Sign in to follow this  
dj-zombi

Sabor Krusedolska zvona u Manastiru Krusedol

Recommended Posts

Манастир Крушедол

Субота 09. мај 2009.

3. ЦРКВЕНО НАРОДНИ КРАЈИШКИ САБОР

КРУШЕДОЛСКА ЗВОНА

Сабор духа, пјесме и игре

- Архијерејска литургија

- Парастос за све Србе страдале у ратовима од 1991. до 1999. године и умрле у избјеглиштву

- Богат културно-умјетнички програм

- Дружење уз пјесму и игру

За информације и резервације поводом организованог бесплатног превоза са територија општина Београда јавити се ан телефоне: 011/2688-064 и 011/ 361-86-36

Share this post


Link to post

Kruedolskazvona.jpg

Svetu arhijerejsku liturgiju predvodiće Njegovo visokopreosveštenstvo vladika sremski, gospodin Vasilije.

Programom je predviđeno da se okupljenima obrati akademik Čedomir Popov.

Za informacije u vezi prevoza i drugih pitanja zainteresovani se mogu obratiti na

telefon: 011/323-19-94

Share this post


Link to post

МАНАСТИР КРУШЕДОЛ

Манастирска црква је посвећена празнику Благовештења. Манастир је основао Свети Максим са својом мајком Ангелином, уз помоћ влашког војводе Јована Њагоја, између 1509. и 1516. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште старе словенске вере.

Приликом повлачења Турака из Срема 1716, манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело 1721. и завршено крајем шесте деценије 18. века. Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник 1726, а између 1742. и 1750. обновљена је црква. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је 1753.

У цркви постоје два слоја зидног сликарства. Старији слој су фреске, сликане између 1543. и 1546, а други слој су узане зидне слике које су настале између 1750. и 1756. На западној фасади цркве је фреска са представом страшног суда, настала крајем XVII века. Иконостас је компонован од икона из четири периода. Најстарије су иконе апостола са Христом, Богородицом и св. Јованом Крститељем, рад из половине XVI века. У Другом светском рату, манастир није разорен, али је опљачкана богата и вредна манастирска ризница. Манастир је обновљен.

У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића. У манастирској цркви леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени патријарх Арсеније III Чарнојевић, митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.

Share this post


Link to post

Након отварања сабора присутним гостима обратио се премијер Републике Српске, господин МИЛОРАД ДОДИК.

У поздравном говору присутне је потсетио на голготу српског народа, који је ново уточиште нашао у матици Србији, позвао да се негује традиција, обичаји и вера, да се живи у убеђењу како ће доћи дан када ће сваки избегли Крајишник поново доћи на своје огњиште, а да сабор и окупљање као што је ово треба да постане традиција.

Он лично ће чинити све што је у његовој моћи да помогне и морално и материјално да се традијица одржи.

После господина Додика, Његово високопреосвештенство владика банатски, господин Никанор благословио је присутне учеснике и госте.

Академик Чедомир Попов одржао је "Крушедолску беседу" након чега је кренуо програм у којем је учествовало преко 300 извођача.

IMG_3906.jpg

IMG_3907.jpg

IMG_3911.jpg

IMG_3912.jpg

IMG_3919.jpg

IMG_3924.jpg

Share this post


Link to post

Програм је отворила женска певачка група КУД "Баније"

IMG_3917.jpg

Ивана и Јелена Жигон су "Косовским казивањем" и песмом "Ој Косово, Косово" у извођењу Иване Жигон, одушевили све присутне, а мало их је било којима се није заискрила суза у оку.

IMG_3925.jpg

IMG_3927.jpg

IMG_3928.jpg

IMG_3930.jpg

Share this post


Link to post

IMG_3931.jpg

IMG_3932.jpg

Мићо Јелић Грновић

IMG_3934.jpg

IMG_3935.jpg

IMG_3949.jpg

Андрија Бајић се публици представио са две песме посвећене Крајини и Крајишницима

Share this post


Link to post

IMG_3962.jpg

Недељко Билкић отпевао је неколико песама из свог богатог репертоара. Песме "Крчма у планини"

и "Мост до завичаја" подигла је све присутне на ноге.

IMG_3964.jpg

IMG_3951.jpg

КУД "Крајина"

IMG_3939.jpg

IMG_3938.jpg

Остали учесници у програму.

Share this post


Link to post

Овогодишњи сабор Крајишника обележио је висок ниво организације, значајно већа посета него прошле године и велики број учесника у програму.

Сликама покушавамо дочарати амбијент у којем је сабор одржан. Поред возила из свих крајева Србије било је доста оних који су дошли из иностранства. Сликали смо само неке.

Исто тако, угоститељска понуда је била на нивоу. Понуда сувенира и осталих предмета, као и књига различитих наслова, које говоре о завичају, његовим људима и њиховом страдању.

IMG_3900.jpg

IMG_3843.jpg

IMG_3844.jpg

IMG_3842.jpg

Share this post


Link to post

На крају, а можда је требало споменути и раније, сабор Крајишника у Крушедолу одржан је уз материјалну помоћ генералног спонзора манифестације:

СРБИЈА НИС

Share this post


Link to post

NE ZABORAVITI ZAVIČAJ I STRADALE SRBE IZ ZAPADNE SLAVONIJE

KRUŠEDOL, 28. MAJA (SRNA) - Tradicionalni Crkveno-narodni sabor "Krušedolska zvona 2011" održan je danas kod manastira Krušedol na Fruškoj Gori, u znak sjećanja na žrtve operacije "Bljesak" u kojoj su Hrvatska vojska i policija 1. i 2. maja 1995. godine ubile više od 300 ljudi, žena i djece i protjerale 15 000 preostalih Srba iz zapadne Slavonije.

Poslije Sete arhijerejske liturgije u crkvi manastira Krušedol, Njegovo preosveštenstvo vladika sremski Vasilije služio je parastos za sve Srbe stradale u posljednjim ratovima na području bivše Jugoslavije i one preminule u progonstvu.

Vladika Vasilije blagoslovio je Sabor i naglasio u pozdravnoj besjedi da se srpski narod, ne samo danas, nego kroz vijekove okupljao oko svojih svetinja.

"Tamo gde smo bili i gde smo prebivali i tamo se sabirali oko svojih svetinja i manastira. Sveti Maksim, Sveta Mati Angelina i Sveti Jovan ovde stoluju kao stameni stubovi srpskog naroda, pravoslavlja i Svetosavlja na ovim prostorima", istakao je vladika Vasilije.

Episkop sremski istakao je da nije slučajno što se Crkveno-narodni sabor održava kod manastira Krušedola, drevne srpske svetinje.

"Tu se Srbin sa Srbinom susreće, kum sa kumom, komšija sa komšijom. Ovde na ovom mestu treba da prevladava ljubav koja prevazilazi sve nesuglasice u vremenima i iskušenjima u kojima se mi danas nalazimo. Ovo je mesto mirenja, sloge i praštanja. Treba da se svi izmirimo pred moštima Svetog Maksima, Svete Mati Angeline i Svetog Jovana i da pomirimo naše ljudske sujete. Treba da budemo jedno u Gospodu, kako su nas učili i vaspitavali Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi", poručio je vladika Vasilije.

Predsjednik Asocijacije izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir pozdravio je vladiku sremskog Vasilija, zahvalio mu se za sve što je učinio za prognane Srbe iz Hrvatske i čestitao mu na izboru u Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve.

Budimir je pozdravio sve prisutne, a posebno istoričara umjetnosti Nikolu Kusovca iz Beograda, koji ima posebne zasluge za spašavanje kulturne baštine Srba iz Hrvatske.

"U Krajini nisu bili ugroženi samo naši životi, nego i ono što nas označava i što nas je kroz vijekove predstvaljalo, a to je naše kulturno blago. Zahvaljujući Kusovcu, samo jedan manji dio tog blaga je sačuvan, a rizničar je naš vladika Vasilije jer se to blago nalazi u Sremskim Karlovcima", istakao je Budimir.

On je pozdravio i predstavnike Ambasade Rusije u Beogradu, predstavnike institucija i organa Srbije i Republike Srpske i sve one koji pomažu izbjeglim i prognanim krajiškim Srbima.

Prisutni su imali mogućnost da potpišu peticiju koju su pokrenula izbjeglička udruženja Srba iz Hrvatske kojom se traži da Hrvatska ispuni sva prava Srbima prije nego što uđe u EU.

"Doživjeli smo od prošlog Sabora i to da je čak i Haški tribunal presudio hrvatskim generalima i da je 'Oluja' bila udruženi zločinački poduhvat i 'Bljesak' i sve druge akcije koje su provedene od 1991. do 1995. godine, a mi smo to najbolje osjetili na svojoj koži", podsjetio je Budimir.

Potresnu "Krušedolsku besjedu" govorio je istoričar umjetnosti Nikola Kusovac, a u izuzetno nadahnutom kulturno-umjetničkom programu učestvovale su poznate dramske umjetnice iz Beograda Ivana i Jelena Žigon i drugi učesnici.

Sabor su uveličale i izvorne pjevačke grupe i kulturno-umjetnička društva, koja u izbjeglištvu njeguju običaje, folklor i tradiciju zavičaja. Od ove godine, posljednja subota u maju biće stalni termin za održavanje Krušedolskog sabora.

Sabor je ustanovljen 2000. godine i održavan je u Čortanovcima, na području opštine Inđija, do 2007. kada je, u dogovoru sa vladikom sremskim Vasilijem stalno mjesto Sabora postao manastir Krušedol.

Crkveno-narodni sabor, kako je istaknuto, ove godine posebno dobija na značaju zbog prvostepene presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču koji su u Haškom tribunalu osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora za udruženi zločinački poduhvat s ciljem protjerivanja srpskog stanovništva iz Hrvatske i otimanja njegove imovine.

Organizatori Sabora u Krušedolu su Zavičajni klub "Slavonija" iz Inđije i Asocijacija izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. Na Saboru se okupilo više stotina posjetilaca iz Srbije, susjednih država u kojima žive Srbi i srpske dijaspore.

Saboru su prisustvovali i šef Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac, predsjednik Koalicije izbjeglica iz Hrvatske u Srbiji Miodrag Linta i drugi ugledni gosti.

Manastir Krušedol postao je mjesto narodnog okupljanja kao slavna zadužbina sremskih despota Brankovića iz 16. vijeka. U manastiru su sahranjeni svi članovi njihove porodice, a u Krušedolu je i grob Arsenija Trećeg Čarnojevića i Arsenija Četvrtog Šakabente.

48910589.jpg

59814800.jpg

41396523.jpg

96588426.jpg

50832145.jpg

Share this post


Link to post

 

7. Krajiški crkveno – narodni Svesrpski sabor „ Krušedolska zvona 2013“

 

krusdeolska-zvona-e08292c6.jpg

 

Asocijacija izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske zajedno sa Zavičajnim udruženjem  Slavonija iz Inđije organizuje u subotu, 25. maja 2013. godine tradicionalnu manifestaciju 7. Krajiški crkveno – narodni Svesrpski sabor kod manastira Krušedol na Fruškoj gori.

 U manastirskoj crkvi  liturgiju i parastos za sve Srbe koji su poginuli i nestali tokom XX vijeka s početkom u 9,30 sati služiće vladika sremski Vasilije sa sveštenstvom sremske eparhije. Poslije trpeze ljubavi u manastirskoj blagavaonici,  na pozornici ispred manastira održaće se prigodan kulturno - umjetnički program. Program predstavlja smotra duha i narodnog stvaralaštva izvornih muških i ženskih pjevačkih grupa i više kulturno-umjetničkih društava koja čuvaju i njeguju običaje, folklor i tradiciju zavičaja. Krušedolsku besjedu govoriće  naučni saradnik na Balkanološkom institutu  dr Čedomir Antić.

 Ovogodišnje  okupljanje ima poseban značaj  s obzirom na dvije važne  činjenice. Ove godine obilježava  se 1700 godina od Milanskog edikta  i 300-godišnjica Karlovačke mitropolije. Namjera je organizatora da ovo saborovanje preraste u Svesrpski sabor kako bi pokazali naše zajedništvo  i sačuvali sjećanje na zavičaj i našu bogatu istoriju.

 Na ovogodišnji Sabor osim izbjeglih i prognanih  Srba iz Hrvatske i BiH i njihovih  prijatelja iz Srbije, očekuje se dolazak naših sunarodnika iz zemalja u regionu kao i iz dijaspore.  Radi velikog interesa organizatori će uložiti napor da se obezbjedi prevoz za sve izbjegle i prognane koji nemaju drugog načina da prisustvju ovom druženju, koje vraća vjeru i budi nadu o povratku u zavičaj. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na telefon Udruženja Srba iz Hrvatske broj: 011/ 3231 994.

Beograd, 10. maj 2013.                                                       

Predsjednik Asocijacije

Milojko Budimir, prof.

 

Jadovno.com

 

Share this post


Link to post

 

 Beseda na Krušedolskom saboru, 25. maja 2013. godine

 

Čedomir Antić 

Fruška gora je jedan od svetih bastiona srpske duhovnosti. Pored Svete gore Atoske, Lovćena, pored svete lavre u Peći, Žitomislića, Vozuće, Gomirja i Krke… U sremsku zemlju povukla se krajem 15. stoleća srpska država – da u njoj ostane do pada Ugarskog kraljevstva. Uspomena na nju doživela je snagom vere pokolenja vreme kada će čitava Južna Ugarska postati srpska zemlja. U njoj je opstala sve dok Proviđenje srpskom narodu nije vratilo državu u zamenu za gorku, stoletnu, epsku žrtvu.

Kada je 1690. propalo još jedno veliko srpsko uzdanje u Evropu – pošto su habsburške vojske napustile oblasti Povardarja i Pomoravlja – naš narod i crkva koji su se na poziv Svetog saveza ustali protiv osmanskog gospodstva i oslobodili svoje zemlje, morali su svi zajedno, pod vođstvom patrijarha Arsenija Trećeg Crnojevića, da napuste kolevku srpskog naroda – Kosovo, Metohiju, Rašku, Toplicu, Dubočicu… Iz stare Srbije prešli su u Habsburšku monarhiju gde im je neiskreni saveznik i neuspešni zaštitnik obećao verske povlastice i političke slobode. Pored sloboda prognanici su tražili i zemlju svojih istraženih ali neumrlih despota, svoga junačkog cara Jovana Crnog. Kao nagradu za stoletnu borbu za slobodu i veru, tražili su ono što im po pravdi pripada. Pre tri i četvrt veka ovi su dragulji vere bili ostrva u mnoštvu – desetina hiljada ratnika, njihovih porodica, staraca, žena i dece – što je sa sobom nosilo ikone Svetitelja zaštitnika, svetinje pravoslavne koje nikada neće napustiti, svete kosti svojih kraljeva, živu veru koja je večna… Poput Izrailja proterani su iz svoje najveće svetinje, na obode Otadžbine, kažnjeni otmicom slobode i smrću domovine.

Tako je ova sveta gora, koju zovu Frška po Francima koji su nekada do nje nekako bili došli, postala Ararat naše slobode. Ovde je sedište našla izgnana Pećka patrijaršija. Upravo ovde u Krušedolu – manastiru koju su pre pet vekova, 1509. osnovali Sveti Maksim Branković, čukununuk kosovskog mučenika svetog Cara Lazara, i sveta Mati Angelina – da u pepelu srpske propasti ostave iskru duha i nadu oslobođenja.

Srpski narod iza sebe ima četrnaest stoleća poznate istorije. Ipak, časi naše državne veličine i nacionalne slave behu kratki u vekovima, poput bleska munje u olujnoj mračnoj noći. Jer šta je devet godina Dušanovog carstva, šta su decenije slave velikih Nemanjića, kraljevanje Mihaila Vojisavljevića ili vladavina Petra Gojnikovića, prema stolećima ropstva, patnji i ratova bez kraja. Šta su pobede iz srpskih ustanaka i trijumf vaskrsa u Prvom svetskom ratu, prema mučeništvima i ropstvima pod tuđinima, zabludama jugoslovenstva i komunizma?

Često pomišljam da uopšte nije važno da doživimo čas velike slobode, opšte pravde i besmrtne slave… Najvažnije je, uveren sam, biti dostojan da im se nadamo. Danas, kao i u svim tim mnogim i beskrajnim vekovima ropstva i lutanja, nad srpskim narodom stoji Zvezda. „Zvezda u plavom krugu“ koju je opisao Crnjanski. Daleka Zvezda koju vidimo u vedrim noćima, a osećamo po danu i tminama oluja i mećava. Zvezda slobode, pravde, narodne vladavine, opšteg napretka i narodnog ujedinjenja. Dušmanin nije samo krvoločni zavojevač ili razbrat što služi krvniku… Dušmanin je i svaki od nas koji zaboravi na istinu i pravdu. Svako ko proda veru. Izneveri brata… Svako ko ne vidi Zvezdu ni kada je sjajnija od Sunca. Tu su Zvezdu pre tristotine godina dobro videli sabornici na Krušedolskom saboru. Nisu se naoružani samo verom i rodoljubljem odupirali agarenskom maču, jarmu ćesarovih vlastelina i tijari licemernih papskih prozelita. Sabornici su pronašli vere, mudrosti i snage da se odupru unutrašnjem zlu – sujeti i pohlepi. Manama koje je moderna republika u Srbiji uzela za vrlinu. Dogovorili su se tada da srpska crkva ne bude podeljena i da iako rasuta u dva zaraćena – prema srpstvu i pravoslavlju neprijateljska carstva – ipak sačuva jednog patrijarha. Patrijarh je nastavio da upravlja našom crkvom iz tužne, mučeničke, porobljene Peći. Time su sabornici doneli neslućenu sreću Srpstvu i nevaskrsloj srpskoj državi.

Naša Otadžbina, Srbija, danas je pod udarom dve velike svetske sile. Njihovo je carstvo zamalena… Ipak, nadživeće nas koji danas od njih stradamo. Nije danas reč o tome da li će Severno Kosovo ostati srpsko, niti da li će srpski narod sačuvati tekovinu svog Otadžbinskog rata – Republiku Srpsku. Danas govorimo o postojanju Srbije i Srba. U naše vreme moderni nacisti tvrde da su naša kultura i istorija zaražene virusom zla i zločina. Kada nestanemo, vele, bićemo izlečeni. To govore oni čijim su precima oproštena hiljadostruka zla, kojima je data prilika za novi početak. U svojim čudovišnim delima pridobili su deo najučenijih, najobrazovanijih, prvih ljudi našeg naroda. Ali, nije ni to prvi put: zar nisu nekada davno naši carevi „zakon pogazili“, nisu li se njihove sluge neverne „carskom krvlju okupale“, nije li se već turčilo sve što je „plaho i lakomo“? Pa, ako se to dešavalo miropomazanim vladarima one stare i stamene Srbije, zašto se čudimo što nam se to vraća u našoj miloj ali slaboj demokratiji ponikloj na besudnom i bezbožnom komunističkom temelju?

Mogu da privremeno umore našu Otadžbinu. Da je svedu na pašaluk i dovedu ovde Ljumu i Anadoliju. Mogu da i dalje ruše našu svetu pravoslavnu crkvu, odnarođuju i preveravaju, varaju i potkupljuju… Ipak, Zvezdu na nebesima ne znaju da ugase. „Otadžbina su…“ – napisao je Nušić još one strašne i tužne 1915. godine – „…Misao i Vera, a Misao i Vera ne umiru!“

Zato vas, oci naše Crkve, velikaši naše države, pa makar to još uvek, nažalost, bila republika, zato vas veliki i mali, blagoverni i hristoljubivi, Sestre i Braćo… danas molim i pozivam, da pobedimo po ko zna koji put… Da trijumfuju naše vera i nada. Da se odreknemo zla u sebi, ali da ne posustanemo ni pred najvećim zlom, ni pred zlom najsilnijih, najviših, čak i najbližih. Da branimo srpsku državu. Da poštujemo njegovu svetost srpskog patrijarha i njegovo visočanstvo srpskog prestolonaslednika, da branimo našu braću gde god da su u Srpskoj, na Kosovu, u Krajini, Makedoniji i u Crnoj Gori… Da pokušamo da budemo bolji i bogatiji, da budemo verniji i nesebičniji… Da se odupremo silnom i lukavom.

Neka je slava našim svetiteljma od Sv. Save do naših mučenika iz 1941. godine. Neka je slava našim vladarima od Vlastimira i Nemanje do Petra Drugog. Neka je slava našim junacima od Miloša Obilića do Milana Tepića i Zorana Radosavljevića.

Želim vam, draga braćo i sestre, svako dobro, napredak, slobodu i sreću.

Živelo Srpstvo.

Živela Srbija.

 

Jadovno.com

 

Share this post


Link to post

 Održan 8. Krušedolski sabor Krajišnika

KRUŠEDOL – U subotu 31. maja 2014. godine u organizaciji Asocijacije izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske i Zavičajnog udruženja Slavonija iz Inđije održan je tradicionalni 8. Krajiški crkveno – narodni Svesrpski sabor „Krušedolska zvona 2014.“ kod manastira Krušedol na Fruškoj gori.

Zbog tragedije koja je posljednjih dana zadesila Srbiju, Republiku Srpsku i region i prouzrokovala velike materijalne štete i gubitak ljudskih života, Organizacioni odbor Sabora „Krušedolska zvona 2014.“ u konsultaciji sa SPC odlučio je da ove godine izostane kulturno-zabavni dio programa i da Sabor ima samo duhovni karakter.

U manastirskoj crkvi Blagoveštenja Gospodnjeg sa početkom u 9,30 služena je Arhijerejska liturgija i parastos za sve poginule u ratovima tokom 20. vijeka i nastradale u katastrofalnim poplavama. Činodejstvovao je vladika Sremski Vasilije sa sveštenstvom Sremske eparhije. Liturgiji i parastosu prisustvovalo je oko hiljada naših zemljaka izbjeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i mnogobrojnih prijatelja iz Srbije i Republike Srpske. Po završetku parastosa u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi. Još jednom smo se zajedno pomolili za našu braću koja su nedužno stradala bilo od ljudske mržnje u ratovima ili prirodnih katastrofa.

Organizator je za ovu priliku odštampao posebne flajere – apele koji su podjeljeni prisutnima kako bi pomogli postradale u poplavama u Srbiji i Republici Srpskoj. Sa nadom da će naše saborovanje slijedećih godina proteći u miru i raspoloženju, već sada zakazujemo druženje posljednje subote u maju 2015. Zahvaljujemo se Predstavništvu Republike Srpske koje je omogućilo da ovogodišnjem duhovnom Saboru prisustvuju mnogi iz raznih mjesta Srbije, koji nažalost nisu u materijalnoj situaciji da u vlastitoj režiji prisustvuju Krušedolskom saboru.

 

Banija Online, 02.06.2014.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this