Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos zrtvama zlocinacke akcije "Oluja" - 2009

Recommended Posts

PARASTOSOM U CRKVI SVETOG MARKA JUČE OBELEŽENA 14. GODIŠNJICA STRADANJA SRBA IZ KRAJINE

Zločin bez kazne

Predstavnici Srba iz Krajine su na komemorativnom skupu posle parastosa zatražili da se reši pitanje nestalih Srba i da se kazne odgovorni za zločine u akciji „Oluja“

BEOGRAD - Pred nešto više od 2.500 ljudi juče je u crkvi Svetog Marka u Beogradu održan parastos žrtvama hrvatske vojne akcije „Oluja“, tokom koje je ubijeno oko 2.000 i prognano više od 250.000 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine. Parastosu povodom 14. godišnjice stradanja Srba u Krajini, koji su služili episkopi banatski Nikanor, hvostanski Atanasije i zahumsko-hercegovački Grigorije, prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Prema rečima episkopa Nikanora, uprkos proteklom vremenu još smo na početku traganja za rešenjem, a u duši svakog prognanog Srbina je želja da mu se vrati oteto.

- Da učinimo svi što do nas stoji - ne više od toga ali ni manje - rekao je episkop banatski citirajući patrijarha Pavla i podsetivši na pitanje Kosova i posebno na sve one koji su „svojim životima obeležili granice Srpske Krajine“.

Predstavnici Srba iz Krajine su na komemorativnom skupu posle parastosa zatražili da se reši pitanje nestalih Srba i da se kazne odgovorni za zločine u akciji „Oluja“, kao i da Srbija i Hrvatska pronađu „trajno i pravedno“ rešenje za probleme izbeglih Srba.

Predstavnici Srba izbeglih iz Hrvatske ukazali su i da im u Hrvatskoj još nisu priznata stanarska prava, kao i da hrvatske vlasti odbijaju da penzionerima koji žive kao izbeglice u Srbiji priznaju pravo na penziju.

- Prošlo je dosta vremena, a čini se da smo na samom početku. Hrvatska bez valjanog razloga izbegava čak i ekshumacije na poznatim mestima ukopa srpskih žrtava, a do danas nije identifikovano 250 ekshumiranih posmrtnih ostataka - izjavio je Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

Porodice nastradalih juče su ponovo zatražile od države Srbije da im pomogne u pronalaženju posmrtnih ostataka najmilijih.

- Majka sam dva sina, a muž mi je nestao u ratu. Najžalosnije je što posle 14 godina još o njemu ne znam ništa. Mislim da bi mi pao kamen sa srca kada bih barem saznala gde mu leže kosti - sa suzama u očima kaže Bosiljka Đaković, koja je pre rata živela u Sisku.

Ispred crkve Svetog Marka okupljeni Krajišnici nosili su transparente: „Vratite nam Krajinu, vratiću se u Krajinu“, „Krajišnici su žrtve genocida“, „Zločin bez kazne = zločin koji traje“.

Istovremeno, sa parastosom u crkvi Svetog Marka, pomeni postradalim Srbima u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ održani su u pravoslavnim hramovima širom Srbije i Republike Srpske, a molitva se šaputala i u Dalmatinskoj eparhiji.

Ključevi oduzetih stanova

Za vreme molitve, ispred crkve Svetog Marka, izbeglice iz Krajine kojima je Hrvatska oduzela stanove u znak protesta organizovali su akciju „Ključevi“. Tako se do kraja parastosa na velikom panou našlo zakačeno više od 300 ključeva oduzetih stanova.

- Na ovaj način hteli smo da skrenemo pažnju Hrvatske, ali i naše vlasti na neophodnost vraćanja stanarskih prava svim građanima kojima je to pravo u Hrvatskoj oduzeto. Ne možemo govoriti o povratku, a da nam pri tom nije zagarantovano nešto najosnovnije, pravo na sopstveni krov nad glavom - rekao je Miodrag Linta, iz Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

Glas Javnosti 05.08.2009

Share this post


Link to post

“Oluja” još ne prestaje!

04.08.2009 Vecernje novosti

KRAJINO, rodna grudo, Krajino, pregolema tugo! - zaorila se u utorak setna pesma prognanih Krajišnika pred crkvom svetog Marka u Beogradu. Više od hiljadu ljudi okupilo se da obeleži 14. godišnjicu hrvatske operacije “Oluja” u kojoj je nastradalo i nestalo oko 2.500 Srba iz Republike Srpske Krajine.

Okupljeni na tašmajdanskom platou samo su delić od četvrt miliona Krajišnika koji su avgusta 1995. napustili svoja vekovna ognjišta i domove potražili u Srbiji i drugim državama. Zvuci rodnog kraja učinili su da se nad centrom Beograda promole obrisi kninske tvrđave, a bar na trenutak primakne i Lika, Dalmacija, Kordun, Banija...

Prisetili su se Krajišnici i oko 2.500 nastradalih i nestalih sunarodnika. Parastos žrtvama “Oluje” u tašmajdanskoj crkvi služili su trojica vladika - banatski Nikanor, zahumsko-hercegovački Grigorije i hvostanski Atanasije, uz sasluživanje sveštenika Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Poštu poginulima odali su i predsednik Republike Boris Tadić, vicepremijer Jovan Krkobabić, komesar za izbeglice Vladimir Cucić...

- Godinama dolazimo na ovo mesto da podelimo tugu i sećanje na one koje ne smemo zaboraviti - rekao je u svojoj besedi episkop Nikanor. - Znamo da su mnogi roditelji, braća i sestre ostali na vekovnoj srpskoj zemlji čuvajući je kao - svoju. To bi trebalo da pamtimo naročito mi koje je Srbija poput majke primila sebi. Na tome smo joj zahvalni, jer gde bi inače Srbi iz Krajine mogli stati i zastati, ako ne u Srbiji.

Poneli su Krajišnici i transparente - “Oluja još traje”, “Mi smo žrtve genocida”, “Tragedija još nije okončana”. Upozoravaju da mnogima nije omogućen povratak na zemlju pradedova, da kući nisu dobrodošli, da im hrvatske vlasti prete hapšenjem... Na velikom panou visi nekoliko stotina ključeva od srpskih stanova koji do danas nisu vraćeni vlasnicima.

Predstavnici udruženja Srba prognanih iz Krajine pozvali su vlasti Srbije i Hrvatske da pronađu trajno i pravedno rešenje za probleme izbeglih Srba kao i da se kazne odgovorni za zločine u akciji “Oluja”. Srbi iz Hrvatske ponovili su da im u Hrvatskoj još nisu priznata stanarska prava, kao i da hrvatske vlasti odbijaju da penzionerima koji žive kao izbeglice u Srbiji priznaju pravo na penziju.

Ožiljci etničkog čišćenja u “Oluji”, koja je u Hrvatskoj proslavljena kao dan pobede, još su vidljivi. Četrnaest godina premalo je za zaborav kolona traktora sa prikolicama, starih-novih Petrovačkih cesta, izbegličke tuge i neizvesnosti.

SRPSKA STRADANjA

U AKCIJI ”Oluja” iz Hrvatske je proterano oko 250.000 Srba.

Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, u ovoj vojnoj akciji u kojoj je učestvovalo 138.500 pripadnika Hrvatske vojske i MUP ubijeno je blizu 2.500 ljudi, uglavnom civila, a 1.109 vodi se kao nestalo.

Samo u sektoru “Jug” opljačakano je, porušeno i popaljeno 22.000 srpskih kuća.

Akcija je izvedena uprkos tome što je ova oblast bila pod zaštitom UN.

BANJALUKA

PARASTOS poginulim Srbima iz Hrvatske u “Oluji” služen je u utorak u hramu Svete trojice u Banjaluci, a na groblju Sveti Pantelija paljene su sveće na grobovima ubijenih.

- MUP RS i naš centar pripremili su obimnu dokumentaciju i predali Tužilaštvu BiH. Radimo dalje na tim materijalima, obrađujemo ih i selektujemo da bi Tužilaštvu bilo lakše da podigne optužnicu - rekao je vršilac dužnosti Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović.

Share this post


Link to post

U Beogradu na obljetnici Oluje i 1000 Srba iz Hrvatske

Okupljeni građani u Beogradu nosili su transparente na kojima je pisalo Oluja još traje, Mi smo žrtve genocida, Tragedija još nije okončana...

Povodom 14 godina od početka vojno redarstvene akcije Oluja pred Crkvom

Svetoga Marka u Beogradu održan je središnji skup na kojem se okupilo oko

tisuću Srba iz Hrvatske među kojima je bio i predsjednik Srbije Boris

Tadić.

- Godinama dolazimo na ovo mjesto da podijelimo tugu i sjećanje na

one koje ne smijemo zaboraviti. Znamo da su mnogi roditelji, braća i sestre

ostali na vjekovnoj srpskoj zemlji čuvajući je kao svoju. To bi trebalo da

pamtimo naročito mi koje je Srbija poput majke primila sebi. Na tome smo

joj zahvalni, jer gdje bi inače Srbi iz Krajine mogli stati i zastati, ako

ne u Srbiji, rekao je episkop banatski Nikanor.

Okupljeni građani nosili su transparente na kojima je pisalo Oluja još traje, Mi smo žrtve genocida, Tragedija još nije okončana i slično. Pokazan je i veliki pano na kojem se nalazi nekoliko stotina ključeva od stanova u kojima su živjeli građani

srpske nacionalnosti a koji, kako ističu, do danas nisu vraćeni vlasnicima.

Predsjednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su povratak izbjeglih,

problemi vezani za povraćaj imovine Srba u Hrvatskoj, kao i proces

ekshumacije i identifikacije žrtava, pitanja koja se moraju rješavati u

okviru poboljšanja sveukupnih odnosa Srbije i Hrvatske. Povodom četrnaeste

godišnjice akcije Oluja Tadić je razgovarao i sa delegacijom Udruženja

obitelji nestalih i poginulih u Hrvatskoj. Predstavnici udruženja Srba

prognanih iz Krajine pozvali su vlasti Srbije i Hrvatske da pronađu trajno

i pravedno rešenje za probleme izbjeglih Srba kao i da se kazne odgovorni

za zločine u akciji Oluja.

Srbi iz Hrvatske ponovili su da im u Hrvatskoj još nisu priznata stanarska prava, kao i da hrvatske vlasti odbijaju da umirovljenicima koji žive kao izbjeglice u Srbiji priznaju pravo na mirovinu. Prema pisanju beogradskih medija u akciji Oluja Hrvatsku je napustilo oko 250.000 Srba. U isto vrijeme iz Dokumentaciono -

informacionog centra Veritas, koji vodi Savo Štrbac, navodi se da je u

Oluji ubijeno 2.500 ljudi i to uglavnom civila a da se 1.109 osoba vodi kao

nestali.

Vecernji list 04.08.2009

Share this post


Link to post
BEOGRAD, 05.08.2009.

PRESS

'Oluja' za Srbe i dalje traje

Godišnjica „Oluje" obeležena parastosom i komemoracijom ubijenim Srbima. Stotine prognanih ljudi ostavilo na pano ispred crkve svetog Marka ključeve svojih stanova i kuća u koje ne mogu da uđu ni posle 14 godina

image.jpg?imageId=46261&thumb=1

Prognani Srbi ni posle 14. godna ne mogu da se vrate svojim kućama...

Parastosom i komemoracijom u crkvi svetog Marka juče je obeleženo 14 godina od progona i stradanja Srba u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja". Počast ubijenim Srbima odali su predsednik Boris Tadić, crkveni velikodostojnici i predstavnici brojnih udruženja prognanih iz Krajine i Hrvatske, kao i oko hiljadu izbeglih ljudi.

Akcija „Oluja" počela je na jučerašnji dan 1995. ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. Predstavnici Srba iz Krajine podsetili su da je u „Oluji" ubijeno i nestalo oko 5.000 Srba, a da je više od 250.000 proterano iz Hrvatske.

Okačeno na hiljade ključeva

- Tražimo da se konačno reši pitanje nestalih Srba i da se kazne odgovorni za zločine u akciji „Oluja". Tražimo da Srbija i Hrvatska pronađu trajno i pravedno rešenje za probleme izbeglih. U Hrvatskoj nam još nisu priznata stanarska prava, a hrvatske vlasti odbijaju da penzionerima koji žive kao izbeglice u Srbiji priznaju pravo na penziju - rekao je Čedomir Marić iz Udruženja proteranih Krajišnika.

Okupljeni su nosili transparente „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu", „Oluja još traje", „Vratite nas u Krajinu", „Krajišnici su žrtve genocida" i „Hrvatska odugovlači rešenje sudbine nestalih Krajišnika".

U porti crkve svetog Marka bio je postavljen pano dužine pet metara, na koji su prognani kačili ključeve svojih stanova, kuća, garaža... pa čak i automobila koje su ostavili u Hrvatskoj. Ljudi su teškim, olovnim koracima prilazili panou i lica skamenjenih od bola kačili ključeve imovine koju su godinama sticali, a na koju ne mogu da ostvare pravo punih 14 godina. Pano je već posle nekoliko minuta bio prepun ključeva, pa su ljudi nastavili da ih odlažu na zemlju.

Jedan od prognanih, Dragan Tintor, koji je sa ženom i decom pobegao iz Siska, potresno priča da od straha ni odeću nisu poneli, već su samo „seli u automobil i otišli". U Sisku je imao trosoban stan, a sada živi u kolektivnom centru „Ušće" u Obrenovcu.

- Pokušavao sam da rešim svoje stanarsko pravo, slao sam pismo tadašnjem premijeru Hrvatske Ivi Sanaderu i saborskom zastupniku Miloradu Pupovcu. Sanader mi nije ni odgovorio, a Pupovac mi je poslao odgovor koji nema nikakve veze sa mojim zahtevom. Tuga je to... Radiš godinama, mučiš se da bi nešto imao, a onda sve u jednom momentu nestane! Sve se promeni! Ljudi sa kojima sam živeo u istoj zgradi počeli su da mi prete, morao sam da napustim sve. Spao sam na to da budem izbeglica, da živim u kolektivnom smeštaju. A čovek koji je dobio moj stan i ne živi u njemu, već ga izdaje u zakup. Ali, neću odustati, tražiću do smrti ono što je moje - priča vidno potreseni Tintor.

Ličanin Jovo Škundrić priča kako je u centru Knina ostavio stan od 56 kvadrata. Iz Hrvatske su ga pre godinu i po dana pozvali i ponudili mu baraku u zamenu!

Nemi od tuge

- Ja to nisam hteo da prihvatim! Rekao sam im „Ili mi vratite stan, ili mi dajte novac". Oni mi nisu ništa odgovorili. Ne mogu da se pomirim sa tim da neko drugi živi u stanu koji sam ja kućio i ne pristajem na njihove ponižavajuće ponude. Samo tražim ono što sam svojim rukama zaradio - kaže Škundrić.

Među nesrećnim ljudima bilo je mnogo onih koji od tuge jedva da su uspeli da progovore poneku reč. Odlagali su ključeve i sklanjali se u stranu, kako bi se u tišini setili najmilijih, o kojima i dalje ništa ne znaju.

- Neka ga ključ, neka stoji! Ja ne mogu ništa da kažem... Tri sestre su mi nestale, ne mogu... - jedva je prošaputala jedna žena.

„Jutarnji list": Jezivi zločini nad Srbima

„Oluja" je imala tri važne posledice, od kojih su dve izuzetno dobre, a jedna vrlo loša za političku i etičku istoriju Hrvatske, piše jučerašnji „Jutarnji list". List navodi da su dobre posledice „oslobađanje hrvatske države" i gubitak vojne i političke moći Slobodana Miloševića među Srbima, i dodaje:

- Treću dimenziju „Oluje" moramo, nažalost, oceniti sramotnom. „Oluja" je iskorišćena kao povod za proterivanje srpskog stanovništva iz Krajine. Svaka ozbiljna demokratska država mora učiniti sve da osigura ravnopravne životne uslove i onom delu stanovništva koje tu državu ne želi - piše „Jutarnji list".

D. LUKOVIĆ

Share this post


Link to post

U Srbiji suze i parastos, u Hrvatskoj Dan pobede i domovinske zahvalnosti

Borba 04.08.2009

145635.jpg

Prošlo je četrnaest godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ sa tragičnim bilansom - masovnim egzodusom više od 200.000 Srba iz Hrvatske. Samu vojnu akciju i period nakon nje, obeležili su brojni ratni zločini koje su pripadnici hrvatske vojske, ali i civili počinili nad srpskim civilima.

Na evidenciji dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" nalaze se imena 1.922 poginula i nestala Srbina u "Oluji", među kojima je devetnaestoro dece, a čak 1.192 civila je starije od 60 godina.

I dok će danas, na četrnaestogodišnjicu "Oluje" u Srbiji mnogi oplakivati ubijene i nestale, prognani se prisećati svojih domova, Republika Hrvatska će proslavljati.

Naime, U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske. Zato su najviši hrvatski zvaničnici, predsednik Stjepan Mesić, premijerka Jadranka Kosor i predsednik Sabora Luka Bebić čestitali juče svim građanima te praznike koji se simbolično obeležavaju sutra, 5. avgusta, na dan kada su hrvatske vojne snage ušle u grad Knin.

Inače, akcija "Oluja" počela je, podseća Beta, 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (samoproklamovana Republika Srpska Krajina). Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. Učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Vojna operacija "Oluja" preduzeta je uprkos tome što je dan ranije, najpre na sastanku u Ženevi, a zatim i u Beogradu, srpska delegacija prihvatila predlog međunarodne zajednice poznat kao Plan Z-4 za mirnu reintegraciju u Hrvatsku, uz čvrste garancije da srpska Krajina neće biti napadnuta.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo, odakle je više hiljada Srba ponovo izbeglo polovinom jula 1999. godine, nakon NATO bombardovanja SRJ.

Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju.

Penzionisani general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom "Jutarnjem listu" da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine.

Hrvatske vlasti su na kraju prihvatile saradnju sa Tribunalom u Hagu i tom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Share this post


Link to post
04.08.2009. 13:06:24

RTV YU ECO

Godišnjica Oluje

Danas se navršava 14 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" u kojoj je preoterano oko 340.000, a ubijeno oko 2.650 Srba sa područja bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj i 13 opština u Bosni i Hercegovini.

U vojnoj operaciji "Oluja" na području Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj ubijeno je i nestalo blizu 2.000 Srba, a proterano oko 220.000. "Oluja" je bila završna operacija u sukoba tokom kojih je ubijeno i nestalo blizu 7.000, a proterano 404.887 Srba, od toga 141.887 iz gradova i ratnih dejstava, a samo 57.000 prognanih se dosad vratilo u Hrvatsku.

Na obnovu kuća još čeka više od 8.000 porodica. Više stotina kuća nije vraćeno prvobitnim vlasnicima srpske nacionalnosti, dok oko 40.000 nosilaca stanarskih prava čeka restituciju, ukazuju u Udruženjima izbeglih.

Po poslednjem popisu, u Subotici je utočište pronašlo 11.480 izbeglica.

k7jeAkg8gJ0

Boris Šuman

boris.suman@yueco.rs

Share this post


Link to post
04.08.2009. | 17:05

Slobodna Dalmacija

I u Beogradu komemoracija u povodu obljetnice Oluje

Predstavnici Srba izbjeglih iz Hrvatske zatražili su u utorak na komemorativnom skupu posvećenom Srbima poginulim u vojno redarstvenoj akciji Oluji da Srbija i Hrvatska pronađu "trajno i pravedno" rješenje za probleme izbjeglih.

Na skupu održanom pred beogradskom crkvom sv. Marka u povodu 14. obljetnice Oluje, predstavici izbjeglih Srba naveli su kako im u Hrvatskoj još nisu priznata stanarska prava, te da hrvatske vlasti odbijaju priznati pravo na mirovinu umirovljenicima izbjeglim u Srbiju.

Tvrdeći kako je u akciji hrvatskih snaga ubijeno oko dvije tisuće Srba a protjerano njih više od 250 tisuća, zatražili su da se riješi pitanje nestalih Srba te kazne odgovorni za zločine počinjene tijekom akcije.

Među oko tisuću okupljenih mogli su se vidjeti transparenti s natpisima "Oluja još traje", "Hrvatska odugovlači rješenje sudbine nestalih krajišnika" i "Vratite nas u Krajinu", pri čemu su u znak prosvjeda mnogi od njih na za to postavljenoj ploči ispred crkve izvjesili ključeve svojih napuštenih domova.

Komemorativnom skupu prethodilo je bogoslužje za žrtve Oluje, kojemu je nazočio srbijanski predsjednik Boris Tadić.

(H)

Manja skupina prosvjedovala ispred hrvatskog veleposlanstva

Manja skupina članova udruge ratnih vojnih invalida i obitelji nestalih iz tzv. republike srpske krajine u utorak je u povodu 14. obljetnice hrvatske vojne akcije Oluje, prosvjedovala ispred veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu.

Kako su prenijeli beogradski elektronski mediji, predsjednik udruge Rade Čubrilo tom prilikom poručio je vlastima u Zagrebu da će se prognani Srbi "kad-tad vratiti u Hrvatsku" te zatražio da se Srbija za to bori političkim i diplomatskim sredstvima.

Okupljenima, koji su do hrvatskog veleposlanstva došli nakon skupa posvećenog Srbima poginulim tijekom Oluje, obratio se i "predsjednik Skupštine srpske krajine u progonstvu" Rade Ležajić koji je kazao da je uvjet za rješavanje "srpskog pitanja" u Hrvatskoj da se Srbima vrati status konstitutivnog naroda koji im je, kako je rekao, oduzet prekrajanjem Ustava bez njihove suglasnosti. Po Ležajićevim riječima time će im biti omogućen povratak svojim domovima, kao i povrat imovine i svih drugih prava.

Dodaje se da je kratak prosvjed održan i ispred veleposlanstva SAD-a, koje se nalazi u blizini hrvatskog veleposlanstva, gdje su prosvjednici poručili da je SAD odgovoran za propast bivše tzv. republike srpske krajine te stradanje Srba u Hrvatskoj, kao i urušavanje Republike Srpske i otimanje Kosova od Srbije.

Prosvjednici su su potom uputili do zgrade predsjednika Srbije Borisa Tadića odakle su mu poručili da "politika ispričavanja" Hrvatskoj koja je počinila "genocid nad srpskim narodom" nije put za pomirenje i uspješnu borbu za prava srbijanskog naroda dok, kako se dodaje, predsjednik Hrvatske Stjepan Mesić usred Novog Sada tvrdi da je "srpsko pitanje riješeno".

Share this post


Link to post

U Srbiji i Republici Srpskoj obeležena godišnjica "Oluje"

BEOGRAD, 5. avgusta (Tanjug) - U Srbiji i Republici Srpskoj obeležena je 14. godišnjica akcije hrvatske vojske "Oluja" i egzodusa Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine kada su sa tog područja i 13 bosanskih opština hrvatske i snage Armije BiH ubile oko 2.650 i proterale oko 340.000 Srba.

Parastosu žrtvama "Oluje" u beogradskoj Crkvi svetog Marka, koji su služili episkop banatski Nikanor, hvostanski Atanasije i zahumsko-hercegovački Grigorije, prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Banatski episkop je poručio članovima porodica nestalih i proteranih da je u duši svakog progranog Srbina osećanje i želja da mu se vrati oteto.

"Da učinimo svi što do nas stoji - ne više od toga ali ni manje", rekao je banatski vladika citirajući patrijarha Pavla i podsetivši na pitanje Kosova i posebno na sve one koji su "svojim životima obeležili granice srpske Krajine".

Po završetku parastosa održan je i komemorativni skup na kojem je pročitana Rezolucija 5. ilindenskog sabora Krajišnika kojom se najoštrije osuđuje etničko čišćenje srpskog naroda iz Hrvatske i traži hitno rešenje 12 otvorenih pitanja koja se tiču prava izbeglih i prognanih Srba.

Među njima su, pored ostalog, intenziviranje traganja za poginulim i nestalim, isplata ratne odštete za pokretnu i nepokretnu imovinu i povraćaj uzurpirane privatne imovine, restitucija stanarskog prava, poništenje svih nezakonitih presuda donetih u odsustvu i objavljivanje presuda i optužnica protiv Srba, priznavanje radnog staža za sve godine masovnog egzodusa...

Na godišnicu "Oluje" oglasile su se i političke partije koje su još jednom osudile akciju hrvatskih snaga i od državnih organa i međunarodnih organizacija zatražile da utiču na Hrvatsku da obezbedi uslove za povratak prognanih sa svojih ognjišta.

Nova Srbija je ocenila da "Oluja" "još traje, samo na drugi način, s obzirom na činjenicu da uslovi za povratak nisu ni do danas stvoreni".

Iz D S S-a su poručili da "taj zločin i nijedna žrtva ne smeju biti zaboravljeni, a da je stravična kolona prognanih od Knina do Beograda poraz svake ljudskosti".

U Srpskoj naprednoj stranci takođe su istakli da "brutalnih ubistava i zločine niko ne sme, ne može i nema pravo da zaboravi i da srpski državnici moraju da shvate da je neophodno neuporedivo odgovornije i ozbiljnije ponašanje".

Godišnjica akcije hrvatskih snaga na bivšu RSK obeležena je i u Republici Srpskoj, a u hramu Hrista Spasitelja u Banja Luci paljene su sveće za nastradale Srbe.

U hrvatskoj vojnoj operaciji "Oluja" ubijeno je i nestalo blizu 2.000 Srba, a proterano oko 220.000, dok su u nastavku akcije u susednoj BiH pod nazivom "Maestral 95" hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom Armije BiH ubile još 655 i prognale oko 125.000 Srba.

Share this post


Link to post

PARASTOSOM U CRKVI SVETOG MARKA JUČE OBELEŽENA 14. GODIŠNJICA STRADANJA SRBA IZ KRAJINE

Zločin bez kazne

Predstavnici Srba iz Krajine su na komemorativnom skupu posle parastosa zatražili da se reši pitanje nestalih Srba i da se kazne odgovorni za zločine u akciji „Oluja“

BEOGRAD - Pred nešto više od 2.500 ljudi juče je u crkvi Svetog Marka u Beogradu održan parastos žrtvama hrvatske vojne akcije „Oluja“, tokom koje je ubijeno oko 2.000 i prognano više od 250.000 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine. Parastosu povodom 14. godišnjice stradanja Srba u Krajini, koji su služili episkopi banatski Nikanor, hvostanski Atanasije i zahumsko-hercegovački Grigorije, prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Prema rečima episkopa Nikanora, uprkos proteklom vremenu još smo na početku traganja za rešenjem, a u duši svakog prognanog Srbina je želja da mu se vrati oteto.

Ključevi oduzetih stanova

Za vreme molitve, ispred crkve Svetog Marka, izbeglice iz Krajine kojima je Hrvatska oduzela stanove u znak protesta organizovali su akciju „Ključevi“. Tako se do kraja parastosa na velikom panou našlo zakačeno više od 300 ključeva oduzetih stanova.

- Na ovaj način hteli smo da skrenemo pažnju Hrvatske, ali i naše vlasti na neophodnost vraćanja stanarskih prava svim građanima kojima je to pravo u Hrvatskoj oduzeto. Ne možemo govoriti o povratku, a da nam pri tom nije zagarantovano nešto najosnovnije, pravo na sopstveni krov nad glavom - rekao je Miodrag Linta, iz Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

- Da učinimo svi što do nas stoji - ne više od toga ali ni manje - rekao je episkop banatski citirajući patrijarha Pavla i podsetivši na pitanje Kosova i posebno na sve one koji su „svojim životima obeležili granice Srpske Krajine“.

Predstavnici Srba iz Krajine su na komemorativnom skupu posle parastosa zatražili da se reši pitanje nestalih Srba i da se kazne odgovorni za zločine u akciji „Oluja“, kao i da Srbija i Hrvatska pronađu „trajno i pravedno“ rešenje za probleme izbeglih Srba.

Predstavnici Srba izbeglih iz Hrvatske ukazali su i da im u Hrvatskoj još nisu priznata stanarska prava, kao i da hrvatske vlasti odbijaju da penzionerima koji žive kao izbeglice u Srbiji priznaju pravo na penziju.

- Prošlo je dosta vremena, a čini se da smo na samom početku. Hrvatska bez valjanog razloga izbegava čak i ekshumacije na poznatim mestima ukopa srpskih žrtava, a do danas nije identifikovano 250 ekshumiranih posmrtnih ostataka - izjavio je Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

Porodice nastradalih juče su ponovo zatražile od države Srbije da im pomogne u pronalaženju posmrtnih ostataka najmilijih.

- Majka sam dva sina, a muž mi je nestao u ratu. Najžalosnije je što posle 14 godina još o njemu ne znam ništa. Mislim da bi mi pao kamen sa srca kada bih barem saznala gde mu leže kosti - sa suzama u očima kaže Bosiljka Đaković, koja je pre rata živela u Sisku.

Ispred crkve Svetog Marka okupljeni Krajišnici nosili su transparente: „Vratite nam Krajinu, vratiću se u Krajinu“, „Krajišnici su žrtve genocida“, „Zločin bez kazne = zločin koji traje“.

Istovremeno, sa parastosom u crkvi Svetog Marka, pomeni postradalim Srbima u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ održani su u pravoslavnim hramovima širom Srbije i Republike Srpske, a molitva se šaputala i u Dalmatinskoj eparhiji.

Glas javnosti 05.08.2009

Share this post


Link to post

Akcija Oluja najveće etničko čišćenje u Evropi

Autor: Miroslav Filipović

BANjA LUKA, BEOGRAD - Služenjem parastosa i paljenjem svijeća u hramovima u Banjoj Luci i Beogradu odata je pošta svim stradalim u akciji Hrvatske vojske, policije i HVO-a na Republiku Srpsku Krajinu.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Rade Ristović, povodom obilježavanja 14. godina od progona Srba iz Hrvatske, rekao je da je u akciji "Oluja" počinjeno najveće etničko čišćenje u Evropi poslije Drugog svjetskog rata.

- To Evropa mora da zna i prizna. Zabrinjava činjenica da ni nakon 14 godina ne čujemo riječi kajanja za ove zločine, niti osudu onih koji su ih počinili - istakao je Ristović.

Ristović je sa porodicama stradalih i građanima upalio svijeće u Hramu Hrista Spasitelja u Banjoj Luci, poslije čega je izveden duhovno-kulturni program u kojem su nastupili Crkveni hor "Jedinstvo" i glumci Narodnog pozorišta RS.

Na groblju "Sveti Pantelija" u Banjoj Luci juče su položeni vijenci stradalim u "Oluji".

Parastosu služenom u beogradskoj crkvi Svetog Marka povodom stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj prisustvovali su predsjednik Srbije Boris Tadić i članovi Vlade.

Parastos je služio episkop banatski Nikanor, uz sasluženje člana Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija i vikara patrijarha, episkopa hvostanskog Atanasija Rakite, te sveštenstva SPC.

Episkop Nikanor rekao je, poslije služenja parastosa, da izbjegli Srbi iz Hrvatske već 14 godina, kao i danas, pitaju gdje su njihovi najmiliji, ali da ostaju bez odgovora.

Nakon parastosa na platou ispred crkve Svetog Marka održan je skup izbjeglih Srba Krajišnika iz Hrvatske, sa koga je pročitana deklaracija sa zahtjevom da Srbija i Hrvatska, uz pomoć međunarodne zajednice, konačno u razumnom roku pronađu trajno rješenje za brojne probleme izbjeglih.

Okupljeni izbjegli Srbi iz Hrvatske simbolično su na jednoj tabli ostavili ključeve otetih stanova, a nosili su i transparente "Oluja još traje", "Vratite nas u RSK", "Nama su oteli stanove" i "Nastavljen genocid i poslije rata".

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća odbrane iz BiH, na području Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, Hrvatska vojska je ušla u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je prije "Oluje" živjelo više od 90 odsto Srba. Za samo nekoliko dana slomljen je otpor Srpske vojske Krajine, koja je brojala oko 30.000 vojnika.

Narod Republike Srpske Krajine, više od 200.000 ljudi, natjeran je na bezglavo povlačenje u pravcu Srbije i Republike Srpske, pri čemu su izbjegličke kolone bile pod dejstvom hrvatske artiljerije i vojnog vazduhoplovstva.

Oni koji su ostali, a riječ je o civilima, uglavnom starijim i nemoćnim osobama, bili su izloženi teroru i nakon formalnog završetka operacije "Oluja" 7. avgusta.

Tadašnji komandant policije Mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran, na kraju svoje misije napisao je u izvještaju da je policija UN na tom području, po dolasku hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih civila i 73 odsto uništenih kuća.

Hrvatski Helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom cijele operacije "Oluja" poginulo svega oko 700 civila.

Za zločine počinjene u "Oluji" tužilaštvo Haškog tribunala optužilo je trojicu hrvatskih vojnih i policijskih generala, od kojih je najpoznatiji Ante Gotovina.

Direktor "Veritasa" Savo Štrbac rekao je da su krajiški Srbi 14 godina poslije progona iz Hrvatske i akcije "Oluja" i dalje prognanici, beskućnici, apatridi i iseljenici, opterećeni epitetima agresora i ratnih zločinaca.

Tadić

Predsjednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su povratak izbjeglih, problemi vezani za vraćanje imovine Srba u Hrvatskoj, kao i proces ekshumacije i identifikacije žrtava, pitanja koja se moraju rješavati u okviru poboljšanja sveukupnih odnosa Srbije i Hrvatske.

Tadić je, povodom četrnaeste godišnjice akcije "Oluja", razgovarao sa delegacijom Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj.

Predstavnik Udruženja Čedomir Marić prenio je Tadiću da se prema njihovim podacima, oko 2.230 osoba srpske nacionalnosti vode kao nestale u Hrvatskoj.

Glas Srpske 04.08.2009 23:00

Share this post


Link to post
Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na Srpsku Krajinu u avgustu 1995. godine

Četvrtog avgusta 1995. godine hrvatske oružane snage, uz odobrenje i podršku NATO-a, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH, izvršile su agresiju na Srpsku oblast Krajina (sjeverna Dalmacija, Lika, Kordun i Banija), u sastavu Republike Srpske Krajine.

Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ova oblast bila pod zaštitom UN-a (sektori Jug i Sjever) i da su delegacije RSK, dan prije u Ženevi na sastanku sa hrvatskom delegacijom, pred predstavnicima UN-a i u Beogradu pred predstavnikom SAD, kao vodećom članicom NATO-a, prihvatile prijedlog međunarodne zajednice da se pregovori u vezi završnog političkog sporazuma po pitanju statusa Krajine vode na bazi Plana Z-4, a u cilju zaustavljanja vojnih akcija usmjerenih jednih prema drugima, i zauzvrat dobile čvrste garancije da napada neće biti.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV, MUP-a i HVO-a. Ako se tome dodaju muslimanske i NATO snage, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a omjer vojnika bio je najmanje 7:1 u korist agresora.

I dok je cijela Krajina bila izložena dotad neviđenoj artiljerijskoj vatri i dok su hrvatski vojnici ubijali i spaljivali sve što je srpsko, Vrhovni komadant hrvatske vojske i Predsjednik Hrvatske Franjo Tuđman, preko radija i TV-a, "u ime demokratske vlasti Hrvatske" pozivao je Srbe "da ostanu kod svojih kuća i bez bojazni za svoj život i svoju imovinu, dočekaju hrvatsku vlast".

Za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK). Narod zapadne Krajine, poučen "istorijskim iskustvom", kreće u dotad najveću srpsku "seobu" (oko 220.000 ljudi), na istok braći po vjeri i naciji.

Hrvatski vojnici (a za njima nisu zaostajali ni muslimanski) nad Srbima sa kojima su došli u kontakt, upotrebljavali su već toliko puta isprobane metode likvidacija (klanja, spaljivanja, metak u potiljak, bacanje u jame...) ali i neke nove metode (zamrzavanje i spaljivanje hemikalijama).

I kad je prestao svaki otpor SVK, agresor je ubijao ljude u izbjegličkim kolonama i do Une i preko Une duboko u teritoriju Republike Srpske. Na putevima kojima su se kretale krajiške izbjegličke kolone ostajali su leševi ubijenih artiljerijskim granatama, avionskim bombama, snajperskim hicima, noževima...

Na evidenciji Veritasa nalaze se imena 1.922 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i poslije, od čega 1.192 (62%) civila, od kojih su oko polovine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 534 (28%) žene, od kojih su dvije trećine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od “crnih” rekorda posljednjeg građanskog rata na prostorima prethodne Jugoslavije. Među žrtvama je i 19 lica do 18 godina starosti, od kojih i 9 do 14 godina. Od ukupnog broja žrtava do kraja avgusta ubijeno je 1.764 ljudi ili po 68 dnevno.

Od ukupnog broja žrtava do sada je riješena sudbina 813 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.109 lica, od čega 756 civila, među kojima 364 žene. Hrvatska izbjegava bez valjanog razloga ekshumacije i poznatih mjesta ukopa sa više od 550 posmrtnih ostataka, uglavnom pod oznakom „nepoznat“, što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama preko 250 ekshumiranih posmrtnih ostataka.

Oko 1.500 pripadnika SVK preživjelo je zarobljavanje, od kojih su mnogi suđeni i osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora zbog krivičnog djela ratnog zločina. Oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu htjeli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu su internirani u logore za civile. Krajina je opustošena, opljačkana pa porušena i zapaljena. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički, spomenici.

Ova agresija, pod kodnim nazivom „Oluja“ sprovođena je, kao u ostalom i one koje su joj prethodile (“Miljevački plato”, “Maslenica”, “Medački džep” i “Bljesak”), po taktici „spržene zemlje“, što je polovinom novembra iste godine doseglo razmjere potpunog zatiranja srpske zajedice u Krajini.

Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njemu živjela, Savjet bezbjednosti, osim "snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmjera" (R 1009/95), nije donio, ni ovoga puta, bilo kakve kaznene mjere protiv agresora.

Predsjednik RH Franjo Tuđman je mogao da, bez bojazni od bilo kakvih posljedica, već 06. avgusta na kninskoj tvrđavi, u pobjedničkom zanosu, uzvikuje da su "Srbi dobrovoljno napustili Krajinu" (samoprognali se!) i da im „zaželi srećan put“, te da u hrvatskom Saboru 15. januara 1996. godine konstatuje "uspješnim izvođenjem akcije ‘Oluja’ za svagda je riješen glavni unutrašnji problem hrvatske države".

Najveći paradoks ove agresije, kao uostalom i onih koje su joj prethodile, nalazi se u činjenici što je agresor bila članica UN-a a Krajina zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji.

Tužilaštvo Haškog tribunala, nakon dugogodišnje istrage, podiglo je optužnicu (prvu 2001. a zadnju 2007. godine) protiv hrvatskih generala: Ante Gotovine, kao glavnog operativnog komandanta hrvatskih snaga u operaciji „Oluja“ za „sektor Jug“, te Mladena Markača, komandanta specijalnih jedinica MUP-a RH i Ivana Čermaka, komandanta Zbornog mjesta Knin. Tereti ih se da su, od jula do kraja septembra 1995. godine, sa drugima, uključujući i cjelokupni hrvatski politički, vojni i policijski vrh iz ratnog perioda, među kojima su imenovani: Franjo Tuđman, predsjednik RH, Gojko Šušak, ministar odbrane RH, Janko Bobetko i Zvonimir Červenko, načelnici Glavnog stožera HV-a, svi pokojni, a od živih generali: Mirko Norac, komadant zbornog područja Gospić, Rahim Ademi, zamjenik komadanta Zbogrnog područja Split, Miljenko Crnjac, komadant Zbornog područja Karlovac, Mate Laušić, komadant Vojne policije i Markica Rebić, pomoćnik ministra odbrane za poslove bezbjednosti, te Ivan Jarnjak, ministar unutrašnjih poslova i Jure Radić, ministar obnove, uz pomoć mnogih neimenovanih pripadnika vojnih, policijskih, političkih i stranačkih struktura sa svih nivoa, "sudjelovali u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je zajednički cilj bio prisilno i trajno uklanjanje Srba sa područja Krajine, silom, zastrašivanjem ili pretnjom silom, progonima, prisilnim raseljavanjem, premještanjem i deportacijom, oduzimanjem i uništavanjem imovine ili drugim sredstvima”, što predstavlja ili uključuje počinjenje krivičnih djela zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Osim navedenih krivičnih djela koja su dio udruženog zločinačkog poduhvata, na teret im se stavljaju djela ubistava i mučenja, kao predvidljiva i moguća posljedica sprovođenja takvog poduhvata.

U martu 2008. godine pred Haškim tribunalom, po gore pomenutoj optužnici, započeo je dugo očekivani glavni pretres. Dokazni postupak optužbe okončan je početkom marta ove godine, u kojem je izvedeno pred sud 78 svjedoka, od kojih su više od polovine stranci, i preko kojih je u spis uvedeno i mnoštvo materijalnih dokaza. U „poluvremenu“ suđenja pretresno vijeće Tribunala je odbacilo zahtjev odbrane da optuženi generali uslijed nedostatka dokaza budu oslobođeni nakon okončanog dokaznog postupka optužbe. Početkom juna ove godine odbrana je počela izvoditi svoje dokaze, što će potrajati narednih nešto više od pet mjeseci. Odluka Tribunala u „poluvremenu“ suđenja učvršćuje i optimizam nas krajiških Srba da će i po okončanju dokaznog postupka odbrane presuda biti osuđujuća.

Uprkos navodima optužbe i dosadašnjem toku glavnog pretresa, u RH je još na snazi „deklaracija o Oluji“, koju je Sabor usvojio 30. juna 2006. godine, u kojoj se toj akciji, pored već poznatih atributa „vojno-redarstvene akcije sprovedene uz poštivanje svih odredbi međunarodnog ratnog, humanitarnog i civilnog prava“ dodaju i nove „pobjedničke, odlučujuće, nezaboravne i posljednje hrvatske bitke“, kao i atribute „međunarodne pravno legitimne i savezničke antiterorističke akcije“. Međunarodna zajednica još nije reagovala na ovakvu deklaraciju, već naprotiv, da apsurd bude potpun, sprema se da Hrvatsku, pored NATO-a primi, i u Evropsku uniju.

A gdje smo mi krajiški Srbi četrnaest godina poslije izgona?

I dalje smo (uglavnom) prognanici, beskućnici, apatridi i iseljenici, opterećeni epitetima agresora i ratnih zločinaca.

I dalje postavljamo ista pitanja: kako možemo biti agresori u državi u kojoj smo bili konstitutivan narod i kako možemo biti zločinci kada su nas preko 1% pobili, preko 2/3 prognali i uništili nam svu privatnu imovinu i sve istorijske, kulturne i duhovne spomenike.

I dalje se želimo vratiti u svoj zavičaj, na svoja imanja i u svoje stanove.

I dalje želimo sakupiti kosti pobijenih rođaka i sahraniti ih po našim pravoslavnim običajima. Ali želimo da naš povratak bude održiv i dostojan čovjeka na početku trećeg milenijuma. Svjesni smo da Hrvatska i dalje onemogućava ili otežava naš povratak preko velikog broja diskriminirajućih zakona, na osnovu kojih nam je i oduzela mnoga ekonomska, građanska i politička prava i da dobrovoljno niti želi niti hoće da ponovo naruši etničkim čišćenjem stečenu i dugo planiranu i očekivanu “demografsku ravnotežu”.

I u četrnaestoj godini našeg izgnanstva, dok čelnici hrvatske države javno zagovaraju da je povratak Srba prioritetno državno i nacionalno pitanje, u praksi se u odnosu na srpsko pitanje skoro ništa nije promjenilo na bolje. Naprotiv, i dalje se glorifikuje ustaštvo na sportskim utakmicama i koncertima estradnih zvijezda; pred nacionalnim sudovima su i dalje u upotrebi dvostruki standardi; i dalje se hapse i napadaju povratnici i turisti iz Srbije, što sve skupa šalje jasnu poruku Srbima da su i dalje nepoželjni u Hrvatskoj. Sve se to dešava u godini u kojoj se i dalje odvija suđenje pred Haškim tribunalom već pomenutim hrvatskim generalima, a posredno i cijelom vojnom i političkom vrhu RH iz ratnog perioda, živima i mrtvima, za “sudjelovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu”, i u godini kada je Vlada Srbije odlučila da Međunarodnom sudu pravde podnese protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima u periodu 1991-1995. godina. Da apsurd bude još veći, država Hrvatska operaciju „Oluja“ slavi kao državni praznik pod nazivom „Dan domovinske zahvalnosti“, iako nije jasno slave li Hrvati oslobađanje Hrvatske ili izgon Srba.

Pošto ni četrnaest godina po završetku rata i egzodusa Srba, Hrvatska država ne uspijeva (ili ne želi) da riješi srpsko pitanje po evropskim standardima, a mala je vjerovatnoća da će ga u dogledno vrijeme riješiti, prognani Srbi rješenje svoga statusa u Hrvatskoj vide u aktiviranju i primjeni plana Z-4 s početka 1995. godine, kojim im je međunarodna zajednica (UN, EU, SAD i Rusija) garantovala "državu u državi". Naime, Srbi iz Hrvatske vjeruju da autori ovaj plan nisu pravili za "jednokratnu upotrebu" ili za tadašnje čelnike Hrvatske, RSK ili SRJ, već na osnovu optimalnih istorijskih i tadašnjih okolnosti i činjenica, kako bi se ubuduće za sva vremena na najbolji mogući način riješili dugi istorijski sporovi između hrvatskog i srpskog naroda na prostoru Hvatske, a samim tim izbjegli i krvavi ratni sukobi, koji su se u 20. vijeku ciklički ponavljali.

Zbog toga prognani i širom svijeta raseljeni Srbi iz Hrvatske, kao i većina onih koji su se vratili, još uvijek očekuju značajniju pomoć međunarodne zajednice na rješavanju njihovog pitanja, posebno na inplementaciji Plana Z-4, jer bi se jedino tako, donekle, ispravila velika istorijska i ljudska nepravda, kojoj je i sama uveliko kumovala, prema Srbima iz Hrvatske.

U Beogradu i Banja Luci, 03.08.2009. godine

PREDSJEDNIK

Savo Štrbac

Veritas

Share this post


Link to post

Genocid koji traje

145771.jpg

Parastos žrtvama „Oluje“ služen juče u crkvi svetog Marka uz prisustvo 2.500 ljudi, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić

U crkvi svetog Marka uz prisustvo oko 2.500 ljudi, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić, juče je služen parastos žrtvama hrvatske vojne akcije „Oluja“, tokom koje je ubijeno skoro 2.000, a proterano oko 250.000 Srba iz Krajine.

Već 14. godinu zaredom Srbi oplakuju svoje žrtve, sećaju se svojih ognjišta i pale sveće. Pored porodica nastradalih i nestalih, parastosu je prisustvovao i veliki broj Krajišnika sa Banije, Korduna, Like i severa Dalmacije, ali i Beograđana, koji su se i ove godine okupili kako bi se svi zajedno pomolili i tiho i nečujno odali počast.

- Prošlo je dosta vremena, a čini se da smo na samom početku. Hrvatska bez valjanog razloga izbegava čak i ekshumacije poznatih mesta ukopa srpskih žrtava, a do danas nije identifikovano 250 ekshumiranih posmrtnih ostataka - izjavio je Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske, podsećajući da su Srbi akcijom hrvatske vojske sa zaštićenog područja Ujedinjenih nacija, iz Srpske Krajine, gde su živeli vekovima, nestali za samo četiri dana.

Porodice nastradalih, skrhane bolom koji godine ne mogu da umanje, juče su po ko zna koji put zatražile od države Srbije da im pomogne u pronalaženju posmrtnih ostataka najmilijih.

- Majka sam dva sina, a muž mi je nestao u ratu. Najžalosnije je što nakon 14 godina još uvek o njemu ne znam ništa. Mislim da bi mi pao kamen sa srca kad bi barem saznala gde mu leže kosti - sa suzama u očima je rekla Bosiljka Đaković, koja je pre rata živela u Sisku.

Tokom trajanja molitve, koju je predvodio vikar patrijarha Pavla episkop hvostanski Atanasije, a u ime Sinoda Srpske pravoslavne crkve episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, izbeglice kojima je Hrvatska oduzela stanove u znak protesta organizovale su akciju „Ključevi“. Tako se do kraja parastosa na velikom panou našlo zakačeno preko 300 ključeva oduzetih stanova.

- Na ovaj način smo hteli da skrenemo pažnju hrvatske, ali i naše vlasti na neophodno vraćanje stanarskih prava svim građanima kojima je to pravo u Hrvatskoj oduzeto. Ne možemo govoriti o povratku a da nam pri tom nije zagarantovano nešto najosnovnije, pravo na sopstveni krov nad glavom - rekao je Miodrag Linta iz Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

U isti čas, pomeni postradalim Srbima u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ održani su u crkvama širom Srbije i Republike Srpske, a molitva se šaputala i u Dalmatinskoj eparhiji.

Kurir 05.08.2009

Share this post


Link to post

PARASTOSI U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Već po ustaljenoj praksi 04.08.2009.g. širom Eparhije dalmatinske u svim manastirima i crkvenim opštinama služeni su parastosi za pokoj duša nevino postradalih u najnovijem egzodusu srpskoga naroda sa prostora Dalmacije.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je ovim povodom parastos u manastiru Krki. U svojoj besedi Episkop Fotije je posebno istakao potrebu da Crkva neprestano ima u molitvama one koji su nevino postradali za Krst Časni i veru pravoslavnu. Crkva Hristova od Golgote je utemeljena na krvi mučenika, koji su po Otkrovenju Jovanovom najbliži Prestolu Božijem na nebesima. Na njih treba da se ugledamo i njima da se molimo, a ne treba da nam budu na ugled dželati i razbojnici, koji su od Golgote do danas protivnici Božiji i sluge zla u ovome svetu, te kao takvi neće naslediti Carstvo Božije.

00900209.jpg

00900109.jpg

00900309.jpg

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

ВИДЕО

На данашњи дан прије 14 година почела је акција "Олуја" офанзивом Хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране, на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације - Републике Српске Крајине.

Војна акција "Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије у оквиру којег је погинуло или нестало 1 922 Срба.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је више од 200 000 Срба, готово цјелокупно српско становништво.

ПРОГОН СРБА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ 04. АВГУСТ 2009.

http://uzivo.rtrs.tv/arhiva/2009/08/04/8vLh_FK_TLk.flv

Величина: 42.22 MB

Дужина трајања: 13.09 min

Share this post


Link to post

Na RTS 1 je bila emisija OLUJA koja pocela u 18:25 i trajala je 30min . E sad neka neko postavi link,ja to preko mobilnog nemogu ! Nisam ni reprizu nasao... Snimio sam pola emisije.

Share this post


Link to post

Najtragičniji dan u istoriji Srba Krajišnika je za nama. I onaj drugi, kada se u Hrvatskoj slavi dan zahvalnosti.

Dva različita pristupa jednom datumu. Jedni ga oplakuju, drugi slave. Dva različita pristupa obeležavanja.

Srbi okupljeni u crkvama na parastosu poginulim i nestalim, dostojanstveni u svojoj tugi za najmilijim, dostojanstveno i strpljivo dokazuju nepravdu koja im je učinjena, dokazuju da imaju pravo reći što im se dogodilo, da imaju pravo tražiti što im je oduzeto i reći, da imaju pravo vratiti se od kud su prognani.

Hrvati okupljeni u Kninu i na koncertu njihove estradne perjanice Topsona, utrkuju se u dokazivanju kako "oluja" nije bila zločinački poduhvat, da Hrvatska nije stvorena na temeljima zločina i da je kao takva prosperitetna i napredna, nudeći se Evropi i drugima kao "dar s neba".

No, niko je neće. Niko joj ne čestita, niko nije s njima u trenucima slavlja. Zašto?

Prvo, oni sami među sobom ne znaju što slave i ko sve taj datum slavi. Raspojasani i pijani "branitelji" i njihova udruženja, svako ponaosob, sebi daje za pravo da su oni baš ti koji imaju ekskluzivno pravo na proslavu, svi drugi mogu stajati negde sa strane. Političari u svom samoljublju misle drugačije i potpuno različito od tih i takvih "branitelja".

Drugo, oni koji su bili režiseri "oluje" i genocida više ne postoje. Ostala je uspomena na zlo koje su proizveli početkom devedesetih godina, jednako kao njihovi preci 1941. godine. I kažu, nema kontinuiteta.

On je tako jasan i prepoznatljiv da se ničim i nikada ne može sakriti, ničim prekriti niti će im se iko normalan ikad pridružiti.

I tu je problem. Problem u glavama hrvata, koji svoju sreću grade na nesreći dojučerašnjih komšija i prijatelja. Ne svi i ne svagda. No, kad se pogledaju snimci sa koncerta Tompsona jasno se vidi, da baš mladi naraštaj podstiče i likuje uz imena Pavelića i drugih ustaških zločinaca. To su ih naučili u školama, to je njihova nova istorija revidirana na temeljima slobode svakog Hrvata u samostalnoj Hrvatskoj. Na taj način su se isključili iz međunarodne zajednice u koju tako žele ući, pa spominjanje antifašističkih vrednosti na kojima se temelji novo hrvatsko društvo deluje kao deplasirana informacija, koja se utapa u ruganje svima.

Kandže Vatikana i rimokatoličkog klera stežu se oko svakog pojedinca. Oni ne dozvoljavaju drugo i drugačije osim istine sazdane na "vrednostima" NDH. Vojni biskup Jezerinac inzistira na pozdravu "za dom spremni", isto je i sa onima koji brinu o vjeronauci u školama i na drugim mestima. Što onda očekivati od hrvata? Da shvate i poveruju? To se neće nikada desiti niti se oni trude da se to desi.

Spominjanje bilo koje srpske žrtve, spominjanje zločina progona, pljačke, otimačine i ubistava shvataju i prihvataju kao svojevrsnu uvredu upućenu Hrvatskoj i njenom narodu.

Spremni su na suživot samo po formuli: Mi Hrvati smo žrtve, naša borba je legalna i legitimna, a sve drugo je "četnička" propaganda o kojoj ne treba niti se može raspravljati. Srbi su sebe sami prognali prije nego li je došlo do napada na RSK, oni su otišlu u Srbiju po pozivu Slobodana Miloševića. Time i tako nije bilo moguće napraviti genocid i sprovesti zločinački poduhvat. Žrtve u tom napadu ne spominju, kao da ne postoje, kao da se nisu desile.

Burno su reagovali na plakate postavljene povodom stradanja srpskog naroda. Još burnije su reagovali na bilo koji tekst koji se pojavio tim povodom. Na taj način su pokazali svoje barbarsko porijeklo i svoju barbarsku narav, bezobrazluk i netolerantnost. Pri tome, bestidno i drsko su delili savete, da je bolje svu energiju da uložimo u zajedničko obeležavanje dana zahvalnosti, jer je to temelj budućnosti, jer je "oluja" prekinula višegodišnju agoniju srpskog naroda u Krajini i RS, zarobljenih i zatvorenih u geto političara koji su se zalagali za program Velike Srbije.

Za sebe i svoju državu traže poštovanje, a drugima dele lekcije i šamare.

Ni sad niti bilo kad te i takve ponude se neće prihvatiti. Možda od one šake tzv. "srpskih" političara u Zagrebu, koji likom i svojom politikom vire iz stražnjice HDZ. Njima je svejedno, jer su odavno izgubili i ime i ponos.

Autorski tekst prenet sa

Share this post


Link to post

СВЈЕДОЧЕЊЕ О УСПОНИМА И ПАДОВИМА СРПСКЕ КРАЈИНЕ

БАЊАЛУКА, 5. АВГУСТА /СРНА/ - У оквиру обиљежавања прогона Срба из Републике Српске Крајине вечерас је у Бањалуци промовисана књига Косте Новаковића "Српска Крајина - успони, падови, уздизања".

Предсједник Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац истакао је на промоцији да је ријеч о најсвеобухватнијем и најобјективнијем дјелу које је до сада написано о Републици Српској Крајини.

"Очито да аутор мисли да Република Српска Крајина није изгубљена за сва времена и ја дијелим његово мишљење. Ако не у том облику као што је била, онда бар по Плану `Зе 4` који је међународна заједница понудила Србима - `државу у држави`, кад-тад ће доћи до уздизања Српске Крајине", рекао је Штрбац за Срну.

Он је нагласио да је аутор књиге један од оних који су показали да није све пало падом Крајине и који својом књигом прогнаним Србима пружа наду да ће поново имати своју државу.

У писму којим се обратио присутнима на промоцији, аутор Новаковић је рекао да је свједочење о настанку и пропасти Републике Српске Крајине писано и у Бањалуци 1995. године.

На вечерашњој промоцији о књизи "Српска Крајина - успони, падови и уздизања" у Културном центру "Бански двор" у Бањалуци говорили су Саво Штрбац, Светлана Шиљеговић и Слободан Перић.

У оквиру обиљежавања прогона Срба из Републике Српске Крајине сутра ће у Севодни код Новог Града бити служен парастос погинулим борцима и цивилима, а 7. августа у Гувну код Дрвара и Јањилама код Петровца. /крај/мш/да

Share this post


Link to post

НАКОН 14 ГОДИНА ИДЕНТИФИКОВАНО СВЕГА 813 ЖРТАВА

НОВИ ГРАД, 6. АВГУСТА (СРНА) - Само 813 Срба страдалих у хрватској акцији "Олуја" идентификовано је, иако је од завршетка рата прошло 14 година, изјавио је данас директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац у Новом Граду, гдје је одржан помен страдалим Србима из Републике Српске Крајине.

"Није идентификовано 1 107 жртава, иако постоје постоје гробна мјеста у која су тијела убијених покопана током акције `Олуја` и непосредно након ње. То је оно што је специфично за жртве `Олује`", каже Штрбац.

Према његовим ријечима, чланови хрватске државне комисије правили су протоколе за идентификацију, али до данас нема услова чак ни за ексхумацију бројних посмртних остатака.

Он је нагласио да само у сусједном мјесту Двор, у Хрватској, постоји локација са 112 посмртних остатака, гдје још није урађена ексхумација и идентификација.

Штрбац је истакао да су у "Олуји" страдала 1 922 лица, од којих 60 одсто цивила - 534 жене и 19 дјеце.

Служењем парастоса у храму Светих апостола Петра и Павла данас је у Новом Граду обиљежена 14. годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Крајине. Прастос је служен и у Сводни, гдје је у избјегличкој колони погинуло седморо људи.

Код централног спомен-обиљежја погинулим борцима у Новом Граду прислужене су свијеће и положено цвијеће.

Окупљени су посјети и спомен-обиљежје погинулих цивила у приградском насељу Туњица.

Акција "Олуја" почела је у зору 4. августа 1995. године офанзивом Хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране, када је за свега неколико дана протјерано око 250 000 Срба, спаљено више од 20 000 српских кућа, док су остале опљачкане и девастиране.

У Републици Српској живи око 25 000 Срба, избјеглих из Хрватске, а према подацима Општинског одсјека за избјеглице и расељена лица, у Новом Граду живи 225 породица избјеглих из Хрватске.

/крај/мв/вј

Share this post


Link to post

RADIO SLOBODNA EVROPA - Dva pogleda na "Oluju"

05.08.2009 Branka Mihajlović

Dve države se, povodom rata 1991-1995. sude pred Međunarodnim sudom pravde. Hrvatska je podnela tužbu za genocid protiv Srbije, a Srbija priprema protivtužbu, takođe za genocid. Da su pogledi u Beogradu i Zagrebu na akciju Oluja i dalje različiti, još je vidljivo svakog 4, odnosno 5. avgusta.

Savo Štrbac, direktor Veritasa:

„Mi tugujemo, oni se raduju. Oni imaju tri praznika u jednom danu, a mi obilježavamo tužnu godišnjicu, jedan od najtužnijih dana u istoriji Srba.“

Drago Kovačević bivši gradonačelnik Knina, sada stanovnik Beograda, drugačije provodi svaki 4. odnosno 5. avgust pokušavši da se sačuva, kako kaže, od političkih zloupotreba:

„Ja sam jedan od retkih ljudi koji ne ide na ta javna obeležavanja, prosto ja taj dan provedem u tišini...To se ne sme zloupotrebljavati, to ne sme biti uzrok novih mržnji, novih podela.“

Kao što različito provode svaki početak avgusta, Savo Štrbac i Drago Kovačević, dva Srbina iz Hrvatske koji žive u Beogradu, različito gledaju i na to šta se dogodilo pre 14 godina.

Etnički inženjering

Savo Štrbac: Ova akcija nije bila samo vraćanje teritorija u ustavni poredak, kako to Hrvati kažu, već vraćanje tih teritorija bez srpskog življa. Hrvati kažu da je to bila legalna i legitimna akcija, a mi Srbi kažemo da nije bila ni jedno ni drugo, već da je to bila okupacija teritorije koja je bila pod zaštitom UN.

Foto: Vesna Anđić

Drago Kovačević: Ja sam napisao jednu knjigu koja se zove 'Kavez Krajina dogovoren u ratu'. Smatram da je Krajina mesto gde su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević započeli rat, da je, zapravo, sve to što se dogodilo deo etničkog inženjeringa. Danas, na žalost, kada pogledamo mape, vidimo da smo dobili čiste jednonacionalne države.

O tome sta se događalo u avgustu 95-te godine beležimo još dva različita pogleda.

Istoričar Čedomir Antić:

"Jedan narod i jedna država koji tokom devet vekova nisu imali nezavisnist, koji su se, u trenucima kada su mogli da se opredele, opredeljivali za fašizam ili podržavali centralne sile, doživeli su da, uz pomoc demokratskih sila i uz sporazum sa Slobodanom Miloševićem, izvrše ono što nisu mogli ni totalitarni režimi Ante Pavelića i Adolfa Hitlera, da etnički očiste Hrvatsku."

Egzodus i zločini

Predsednica Helsinškog odbora Srbije za ljudska prava Sonja Biserko:

"S obzirom da je Helsinški odbor dosta radio sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske, ono što mogu da kažem jeste da je egzodus Srba iz Hrvatske posledica beogradske politike u prvom redu. A drugo, da je Hrvatska, nakon legitimne operacije Oluja, izvršila određene zločine i time stavila prepreku za povratak."

Istoricar Čedomir Antić vidi odgovornost režima Slobodana Miloševića na sledeći način:

„Ako se posmatra strogo pravno, Srbija je imala pravo da se brine za svoj narod u Hrvatskoj koji je preživeo genocid tokom Drugog svetskog rata. Međutim, Milošević je mogao Srbe da brani tako što bi internacionalizovao njihovo pitanje, tako što bi se borio za njihovu autonomiju, a ne tako što je, posredstvom njihove nesreće, njihove prethodne borbe, učvršćivao svoju poziciju i nekakve planove svog režima koji su retko bili državnički a često vrlo sebični.“

Da li naši sagovornici vide neke pomake u Srbiji i Hrvatskoj, ili su stajališta o akciji Oluja ista kao i ranije?

Čedomir Antic: Što se tiče Beograda, postoji nekakvo buđenje, dolaze predstavnici države na parastos i molibane, što mislim da je red. Kad je reč o Hrvatskoj, iako je za njih Oluja nacionalni i državni Panteon koji je neupitan, juče sam imao prilike da čujem da su u Zagrebu javno održani parastosi Srbima, što je vrlo dobro, jer to znači da je srpski narod (njih 5 od sto, koliko je ostalo), ipak, dobio pravo da iskaže svoj stav koji je znatno drugačiji od onog koji baštini zvanični Zagreb.

Sonja Biserko: U Hrvatskoj se čuju umereniji tonovi, Oluja se posmatra racionalnije i sa mnogo više kritike za zločine koji su učinjeni nakon nje. Sa druge strane, rekla bih da je u Srbiji taj negativni naboj, u vezi sa obeležavanjem godišnjice, malo manji nego što je bio prošlih godina. Iako je primetno da sve više krivi međunarodnu zajednicu za sudbinu Srba, za zaveru protiv Srba.

Share this post


Link to post

Обиљежено 14 година од напада на српску избјегличку колону (РТРС)

У Петровцу и Дрвару синоћ је, у организацији Документационо-информационог центра "Веритас" и Епархије бихаћко-петровачке, обиљежена 14. годишњица од страдања крајишких Срба у избјегличкој колони, коју су напале хрватске снаге током војне акције "Олуја".

Инфо | 08:38 08/08/2009 | Извор: СРНА

Свештеници Епархије бихаћко-петровачке служили су парастоси за страдале Србе у мјесту Јањило на путу између Кључа и Петровца и у мјесту Гувно код Дрвара на којима се од прије неколико година налазе дрвени крстови.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац рекао је Срни да су сарадници тог центра у Јањилу извели перформанс током кога су прочитане изјаве свједока злочина који се догодио у овом мјесту на данашњи дан 1995. године када је хрватски авион "миг 21" бомбардовао избјегличку колону и када је погинуло деветоро лица, од којих петоро дјеце.

"То је трагедија у којој је страдало највише дјеце у једном моменту на једном мјесту.Та дјеца су убијена на територији тадашње Републике Српске и за то нико никада није одговарао", каже Штрбац.

Штрбац је напоменуо да је крст у Јањилу више пута рушен због чега има велика оштећења.

"За наредну годину направићемо мермерну плочу са именима људи који су овдје изгинули, а у будућности планирамо да направимо метални крст да га не могу скрнавити", навео је Штрбац.

Он је указао да је 7. августа 1995. године тешка трагедија задесила породицу Стјеља из села Заград код Бенковца, која је погођена у аутомобилу "мерцедес" у којем су изгорјели.

"Тада су погинули отац и син, а рањена је снаха Ведрана, која је била у осмом мјесцу трудноће. Она се породила 29. августа у новосадској болници и умрла је не видјевши кћерку Тању. Она и њен муж Мирко већ су имали двоје дјеце, које су заједно са новорођеном Тањом прихватили ујак и ујна", испричао је Штрбац.

Посмрти остаци оца и сина извучени су 2002. године и пренесени у Барајево код Београда, гдје је сахрањена и Ведрана.

Штрбац је рекао да није познато ко је управљао авионом, али да се зна да је тада Имре Аготић био командант ратног ваздухопловства Хрватске војске.

Према његовим ријечима, застрашујуће је што су хрватски авиони бомбардовали и побили толико људи који су оставили све што су имали, напустили своја огњишта и отишли у другу државу.

Парастосу у Јањилу, осим малобројних вјерника, који тамо живе и представника "Веритаса", присуствовао је вршилац дужности директора Центра за истраживање ратних злочина РС Јанко Велимировић.

Документационо-информациони центар "Веритас" ове седмице обиљежава 14 година од страдања српског народа из Републике Српске Крајине у акцији "Олуја" под називом "Да се не заборави".

В.Ч.

Share this post


Link to post

Поводом 14. годишњице прогона српског народа са заштићеног подручја Уједињених нација, из Српске Крајине и осталих дијелова Хрватске, избјегличка и завичајна удружења на ПЕТОМ ИЛИНДАНСКОМ КРАЈИШКОМ САБОРУ, одржаном 4. августа 2009. године, доносе

Р Е З О Л У Ц И Ј У

којом најоштрије осуђујu етничко чишћење српског народа из Српске Крајине и осталих дијелова Хрватске, затирање српског народа и његових културних и духовних вриједности, покрштавање, рушење црквених светиња, стамбених објеката, прогањање и систематско онемогућавање повратка.

Ради отклањања посљедица прогона, приоритетно је потребно спровестии слиједеће захтјеве:

• интензивирати трагање за погинулим и несталим Србима са подручја Републике Хрватске и неодложно обавити ексхумацију на свим регистрованим локацијама или на мјестима гдје постоје поуздана сазнања да су покопане недужне српске жртве. Убрзати процес идентификације ексхумираних земних остатака.

• исплатити ратну штету лицима српске националности за непокретну и покретну имовину која им је уништена на подручју Хрватске од 1991-1995. и касније.

• признати право на дионице лицима српске националности по истим критеријумима и мјерилима као и лицима хрватске националности.

• вратити сву узурпирану приватну имовину, уз прописану новчану надокнаду од стране државе која је, без одобрења власника имовину користила и уступила другима.

• извршити реституцију станарског права свим грађанима којима је то право у Хрватској одузето (као што је то учињено у БиХ), а у случајевима гдје то није могуће, извршити правичну надокнаду. Стамбено збрињавање не може бити супституција за одузета станарска права.

• хитно поништи све незаконите пресуде донесене у отсутности, објавити пресуде и оптужбе против лица српске националности и отклонити све манипулације и злоупотрбе.

• пензионерима из Републике Хрватске или њиховим законским насљедницима исплатити неисплаћене износе пензија с припадајућим каматама, те омогућити и грађанима српске националности, да као и Хрвати могу добити податке - листинге о радном стажу.

• да се свим избјеглицама и прогнаницима, који су, не својом кривицом, остали без радног односа, призна радни стаж за све године масовног егзодуса и да се свима призна право на конвалидацију радног стажа.

• у остваривању права на повратак својим домовима неопходно је убрзати обнову ратом уништене имовине, уклонити административне баријере уз одговарајућа улагања за отварање радних мјеста, обновити инфраструктуру, како би се успјешно реализовао сигуран и одржив повратак.

• српском народу у Хрватској вратити статус равноправног народа, сагласно с Резолуцијом Парламентарне скупштине Савјета Европе, и статус културне и политичке аутономије, на јединственом српском крајишком простору уз уважавање европских стандарда.

• укинути Закон о кориштењу пољопривредног земљишта којег је хрватски Сабор донио у децембру 2008. године. Одредбе овог Закона значе брисање Срба из земљишних књига и њихову дефинитивну елиминацију с простора Хрватске.

• да Република Србија хитно отклони овогодишње подзаконске акте ( супротне Закону о избеглицама Србије и Уговору о социјалном осигурању између Хрватске и СРЈ ), којима се уводи плаћање здравствене заштите за избјеглице-хрватске пензионере, ако се не одјаве у Хрватској.

• реализовати све међудржавне и међународне споразуме о избјеглицама, а посебно: Споразум о нормализацији односа између СРЈ и Хрватске ( 1996.), Уговор о социјалном осигурању између Хрватске и СРЈ из 1997. године, Споразум о сукцесији ( 2001.) и Сарајевску декларација (2005.).

Ову Резолуцију је усвојио Одбор за обиљежавање 14. годишњице прогона српског народа из Крајине и потврдио Пети илиндански српски крајишки сабор.

У Београду, другог дана по Илиндану, 2009. године

Учесници Петог илинданског српског крајишког сабора

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this