Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2009

Recommended Posts

"Tragedija jednog naroda nije broj stradalih, vec broj onih koji su ta stradanja zaboravili."

plakat_09.jpg

Plakat slobodno umnozavati i objavljivati

Da se ne zaboravi

Vec dugo ne slušamo izvještaje s frontova. A još uvijek ne vjerujemo da ih nema. Godinama smo se sa njima budili, živjeli. Godinama su bili tema naših razgovora u kuci, na poslu, svuda.

Tih ratnih godina smo i ostarjeli. Mladost nam naglo sazrela, djetinjstva prekinuta. Pamticemo sve do kraja izvještaje s frontova.

Smiruje se. Kao poslije snažnog potresa. Poslije oluje i košmara. Vrijeme je spoznaje.

Vrijeme uocavanja i prebrojavanja. Ruševine, crne rupe umjesto prozora, paljevina, neobradjena, a minama posijana zemlja, posjecena po šumama stabla za kojima duša boli, divljac se skrila.

Nema je. I bolesti. Bolesti srca i glave, ali i crne rupe umjesto ociju, ruke i noge tek u sjecanjima, grobovi znani i neznani umjesto sinova.

Valja prebrojati ranjenike i ocajnike, sirocad i starcad, beskucnike. Ali bezdušne i zle, ubice duha i tijela. Valja zapisati šta se zbilo.

U svakom od sela, na svakoj od planina, uz svaku od naših preljepih rijeka.

Valja zapisati svaku kucu. Ko je u njoj živio, koliko je imao godina, šta je volio, cime se bavio i gdje ga je odveo rat. Svaku oranicu i sva groblja – sve to treba zapisati. Djecu kojima su savremena dostignuca ljudske pameti utkana u ratnu tehniku i ratna umjeca ubila oca i majku ili samo oca ili majku, treba zapisati. Ali ne samo u knjige. I u srca preživjelih. U duše u samu srž postojanja. To je šansa da buducnost bude ljepša od prošlosti. Da bude drugacija. Humanija. Pametnija.

I bitke treba zapisati. Ali ne obracajuci pažnju na mudrost pobjednika koja je u ratovima ravna surovosti. Treba ih zapisati kao broj smrti. Uz godine poginulih. I tada u sve datume obilježavanja važnih dogadjaja, na razno razne godišnjice umjesto brojnih oda, treba citati njihova imena i starost im.

Da nam se usjeku u pamcenje.

Da ih ne zaboravimo.

Da shvatimo šta smo izgubili i šta su oni izgubili.

I tugu treba zapisati. Tugu napuštanja sopstvenih kuca. Tugu bježanja u neizvjesnost. Tugu ne prihvacenu od bilo koga, neshvacenih i unesrecenih. Tugu preneraženih. Njihove misli i rijeci ako ih je bilo. Ukocene oci i lice s kojeg se ne cita ništa. I plac onih kojih su smogli snage za plakanje. Sijede vlasi stecene za jednu noc. Djetinje nestašluke kojih odjednom više nema. Bujicu djecijih pitanja koja ponire u nepovrat. Beznadje treba zapisati. Ono je od pogubnosti pogubnije.

Treba zapisati nemoc. Malog obicnog covjeka koji jednostavno voli da bude to što jeste. Raduje se obicnim malim stvarima i nema velikih planova. Njegovu nemoc da živi svoj obicni život. Njegovu želju da ga puste na miru. Da ore svoje njive, da imenom doziva svoje jaganjce, da prica sa svojim psom dok mu trckara oko nogu, da se veseli toplom domacem hlebu i suncu kojim ga dariva Bog. Treba zapisati nemoc tog covjeka da se odupre onima koji ga gaze oblace mu uniforme i pušku mu vješaju o ramena.

I u smrt ga šalju. I uce ga da gazi i sam.

Protiv te nemoci treba se boriti. Poniruci u i sebe. Duboko do neslucenih dubina što znace mir. Mir od kojeg nemirni i ratova željni bježe bez traga. Mir koji ne može da naruši pucnjava i galama. Protiv zla se treba boriti. Ali ne zlom, jer zlom se zlo ne iskorjenjuje.

Ono se tako umnožava. Zagadjuje dalje i više. Život cini morom koja nije život.

Gordana Ajdukovic

Molimo sve posjetioce da u ovom topiku objavljuju sve najave, informacije, izvjestaji, pozivi, slike i vijesti vezane za Parastos 2009.

Ovaj topik je iskljucivo informativnog karaktera pa cemo izuzetno cijeniti vasu uzdrzanost od politickih i ostalih rasprava.

Treba napomenuti i da je povodom nadolazeceg Parastosa sajt Krajinaforce, kao sto ste to vec vjerojatno i primjetili, dobio i prigodan izgled.

Share this post


Link to post

Lepo napisano. Lepo je čuti i pročitati, ali je trebalo izdržati i dočekati.

Lepo bi bilo da napišemo, zašto smo mi rat izgubili. Nije kriv ni ovaj ni onaj, već mi sami. Kad kažem mi, mislim

na nas sve koji smo bili tamo i sve one koji nisu bili, a po Svetoj dužnosti su morali biti. I oni koji su iz Krajine i oni

koji nose serbsko ime. Nije bilo tako i sam znadete da nije i znadete zašto nije. I danas gledam kako se mnogi zaklinju u Pravoslavlje, Svetosavlje, Srpstvo, kojima su usta puna raznih priča, koji su mene i ostale bodrili gledajući na tv slike iz

Krajine, da izdržimo do poslednje kapi sopstvene krvi. Njima na ponos, da imaju o kome i o čemu pričati. Razočarali smo ih, prebacuju nam da smo Krajinu izgubili, da smo je prodali, da smo je predali. Nemaju s čim da se busaju u prsa, nemaju s čim da se hvale i pri tome bestidno da spominju svoju "veliku ulogu i zaslugu" u pobedi nad pobedama.

Nas su otpisali i precrtali čim smo krenuli u rat. Svi od reda. I oni u matici i oni, kako to lepo kažu, iz rasejanja. Danas smo samo biljke koje vegetiraju i čekamo da nestanemo. Mrtvi ljudi, koji čekaju red na sahranu.

Mi smo sami sebi tragediju pripremili, mi smo ti koji smo među sobom počeli da se delimo, da dušmaninu olakšamo posao.

Ko je kriv svim onim brojnim srbima koji uzeše tuđu veru i zašto je kriv? Pa oni su pre svog imena, vere i nacije stavili na prvo mesto dobar posao, kuću, auto i druga dobra. Pa oni su digli pušku na rođenog brata, ubijali, palili, krali i odnosili.

Zar ne znate da su oni sada glavni u Hrvatskoj? Zar ne znate da imaju dovoljno prostora da se šire i oni i njihove ideje, jer nas tamo nema, nas koji tamo pripadamo. Oni se šire, ali nema ko da ih čuje. Džaba ti Pravoslavlje i Svetosavlje kad tamo nema ko da ga provodi, džaba ti crkve i hramovi kad u njih niko ne ulazi niti ima ko da ih otvori, ko zvonom crkvenim da pozvoni.

Zar ne vidite kako se takmiče da što bolje govore iskrivljenim srpskim jezikom kojeg sa ponosom zovu materinji - hrvatski jezik! Zar ne vidite kako se takmiče, da što bolje isprljaju sopstveno ime, da kao sluge i poltroni postanu veći hrvati od samih hrvata? Zar nije bestidno stideti se sopstvene prošlosti, zar nije bestidno biti sluga tiraninu i ubici sopstvenog naroda?

Obraćam se svima vama koji ste bili deo te priče da je pričate iz dana u dan, da je ponavljate, jer se mene duboko tiče i ja ne mogu biti objektivan.

Možda sam ostrašćen, možda mi je svest sužena i sve drugo može biti u pitanju, samo jedno nije.

Ne mrzim niti sam ikad ikog mrzeo.

Share this post


Link to post

Ne smijemo zaboraviti ko smo ,ponos nasih oceva ,brace koji su tako ponosno dali

zivot za nase bolje ni ne sluteci mozda tada da i ako dadu tako nesebicno sebe svoje zivote

nece nama donjeti bolje sutra, tako nesebicno i mi moramo imati te snae i volje i nikada se ne odricati niti posramiti imena svoga

vjere svoje,budimo ponosni zbog njih ko smo i sta smo iako bi rekli da smo gubitnici da nemamo nista , da smo sve izgubili

ne nismo ponos u sebi niko nam ne moze uzeti ,borbu za boljim sutra ,ljubav prema svojoj Krajini.

Nek nose i kite se krstovima ,neka sebe zovu sada nekim i necim to samo rade duse koje nisu nikada imale snage

da budu tu kada je trebalo biti a danas se kite tudjim perjem i to je samo jedna velika sramota za njih i samim

tim pokazuju koliko su nisko pali da se kite tako i koliko su mali.

Bog vidi cestite Srbe njima ne trebaju ni krstovi ,niti druga uzdizanja oni to nose u sebi i svako ce ih bez ikakvog obiljeznja laznog isticanja

prepoznati po njihovoj jednostavnosti .

Uze nam rat najbolje godine,uze nam nase najmilije kud ces veceg zla,

ali zlu ne dode kraj dode i 4 august kada nam uzese i krov nad glavom i zemlju nasu,

odvedose nam jos najmilijih ,ubise sve sto nadose,sve sto im je na put stalo.

Popalise kao da nam sjeme htedose zatrti ,koja je to mrznja,

koja je to bolest nacije jedne.

Na secanje na 4.august i najveci dan tragedije naseg narooda,

zelim da Bog vidi one napacene ,ostavljene koji se bore ,neki da jos nadu svoje djete,

neki da se snadu ,neki da prebole rane teske rane koje krvare 14 godina,

rane koje ce boleti citavog zivota.Nek je laka crna zemlja svima koji ostadose na poljima nasima.

Share this post


Link to post

Braca iz republike Srpske nam i ove godine azurno javljaju o organizovanju Parastosa u Republici Srpskoj.

Znaci i ove godine u Republici Srpskoj biće obilježena godišnjica "Oluje".

Nosioci su DIC Veritas i Odbor Vlade RS za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Prvi put biće organizovano obilježavanje na Petrovačkoj cesti i iznad Drvara.

plakat_rs_2009.gif

promocija_rs_09.gif

veritas_program_2009.jpg

Share this post


Link to post

Obavjestenja i program za Parastos u Beogradu:

Program obilježavanja 14. godišnjice stradanja u „Oluji“

31.07.2009. godine

- 19:00 časova promocija zbornika „Građanski rat u Hrvatskoj 1991-1995“, u Sklupštini opštine Novi Beograd

31.07.2009. godine

- 10:30 časova konferencija za novinare u medijacentru

04.08.2009. godine

- 11:00 časova služenje Parastosa u crkvi Svetog Marka u Beogradu

- 12:00 časova komemorativni skup u porti crkve Svetog Marka, sa prigodnim programom u izvođenju poznatih umjetnika, te čitanje rezolucije o povratu oduzetih prava i imovine Srba u Hrvatskoj

04. avgust od 9:00 do 14:00 časova

Radi stvaranja pritiska na Hrvatsku i obavještavanja međunarodne javnosti organizovano je stavljanje svih ključeva od oduzetih stanova i neobnovljenih kuća na za to prigodan pano u porti crkve.

Pozivamo sve izbjeglice i prognane Srbe iz Hrvatske da donesu što više ključeva i stave ih na pano u znak ličnog protesta i protesta za sve one koji su poginuli, nestali ili otišli u treće zemlje a takođe su ostali bez svojih stanova i kuća.

Odbor za obilježavanje godišnjice stradanja u „Oluji“

14_GODISNJICA.jpg

Share this post


Link to post

Obavjestavamo sve posjetioce da ce sva desavanja oko Parastosa i vezanih dogadjanja moci pratiti i na KrajinaRadio (novo-otvoreni krajiski internet radio) koji ce u partnerstvu sa Krajinaforce prenositi aktualne vijesti svakog sata na dan Parastosa i imati prigodan program na taj dan.

krajinaradio.jpg

Share this post


Link to post

SVETLO SVETOG MARKA

-Zadrhte li ruke tvoje?

-Drhte ove ruke moje!

-Bole li te tvoje uspomene?

-Rane žive, bole one mene!

-Uzdišeš li, kad olujom dišeš?

-Udišuć' je prošlu, da, uzdišem!

-Izlivena svaka suza moja

je za kaplje krvave bez broja...

-Mila Majko...

-Čedo milo... Da li pamtiš kako je sve bilo?

-Pamtim majko, bilo je ovako:

-Na dan Blage Marije se zbilo

pomračenje dobra i crnilo,

ustajale bezoblike sile,

jadnost svoje slabosti su krile,

pa je zverski besno ispoljile,

skrnaveći svetost Blagog dana!

Postradala deca su odana,

od čopora ogrezlog u grehu,

od bestidnih, nedoličnih smehu!

Upalimo voštanice njima,

nek' im večnost svetle nedužnima!

Mila majko, cvili srce moje,

kao štene bez dojilje svoje,

i ti, majko, čeda Božja imaš,

Božja čeda otpremaš i primaš...!

Dobra naša, braniteljko draga,

ocu verna, postavljaču praga,

verna naša braniteljko zemlje,

isčupa "oluja" nam korenje!

A kako je dalje majko bilo,

srcem jeste svako osetio!

Share this post


Link to post

INTERVJU - SAVO ŠTRBAC

Oluja još traje

Savo Štrbac, direktor Veritasa, uoči 14. godišnjice hrvatske genocidne akcije tvrdi da egzodus Srba praktično nije ni prestao

Pred sutrašnju 14. godišnjicu hrvatske genocidne akcije "Oluja" Savo Štrbac, direktor Informativno-dokumentacionog centra Veritas, koji je u to vreme bio sekretar Vlade RSK, u intervjuu za Kurir podseća da je Hrvatska izvršila agresiju uprkos tome što je Krajina bila pod "zaštitom" UN.

- Protiv 230.000 Srba (pod oružjem je bilo oko 30.000) Hrvatska je angažovala više od 200.000 vojnika, od čega je 138.500 direktno bilo uključeno u etničko čišćenje, a tu treba dodati agresorski NATO i muslimanske snage, tako da je neprijatelja bilo više nego stanovnika Krajine! Odnos boraca bio je 7:1. Za nekoliko dana slomljen je otpor Krajišnika i proterano više od 220.000 Srba.

Ni posle 14 godina nema povratka prognanih Srba, ili se vraća neznatan broj, uglavnom staraca?

- Hrvatska tobože zove Srbe da se vrate, ali im mi poručujemo: Hoćemo, samo nam stvorite preduslove. Tražimo da nam se vrati ono što nam pripada - stanovi, stanarska prava, kuće, imanja, pravo na rad, siguran život... Procenjuje se da je okupirano između 42.000 i 50.000 srpskih stanova i mi vodimo borbu da se Srbima vrati imovina, ali i stanarska prava. Međutim, Hrvatska je dozvolila samo nekakvo stambeno zbrinjavanje nosiocima stanarskog prava. Oni traže da se Srbima zabrani da imaju imovinu na teritoriji bivše SFRJ i da se ti stanovi ne mogu ni otkupljivati ni nasleđivati. To je apsurdno, toga nema nigde u svetu!

Takođe, presporo teče obnova srpskih kuća. Više od 8.000 predmeta još čeka na rešenje. Posebna priča je procesuiranje i hapšenje Srba. Po ko zna koji put prave se spiskovi, ove godine uhapšena su tri Srbina. Jedan od problema je i dobijanje lične karte, državljanstva... Tihi egzodus Srba, to jest "Oluja", još traje!

Na meti su čak i Srbi koji letuju u Hrvatskoj?

- Za poslednjih mesec dana pretučeni su turisti u Dubrovniku i Šibeniku. Mislim da je hrvatska mržnja prema Srbima mnogo jača nego korist koju imaju od turista. Upravo na tom fenomenu Hrvati odgajaju mlađe generacije. Oni koji su rođeni pre 1995. odgajani su da mrze sve što je srpsko! Onaj ko sa 14-15 godina kamenuje srpskog turistu, postaje heroj u društvu!

Primer hajke na Srbe dala je svojevremeno i premijer Jadranka Kosor, koja je otela stan dvojici srpskih dečaka koji su ostali bez roditelja?

- Jadranka Kosor je samo jedna od 50.000 Hrvata koji su okupirali ili oteli srpske stanove. Nema Hrvata koji je na nekoj funkciji a koji se nije "ogrebao" za srpsku imovinu. U Hrvatskoj van Krajine od Srba je sudskim putem oduzeto više od 23.000 srpskih stanova. Jadranka Kosor bi morala hitno da se iseli iz tog stana.

Zar ne čudi takvo ponašanje hrvatske premijerke s obzirom na njeno srpsko poreklo?

- Poturice su uvek bile veći Turci od samih Turaka! Ako je tačno ono što pričaju sami Hrvati o njenom srpskom poreklu, ona se neprestano mora dokazivati i to opravdava njenu mržnju prema Srbima. Mi joj najviše zameramo što namerno prećutkuje ili sakriva srpske žrtve, a neprestano govori o hrvatskim.

Očekujete li osuđujuću presudu za trojicu ratnih zločinaca, hrvatskih generala u Haškom tribunalu?

- Svakako! Ne mogu da zamislim drugačiju presudu osim najveće moguće kazne, jer su optuženi za etničko čišćenje Srba u Krajini. Nema sumnje da će ta presuda imati veliki značaj za Krajiške Srbe. To bi nam pružilo mogućnost da povratimo imovinu i ostvarimo sva druga prava, pa i da tražimo političku autonomiju po planu Z-4. Da li ćemo to znati da iskoristimo, drugo je pitanje.

UBIJENI DECA, ŽENE, STARCI...

- Za vreme genocidne "Oluje" ubijeno je ili nestalo 1.922 Srba, od čega 1.192 civila (čak 62 odsto). Od tog broja oko polovina je bila starija od 60 godina. Među ubijenima su bile 534 žene (dve trećine starije od 60 godina) i 19 dece, od kojih je devetoro bilo mlađe od 14 godina - ukazuje Štrbac.

Od ukupnog broja rešena je sudbina njih 813, dok se 1.109 još vodi kao nestalo, od toga 756 civila.

"OLUJA" OSNOV SRPSKE PROTIVTUŽBE

Vi ste u srpskom pravnom timu koji priprema protivtužbu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za navodni genocid. Na čemu se ona bazira?

- Osnov naše protivtužbe biće "Oluja", ali i sve druge krvave akcije Hrvatske od 1991, koje su doprinele da Srba u Krajini gotovo da više nema.

A zločini nad Srbima za vreme tzv. Nezavisne države Hrvatske?

- Tužba se zasniva na Konvenciji o genocidu iz 1948. i zato se, nažalost, ne primenjuje na Drugi svetski rat. Mi ćemo ipak detaljno objasniti čitavu genezu hrvatskih zločina i ukazati i na sve pokolje za vreme NDH.

Share this post


Link to post

OBEZBEDJEN BESPLATAN PREVOZ ZA IZBJEGLICE KOJI IDU NA PARASTOS

Beta 03.08.2009

Sutra parastos poginulima u Oluji

Parastos i komemoracija poginulima u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" održaće se sutra u crkvi svetog Marka u Beogradu u 11 časova, saopštio je Komeserijat za izbeglice Vlade Srbije.

Kako se navodi, izbeglicama koje žive u unutrašnjosti Srbije i koje žele da prisustvuju parastosu, a poseduju izbegličku legitimaciju, obezbeđen je besplatan prevoz železnicom u oba pravca.

Sutra se navršava 14 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (samoproklamovana Republika Srpska Krajina). Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Share this post


Link to post

РТРС.ИНФО

Извор: СРНА

Обиљежавање 14.годишњице страдања Срба у "Олуји"

У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске у Бањалуци ће данас и сутра бити обиљежено 14. година прогона Срба из бивше Републике Српске Крајине, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС.

У Саборном храму Христа Спаситеља вечерас у 20.30 часова биће паљене свијеће за пострадале, а у 21.00 час предвиђен је духовно-умјетнички програм.

У Храму Свете Тројице сутра у 11.00 часова биће служен парастос погинулим цивилима и војницима, а у 11.40 биће положени вијенци на гробљу ''Свети Пантелија''.

Сутра ће у цркви Светог Марка у Београду у 11.00 часова бити служен парастос Србима страдалима у тој акцији, у којој је убијено више од 2 500, око 2 300 се води као нестало, док је протјерано више од 200 000.

Избјегличка удружења Срба из Хрватске наводе да у Хрватској постоји још гробница са српским цивилима које нису идентификоване и да се намеће питање гдје се налази још 1 407 несталих.

Обнову кућа још чека више од 8 000 српских породица, а више стотина кућа није враћено првобитним власницима српске националности, док око 40 000 носилаца станарских права очекује реституцију.

Представници ових удружења истичу да, када је ријеч о рјешавању станарских права прогнаних Срба из Хрватске, очекују добру сарадња са хрватским премијером Јадранком Косор, која би могла учинити први гест, јер је почетком рата ушла у један српски стан, па би било корисно када би из њега изашла и властитим примјером показала другима да исто учине.

Предсједник Документационог центра "Веритас" Саво Штрбац је данас на конференцији за новинаре у Бањалуци истакао да Хрватска ни четрнаест година након егзодуса Срба "не успијева или не жели да ријеши српско питање, према европским стандардима".

Он је нагласио да прогнани Срби очекују помоћ међународне заједнице на рјешавању њиховог питања и примјени Плана "Зе четири" зато што би се једино тако, донекле, исправила историјска и људска неправда према Србима из Хрватске.

"Срби из Хрватске вјерују да аутори овај план нису прaвили за једнократну употребу или за тадашње челнике Хрватске, Републике Српске Крајине или Савезне Републике Југославије, већ на основу оптималних историјских и тадашњих околности и чињеница, како би се убудуће, за сва времена, на најбољи могући начин, ријешили дуги историјских спорови између хрватског и српског народа на простору Хрватске", рекао је Штрбац.

Он је нагласио да су крајишки Срби, четрнаест година након прогона из Хрватске и акције "Олуја", и даље прогнаници, бескућници, апатриди и исељеници, оптерећени епитетима агресора и ратних злочинаца, и да се у пракси у односу на српско питање скоро ништа није промијенило.

"И даље постављамо питања - како можемо бити агресори у држави у којој смо били конститутивни народ и како можемо бити злочинци када су нас више од један одсто убили, двије трећине прогнали и уништили нам сву приватну имовину и све историјске, културне и духовне споменике", рекао је Штрбац.

Share this post


Link to post

МИЛИНОВИЋ СУТРА НА ОБИЉЕЖАВАЊУ СТРАДАЊА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

БАЊАЛУКА, 3. АВГУСТА (СРНА) - Шеф Кабинета предсједника Републике Српске (РС) Драшко Милиновић, у име предсједника РС Рајка Кузмaновића, присуствоваће сутра служењу парастоса у Храму Свете Тројице и положиће цвијеће на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци, у знак сјећања на страдања српских цивила и војника из Републике Српске Крајине.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а полагање цвијећа у 11.40 часова, напомиње се у саопштењу из Кабинета предсједника РС.

У акцији хрватске војске "Олуја" су, према евиденцији Документационо-информационог центра "Веритас", погинула и нестала 1 922 Србина.

Предсједник "Веритаса" Саво Штрбац је подсјетио да је од укупног броја жртава до сада ријешена судбина 813, док се на евиденцији несталих води још 1 109, од чега 756 цивила, међу којима су 364 жене.

Према подацима "Веритаса", око 1 500 припадника Српске војске Крајине преживјело је заробљавање, а 3 200 старих и немоћних, који нису могли или хтјели напустити своја огњишта, интернирано је у логоре за цивиле.

Обиљежавање прогона Срба из Републике Српске Крајине почеће вечерас паљењем свијећа за помен страдалима испред храма Христа Спаситеља у Бањалуци и духовном академијом.

Програмом обиљежавања прогона Срба из Републике Српске Крајине сутра ће у храму Свете Тројице у Бањалуци бити одржан парастос погинулим цивилима и војницима, положено цивијеће на гробљу ''Свети Пантелија'' у Бањалуци и даћа у просторијама Кола српских сестара.

У сриједу, 5. августа, у Културном центру "Бански двор" у Бањалуци биће уприличена промоција књиге "Српска Крајина".

Парастос погинулим цивилима и борцима у четвртак, 6. августа, биће одржан у Новом Граду, а у петак, 7. августа, у Дрвару и Петровцу. /крај/рр/сп

Share this post


Link to post

Progon Srba u Hrvatskoj još traje!

Glas javnosti 03.08.2009

145501.jpg

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je zbog svog srpskog porekla kao poturica koja je veći Turčin i od samih Turaka! Ona je samo jedna od 50.000 Hrvata koji su okupirali, ili oteli srpske stanove. Tihi egzodus Srba traje deceniju i po

Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Hrvatske uz podršku NATO snaga, Hrvatskog vijeća obrane i armije BiH izvršile su genocidnu akciju „Oluja“ kojom je završeno etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini (RSK).

Direktor Informativno-dokumentacionog centra“ Veritas“ Savo Štrbac, koji je u vreme agresije na Krajinu bio sekretar Vlade RSK, u intervju za Glas javnosti podseća da je Hrvatska izvršila agresiju na RSK uprkos činjenici da je Krajina bila pod „zaštitom“ UN i da su u Ženevi samo dan ranije predstavnici UN prihvatili predlog da se pregovori vode na bazi plana Z-4.

Istovremeno, Krajina je dobila „čvrste garancije“ da neće biti agresije. Protiv 230.000 Srba (pod oružjem je bilo oko 30 hiljada boraca) Hrvatska je angažovala više od 200.000 vojnika, od čega je čak 138.500 direktno bilo uključeno u etničko čišćenje i proterivanje Srba iz RSK. Kad se tome dodaju agresorske NATO i muslimanske snage, jasno je da je neprijatelja bilo znatno više nego svih stanovnika Krajine! Odnos boraca bio je najmanje 7:1. Za nekoliko dana slomljen je otpor Krajišnika a sa vekovnih ognjišta proterano je preko 220.000 Srba. Za vreme agresije Hrvatske i druge neprijateljske snage upotrebile su najmonstruoznije metode ubijanja Srba - vatrenim oružjem, granatama i bombama, noževima, kamama, raznim hemikalijama i otrovima... - ističe Štrbac.

Svedoci smo da gotovo deceniju i po od ove krvave akcije Hrvatske nema povratka prognanih Srba, ili se vraća samo neznatan broj, uglavnom staraca. Kako to komentarišete?

Tačno, povratka nema i za to postoji mnogo prepreka. Hrvatska, doduše, deklarativno tobože zove Srbe da se vrate, ali im mi poručujemo: Hoćemo, samo nam stvorite preduslove. Tražimo od Hrvatske da nam posle 14 godina vrati ono što nam pripada - stanove, stanarska prava, kuće, imanja, pravo na rad, siguran život... Prema evidenciji, procenjuje se da je između 42 i 50 hiljada srpskih stanova okupirano. I mi još od tada vodimo neprestanu borbu da se Srbima vrati sva ta imovina, ali i stanarsko pravo na nju. Međutim, Hrvatska to uporno odbija i samo je dozvolila nekakvo stambeno zbrinjavanje nosiocima stanarskog prava. Oni traže da Srbi ne smeju da imaju kuću ili stan na teritoriji bivše SFRJ i da se ti stanovi ne mogu ni otkupljivati ni nasleđivati. To je apsurdno, toga nema nigde u svetu!

Takođe, presporo teče obnova srpskih kuća. Preko osam hiljada predmeta, kojim se traži obnova, još čeka na rešavanje. Posebna priča je procesuiranje i hapšenje Srba. Po ko zna koji put prave se novi spiskovi, ove godine uhapšena su tri Srbina. Ono malo povratnika koji odluče da se vrate na svoja ognjišta u neprestanom je strahu od napada ili lišavanja slobode. Jedan od problema je i dobijanje statusnih papira (lične karte, državljanstva). Jednom rečju, u Hrvatskoj se stalno pravi takva atmosfera da se Srbi ne osećaju nimalo prijatno! Zbog svega navedenog stalno postavljamo pitanje - gde i kako Srbi da se vrate. Neprestano upozoravamo da tihi egzodus Srba, odnosno „Oluja“, još traje!

Na meti su i Srbi koji letuju u Hrvatskoj. Kako vidite ovaj problem?

To je poseban fenomen. Prvo se Srbi na sve strane pozivaju da letuju u Hrvatskoj, a onda ih napadaju. Za poslednjih mesec dana pretučeni su turisti u Dubrovniku i Šibeniku. Mislim da je hrvatska mržnja prema Srbima mnogo jača nego korist koju imaju od turista. Upravo na tom fenomenu Hrvati odgajaju mlađe generacije. Oni koji su rođeni u periodu od 1991. do. 1995. godine odgajani su kroz sve segmente društva (škola, Katolička crkva...) da mrze sve što je srpsko! Onaj Hrvat koji sa 14 - 15 godina kamenuje srpskog turistu ili mu razbije kola postaje heroj u društvu! O njemu svi pričaju, to je isto kao da je popio prvo piće ili popušio prvu cigaretu.

Očigledan primer hajke na Srbe dala je i predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor koja je svojevremeno otela stan i proterala dvojicu dečaka srpske nacionalnosti čiji su roditelji preminuli?

Jadranka Kosor je samo jedna od pedeset hiljada Hrvata koji su okupirali ili oteli srpske stanove. Nema Hrvata koji je na nekoj funkciji, a koji se nije „ogrebao“ za srpski stan ili drugu imovinu. Preko 23 hiljade srpskih stanova koji su ostali u Hrvatskoj van Krajine oduzeto je od Srba sudskim putem i za najbezazlenije razloge. Jadranka Kosor bi morala, kao moralni čin, da se hitno iseli iz tog stana.

Šta Srbi mogu da očekuju ako se premijerka Kosor tako ponaša?

Nesumnjivo je da će i drugi Hrvati slediti svog premijera! Ali, naš narod lepo kaže - oteto-prokleto!

Zar ne čudi takvo ponašanje hrvatske premijerke, s obzirom na njeno srpsko poreklo?

Poturice su uvek bili veći Turci od samih Turaka! Taj fenomen izražen je i kod Jadranke Kosor, koja je sada veći katolik od pape. Ako je tačno ono što pričaju i pišu sami Hrvati o njenom srpskom poreklu, ona se neprestano mora dokazivati i to opravdava njenu mržnju prema Srbima. To je njen usud. Ono što joj mi najviše zameramo je što namerno prećutkuje ili sakriva srpske žrtve, a neprestano govori o hrvatskim.

Očekujete li osuđujuću presudu za trojicu ratnih zločinaca hrvatskih generala (Gotovina, Čermak, Markač) u Haškom tribunalu?

Svakako! Ne mogu da zamislim drugačiju presude, osim najveće moguće kazne za ove zlikovce. Oni su optuženi za etničko čišćenje Srba u Krajini. Nema sumnje da će ta presuda imati veliki značaj za krajiške Srbe. Pošto očekujemo da će presuda biti osuđujuća pružiće nam mogućnosti da povratimo imovinu i ostvarimo sva druga prava, pa i da tražimo političku autonomiju po planu Z-4. Da li ćemo to znati da iskoristimo - drugo je pitanje.

Share this post


Link to post
SavoStrbac.JPG

Штрбац: Хрватски премијер у српском стану

Директор Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да је хрватски премијер Јадранка Косор "само једна од педесет хиљада Хрвата који су окупирали или отели српске станове" у тој држави и да би било морално да се исели из тог стана.

Инфо | 11:27 03/08/2009 | Извор: РТРС

"Нема Хрвата који је на некој функцији, а који се није `огребао` за српски стан или другу имовину. Више од 23 хиљаде српских станова који су остали у Хрватској ван Крајине одузето је од Срба судским путем и за најбезазленије разлоге. Јадранка Косор би морала, као морални чин, да се хитно исели из тог стана", каже Штрбац.

Он је за "Глас јавности" рекао да је "несумњиво да ће и други Хрвати слиједити свог премијера".

"Потурице су увијек били већи Турци од самих Турака! Тај феномен изражен је и код Јадранке Косор, која је сада већи католик од папе. Ако је тачно оно што причају и пишу сами Хрвати о њеном српском поријеклу, она се непрестано мора доказивати и то оправдава њену мржњу према Србима. То је њен усуд", додао је Штрбац.

Он наводи да јој хрватски Срби највише замјерају то што намјерно прећуткује или сакрива српске жртве, а непрестано говори о хрватским.

Штрбац истиче да је посебан феномен то што Хрвати "на све стране" позивају Србе да љетују у Хрватској, а онда их нападају, те оцјењује да је хрватска мржња према Србима много јача, него корист коју имају од туриста.

Р.К.

Share this post


Link to post

Tamo kod crkve sv. Marka u Beogradu je razrovano.. radi se na popravci sina. Bice prilicno nezgodno. Veceras sam to video.

Share this post


Link to post

da podsjetim da KrajinaRadio u partnerstvu sa nasim sajtom danas emituje prigodni program sa dokumentarnim emisijama i svjezim izvjestajima najnovijih vijesti

Poslusajte

ili sa nase glavne strane

Share this post


Link to post
Petar Džodan: U Oluji prognano 220.000 Srba

03.08.2009 Glas Srpske

Povratak Srba u Hrvatsku završena je priča. U "Oluji" je protjerano oko 220.000 Srba, a do danas se vratilo oko 60.000 njih, i to uglavnom starijih od 70 godina.

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" predsjednik Udruženja Srba izbjeglih iz Krajine i Hrvatske Petar Džodan.

* GLAS: Poslije 14 godina vjerujete li da će zločini počinjeni u "Oluji" ikada biti pravedno kažnjeni?

DžODAN: Neće, jer bi tada moralo da odgovara kompletno vojno-političko rukovodstvo Hrvatske. Poznato je da neki od nalogodavaca u "Oluji" danas nisu živi, tako da bi preživjeli morali da kažu ko im je izdavao instrukcije, šta je nuđeno, a šta obećavano.

* GLAS: Koliko je Srba tada protjerano i gdje su oni danas?

DžODAN: U samoj "Oluji" protjerano je 220.000 ljudi, s tim da je Hrvatsku značajan broj Srba napustio od 1991. do 1995. godine. Jedan broj protjeran je u akciji "Bljesak", a onda i u "Oluji". U RS se zadržalo oko 12.000 Srba prognanih iz Hrvatske, a najveći dio otišao je u Srbiju. Kako su se ti ljudi usmjeravali na Kosovo, jedan broj njih pristao je da ode tamo, gdje je ponovo doživio golgotu.

* GLAS: Kakvu je ulogu u procesu povratka na ovim prostorima odigrala međunarodna zajednica?

DžODAN: U ovih 14 godina realizovana je politika Hrvatske koja je krunisana 1995. godine progonom Srba. Međunarodna zajednica pričala je jedno, a radila drugo. Održali smo bezbroj sastanaka kojima sam i lično prisustvovao i sve uzalud. Naša jedina želja bila je da se ljudi masovno vrate na svoja ognjišta, ali to se nije dogodilo.

* GLAS: O povratku u Hrvatsku mnogo se pričalo. Šta je konkretno učinjeno?

DžODAN: Međunarodna zajednica i Hrvatska nisu prihvatile masovni povratak Srba u Hrvatsku, iako je to dalo efekta na Kosovu. Uvjeren sam da je za Srbe u Hrvatsku povratak definitivno završen. Oko 40.000 Srba nije uspjelo da riješi svoje stanarsko pravo u Hrvatskoj do danas, jer tamo ne priznaju status društvenih stanova i ta priča za njih je završena. BiH i Hrvatska bile su u ratu, a primjenjivani su različiti aršini u slobodi kretanja i povratku imovine.

* GLAS: Koliko se ljudi protjeranih iz "Oluje" vratilo u Hrvatsku?

DžODAN: Svega oko 60.000 uglavnom starijih ljudi. Jedan profesor rekao je da su se iz akcije "Oluja" u Hrvatsku vratili sedamdesetogodišnjaci u pratnji svojih roditelja.

Sporazum

* GLAS: Kako komentarišete najavljeno potpisivanje Sporazuma o međusobnom izvršavanju sudskih odluka o krivičnim djelima koji namjeravaju da potpišu Hrvatska, BiH i Srbija?

DžODAN: Cilj ovog sporazuma je da se Hrvatska riješi slučaja Glavaš. Hrvatskoj odgovara da Glavaš bude pritvoren u BiH, a ne tamo. O stvarnoj namjeri ovog sporazuma naši političari treba dobro da se zamisle prije nego što bude kasno. Veliki broj Srba u odsustvu i bez dokaza sa velikom pristrasnošću hrvatskih sudova osuđeno je na velike kazne. Ukoliko dođe do realizacije ovog sporazuma ili se u određenim dijelovima ne ogradi, iz RS veliki broj ljudi završio bi u zatvorima. Postoje i drugi mehanizmi da se izvrše pravosnažne presude.

Share this post


Link to post
Hrvatska ni poslije 14 godina nije riješila srpsko pitanje

03.08.2009 Glas Srpske

Hrvatska ni 14 godina poslije egzodusa Srba u akciji Hrvatske vojske "Oluja" ne uspijeva ili ne želi da riješi srpsko pitanje, prema evropskim standardima.

Kazao je ovo juče na konferenciji za novinare u Banjoj Luci povodom obilježavanja 14. godišnjice egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine predsjednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.

On dodaje da su 14 godina poslije progona iz Hrvatske u "Oluji" Srbi i dalje prognanici, beskućnici, apatridi i iseljenici, opterećeni epitetima agresora i ratnih zločinaca, i da se u praksi u odnosu na srpsko pitanje skoro ništa nije promijenilo.

- Iz Hrvatske se šalje jasna poruka Srbima da su nepoželjni u toj zemlji. Sve se to dešava u godini u kojoj se, pred Haškim tribunalom, sudi hrvatskim generalima, kada je Vlada Srbije odlučila da Međunarodnom sudu pravde podnese protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima u periodu 1991-1995. godina. Apsurd je što Hrvatska operaciju "Oluja" slavi kao državni praznik pod nazivom "Dan domovinske zahvalnosti", iako nije jasno slave li Hrvati oslobađanje Hrvatske ili izgon Srba - dodao je Štrbac.

Predsjednik "Veritasa" je kazao da "odluka Tribunala u 'poluvremenu' suđenja hrvatskim generalima akcije 'Oluja', učvršćuje optimizam krajiških Srba da će po okončanju dokaznog postupka odbrane, presuda biti osuđujuća".

Obilježavanje progona Srba iz Republike Srpske Krajine počelo je sinoć paljenjem svijeća za pomen stradalima ispred hrama Hrista Spasitelja u Banjoj Luci i duhovnom akademijom.

Programom obilježavanja progona Srba iz RSK danas će u hramu Svete trojice u Banjoj Luci biti održan parastos poginulim civilima i vojnicima, položeno cvijeće na groblju "Sveti Pantelija" u Banjoj Luci i daća u prostorijama Kola srpskih sestara.

U srijedu, 5. avgusta, u Kulturnom centru "Banski dvor" u Banjoj Luci biće upriličena promocija knjige "Srpska Krajina".

Parastos poginulim civilima i borcima u četvrtak, 6. avgusta, biće održan u Novom Gradu, a u petak, 7. avgusta, u Drvaru i Petrovcu.

Prema evidenciji "Veritasa", u akciji "Oluja" poginulo je i nestalo 1.922 Srba. Među žrtvama se nalaze i 534 žene. U "Veritasu" naglašavaju da je od ukupnog broja žrtava do sada riješena sudbina 813 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.109 lica, od čega 756 civila, među kojima su 364 žene.

Podaci "Veritasa" pokazuju da je oko 1.500 pripadnika Srpske vojske Krajine preživjelo zarobljavanje, a 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu mogli ili htjeli napustiti svoja ognjišta, internirano je u logore za civile.

"Z - 4"

- Stav prognanih Srba iz Hrvatske je da je rješenje srpskog pitanja u toj državi primjena Plana "Z - 4", kojim im je 1995. godine međunarodna zajednica garantovala "državu u državi" - kaže Štrbac.

On dodaje da prognani Srbi očekuju pomoć međunarodne zajednice na rješavanju njihovog pitanja i primjeni Plana "Z - 4" jer bi se jedino tako, donekle, ispravila istorijska i ljudska nepravda prema Srbima iz Hrvatske.

Hrvatska

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije. Dan kasnije, Hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobjede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni posljednji dijelovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2002. godine taj dan se obilježava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Share this post


Link to post

U SRBIJI SE DANAS OBELEŽAVA 14. GODIŠNJICA NAPADA SRPSKU KRAJINU I 13 OPŠTINA U BIH

Sećanje na 2.650 ubijenih i 340.000 prognanih Srba

U Srbiji će danas biti obeležena 14. godišnjica napada na područje bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj i 13 opština u BiH, u kojem su hrvatske i muslimanske snage ubile oko 2.650 i proterale oko 340.000 Srba.

U vojnoj operaciji „Oluja“ na području RSK u Hrvatskoj ubijeno je i nestalo blizu 2.000 Srba, a proterano oko 220.000, dok su u nastavku ove akcije u susednoj BiH pod nazivom „Maestral“ hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom muslimanske armije ubile još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika.

Vojna operacija „Oluja“ preduzeta je uprkos tome što je dan ranije, najpre na sastanku u Ženevi, a zatim i u Beogradu, srpska delegacija prihvatila predlog međunarodne zajednice poznat kao Plan Z-4 za mirnu reintegraciju u Hrvatsku, uz čvrste garancije da srpska Krajina neće biti napadnuta.

Oko 400 Srba je ubijeno u vlastitim kućama, oko 700 je likvidirano posle završetka borbenih dejstava, a 3.200 deportovano u logore.

Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ u „Oluji“ su ubijene i nestale 1.992 osobe, od toga su 1.192 ili 62 odsto bili civili, a više od polovine njih bilo je starije od 60 godina. Većina je ubijena do kraja avgusta.

Među civilnim žrtvama su 534 žene, od kojih su dve trećine starije od 60 godina. Ubijeno je i 19 maloletnika, među kojima je devetoro dece do 14 godina starosti. Bez roditelja je ostalo 1.772 dece, a 1.500 pripadnika Srpske Vojske Krajine bilo je zarobljeno.

Prema izveštaju vojnih posmatrača UN, u „Oluji“ je spaljeno 22.000 srpskih kuća i drugih objekata, pri čemu nisu pošteđeni ni crkveni, istorijski i spomenici kulture. Dosad je rešena sudbina 813 osoba, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.109 lica, od čega 756 civila, među kojima 364 žene. Hrvatske vlasti još nisu ekshumirale registrovane grobnice sa 550 posmrtnih ostataka žrtava.

„Oluja“ je bila završna operacija sukoba tokom kojih je ubijeno i nestalo blizu 7.000, a proterano 404.887 Srba, od toga 141.887 iz gradova i ratnih dejstava, a samo 57.000 prognanih se dosad vratilo u Hrvatsku.

Glas Javnosti 04.08.2009

Share this post


Link to post

Intervju Milorad Pupovac

04.08.2009 Politika

Formirati fond solidarnosti za povratak izbeglica

U poslednjih nekoliko godina došlo je do zastoja u rešavanju izbegličkih problema

Srbija i Hrvatska treba što pre da, na najvišem nivou, postignu dogovor o rešavanju problema izbeglica, a nužno je formirati i fond solidarnosti, kaže za „Politiku” predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac povodom godišnjice hrvatske vojne akcije „Oluja” i egzodusa srpskog naroda iz Hrvatske. „Trebalo bi na najvišem nivou između Hrvatske i Srbije postići sporazum o tome kako će se nastaviti rešavati i rešiti preostala izbeglička pitanja – i pitanja stanarskih prava, suđenja za ratne zločine, pitanja prava iz radnog staža i druga. Zatim, vrlo je važno da i naša vlada i vlade u regionu jasno daju do znanja da su spremne sarađivati u toj materiji, da su spremne nastaviti politiku povratka kao deo svojih obaveza prema EU i uopšte prema međunarodnoj politici. Vlade treba da pozovu EU, UN, Savet Evrope, zemlje članice EU da im pomognu u formiranju fonda solidarnosti, koji bi na određeno vreme bio u funkciji rešavanja povratka još oko 100.000 izbeglih Srba”, rekao je on.

Da li su već učinjeni neki koraci kako bi se realizovala ta dva cilja?

Mi – SDSS i SNV – učinićemo sve da se ta dva uslova ispune. Već sada razgovaramo s našom vladom o potrebi formiranja toga fonda solidarnosti. Uputili smo pismo još pre dva meseca zemljama članicama EU i Evropskoj komisiji i ono što se sada očekuje jeste da naša vlada bude na potezu i od EU i njenih članica zatraži solidarnu pomoć u rešavanju preostalih pitanja.

Kako ocenjujete tempo povratka srpskih izbeglica u Hrvatsku?

U poslednjih nekoliko godina došlo je do određenog zastoja u povratku, kao i do zastoja u rešavanju nekih izbegličkih pitanja koja su bila definisana Sarajevskom deklaracijom ili međunarodnim dokumentima kao što je, na primer, pitanje stanarskih prava, lista za ratne zločine i pitanje penzija. Nažalost, narastanje ekonomske krize u Hrvatskoj je stvorilo pretpostavke za to da se počinje štedeti u različitim pravcima, pa onda i na sredstvima koja su rezervisana i dogovorena za izbeglice. Osim toga, odnosi između Hrvatske i Srbije u poslednje dve godine, posebno nakon što je pokrenuto priznavanje Kosova, dospeli su u fazu u kojoj u nekim područjima, uključujući i područje povratka izbeglica, nažalost, nema potrebne saradnje. Izostanak te saradnje između Hrvatske i Srbije predstavlja ozbiljan problem za naša nastojanja kao zastupnika SDSS-a, za nastojanja izbegličkih organizacija i pojedinih međunarodnih organizacija kao što je UNHCR i uopšte to predstavlja prepreku u novom otvaranju prostora za povratak.

Radoje Arsenić

-------------------------------------------------------------------

Samo hiljadu povratnika godišnje

Poslednje dve-tri godine, prema podacima UNHCR-a, u Hrvatsku se vraća oko hiljadu srpskih izbeglica, a u periodu 2003 – 2006 to je bilo oko 5.000 godišnje. Službeni podaci Hrvatske govore o 130.000 srpskih povratnika iz izbeglištva, ali to je ukupan broj izbeglih koji su podigli svoja hrvatska lična dokumenta. Procenjuje se da je od svih srpskih povratnika u Hrvatskoj zaista ostalo između 60.000 i 80.000, a ostali su ponovo otišli iz Hrvatske zbog nemogućnosti egzistencije.

Share this post


Link to post

Želim da se vratim, ali nemam gde

04.08.2009

jovo-kablar,-izbeglica.jpg

Jovo Kablar izbjeglica

„Sanjam da se vratim u Knin. Ko se tamo rodio i radni vek proveo, verujte mi, nije ni želeo da ga napusti. Ovde, u Beogradu, od četiri stana, koliko ih ima na mom spratu, tri porodice ne poznajem”, ovako priča za „Politiku” Jovo Kablar, penzionisani inženjer iz Knina. Ovaj sedamdesetšestogodišnjak, koji je pred rat bio i predsednik opštine Knin, sa suprugom, sinom i kćerkom automobilom je bežao ka Srbiji ispred „Oluje”. Spakovao je samo ono što je u auto moglo da stane. Iza sebe je ostavio četvorosoban stan, vikendicu u okolini Knina, omanje poljoprivredno zemljište u rodnom Golubiću... Uspeo je samo da sačuva vikendicu u Šibeniku, koju je kasnije prodao kako bi sina stambeno obezbedio. U tom stanu i danas žive zajedno.

– Kada sam stigao u Srbiju, upućen sam na Kosmet, pa sam u Prištini živeo do bombardovanja, a potom dolazim u Beograd. U Kninu mi je sve ostalo – kaže Kablar.

Danas u njegovom stanu u Hrvatskoj živi jedan policajac iz Vukovara. Naš sagovornik je, u želji da se vrati, tražio od hrvatskih vlasti da mu obnove vikendicu kako bi imao gde da živi. Međutim, zahtev je odbijen.

– Objašnjeno mi je da nemam prava na obnovu kuće, jer je ustanovljeno da sam sve vreme živeo u Kninu u stanu, a ne u toj kući koja se nalazi u okolini i koja je zapravo porodična kuća moje supruge. Takođe, prema njihovom Zakonu o oduzimanju imovine, ostao sam i bez manjeg poljoprivrednog imanja. Ja želim, ali nemam gde da se vratim. Kako?

U pokušaju da se vrati Jova Kablara onemogućava i činjenica da su ga hrvatske vlasti osudile na 12 godina robije zbog učešća u oružanom sukobu: „Od osam dela zbog kojih su me teretili, nijedno nije istinito. Onda je, prema Zakonu o amnestiji, izvršenje kazne stavljeno van snage. Dakle, kazna nije brisana, samo je stavljena van snage. Ali, kada sam otišao u Hrvatsku po nova dokumenta, pozvali su me na informativni razgovor. Bila je to jasna poruka da ne žele da se vratim.”

Treba podsetiti i na to da su on i još 40.000 penzionera ostali bez penzija za period od 1991. godine pa do okončanja ratnih sukoba. Kablar navodi da je Hrvatska ostala dužna u proseku 81 penziju po glavi penzionera, što je ukupno oko četiri milijarde evra.

-----------------------------------------------------------

Retki primeri uspešnog povratka Srba

Sa svoje farme u selu Gornja Bačuga na Baniji, gde ima 130 grla, što krava muzara, što podmlatka, porodica Janjanin je juče isporučila 1050 litara mleka. To je negde i njihova prosečna dnevna proizvodnja s kojom su se svrstali među najveće stočare u Hrvatskoj. Reč je o Srbima povratnicima koji su se, nakon zbega u „oluji” već posle tri godine vratili u rodno selo, petnaestak kilometara daleko od Petrinje. Sudbina ove porodice je, nažalost, ređi primer uspešnog povratka i opstanka Srba na svoja imanja u Hrvatskoj , nakon svega što ih je snašlo u poslednjem ratu.

Nikola Janjanin Foto Đ. ĐukićNikola Janjanin, reklo bi se glava i najagilniji član familije u kojoj su njegovi otac i majka, supruga, sin i snaha i troje unučadi bio je inicijator kolektivnog povratka stanovništva Gornje Bačuge iz izbeglištva u Srbiji koji se, po dogovoru, trebalo da odvija pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice. „Uslov je bio da se ovoj akciji odazove bar 30 odsto meštana jednog sela pa da se dobije potpuna logistika koja uključuje materijalnu pomoć i mere zaštite. Krenuo sam po Srbiji da ubeđujem zemljake i komšije da se zajedno vratimo u naše selo, ali razumevanja nije bilo već sam doživljavao i najpogrdnije uvrede. Da se razumemo, od svih izbeglica iz mog sela ja sam se u Srbiji najbolje snašao. U mačvanskom selu Zminjak gde smo boravili uspeo sam čak da i uštedim oko 50.000 tadašnjih nemačkih maraka. Pored usluga u obradi zemljišta, ja i sin Dejan smo držali radionicu za opravku poljoprivredne mehanizacije. Dakle, insistiranje na povratku nije bilo posledica našeg nesnalaženja u Srbiji već to što smo, naročito za one koji se nisu snašli, videli bolju perspektivu u zavičaju gde smo ipak „svoji na svome”, objašnjava Nikola.

Janjani su se vratili 25. juna 1998. Krenuli su sa jednom kravom i bagerom koji su kupili da bi raščistili ruševine, okrčili njive. Dve i po godine su živeli bez struje, a jedini prihodi bili su od prodaje sira na pijacama u Petrinji i Sisku. Porodica i pre rata poznata kao marljiva i veliki odgajivač stoke, brzo je i ovaj put širila svoje stado.

Međutim, nije sve išlo tako glatko. Porodica je bila izložena napadima i pritiscima, naročito prvih dana nakon povratka.

Treba navesti i podatak da su Janjani nakon povratka na svom imanju ugostili diplomate iz 40 ambasada u Zagrebu pa je logično je da je hrvatskoj državi posle toga bilo u interesu da im pruža zaštitu.

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this