim Crvene zvezde bio je sastavljen od igrača iz Beograda, ili bolje rečeno od igrača koji igrali pre toga u najboljim beogradskim predratnim klubovima. Fudbalerima su dodeljeni dresovi sa klupskim bojama i teren S.K. Jugoslavija u ulici Ljutice Bogdana. Među navijačima našlo se mnogo Beograđana kojima je to igrališe postalo simbol predratne elegancije i poslednji trag šarma, gde su se često mogle čuti „starogradske pesme“. Grb SK Jugoslavija sastojao se od lovorovog venca, pločice sa imenom kluba i štitom dijagonalno podeljenim na crveno i belo polje. Pretpostavka je da je upravo taj štit postao inspiracija za novi grb Crvene zvezde. Simbolika je očigledna, ivice štita su malo modifikovane, a unutar njega je postavljena zvezda.

grb1.jpg

Grb SK 1913/Jugoslavija/Velika Srbija

grb2t.jpg

Osnovni grb iz 1950.

grbsve.jpg

SD, FK i KK Crvena zvezda

Grb Crvene zvezde ubrzo je izmenjen. Nije poznat nijedan zvanični dokument kada je i zašto došlo do promene grba. Prihvaćen je savremeniji i lepši oblik grba koji je i dugo godina kasnije ostao simbol našeg sportskog društva. Jedna od fotografija na kojoj se prvi put vidi novi grb, urađena je prilikom defilea zvezdinih sportista na prvomajskoj paradi 1950. godine. Novi grb sastojao se od crvene zvezde sa pet krakova, upisane u trougaoni štit sa zaobljenim ivicama, dijagonalno podeljen na belo i crveno polje. U gornjem levom uglu belog polja, crvenom bojom ispisana su početna slova koja označavaju sportsku granu kojoj klub pripada (SD za sportsko društvo, FK za fudbalski klub, KK za košarkaški klub …)

Svojom grafičkom oštrinom, ovaj grb je lako postao simbol zvezde. Uz ovaj grb na grudima zvezdini sportisti su se borili i osvajali najsjajnija odličja. Najznačajniji deo istorije Crvene zvezde upravo je vezan za ovaj grb. Njegova simbolika i značaj iz dana u dan postajali su sve veći, a on sam postajao je neodvojivi deo srca mnogobrojne armije zvezdinih navijača. Tako je i danas. „Stari grb“ je prisutan svuda- na zastavama,navijačkim rekvizitima, barjacima, koreografijama,grafitima…

grbnovi.jpg

Novi grb iz 1995.

Povodom obeležavanja pedesetogodišnjice kluba 1995, grb je redizajniran. Zapravo oko postojeceg grba opisan je krug. Leva polovina kruga obojena je plavom bojom,a desna je podeljena na vertikalne crvene i bele pruge, nalik na one sa dresa. Samim tim uneti su elementi srpske trobojke. Grbu su pridodate i dve žute(zlatne) zvezde i to iznad samog grba. Svaka zvezda označava deset osvojenih titula nacionalnog sampionata. Autor ovog novog grba bio je poznati grafički dizajner Sokol Sokolović.

Nedavno predlogom statuta FK Crvena zvezda pored postojećeg okruglog grba, u javnu i komercijalnu upotrebu uveden je i stari grb

grbredizajnirani.jpg

Redizajnirani grb

Извор

Share this post


Link to post
Svetinja koja se nosi skoro ceo vek

Objavio Nemanja 24. februar 2011. u Blogovi,

Dres Crvene zvezde nosile su legende kluba poput Rajka Mitića, Bore Kostića, Šekija, Džaje, Pižona, Piksija, Prosinečkog, Pančeva, Vidića, Žigića, ali skoro niko od nabrojanih proslavljenih igrača nije nosio isti dizajn dresa.

Od SK Velika Srbija, SK Jugoslavija i SK 1913, pa do današnje Crvene zvezde, dres se mnogo puta menjao. Najčešće je on bivao podeljen horizontalno na crvene i bele pruge, ali u dosta slučajeva je dres bio kompletno crven, sa belim šorcem, a ponekad i vertikalno podeljen. U ovom članku ćete videti kakav je bivao dres kroz istoriju Crvene zvezde.

dres.jpg

U dresu SK Jugoslavije iz 1932.-Milošević, Valok, Nikolić, Lukić, Marinković, Spasić, Giler, Dimitrijević, Đokić, Zečević i Milanović

Pošto Sportsko društvo “Jugoslaviju” slobodno možemo nazvati pretečom Crvene zvezde, odlučio sam da postavim dresove SK Jugoslavije iz 1932.

Na ovoj slici se ne može prepoznati boja, pošto je slika rađena u crno-beloj tehnici, ali pošto znamo da je boja dresova Jugoslavije bila crvena, lako se da zaključiti da su tada fudbaleri Jugoslavije nosili bordo dresove. Takođe se vide tamni šorcevi i crne štucne. Kao što znamo, SK Jugoslavija je ugašen 1945., a na njegovo mesto je došao današnji najtofejniji klub u Srbiji, Crvena zvezda.

Na sastanku stvaranja novog kluba odlučeno je da klupske boje budu: crvena, plava i bela, tako da je Zvezda nastavila tradiciju Jugoslavije.

dres1948.jpg

Dres Zvezde iz 1948. Nosili su ga: Vukosavljević, Drakulić, Đajić, Đurđević, Jezerkić, Kašanin, Mitić, Mrkušić, Palfi, Stanković, Tadić, Tomašević i Cokić

Prvi dres Zvezde kojeg smo se dokopali, jeste iz 1948. godine. Iako je dres kod većine igrača na slici prljav, jasno se vidi svetlija nijansa u odnosu na dres Jugoslavije iz 1934. Vidi se i da je šorc iste nijanse kao i dres, ali je pitanje koje boje je urađen.(Pošto se na sastanku dogovorilo da klupske boje budu crvena, plava i bela, lako se moglo desiti da šorc bude plave boje, a iste nijanse kao dres, ali to je ipak manja verovatnoća, tako da je najverovatnije i šorc bio crven).

U ovom dresu su igrači Zvezde uspeli da osvoje svoj prvi trofej – Kup. Naši fudbaleri su u finalu ubedljivo savldali Partizan, rezultatom 3:0. Sledeće godine, ’49, šorcevi su bili beli, dok su ’50, ’51, ’52 i ’53 oni bili tamni.

Majice su bila crvene, ali svake godine drugačije nijanse. Sledećih sezona dresovi su uglavnom bili ovakvi, ponekad sa belim, ponekad sa crvenim šorcevima, i različitim nijansama crvene boje dresova. Na dresu iz 1956. se prvi put mogao videti grb, na levoj strani grudi.

dres1956.jpg

Dres iz 1956.-Prvi dres sa grbom

dres1957.jpg

Dres iz 1957.-prvi tradicionalni dres

Prvi “tradicionalni” dres, crveno-beli na pruge, imali smo 1957. godine, kada smo po četvrti put stavili državni pehar u vitrinu, a u ovom dresu smo odigrali prvo polu-finale Kupa evropskih šampiona, protiv ekipe Fiorentine. Na prvoj utakmici, u Beogradu, smo izgubili 1:0, jer smo ostali sa desetoricom igrača, zbog povrede Ivana Toplaka. U Firenci smo igrali bez golova, što nije bilo dovoljno da se anulira deficit iz Beograda. Šorc ovog doba je bio crven, baš kao i štucne.

’59 su vraćeni prvobitni dresovi, da bi se godinu dana kasnije opet pojavili štraftasti. Takvi dresovi su postali simbol Crvene zvezde, i Zvezda bi danas bila nezamisliva bez istih. Dizajn nije bitan, bitno je da su oni crveno-beli.

Narednih godina grb na dresu je ostao izostavljen. 1964. na dres Zvezde su “došle” dve debele crvene linije, slične onima iz Barija. U takvim dresovima Zvezda je uzela Duplu krunu pod vođstvom Мiše Pavića. Te sezone je prvi put dres je obukao najbolji igrač na ovim prostorima svih vremena, Dragan Džajić.

dres1964.jpg

Dres iz '64

1968. su vraćene tanke štrafte, a prvi put su i dresovi i štucne istovremenom postali beli. Takvi dresovi su bili aktuelni i ’69, da bi 1970., prvi put dresovi postali potputno beli, a jedino crvenilo koje je ostalo na kompletu bilo je na štucnama. Sa prugastim dresovima 1968. budući šampioni Evrope osvojili su Duplu krunu, pod vođstvom Miljana Miljanića, a liga je odbranjena naredne dve godine. ’69 Kup nije uspeo da se odbrani, ali je Zvezda pobedom nad Dinamom iz Zagreba od 2:1 uspela da postane Super šampion Jugoslavije.

Iste godine “samleven” je Partizan rezltatom od 6:1. U ovoj generaciji nastupali su:Antonijević, Aćimović, Dujković , Dojčinovski, Đorić, Janković, Jevtić, Karapandžić, Karasi , Klenkovski, Krivokuća, Lazarević, Marković, Mihajlović, Ostojić, Pavlović, Perazić, Radić, Racić i Džajić.

Kao što je spomenuto, 1970. naši momci su nosili bele dresove, a sledećih godina tradicionalne crven-bele. Crveni šorcevi i štucne nisu bili aktuelni do 1977., kada su izabranici Gojka Zeca 12. put uzeli titulu, i deklasirali Partizan na stadionu Jugoslovenske narodne armije sa 4:1. Zanimljivo je da je grb svih ovih godina bio zapostavljen na dresu. (’77 je jedino golman imao ušiven grb na majici)

dres1982.jpg

Puma dresovi iz '82

Sledećih godina boje štucni i šorceva su često menjane. Štrafte na dresovima, takođe nije bile sve vreme jednakih debljina na prednjem delu dresa. 1982. se grb napokon vratio na dres, još od ’56, a takođe prvi put se vidi i marka firme koja pravi dres-Pume.

Te sezone Zvezda je posle 11 godina pauze uzela Kup, posle remija u Zagrebu sa Dinamom od 2:2, i pobede kod kuće od 4:2.Strelci na ovom meču bili su Savić(dva puta), Šestić i Đorđić.

dres1985.jpg

Prvi dres sa sponzorom iz 1985

1985. Crvena zvezda je dobila i prvog generalnog sponzora, čije je ime napisano na dresu.

Te, ’85, dres Zvezde su oblačili: Banković Zoran, Dimitrijević Zoran, Đurovski Boško, Đurovski Milko, Elzner Marko, Ivković Tomislav, Janković Milan, Janjanin Rajko, Jovin Milan, Krivokapić Miodrag, Krmpotić Zlatko, Krdžević Zlatko, Ljukovčan Živan, Miletović Dragan, Milovanović Đorđe, Milosavljević Nedeljko, Mrkela Mitar, Nikolić Jovica, Halilović Sulejman, Šestić Miloš i Šugar Miroslav.

Sledeći dresovi koji su bili aktuelni-aktuelni su i danas. 1989. igrači Crvene zvezde su prvi put obukli dresove u kojima će 1991. postati prvaci Evrope i sveta. Ti dresovi su bili horizontalno podeljeni na crveno-belo. Postojale su tri bele debele vertikalne štrafte, kao sve crvene. Šorcevi su bili crveni, kao i štucne. Brojevi i slova na dresovima su bili plavi, urađeni kao da su trodimenzionalni, sa zaoštrenim uglovima, a slova su bila latinična. Na levoj strani grudi nalazio se veliki grb, a sa desne znak marke koja pravi dresove – Pume. Golmanski dres te godine bio je zelen, sa crnim rukavima, štucnama i šorcem.

dres1990.jpg

Dresovi iz 1989

Ovi dresovi su bili aktuelni do 1992., kada su “na red došli” beli dresovi sa generalnim sponzorom “Klasik”-om. Te ’92 smo imali bele majice, crvene šorceve i bele štucne. Beli dresovi su bili aktuelni i 94., a ’95 je došli opet štraftasti dresovi, sa novim grbom na dresu i sponzorom Beobankom. Ovakvi dresovi su se nosili još 1996. i ’97.

dres1996.jpg

Dres "Beobanka" iz 96

Za doba ovih dresova, Zvezda je sva 3 puta osvajala nacionalni Kup SR Jugoslavije, a 1995. je bila i prvak.

Za to vreme, u Zvezdi su igrali: Adžić Ivan, Đorović Goran, Živković Bratislav, Jovičić Zoran, Kovačević Darko, Krupniković Nebojša, Lazetić Nikola, Marinović Vinko, Mašić Zoran, Milivojev Ivica, Milojević Vladan, Milojević Zvonko, Mitrović Marko, Njeguš Zoran, Ognjenović Perica, Pantelić Miodrag, Petković Dejan, Pecelj Srđan, Podunavac Dražen, Puača Petar, Radmanović Nikola, Sakić Nenad, Simeunović Milan, Stanković Dejan, Stanković Jovan, Stanković Predrag i Stefanović Dejan.

Posle ovih, dres Zvezde je bio napravljen od strane Kape na početku novog milenijuma, a generalni sponzor je bio Pils. Onda je usledio Adidasov dres 2004., gde je sponzor bio austrijski Viner Štediš, kada je osvojen i Kup. Posle je usledio Najkov dres kakav smo poznavali do prošle polusezone, na kojem je bilo ispisano ime Tojote, Agrobanke(na kupu u Čikagu) i Gazprom njefta.

drespils.jpg

Pils dres

dreswiner.jpg

Viner Štediš dres

drestoyota.jpg

Tojota dres

Sada je aktuelna replika dresa iz ’91, zbog dvadesetogodišnjice osvajanja Barija.

Извор

Share this post


Link to post

Није ме било дуго па реко да се активирам мало 8)

Елем предходна три уписа односно чланка сам поставио поводом иницијативе да се 06. августа 2013. године прослави и обележи 100 година од оснивања СК Велика Србија које је као што се из текста види од 1919, носио назив СК Југославија, а за време другог светског рата СК 1913, а који је након "ослобођења" угашен, а на његовом стадиону, са његовим (Београдским) играчима, са његовим клупским бојама, а после и његовим грбом основано "Фискултурно (а затим Спортско) Друштво Црвена Звезда" које је због свега наведеног наследило и његове навијаче а самим тим и његов идентитет, обзиром да је у очима и навијача Звезде и навијача других клубова Звезда словила као изразито Србски клуб и клуб Реакције.

Моје лично мишљење је да 06.августа 2013. године не треба прослављати 100 година "С.Д. Црвена Звезда", нити измишљати "топлу воду" и стављати уз име клуба број 1913, као што има предлога, јер је Звезда основана 4. марта 1945. године, али мислим да Звезда и ми који смо Звезда треба да достојно обележимо 100 година од оснивања СК Велика Србија који је у корену нашег идентитета. Ко ће ако нећемо ми?

Дакле као што је на згради Старог ДИФ-а од стране СД Црвена Звезда поводом јубилеја постављена табла на којој пише да је ту 04. марта 1945. године одржана оснивачка скуптина "Фискултурног Друштва Црвена Звезда", тако и на хотелу Касина од стране СД Црвена Звезда, уз пригодан програм треба поставити таблу поводом јубилеја 100 година од оснивања СК Велика Србија које је ради опстанка мењало своје име и довијало се на разне начине, а СД Црвена Звезда и њени навијачи поготово, баштине тај клуб и идеју које је он представљао као своју.

Share this post


Link to post
Priča svih nas u crveno-belom

Objavio Sveta 4. mart 2011. u Blogovi, Fudbal, Najvažnije,

Bila je to ratna, devedeset i neka. Kao i sva druga deca, trčali smo za loptom na poljani kod Velikog parka. U svom verovanju da kada rat bude gotov,neće više biti ni Dnevnika 2, jedno veče sam preturao po video kasetama, koje je moj tata,uredno slagao, i obeležavao. Došla je na red i ona. Kaseta sa natpisom Crvena zvezda – Bajern(KEŠ). Tako je pisalo. Tada sam je prvi put ugledao.

Bio je to prirodan proces. Kao kada ugledaš devojku koja ti se dopadne, i osetiš potrebu da priđeš, nešto kažeš, oslobodiš se energije u sebi, i daš joj do znanja….Za mene iz Šapca, sa osam godina, tih godina Marakana je bila jednako nedostižna, kao Tokio, Bari, i svi ostali gradovi, za koje sam tada prvi put čuo. Iznova sam premotavao trenutak….’’Jugović, Jugović do Pančeva, Jugović……Prosinečki je tu, Prosinečki….’’ Ostalo je istorija.

Sankcije su skinute, a ja je nisam zaboravio. Patio sam kad izgubi, šepurio se kad pobedi, ali sam uvek bio uz nju. Neke slike danas vraćam, i toliko godina kasnije mi je jasno, zašto sve ovo danas zovemo Duh Zvezdaštva i Opšta mobilizacija. Tako su se prirodno nametnuli. Za mene kao desetogodišnjaka, nije bilo čudno što moj komšija žuri da kupi praznu video kasetu da snimi derbi. Opšta pometnja se nije videla, ali se osetila. Kako drugačije objasniti prazne ulice lepog prolećnog dana….

Nismo svi ni hvatali sve kanale ili nam Džaja nije dao prenos, pa sam ja mnoge Zvezdine utakmice proveo na sedištu automobila za vozača, hvatajući radio Beograd i zamišljajući, kako sve to izgleda tamo, kako komentator sa radija, koji veoma brzo priča, opisuje. Kad Zvezda pogodak da, po povicima i ovacijama iz komšiluka shvatite da je i tada, kad je bilo jako teško živeti, sve bilo crveno i belo. I zbog toga danas pevamo da nas nisu slomile teške godine, i da nas ima sve više i više, zbog tebe.

Godine su prošle, a Beograd mi se približio, zavoleo sam ga, postao deo njega. Ostaće nezaboravna slika dva studenta prve godine beogradskog univerziteta. Moj drugar i ja dvoumili smo se, da li da idemo. Šetajući kroz Knez Mihailovu, i nama, novima u Beogradu, bilo je jasno. Nikada neću zaboraviti kada smo se kao po komandi pogledali, u isto vreme i rekli: ’’Ma idemo, bre’’. E tada sam prvi put dao zadnje pare iz džepa, i za mene i za drugara. Dao sam za Crvenu zvezdu. Trčali smo do iznajmljenog stana na Dorćolu, pa uhvatili tramvaj dva do Slavije, a odatle, pešaka. Slili se u crveno-belu reku, koja je izvirala još iz Knez Mihailove, i tako me je Zvezda pozvala k sebi. Slika dva studenta koji ne verujući sami sebi u to što su odlučili, odlaze da gledaju Zvezda – Odenze, i bacaju poslednji pogled na glavnu beogradsku ulicu i vide da je u njoj svako ko je prošao, imao Zvezdino obeležje, da je svako išao na isto mesto. I staro i mlado. Za mene antologijska slika, koju na žalost ne mogu da podelim sa Vama, ali slika koja me je odvela na stadion, tog dana, i svih ostalih dana, koji će tek doći.

Mnogo smo preturili preko glave od tada, vi i ja. Mnogo toga se promenilo. A svaka promena je ostavljala svoje tragove, ožiljke. Stvari se odvijaju jako brzo. Ponekad zaboravimo da zastanemo, da sagledamo sami sebe. Da vidimo, odakle smo pošli i gde smo došli. Zastanimo baš danas, i pogledajmo. Zastanite u subotu, u našoj drugoj kući i pogledajte levo od sebe. Zatim pogledajte desno od sebe. To su naša braća. To smo mi, u crveno-belom. Vreme nas nije promenilo, nije nas slomilo .

Od reakcije do mobilizacije,imali smo i svoje uspone i padove, ali smo uvek bili tu, na istom mestu, gde će se u subotu skupiti svi oni koji te vole, potomci i naslednici onih koji su te generacijama stvarali, gradili, i bili ponosni na tebe i u dobru i u zlu. Od reakcije do mobilizacije, ostali smo isti. Ostali smo verni. Srećan rođendan, Zvezdo crvena.

Извор

Share this post


Link to post
Није ме било дуго па реко да се активирам мало 8)

Елем предходна три уписа односно чланка сам поставио поводом иницијативе да се 06. августа 2013. године прослави и обележи 100 година од оснивања СК Велика Србија које је као што се из текста види од 1919, носио назив СК Југославија, а за време другог светског рата СК 1913, а који је након "ослобођења" угашен, а на његовом стадиону, са његовим (Београдским) играчима, са његовим клупским бојама, а после и његовим грбом основано "Фискултурно (а затим Спортско) Друштво Црвена Звезда" које је због свега наведеног наследило и његове навијаче а самим тим и његов идентитет, обзиром да је у очима и навијача Звезде и навијача других клубова Звезда словила као изразито Србски клуб и клуб Реакције.

Моје лично мишљење је да 06.августа 2013. године не треба прослављати 100 година "С.Д. Црвена Звезда", нити измишљати "топлу воду" и стављати уз име клуба број 1913, као што има предлога, јер је Звезда основана 4. марта 1945. године, али мислим да Звезда и ми који смо Звезда треба да достојно обележимо 100 година од оснивања СК Велика Србија који је у корену нашег идентитета. Ко ће ако нећемо ми?

Дакле као што је на згради Старог ДИФ-а од стране СД Црвена Звезда поводом јубилеја постављена табла на којој пише да је ту 04. марта 1945. године одржана оснивачка скуптина "Фискултурног Друштва Црвена Звезда", тако и на хотелу Касина од стране СД Црвена Звезда, уз пригодан програм треба поставити таблу поводом јубилеја 100 година од оснивања СК Велика Србија које је ради опстанка мењало своје име и довијало се на разне начине, а СД Црвена Звезда и њени навијачи поготово, баштине тај клуб и идеју које је он представљао као своју.

I ja isto mislim da ne treba slaviti 2013. godine tih sto godina kluba.

100. godisnica se slavi 4. marta 2045. godine, pa ko dozivi.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this