Skoci na Sadrzaj


Slika

Koncentracioni i logor smrti Jasenovac


  • Please log in to reply
56 odgovora na ovu temu

#16 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 02 September 2009 - 06:13 PM

Ustaške represalije u lipnju 1944. godine


U lipnju 1944. pobjegao je iz logora Volner (Wollner) Ivan, student iz Zagreba. Ustaše su ga ulovili kod Dubice i tako premlatili, da je izdahnuo, a njegovo mrtvo tijelo dopremili u logor. Svi su zatočenici morali da dođu na javni nastup, pa je ustaški natporučnik Šakić Dinko pozvao zatočenike, da odadu osobe, s kojima se Volner družio i koji su mu pomogli kod bjegstva. Kad se nijedan zatočenik nije javio, naložio je Šakić, da mu se donese "Imenik" u kojem, su bili popisani svi Židovi, koji se nalaze u Jasenovcu. Iz toga je imenika prozvao 100 Jevreja, pa kad su ovi stupili pred njega, odabrao je od oka 25 Jevreja te ih osudio na zatvor u "Zvonari", što znači da ima tamo da umru od gladi. Prigodom proglašenja presude nasmijala su se dva Židova, što je opazio jedan ustaša i prijavio Šakiću. Ovaj je pozvao ta dva Jevreja k sebi, naložio im da kleknu te ih ustrijelio hitcem u zatiljak. Među onih 25 Jevreja, koji su strpani u "Zvonaru", bilo je više uglednih Sarajlija: profesora, advokata, inžinjera itd.
Zemaljska je komisija utvrdila ovaj zločin preslušanjem svjedoka Ilić Branka, Kamhi Šabetaja, Dakon Jakoba, Aleksić Arse i Živković Jovana.

Likvidacija veće grupe Srba u Jablancu


Svjedok Brejer Oto posvjedočio je, da je koncem kolovoza dopremljena u jasenovački logor velika grupa Srba iz okolice Okućana, oko 700-800 lica.
Svjedok je vidio, kada su ustaše natovarili ove Srbe na velike čamce te ih otpremili niz Savu do šume, koja se nalazi između Mlake i Jablanca. Kako je logorska Ekonomija u Jablancu imala svoje zemljište, na koje je slala logoraše na poljske radove, držao je svjedok, da i ovi Srbi idu tamo na rad. Međutim je kasnije saznao od drugih zatočenika, da su ustaše sve te Srbe pobili na obali Save. Svjedok se sjeća, da su se ustaški stražari, koji su pratili zatočenike, vratili noću u logor, ali bez zatočenika.

Djelovanje pokretnog prijekog suda u Jasenovcu u rujnu 1944. godine


U mjesecu rujnu 1944. godine saznala je uprava logora preko svojih doušnika, da u logoru postoje izvjesne grupe zatočenika, koje podržavaju veze sa licima izvan logora. Po tvrđenju doušnika te su grupe bile povezane s partizanima i stvarale plan za pobunu i bijeg iz logora.
Uprava je logora odlučila da formira pokretni prijeki "sud", koji će provesti istragu i suđenje u ovom slučaju.
Luburić je povjerio istragu ustaškom sucu dr. Prpiću Mihovilu. Prpić je bio neobično okrutan i sa svojim agentima Sudar Milom, Primorac Silvestrom, Pavičić Petrom, Neovčić Lajčom, Kvesić Stipom i Pehar Nikolom vodio "istragu" upotrebljavajući sva sredstva torture: mlatili su žrtve batinama, gnječili im prste, zabadali igle ispod nokata, pržili golo tijelo sa "letlampom" (lampom za lotanje, kojom se služe limari), zasljepljivali vid tzv. "svjetlom" itd. Istraga je trajala nekoliko tjedana, pa su Prpić i njegovi drugovi mnogo zatočenika unakazili.
Čemu je služio ovaj "sud", pokraj utvrđenih činjenica, da su ustaški zločinci nekoliko stotina hiljada ljudi bez ikakva osnovana razloga, bez ikakva postupka i bez ikakvog ma i ustaškog suđenja na najgroznije načine pobili, - nije jasno.
Uostalom, kakav je bio taj "sud", kako je "sudio", vidi se najbolje iz iskaza samoga fratra-ustaše Majstorovića-Filipovića, koji je bio i član toga "suda" i koji je po ovoj Komisiji saslušan dne 29. VI. 1945. u zapisniku br. 2006. Filipović je među ostalim iskazao:

"U 1944. g. u mjesecu rujnu bio sam član prekog pokretnog suda u Jasenovcu, a članovi su bili Mataja Josip, ustaški satnik, Milković Martin, ustaški natporučnik Ličanin, i Dinko Šakić, ustaški natporučnik iz Bos. Broda. Mi nismo sudili nego samo potpisivali osude. Osude je izrađivao i nama davao na potpis dr. Prpić Mihovil, šef pravosudnog odjela za područje Jasenovac. Tako sam potpisao smrtne osude civilima iz Dubice, mislim 17-orici, a koji su bili optuženi radi veze s partizanima. Ovih 17 obješeno je u Dubici. Napokon potpisao sam kao član prekog suda 8 smrtnih osuda u Novskoj željezničarima, te su i ovi obješeni. Sva ova vješanja izvršena su u jedan dan, i sve je osude izradio dr. Prpić Mihovil, a sama izvršenja učinjena su na raznim mjestima kako sam naveo."
Niti se je dakle vodila rasprava, niti je "sud" donosio presude, nego je jednostavno uprava logora slala svoju odluku na potpis članovima ovoga "suda". Sa nešto manje ili više razlike u proceduri takvi su međutim bili i svi ostali ustaški pokretni prijeki sudovi, koji su po raznim krajevima naše države, a na teritoriju tzv. NDH vršili teror ubijajući na hiljade nevinih žrtava.
Cjelokupan rezultat ovog "suđenja" u rujnu mjesecu 1944. u Jasenovcu nije Filipović-Majstorović u cjelosti iznio u svome cit. iskazu.
Utvrđeno je saslušanjem svjedoka Kamhi Šabetaja iz Sarajeva, Magrić Miška iz Vrapča i Danon Jakoba iz Zagreba, da je na osnovu presude ovog "suda" obješeno 31 lice.

Svjedok Danon Jakob bio je prisutan kod egzekucije svih osuđenika. U cit. zapisniku pored ostalog iskazuje:
"Da su svi ovi zatočenici bili mučeni, znam po tom, što sam. ih vidio gdje idu u zgradu zapovjedništva s pletenim žicama, a kad su ih ustaše vodili s preslušavanja, vidio sam da se vuku premlaćeni. Jedan grobar, koji je pokapao žrtve, pričao mi je, da je vidio tijelo Rebac Remzije, kad ga je svukao. Tijelo je bilo izgoreno od plamena letlampe. Šakić Dinko, član. "suda", nazvao je to sredstvo mučenja "V-1" i hvalio se preda mnom u brijačnici, da je "V-1" uspio.
Drugi dan sam morao da gledam vješanje, pa sam čuo, kako je Primorac Silvestar zapitao zatočenika Hadžiju, prije nego ga je objesio, da li mu oprašta, što ga je tukao, a ovaj mu je odgovorio, da mu to neće nikad oprostiti. Nato je Primorac rekao Hadžiji, kad mu je već bio stavljen oko vrata konop: "Do viđenja na drugom svijetu".
Spomenuto je u uvodu, da se u samom mjestu Jasenovca nalazila tvornica, gdje se izrađivala i bojadisala koža. U toj su tvornici bili zaposleni zatočenici, radnici, inžinjeri i tehničari, a ustaška je posada budno pazila da koji ne pobjegne. Službeni je naziv te tvornice bio "Kožara" ili logor br. IV. U mjesecu listopadu 1944. otkrili su ustaše, da i u "Kožari" postoje dvije organizacije, koje podržavaju vezu s partizanima. "Istragu" su proveli ustaše: Lisac Slavko, Đerek Božo, Švaguša Andrija, Živanović Mato i Grubišić Jerko. Svjedoci Lapčević Stojan iz Zagreba i Auferber Miro iz Osijeka, koji su se nalazili na radu u "Kožari", iskazali su, da je istraga, koju su proveli ti ustaše, bila vrlo okrutna, i da je pokretni. prijeki "sud" osudio 25 zatočenika iz "Kožare" na kaznu smrti te ih dao strijeljati.

U listopadu 1944. započeo je novi još krvaviji režim


U listopadu 1944. prestalo je "zatišje" ustaških zuluma.
U to je vrijeme bio već oslobođen teritorij federalnih jedinica Macedonije i Srbije. Beograd je uskrsnuo kao prijestolnica Demokratske Federativne Jugoslavije, na teritoriju Vojvodine, Hrvatske i Bosne vodili su se bojevi između Narodnooslobodilačke vojske i njemačko-ustaških vojski, koje su bježale prema sjeverozapadnoj granici države.
Ustaše su znali, da se približuje konac njihovog pašovanja, pa su Luburić, Boban i drugi "vitezovi" predlagali, da se pokolje sve što nije ustaško. Tako su ustaše od listopada 1944. do posljednjih dana provodili opet masovne likvidacije svih elemenata, koji su bili prema njima neprijateljski raspoloženi.
U Jasenovac su počeli ponovno stizati transporti iz svih neoslobođenih krajeva, čitavi zatvori i kaznione kao i logori imali su da se evakuišu i premjeste u Jasenovac.
Cijelu zimu 1944.-45. tekla je na "Graniku" i u "Gradini" krv.

Svjedok Rožman Ivan iskazuje:
"U mjesecu prosincu 1944. prilikom nastupa kod večere ustaše su prozivali zatočenike i to 150-200 ljudi dnevno, te ih zatvarali u barake pred "Zapovjedništvom", odakle su ih noću vodili gole, žicom vezane na mjesto "Granik", tu ubijali i bacali u Savu.
Ja sam to gledao kroz čitavi prosinac iz moje nastambe na "Ciglani", jer je ta nastamba imala staklene prozore i jer sam ja dolazio oko 10 sati na večer sa rada iz "Stolarije". Iz moje nastambe vidio sam tačno kako je krvnik Frković ubijao na "Graniku" ljude prerezavši im nožem grkljan i bacao ih u Savu. To sam mogao dobro vidjeti zato, jer je iza tog mjesta bila jaka električna lampa."
Svjedoci Zadravec Vinko iz Zagreba, Danon Jakob iz Zagreba, Kustorin Marijan iz Kustošije, Grin Valter iz N. Gradiške, Abinum Ješua iz Sarajeva i Kamhi Šabetaj iz Sarajeva dali su u svojim iskazima ovoj Zemaljskoj komisiji podatke, na temelju kojih je ona utvrdila slijedeća zločinstva:

a) Te su zime pobili ustaše oko 3.500 zatočenika, koji su se nalazili na radu u jasenovačkom logoru;
:) Pijani su ustaše silovali redom oko 20 mladih žena, koje su radile na Ekonomiji, te ih zaklali i bacili u Savu;
c) Isto su tako u prosincu 1944. likvidirali na "Graniku" dvije grupe zatočenika, koje su se prijavile - vjerujući u svojoj naivnosti, da će tako spasiti glave - da idu na rad u Njemačku. U prvoj je grupi likvidirano oko 200 zatočenika, koji su pripadali raznim narodnostima i vjeroispovjestima, dok su u drugoj grupi bili sami Srbi;
d) Jednog dana stigao je u logor ogromni transport, u kojem se nalazilo oko 15.000 radnika i seljaka. Ustaše su ih smjestili u "Glavnom skladištu" i livadama oko njega, te su ih kroz nekoliko tjedana likvidirali postepeno na "Graniku:'.


Bombardiranje ustaških utvrđenja u Jasenovcu


Dne 30. i 31. ožujka 1945. bombardirali su saveznički bombarderi ustaška utvrđenja u Jasenovcu.
Prigodom toga bombardiranja stradalo je oko 40 zatočenika, a mnogo ih je bilo ranjeno. Planuli su požari i širile se eksplozije.
Ustaše su gonili zatočenike toljagama i hitcima iz revolvera da gase požare, iznose razne stvari iz radionica, i da izlažu svoj život smrtnoj opasnosti. Svjedoci: Lapčević Stojan. Danon Jakab i Kamhi Šabedaj iskazuju, da su tom zgodom ustaški časnici Zrinušić Ante i Zovko Stanko ubili više zatočenika, dok su Mihaljević Marko i Perković Marko mlatili i klali svakog zatočenika, na koga su se namjerili. Ti svjedoci drže, da je koncem ožujka bilo u jasenovačkom logoru na radu oko 5.000 zatočenika.

jerusalim.org


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#17 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 05 September 2009 - 03:19 AM

Konačna likvidacija zatočenika


Početkom travnja 1945. počela je velika ofenziva Narodnooslobodilačke vojske sa ciljem, da konačno protjera iz zemlje njemačkog okupatora i njegove ustaške sluge.
Ustaška se uprava jasenovačkog logora počela pripremati na bijeg. Luburić je odlučio, da pobije sve zatočenike, a logor i mjesto Jasenovac pretvori u hrpu ruševina i pepela.
U to vrijeme su stigli u Jasenovac veliki transporti, u kojima su se nalazili zatočenici iz Lepoglave, Stare Gradiške i drugih logora i mjesta. Ustaše su sve ove zatočenike ubijali na "Graniku" ili "Gradini".

Svjedok Škrgatić Dragutin iskazuje:
"Sjećam se, da je u Jasenovac stiglo 11 vagona zatočenih iz Lepoglave, pa sam vidio, kad su ti ljudi odvedeni svi noću na "Gradinu" i tamo poubijani."
Ukupno je stiglo iz Lepoglave oko 700 zatočenika, a još veći broj iz Stare Gradiške.
Ustaše su, kako je iskazao svjedok Brejer Oto, u travnju vodili zatočenike na "vanjske radove", te ih pobili u okolici Jasenovca.
Pobojali su se, da će se danas-sutra otkriti nova groblja u logoru i oko logora i ustanoviti, koliko je žrtava stradalo od ustaških zločina i kako je stradalo.
Zato su formirali ekipe zatočenika-grobara, kojima su naložili, da iskopaju sva groblja u logoru i izvan logora, u Gradini i Ušticama, i ekshumiraju lješeve poubijanih žrtava. Drugi su zatočenici morali da podižu ogromne lomače. Na dno lomača stavljali su koks, nabacali na nj lješine i kosture. polili sve to naftom i zapalili. Tako su kroz tri tjedna buktile lomače, a zatočenici su promatrali te požare. Svjedok Duzemlić Milan iskazuje, da mu je seljakinja Marinić Marija kazivala, da je promatrala te požare sa krova svoje kuće u Košutarici. Ona tvrdi da je vidjela, kako su ustaše pobili zatočenike. Kada su spalili i posljednji kostur odnosno lješinu, počeli su da piju i međusobno grle i ljube, klikčući od veselja.

Svjedoci zatočenici Abinum Ješua, Danon Jakob, Živković Jovan i Lapčević Stojan, koji su preživjeli posljednje dane Jasenovca, tvrde, da je:
a) dne 20. IV. 1945. likvidirana velika grupa zatočenika iz logora od oko 470 lica;
:) da je u to vrijeme stigla u Jasenovac grupa Sarajlija, koja je mogla brojiti oko 400 ljudi, i da je i ona dotučena na Gradini;
c) da je dne 21. IV. 1945. ostalo u logoru u ženskom odjelu. oko 760 žena i djevojaka, koje su radile na Ekonomiji, u kuhinjama ili mljekarnama. Dne 21. IV. kretala je duga povorka tih žena u smrt pjevajući pjesme, pozdravljajući svoje drugove i opraštajući se s njima dovikivala im: "Vi ostajete, mi idemo u smrt".
Sve su te žene toga dana dotučene i bačene u Savu ili spaljene na lomači.
Anketna komisija je mjesec dana nakon toga našla mnoge ženske odjevne predmete, kako leže po poljima i putevima između Ekonomije i Save;
d) da je dne 21. IV. nastala panika među zatočenicima, pa se je stotinjak njih objesilo iz očaja po nastambama i radionicama. Tako je dne 22. travnja 1945. ostalo u jasenovačkom logoru br. III. oko 1060 zatočenika.

Ustaše su sve ove zatočenike strpali u veliku tvorničku zgradu kod "Ciglare", zatvorili daskama sva vrata i prozore i postavili oko zgrade jake straže, da ne bi koji zatočenik umakao.
Čitav dan i čitavu noć bili su svi ustaše zaposleni time, da miniraju jednu tvorničku zgradu za drugom, radionicu za radionicom, skladište za skladištem, baraku za barakom, i da tako izazivlju eksplozije i požare. Tako se je čitav logor pretvorio u užarenu baklju, a njime je odzvanjao tutanj eksplozija.
Zatočenici u onoj velikoj fabričkoj zgradi su znali da im prijeti sigurna smrt, i pretpostavljali da bi ustaše i njihovu zgradu mogli zapaliti i sve ih pobiti.
Odlučili su stoga, da sutradan provale iz zgrade i povedu goloruci borbu na život i smrt. Izabrali su vođom Bakotić Antu. Svaki je zatočenik istrgao iz zida ili vratiju po neki predmet, te su tačno u 10 sati ujutro dne 22. IV. 1945. razbili sva vrata i prozore i pojurili iz zgrade.
U zadnji čas je oko 460 zatočenika klonulo duhom, a mnogi je bio bolestan, star ili tako nemoćan, da se nije usudio upustiti goloruk u borbu.
Onih 600 zatočenika, koje nije ostavila hrabrost, i ako fizički slabi i izmoreni patnjama u logoru, u čežnji za slobodom i životom prikupili su posljednje snage i napali ustaške stražare, nekoliko njih šakama zadavili te im oduzeli puške. Drugi su zatočenici grabili željezne predmete ili cigle, i udarajući njima po ustašama, počeli da trče prema istočnim logorskim vratima po cesti, koja vodi u Košutaricu. Na tom su putu morali da pređu tik kraj Save prostor, koji se nalazio između južnog ogranka velikog zida i rijeke Save.
Ovdje su ustaše imali mnogo bunkera, a u svakom bunkeru po više strojnica, te su iz njih kosili zatočenike.
Bili su ipak iznenađeni, jer nisu očekivali, da će se goloruki zatočenici usuditi da ih napadnu, pa su zaboravili da zatvore istočna logorska vrata.
Tako se na tim vratima odigrao konac borbe, pa je zatočenik Ristić Mile šakama zadavio mitraljesca, koji je branio vrata, oteo mu strojnicu i počeo da puca po ustašama.
Osamdeset zatočenika je moglo da protrči kroz vrata i da se bijegom spasi u obližnjim šumama. Ostalih 520 je poginulo u borbi.
Ustaše su one zatočenike, koji su ostali u logoru, njih oko 460 na broju, pobili. Spasio se samo Živković Jovan iz Bačkog Gradišta, na taj način što se sakrio među ruševine jedne zgrade i tamo čučao 5 dana i noći bez hrane i pića, promatrajući kako ustaše razaraju logor i mjesto Jasenovac.
Kad je posljednji ustaša nestao iz Jasenovca, izvukao se Živković iz svoje rupe, potrčao do Save te je preplivao. U to doba je već došla u Jasenovac Narodnooslobodilačka vojska te spasila i njega i onih 80 zatočenika, koji su se probili iz logora.
Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača utvrdila je sva ova zločinstva ustaša preslušanjem svjedoka Solenički Stjepana, Lapčević Stojana, Škrgatić Dragutina, Filipčić Ivana, Kamhi Šabetaja, Abinum Ješue, Ilić Branka. Danon Jakoba, Živković Jovana, Aleksić Arse i Marić Mihajla, koji su suglasno prikazali, koje i kakove su zločine počinili ustaše prije svoga bijega iz logora br. III.

Proboj iz "Kožare"


U samom mjestu Jasenovcu bilo je dne 23. IV. 1945. na radu u "Kožari" još 147 zatočenika.
Svi su oni vidjeli da u logoru br. III. gore požari i tutnje eksplozije. Vidjeli su, da među ustašama vlada panika i da ovi polaze od kuće do kuće, stavljajući pod njih mine. Pobojali su se i oni, da bi ustaške nemani mogle minirati i baciti u zrak i "Kožaru" s radničkim zgradama, pa su odlučili i oni da pokušaju, da se spase iz logora br. IV.
Razdijelili su se u petnaest udarnih desetina i dogovorili. šta koja desetina ima da radi. Liječnici-zatočenici su podijelili otrov u fijolama, jer je svaki zatočenik htio radije da se otruje, nego da živ padne u ustaške pandže.
Prva je udarna desetina imala da razbije vrata od nastambe, druga da napadne stražare; treća da prereže bodljikave žice, četvrta da razbije vrata koja vode u tvorničko dvorište, peta da potuče i razoruža ustaše, koji su se tamo nalazili, šesta i sedma da ponese odjeću i hranu, osma da vrši bolničarsku službu, a ostale da se oboružaju, kako koja stigne i da povedu borbu na život i smrt.
Plan je bio dobro smišljen, zatočenici su se hrabro borili i prodrli iz logora, no tada su ih čekale najveće poteškoće. Trebalo je protrčati kroz jasenovačke ulice, doći na poljane, probiti obruč od bodljikavih žica, preći preko nasipa, cesta i željezničke pruge, koji su bili načičkani bunkerima i strojnicama.
Zatočenici Lapčević Stojan i Berger Egon, koji su nam dali opis i podatke za ovaj herojski podvig, tvrde, da se iz "Kožare" spasilo samo 10 zatočenika i priključilo za nekoliko dana odredima Narodnooslobodilačke vojske

jerusalim.org


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#18 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 05 September 2009 - 03:22 AM

Likvidacija ustaške bolnice


Spomenuto je već ranije, da je u Jasenovcu postojala ustaška bolnica za bolesne i ranjene ustaše jasenovačkog garnizona. U toj su bolnici bili zaduženi radom i mnogi zatočenici u svojstvu liječnika, apotekara, bolničara, čistača, kuhara, kočijaša, šofera i grobara. Dne 23. IV. su prema svjedočanstvu Danon Jakoba naredili Miloš Ljuba i Tomić Jure, da se pobije trinaestorica zatočenika, pa su ih ustaše odveli negdje u polje i tamo pobili.
Samu su bolnicu zajedno s nekolicinom zatočenika otpremili u Sunju.


Iskaz Filipović-Majstorović Miroslava, jednoga od najvećih ustaških krvoloka, komandanta logora Jasenovac


Zemaljska je komisija u zapisniku od 29. VI. 1945. br. 2006 preslušala kao svjedoka i spomenutog zločinca Filipovića Majstorovića Miroslava, koji je nakon oslobođenja naše zemlje uhvaćen i stavljen pred sud. Onaj dio njegovog iskaza, koji se odnosi na "suđenje" tzv. pokretnog prijekog suda u Jasenovcu, donijeli smo na drugome mjestu.
Ovdje donosimo važnije dijelove ostalog njegovog iskaza. I ako njegov iskaz u pogledu broja žrtava ni izdaleka ne odgovara istini, jer svi saslušani svjedoci, sami zatočenici, govore potpuno okolnosno i stvarno o daleko većem broju, naročito o broju žrtava, koje je pobio sam zločinac Majstorović, ipak je i on priznao i iskazao, da je vlastoručno pobio oko 100 žrtava, a samo "prisustvovao" masovnim ubijanjima. Po njegovom priznanju, samo za kratko vrijeme njegova upravljanja logorom od konca mjeseca lipnja do konca mjeseca listopada 1942., dakle za vrijeme od sama 4 mjeseca, likvidirano je 20.000-30.000 nevinih žrtava. On je u to vrijeme bio komandant logora, ali i prije i kasnije vršio je razne službe u Jasenovcu i St. Gradiški i ubijao ljude. Njegov iskaz glasi:
"Istina je, pošto mi je predočen iskaz Vjekoslava Servaci (Servatzi) u koliko se odnosi na pokolj u okolnim selima Banja Luke, da sam ja bio dušobrižnik II. P. T. B. Ja sam kao takav jedne noći sa bojnom II. P. T. B. pošao u akciju i to navodno samo radi pretresa okolnih pravoslavnih sela, koji su bili sumnjivi zbog četništva." - "Ističem, da sam ja u tom kraju bio kapelan prije NDH. Ja sam vidio, kako su ustaški vojnici vraćali se s pokolja krvavi, poslije se je pričalo da je tom prilikom pobijeno 2.000 ljudi."
"U Jasenovcu sam bio kao ustaški častnik i upravitelj logora od konca lipnja 1942. do kraja listopada 1942. Priznajem da sam lično kod javnih strijeljanja ubio oko stotinu zatočenika logora Jasenovac i Stara Gradiška. Isto tako priznajem da su se za vrijeme moga upraviteljstva u logoru Jasenovac vršila masovna ubijanja u Gradini, ali ja u tome nisam sudjelovao i ako sam za ta masovna ubijanja znao. Ispravljam se, da sam kod tih masovnih ubijstava prisustvovao ali ih nijesam izvršivao. Ta masovna ubijanja dopuštao sam kao upravitelj, jer sam imao usmene naloge od Ljube Miloša. a još više od Matković Ivice. a katkada i od Maksa Luburića. U Gradini ubijalo se maljem, i to tako da bi žrtva morala sići u iskopanu jamu, našto je slijedio udarac maljem po glavi odostraga. Osim toga se ubijalo i strijeljanjem i klanjem. Kad su se vršile likvidacije žena i djevojaka u Gradini znam, da su se nad mlađima izvršila i silovanja. O tome je određivao Matković Ivica, a silovanja su, koliko ja znam, vršili Cigani, i to Cigani grobari. Ja nisam vršio silovanja."
"Za moje vrijeme po mom računu likvidirano je u logoru Jasenovac 20-30 hiljada zatočenika. Posebno ističem, da je u početku ljeta izvršena u Jasenovcu likvidacija logora Đakovo. Tom je likvidacijom rukovodio Matijević Joso, ustaški poručnik. Kod te likvidacije logora Đakovo računam da je bilo oko 2-3 hiljade pobijeno Židovki i njihove djece.
Iz Jasenovca sam došao u logor Stara Gradiška koncem listopada 1942. - 27. III. 1943. Za gornje vrijeme događale su se i u logoru Stara Gradiška masovne likvidacije, koje su se obično vršile izvan logora, tako na pr. u Mlaci, Jablancu, a otpremani su i u Jasenovac. Ovakovi veliki transporti za likvidaciju vršili su se po nalogu Matković Ivice, na ovaj način otpremljeno je oko 2-3 hiljade ljudi."
16. IV. 1945. vratio sam se u Jasenovac, gdje sam ostao do konca. Znadem da su u to vrijeme bile vađene lješine zatočenika iz Gradine i spaljivane, kako bi se zametnuo trag bivšim zločinstvima. Ja nisam sudjelovao u likvidaciji zadnjih zatočenika nego samo u ekshumaciji."

* * *

Prikazali smo tako par desetina masovnih zločinstava, koje su ustaše počinili u Jasenovcu u roku od 4 godine. Ponavljamo da time nisu iscrpljena sva masovna zločinstva, i da nisu navedeni oni bezbrojni zločini mučenja i ubijanja, koje su ustaše izvršili na pojedincu ili na nekolicini zatočenika, pri čemu treba da podvučemo, da su se ti zločini dnevno događali.
Spomenuti smo u općem dijelu, da se broj jasenovačkih žrtava kreće oko cifre od pola milijona, što znači, da je svaki deseti stanovnik tzv. NDH ostavio svoje kosti u Jasenovcu.
Jasenovački zločini ne zaostaju ni malo za zločinima, koje su nacisti počinili u Belzenu, Aušvicu (Auschwitz) ili Majdaneku.
Jednako kao i sve ostale fašističke terorističke organizacije i ustaška je teroristička organizacija stvorila kriminalni mentalitet kod svojih članova, koji su ubijali iz "uvjerenja", svoga kriminalnog uvjerenja.
Notorno je, da su svi ustaški zločini pristupili u ustašku terorističku organizaciju dobrovoljno, da su znali za kriminalne ciljeve te organizacije; da se ta organizacija služi kriminalnim sredstvima, da. se njena aktivnost sastoji baš u počinjanju kriminalnih djela. Svaki dakle od njih, kad je pristupao u tu organizaciju, znao je i morao znati, da će vršiti zločine, organizovane, masovne zločine, znao je dakle za posljedice svoga pristupa u članstvo. Ne može se stoga služiti izgovorom, da mu je počinjanje djela bilo naređeno, i prebacivati odgovornost na naredbodavce.
Dokazi o zločinima u Jasenovcu
Pismenih dokumenata o ovim zločinima u jasenovačkom logoru Zemaljska komisija nije našla. Da zbrišu tragove ovog besprimjernog mučilišta, koji je po težini i svireposti zločina bezuvjetno bio jedan od najkrvavijih od svih nacističkih logora u Evropi, ustaški su zločinci uništili sve dokumente. Međutim, da su i sačuvani svi oni spisi, koje je vodilo "upraviteljstvo logora", ni ti spisi ne bi mogli poslužiti, da se iz njih crpe pouzdani podaci barem za broj žrtava. Iz iskaza saslušanih svjedoka ustanovilo se, da se žrtve, koje su bile pobijene, nisu uvijek registrirale.
Pri utvrđivanju zločina i svih ostalih važnih momenata i okolnosti Zemaljska je komisija provela dokaz saslušanjem svjedoka, uviđajima na licu mjesta u Jasenovcu te fotografskim snimcima logora i okolice.

Preslušana su 62 svjedoka i to:
1. Abinum Ješua iz Sarajeva, Sarač Izmailova 23,
2. Aleksić Arsa iz Donjih Bogićevaca,
3. Auferber Mijo iz Osijeka,
4. Balija Branko iz Zagreba, Zagorska 44,
5. Berger Egon, komanda grada Zagreba, namještenik Propodjela,
6. Bing Julio iz Virovitice,
7. Brejer Oto iz Bjelovara,
8. Bzik Stjepan iz Kupljanova kbr. 12,
9. Blumšajn Zlatko iz Zagreba, Palmotićeva 60,
10. Bednjanec Slavko iz Zagreba, Barutanski jarak 25,
11. Danon Jakob iz Zagreba, Palmotićeva 32a,
12. Devčić Natke iz Zagreba, tajnik Konzervatorija,
13. Duzemlić Milan iz Drenovog Boka,
14. Dobaj Kario iz Sarajeva,
15. Dominec Ivan iz Zagreba, Ilica 224,
16. Duvnjak Mato iz Kustošije br. 23,
17. Fajdetić Grgur iz Kompolja,
18. Filipčić Ivan iz Zagreba, Postaja Sava,
19. Finzi Jakob iz Sarajeva,
20. Flumiani Milan iz Zagreba, Kušlanova 34,
21. Gelb Makso iz Zagreba,
22. Grgurović Vera iz Zagreba, Gajeva 2b,
23. Grin Valter iz Nove Gradiške,
24. Habijanec Josip iz Zagreba, Nova Cesta 38,
25. Hala Dragutin iz Zagreba, Radišina 8,
26. Hebner Marijan iz Zagreba, Lorkovićeva 8,
27. Heršak Josip iz Zagreba, Cvjetna cesta 41,
28. Ilić Branko iz Živinice 28,
29. Jovanović Svetozar iz Osijeka, Mobil. otsjek,
30. Kamhi Šabetaj iz Sarajeva,
31. Katalinić Andreja iz Ludbrega,
32. Kosina Franjo iz Zagreba, Jarun br. 82.
33. Kovačević Vojislav iz Zagreba, Vinogradska 21,
34. Krkač Tomo iz Jakovlja,
35. Kuhada Nikola iz Pušće,
36. Kutnjak Srećko iz Zagreba, Livadićeva 22,
37. Lapčević Stojan iz Zagreba, Ukrinska 12a,
38. Kuštorin Marijan iz Kustošije, Mosorska 1,
39. Magdić Miško iz Vrapča, Perjavica 26,
40. Marić Mihajlo iz Obrovnice,
41. Matas Pavao iz Trstenika kod Pušće,
42. Miliša Đorđe iz Zagreba, Zelengaj,
43. Novak-Perjarec Mato iz Kobiljaka kod Sesveta,
44. Orlić Šime iz. Zagreba, Ilica 180a,
45. Pejnović Đuro iz Zagreba, Brigada V. Četkovića,
46. Rihter Rudolf iz. Zagreba, Višegradska 5a,
47. Rožman Ivan iz Zagreba, Rojićeva br. 3,
48. Slovenec Rudolf iz Zagreba, Seljina brig. IV. divizija,
49. Solenički Stjepan iz Novaka br. 66 kod Donje Bistre,
50. Šrića Dragan iz Zagreba, Palmotićeva 2,
51. Stažić Josip iz Zagreba, Padovčeva 3,
52. Štajner Hinko iz Zagreba, Nova Ves 83,
53. Šetinc Marijan iz Dolenjske Jesenice 7,
54. Škrgatić Dragutin iz Zagreba, Rudeš, Trebinjska ulica,
55. Šlajfer Filip iz Zagreba, Martićeva 47,
56. Šulina Mato iz Crikvenice,
57. Švarcenberg Adolf iz Zagreba, Ilica 15,
58. Tot Ljudevit iz Zagreba, sada u Garešnici,
59. Trbojević Nemanja iz Zagreba, Omiška 2,
60. Zadravec Vinko iz Zagreba, Vranovina 22,
61. Zauhar Stjepan iz Zagreba, Škrlčeva 39,
62. Živković Jovan iz Bačkog Gradišta.

Sve su to bivši zatočenici, koji su dulje vremena, neki čak i pune četiri godine, proveli u samom logoru Jasenovac, i koji su svoje iskaze dali na osnovu vlastitog iskustva i neposrednog opažanja. Od uhapšenih zločinaca dao je kratak iskaz Filipović-Majstorović Miroslav. Važnije dijelove iz njegova iskaza donijeli smo također u ovom prikazu

jerusalim.org


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#19 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10583 postova

Postirano 02 November 2009 - 09:52 AM

Амерички главни град обележава сећање на жртве логора смрти у Јасеновцу

Вашингтон памти Јасеновац

Градско веће Вашингтона је 5. маја 2009. донело резолуцију којом се 22. април проглашава за Дан Јасеновца у главном граду нације. Међународна српска организација РАС припремила је предлог резолуције, а саму резолуцију је подржао председавајући Градског већа. Резолуција је донета са циљем да Дан Јасеновца служи за образовање грађана Вашингтона о злочину који је спроведен у том логору смрти током Другог светског рата.

”Овом резолуцијом се показује да грађани главног града Америке, у коме се налази централни Музеј Холокауста, одају пошту невиним жртвама усташког режима, да њихове муке и смрт неће бити заборављене, умањене и ревидиране, и да ће се одржати сећање и на починиоце тих злочина да би се сваки покушај понављања таквих страхота одмах препознао и спречио”, рекао је Вишеслав Симић, директор РАС-а.

У Јасеновцу, селу у Славонији, у близини главног града Хрватске, Загреба, налазио се највећи концентрациони логор на Балкану током Другог светског рата. Основан је у нацистичкој марионетској творевини, такозваној Независној држави Хрватској, и у њему је вршено истребљивање од августа 1941. до маја 1945. Број жртава се процењује на преко 700.000, углавном православних Срба, али су ту истребљене и готово читаве заједнице Јевреја и Рома. То је једно најважнијих места у историји холокауста, обележено на мапама и у Јад Вашему у Израелу, и у Музеју холокауста у Вашингтону.

Пре пет година Њујорк је био први град у Америци где је изгласана резолуција о Дану Јасеновца. Одлука Градског већа Вашингтона да званично обележи сећање на страдања жртава усташког геноцида током Другог светског рата је нарочито важна данас када се широм света обнављају покушаји да се прекроји историја и изврши ревизија догађања, да се умањи број жртава, па чак и да се негира да је и дошло до истребљења невиних особа које су проглашене нижим бићима због припадности различитој раси, нацији или вери. То је нарочито важно и због текућих настојања на Балкану да се починиоци геноцида преобрате у невине жртве достојне међународног признања и помоћи.

РЕЗОЛУЦИЈА ГРАДСКОГ ВЕЋА ОБЛАСТИ КОЛУМБИЈА
Резолуција у сврху одавања признања и поште мучеништву и јунаштву заточеницима логора смрти Јасеновац, Јеврејима, Ромима и Србима, који су се 22. априла 1945. побунили и покушали да избегну потпуну планирану ликвидацију логораша од стране хрватских нациста, усташа.
С обзиром да је Јасеновац био највећи концентрациони логор за истребљење у такозваној Независној држави Хрватској током Другог светског рата, и да је био логор у којем су чак и немачки нацисти доживљавали шок због суровости и неизмерности истребљења људских бића у њему – људских бића која нису задовољавала услове прописане Законом о националној и верској чистоћи те стравичне марионетске државе;
С обзиром да су од усташа истребљени готово сви припадници јеврејског и ромског народа, и више од трећине српског, који су се затекли у границама нацистичке Хрватске (Центар Симон Визентал је проценио жртве на 30.000 Јевреја, 28.000 Рома и више од 600.000 Срба), и узимајући у обзир да је управо у Јасеновцу извршен покољ највећег броја тих жртава на најужаснији и најнељудскији начин;
С обзиром да је Независна држава Хрватска била једина земља у Другом светском рату која је имала посебан концентрациони логор за децу, у старом дворцу грофова Ердедија у Јастребарском, и да је само у Јасеновцу од усташа побијено 19.544 деце, припадника непожељних националних и верских мањина, а чији је идентитет касније документован;
С обзиром да је концентрациони логор смрти Јасеновац у своје жице примио прве Јевреје, Роме и Србе већ 21. августа 1941, и да је све време рата у Европи наставио да усмрћује те народе, све док се неколико стотина последњих преживелих мушкараца није побунило и покушало да побегне 22. априла 1945, и да је Југословенска армија ушла у празан и мукао логор 2. маја 1945, затекавши само усташке стражаре у њему;
С обзиром да нам храброст и жртва логораша и данас служе као вредан наук да, иако је само мало више од 100 логораша доживело слободу и могућност да сведочи о зверствима хрватске власти, и да нас њихова побуна и инстиктивна борба за опстанак опомињу да људски дух не може бити сломљен и да нељудски злочини не могу бити скривени;
С обзиром да одајемо почаст одлуци јасеновачких логораша да емигрирају у Сједињене Америчке Државе и да овде дају свој допринос развоју и унапређењу ове земље својим радом и искуством, и да, као грађани ове земље уживају у њеним слободама и благодетима, и не желећи да дозволимо да се запостави или избрише сећање на те америчке грађане и на њихове потомке, земљаке и браћу по вери;
Одлучујемо да се вољом Градског већа Области Колумбија ова Резолуција из 2009. у будуће наводи под именом ”Дан помена Јасеновца у главном граду нације.”
Градско веће Области Колумбија одаје пошту мучеништву и јунаштву Јевреја, Рома и Срба, логораша концентрационог логора смрти Јасеновца.

ПРАВОСЛАВЉЕ
1. јул 2009.
број 1015.


pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#20 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 17 December 2009 - 07:14 PM

JASENOVAC SA DRUGE STRANE RAZUMA


Pri obeležavanju 60. godišnjice oslobođenja zloglasnog ustaško-hrvatskog logora Jasenovac, premijer Hrvatske Ivo Sanader osudio je \"preuveličavanje\" broja žrtava i energično odbacio tvrdnje da se u Hrvatskoj sistematski prikriva istina o genocidu...

Hrvatski istoričari pri izučavanju Drugog svetskog rata, priznali su: \"Nisu svi Hrvati od 1941. do 1945. klali Srbe, ali su svi bili za njihovo potpuno uništenje\".

U Jasenovačkom logoru umoreno je 19.432 deteta, imenom i prezimenom. Pokopano je 10.268 dečaka i 9.128 devojčica. Za 36 mališana nije bilo moguće utvrditi pol.

Početkom poslednjeg rata, Mate Meštrović je izjavio: \"Nije mi jasno - dvjesta godina mi koljemo Srbe i što ih više koljemo oni hoće da žive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim\"

Grupa francuskih i belgijskih novinara, 2002. godine, obišla je prostor od Slavonije do Dalmacije i zatim napisala: \"Ništa se na ovom svetu ne može meriti sa intenzitetom hrvatske mržnje prema Srbima\".

Da li neko preuveličava ili minimizira broj žrtava, o tome najbolje govore objavljeni podaci, dokumenti, svedočanstva preživelih, upisani podaci u leksikonima, i dr. materijali. Nalazimo se u vremenu kada "zaborav" stvara drugačiju sliku, od onoga što je do danas objavljeno, pa stoga da se podsetimo na određene podatke:
U Jasenovački logor odvođeni su od 1941. do 1945. Srbi, zatim Jevreji i Romi. Većina takvih transporta, u početku, je odmah po dolasku u logor upućivana na likvidaciju a da nisu nigde zavođena imena ni broj ljudi koji su se u transportu nalazili.

1. Jedan od prvih zatočenika u ovaj logor, od 11.09.1941., je bio Martis Sedlar, koji je bio grobar za celo vreme i kaže: ..."Mislio sam da to neću nikom pričati ako nekim slučajem ostanem živ. Sa grupom grobara na hiljade sam zakopao - mrtvih, živih, mladih, starih, djece, smrzlih, zadavljenih, od gladi i žeđi i tifusa umrlih. Zakopao sam i svoga oca, 20.01.1942. koji se bio smrznuo noću u baraci i umro..."

2. Pukovnik inžinjer Hinko Pičili konstruisao je u tzv. ciglani peć u kojoj su ubacivani nemoćni zatvorenici. Pred tom ciglanom zaustavljali su se kamioni, da bi se posle čuli bezbrojni muški, ženski i dečji glasovi kako zapomažu. Radilo se to uglavnom noću. Jednom su u februaru 1942. ustaše doterale u logor veliki transport žena i dece, i sve ih pored ciglarskih peći poubijali sekirama i maljevima. Ubijanje je trajalo čitav dan, jer je otpor hrvatskim ubicama bio veoma snažan. Žene su na ustaški nož skakale, u oči su im nokte zabadale i padale mrtve. Posle je grupa zatočenika morala da ih ubacuje u ciglarsku peć. Pičilijeva peć je radila svake noći!

3. Strašan je bio način ubijanja u jamama. To su rupe, dugačke 6 m, širine 2 m a duboke za ljudski rast. U njih se uguraju svezani zatočenici, potpuno goli, muškarci, žene i djeca. Zbijaju se jedno do drugoga u stojećem stavu. Onda su ih udarali maljevima po glavama toliko dugo dokle bi se čuo ijedan glas. Takvih grobnica je bilo na stotine.

4. Logor S-C bio je strašan. Nikad takvo nešto čovek nije mogao da vidi. U ženskoj zgradi ubijali su strujom i trudnice, a posle su ubijali nožem.

5. Čitava sela zatočenika je odvođeno u Gradinu, Ušticu i na obalu Save, gde su likvidirani. Dr Nikola Nikolić, bio je zatočenik logora III u Jasenovcu od 12.07.1942. do februara 1943. i u svojoj knjizi "Jasenovački logor" - Zagreb, 1948., piše:
Ujutro 7. rujna 1942. duga povorka, mase naroda u narodnim bosanskim nošnjama kako se vuku po putu prema logoru. Vidjeli smo žene i djecu, i ta masa se postepeno pomicala prema skeli odakle je prebačena u Gradinu i tamo ubijana hladnim oružjem.
Hrvatski vojnici su ubijali hladnim oružjem da se ne bi čuo pucanj i da ne bi mogli izazvati sumnju da se tamo masovno ubija, dok je ostala masa čekala na ovoj obali Save. Masa je prevožena i tamo ubijana, nožem, maljem, željeznom šipkom, sjekirom i iživljavali se i mislili da je to junaštvo na taj način ubiti čovjeka, a da je kukavičluk ubiti iz puške...
Pre tog pokolja bile su iskopane ogromne jame za te žrtve. Hrvatske ustaše su kasnije govorile da je bilo 66.000 ljudi sa Kozare.

6. U blizini Ciglane postojala je "ciklonska dezinfekcija" (ugušenje gasom), tu je radio ing. hemije Fuad Mičić iz Sarajeva od koga je traženo da od ljudskog mesa pravi sapun. U Gradini je bilo 12 velikih kazana u kojima je pravljen sapun.

7. Druga vrsta gušelja djece je vršeno što su ih žive zatrpavali u prostrane grobnice gde su im majke već ležale zaklane. Dojenčad su gušili u jezerima u krugu logora III ili u rijekama Savi i Uni.

8. U Jasenovačkom logoru umoreno je 19.432 deteta, imenom i prezimenom. Pokopano je 10.268 dečaka i 9.128 devojčica. Za 36 mališana nije bilo moguće utvrditi pol. Najmlađe žrtve u Jasenovcu bile su u pelenama, a najstarije su imale samo 14 godina. Najviše je likvidirano 12.113 Srpske dece, zatim 5.320 romske i 1.927 Jevrejske. Prosečna starost je bila 7 godina i 2 meseca.

9. Jutra 21. aprila 1945. pobijene su sve žene koje su bile u Logoru Jasenovac, a bilo ih je između 800 i 1000. Sve su odvedene na Savu i pobijene maljevima ili zaklane - po izjavi Miloša Despota iz Bjeljine koji je bio u Jasenovcu od 8. septembra 1942. do 22. aprila 1945. Ovi opisani događaji su samo deo iz izjava preživelih logoraša o najsurovijem i najbrutalnijem uništavanju ljudi u vremenu od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine.


GORE OD PAKLA


Područje zahvata površinu do 240 km2 masovnog ubijanja, na kojoj su poznate 162 lokacije na kojima je bilo bezbroj grobnica.
Iz raznih arhiva imamo dokumenta, izjave i napisane mnoge materijale, izveštaje, knjige, o logoru Jasenovac:

a.) Iz arhive u Vašingtonu, Serđo Krizma objavio je kartu Jugoslavije i prikazao "Pokolj nevinog srpskog stanovništva" od aprila 1941. do avgusta 1942. godine tj. za 16 meseci:
Nemci su ubili 78.000 Srba
Italijani - 20.000,
Mađari - 30.000,
Hrvati - 600.000,
Albanci - 10.000,
Bugari - 6.000.
Za pomenuti period ubijeno je 744.000 Srba.

Na osnovu američkih arhiva, objavljena je publikacija u Americi pod naslovom "Genocide in Croatia" (Genocid u Hrvatskoj) u kojoj je navedeno da je ubijeno 750.000 Srba, 60.000 Jevreja. Kada je to predočeno predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Franklin Delano Ruzveltu, marta 1943. godine, izjavio je: "Hrvate treba staviti pod tutorstvo..."
Predsednik Ruzvelt je bio potrešen izveštajima o pokolju Srba u NDH, koji su po divljaštvu i svireposti prelazili i najgore nacističke zločine. Zato je ovaj velikan nagovarao, preko Fotića, ubeđivao Srbe, da ne bi trebalo ni da pomišljaju da posle rata žive u zajednici sa svojim ubicama!
Nažalost, prerana smrt ovog velikana onemogućila je, jer bi mnogo štošta bilo drugačije.
\\Oslobođenje - br. 145\\

b.) Poglavnik NDH Ante Pavelić izjavljuje opunomoćeniku ministra spoljnih poslova Nemačke Vazenmajeru, početkom 1943. godine, da je broj Srba u NDH, od 30 odsto u aprilu 1941. spao na 12 do 15 odsto, što je, hvaleći se "pozitivno za Hrvatsku državu".
To je bio ujedno rezultat njegove naredbe, proljeća 1942., da "logor Jasenovac može da primi neograničen broj zatočenika", samo da bi se u njemu što više ubijalo.
Tako je nastao simbol najbrutalnijeg zločina genocida nad srpskim narodom.

v.) Prema proceni, koja se oslanja na iskaze preživelih i priznanja zarobljenih ustaških zločinaca iz Jasenovačkog logora, broj jasenovačkih žrtava premašuje 700.000.

g.) Milan Duzemlić, opštinski sekretar u varošici Jasenovac, svjedočio je, kako je On do 21. decembra 1943. u svojim rukama imao 900.000 kartona pobijenih lica u Jasenovačkom logoru. \\A. Miletić, dok. br. 223. knj. 3, str. 494\\

d.) List "Borba" je objavila izjavu 8. maja 1945. godine, u članku Ivana Potrča: "Ustaše su pre svog bekstva iz Jasenovca poubijale sve zatvorenike. Tu je na zverski način pobijeno i poklano od 1941. godine 800.000 muškaraca, žena i djece".

đ.) Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina, 1945. godine, zapisuje: ..."u nešto od preko četiri godine postojanja ove ljudske klaonice, prema iskazima očevidaca, nasilno je usmrćeno odprilike 1,400.000 duša. Većina ovih žrtava umorena je u naselju Gradina, odmah preko Save na suprotnoj strani logora".

e.) Isidor Levi je krajem 1985. izjavio da je vodio evidenciju likvidiranih logoraša. On je smatrao da je ustaški pakao u Jasenovcu progutao oko milion žrtava.
Levi je 1948. godine prešao u Izrael.
\\"Oslobođenje" br. 84, 1996.\\

ž.) U Vojnoj enciklopediji, na osnovu svedočenja preživelih zatočenika zatečene dostupne dokumentacije i drugih dokaza, procenjeno je oko 700.000 ubijenih u Jasenovcu.

z.) Po izjavi svjedoka, masovno klanje u Jasenovcu doseglo je vrhunac mjeseca studenog (novembra) 1944. godine. Prema ovoj tvrdnji, broj žrtava u Jasenovcu prelazi 1,200.000 ubijenih.

i.) Povodom "dijaloga" Stjepana Mesića, predsednika Hrvatske i Borislava Paravca, predsednika Predsedništva BiH, u Memorijalnom centru "Jad Vašem" u Jerusalemu, Smilja Tišma, predsed. Udruženja zatočenika logora u NDH, i sama dete logoraš, uputila je pismo predsedniku Mesiću u kome tvrdi da... "samo do 6. septembra 1943. godine, prema nemačkim izvorima broj žrtava u Jasenovcu bio je 600.000, Jadovnu 72.000, Staroj Gradiški 75.000... A, koliko je žrtava posle ovog datuma nije poznato, kao što se ne zna koliko je ubijenih u logorima Sisak, Koprivnica, Đakovo i dečijim logorima Zagreb - Jastrebarsko i drugim?" \\"Novosti"-27.04.2005.\\

j.) Iz nemačkih arhiva glavnog štaba Vermahta, koji je bio u Zagrebu, postoji izveštaj iz kraja 1944. u kome se govori da je u Jasenovcu ubijeno 860.000 ljudi, koji su pripadali narodima, dakle oko 800.000 Srba.

k.) Kada je reč o zločinu genocida nad Srbima i broju žrtava, onda iz postojećih podataka imamo da je u Drugom svetskom ratu stradalo 2,050.000-2,150.000 Srba, a od toga hrvatski vojnici NDH su ubili više od 1,800.000 duša. Samo u Jasenovcu je ubijeno 800.000 Srba.
\\"Politika"-3.11.1999.\\

POKUŠAJ UTVRĐIVANjA ZLOČINA


1. Odlukom AVNOJ-a, 30. novembra 1943., osniva se Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.
2. 8. maja 1944. donosi se Pravilnik o radu državnih tijela i građana na saradnji u otkrivanju zlodela.
3. Osnovano je 6. zemaljskih republičkih komisija, jedna pokrajinska i dvije oblasne, a sredinom 1946. godine djelovalo je 65. okružnih, 299 sreskih i 1210 opštinskih komisija. Pored pomenutih komisija, bilo je formirano 28 komisija sa zadatkom da istražuju i utvrđuju zločine većeg obima i specijalnog karaktera. Na ovome je radilo 439 službenika u Državnoj komisiji.
4. Bile su imenovane delegacije koje su bile priključene komisiji OUN za ratne zločine u Londonu, a posebno pri američkoj, britanskoj i francuskoj zoni u Nemačkoj, Austriji i dr.
5. Komisije su prikupile više od 900.000 prijava o radnim zločinima i zločincima. Saslušano je 550.000 svjedoka.
Pronađeno je oko 20.000 originalnih dokumenata iz neprijateljskih izvora.
Utvrđeno je oko 65.000 ratnih zločinaca, izdajnika i narodnih neprijatelja.
Upućen je Izveštaj Jugoslovenske državne komisije Međunarodnom sudu u Nirnbergu sa još 160 izvornih dokumenata (kao dodatak). Pritisgli izveštaji nedvosmisleno govore o strahotama genocida prema Srpskom narodu, prema Jevrejima i Romima.
Na osnovu pristiglog materijala Dr Anton Pogačnik iz Zavoda za antropologiju - Ljubljana, dolazi do podatka, na osnovu masovnih grobnica, da je broj ljudi koji su izgubili život u Jasenovcu i Gradiški oko 730.000 - Ovaj izveštaj nije uključen u ukupan broj žrtava.
Komisija tvrdi da samo u logoru Jasenovac je ubijeno između 500.000 i 1.400.000 žrtava. Ovakve razlike dolaze na osnovu iskopavanja jama gde su žrtve spaljivane; kod drugih iskopavanja gde su žrtve kuvane u kazanima, zatim su ubice prilikom ubijanja i zakopavanja žrtava slagali i posle svakog složenog debljeg reda posipali živim krečom. O ubijanju maljem i bacanjem u reku nema podataka, a to se radilo danima!
Hrvatski istoričari pri izučavanju Drugog svetskog rata, priznali su:
"Nisu svi Hrvati od 1941. do 1945. klali Srbe, ali su svi bili za njihovo potpuno uništenje".
Ova konstatacija nije se mnogo promenila ni danas, kada su 2002. godine grupa francuskih i belgijskih novinara, obišli prostor od Slavonije do Dalmacije i zatim napisali:
"Ništa se na ovom svetu ne može meriti sa intenzitetom hrvatske mržnje prema Srbima".

KOMUNISTIČKI FALSIFIKATI


1. Izveštaji Komisija nisu bili po volji hrvatskim komunistima I.S. Krajačiću - Vladimiru Bakariću - J. Brozu zvanom Tito, te krajem 1946., komunisti uz pomoć srpskih "slugu, poltrona", ukidaju sve okružne, sreske i opštinske komisije.
Krajem 1947. godine ukidaju se Zemaljske komisije i konačno 12. marta 1948. ukinuta je i Državna komisija.
- Sve je to bilo u duhu sporazuma "zaštite Hrvata", po traženju pape Pija XII i dobijanja "garancije za Hrvate" od srpske odmazde zbog hrvatskih zločina i klanice u Jasenovcu i svih ustaško-hrvatskih zločina nad Srbima, uvođenjem fraze "Bratstvo i jedinstvo".
- Od tada počinje sistematsko prikrivanje dokaza hrvatskih zločina, kako je to vešto Tito iskazao: "Što je bilo, bilo je i ne može se popraviti, sada o tome ne možemo govoriti radi mira u kući". Kominterni u kome navodi ..."da je Pavelić bacio u logor Jasenovc više od deset hiljada najboljih hrvatskih sinova!"
Izmišljotina sa određenom namjerom.
O genocidu nad srpskim narodom ni riječi nije rekao, ni tada a ni posle!

2. Izveštaj Državne komisije, do raspuštanja, je bio sa zaključkom da je popis obuhvatio samo 56-59% žrtava rata!
Ovo samo potvrđuje činjenicu da broj žrtava Jasenovačkog logora je preko 1,200.000 ljudi.

3. Već 1946.-1947. dolazi do uništenja logora Jasenovac, nastavljeno i u periodu 1948., pa i u 1951. kada je po naredbi Hebranga i Iva St. Krajačića sve porušeno sa svim mučilištima. Nisu dozvolili da se bilo šta sačuva. Logor je sravnjen sa zemljom.
Nastaje period kada su Srbi morali da ćute o svojim žrtvama. Nisu smeli da ih ističu ni pred sobom. Od Srba se tražilo da u interesu Jugoslavije svoje mrtve skrivaju pred svetom!
Stradao je svako ko je bilo šta pisao ili govorio o zločinima Hrvata.
\\"Oslobođenje" br. 146\\
a. Knjiga "U mučilištu - paklu Jasenovac" od Đorđa Miliša, izd. 1946. godine - zabranjena je po ultimativnom zahtevu Vatikana.
b. Knjiga "Jasenovački logor" od Dr Nikole Nikolića je doživela spaljivanje od strane članova CK KPH koji su sprečili da se istina obelodani.
Dr Nikola Nikolić završio je na Golom otoku!
v. Po nalogu Edvarda Kardelja, 1947. godine, da Savezni zavod za statistiku utvrdi gubitke stanovništva za period 1941-45. godine (ali bez organizovanog popisa stanovništva Jugoslavije). Odmah je napravljena podvala koja je trebala da impresionira svetsku javnost. Zvanično je procenjeno da je u toku rata stradalo 1.700.000 jugoslovena.
Ovu cifru su prihvatili samo političari i njima slični karijeristi, ali ne pravi istoričari i ljudi od struke.
Demografsko odelenje Saveznog zavoda za statistiku je 1948. i 1951. godine došlo do podatka da su gubici stanovništva iznosili 2.428.000 duša (dva miliona četiristodvadeset i osam hiljada). Edvard Kardelj je na zasedanju Reparacione konferencije u Parizu govorio o naših 1.700.000 žrtava, od toga 305.000 boraca. Tako je demografski gubitak stanovništva proglašen žrtvama, a dat je izmišljen podatak o broju poginulih boraca.
Zbog čega su E. Kardelj, a posebno J. Broz zvani Tito, krili pravi demografski gubitak stanovništva? Smišljeno je to rađeno, jer da su se izneli pravi gubici našeg naroda, a posebno Srba, otkrio bi se genocid koji je počinjen od strane Hrvata nad Srbima! To se nije smelo svetu reći!
Nije Titova politika prema Izraelu bila slučajna, već smišljeno zasnovana, jer bi genocid nad Srbima i Hrvatskoj, zahvaljujući Jevrejima bio poznat čitavoj svetskoj javnosti, a zločince Hrvate, bi bar zbog sveta morala da stigne zaslužena kazna. Ovako, Jevreji nam priredili "zahvalnost" - 1999. godine, a Hrvati nas preko Vatikana proglasili genocidnim narodom i u svetu zauzeli značajno mesto koje je zasnovano na obmani.

POČETAK VELIKIH OBMANA


1. U Skupštini FNRJ, 1952. godine, Edvard Kardelj je izjavio da su ustaše uništile 299 grko-pravoslavnih crkava i ubile 128 sveštenika i desetine hiljada vernika!

2. Miroslav, kršteno Fridrich Krleža, kao direktor Leksikografskog zavoda FNRJ, "odredio" je koliko je stradalo u Jasenovcu, 350.000 i to je zapisano u Enciklopediji Jugoslavije Zagreb-1960).

3. Josip Broz zvani Tito, je 1962. godine primio delegaciju iz Jasenovca, sa kojom se zadržao par minuta i razgovor se sveo na njegovu konstataciju koja je dala meru svemu onom što je posle i došlo, rekavši ..."kako žrtve jasenovačkog logora treba samo tretirati kao žrtve odmazde okupatora na ustanak naroda Jugoslavije!". (...)

HRVATSKI POLITIČARI GENOCID JE POŽELjAN!


Hrvti su mogli i mogu da govore i rade šta im padne na pamet - slobodno, bez ikakve odgovornosti, izražavali su svoje želje, zapažanja, stavove i pretnje - koje iznosimo da se ne zaborave:
A. Ivan Stevo Krajačić, predsednik Izvršnog Sabora NRJ i član CK SKJ i CK SKH, na pomenu žrtvama u Jasenovcu, pred srpskom delegacijom i drugim prisutnim delegatima, otvoreno je izjavio ..."da je šteta što nije bilo više Jasenovaca!"
Ovo govori da stav Komunista o uništenju srpstva i pravoslavlja je ostao nepromenjen. B. Mika Tripalo, sekretar CK SKH i član CK SKJ, marta 1971. izjavio je: "Kad im uzmemo pokrajine, sabićemo ih između Užica i Beograda".
V. Brozović Dalibor, predsed. Presedništva SR Hrvatske, 1977. god., izjavljuje: "Mi, Hrvati pričamo i pišemo mnogo toga što nema nikakve veze sa naukom, da bi to ipak na kraju postala `nauka`. Tražimo mnogo da bismo dobili malo, ali malo - po malo dobijamo na kraju sve, čak i više od toga".
G. Početkom poslednjeg rata, Mate Meštrović je izjavio:
"Nije mi jasno - dvjesta godina mi koljemo Srbe i što ih više koljemo oni hoće da žive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim". (...)
Miroslav P. POROBIĆ

(POGLEDI BROJ 267, JUN 2005)
pravoslavljedanas


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#21 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 17 December 2009 - 07:35 PM

JASENOVCU BRIŠU IDEOLOGIJU


MUZEJ u Jasenovcu početkom iduće godine dobiće novu postavku, najavili su hrvatski nadležni organi, neideološku i stručno osavremenjenu. Šta to znači, malo ko od stručnjaka sada može ili hoće da kaže, ali jedan od, kako izgleda, neophodnih prvih koraka ka tom cilju bilo je nedavno uklanjanje čuvenog reljefa "Jasenovačkim žrtvama", velikog vajara Dušana Džamonje, koja je u muzeju stajala čak 37 godina.
Uzaludni su bili protesti predstavnika jevrejske i srpske zajednice, ali i antifašističkih udruženja, koji tvrde da će muzej uklanjanjem ovog reljefa izgubiti verodostojnost. Direktorka muzeja Nataša Jovičić ovaj potez, inače odobren bez saglasnosti Saveza muzeja, nema nameru da dodatno objašnjava.
- Spomen-području Jasenovac dodeljena je čast i poverenje da bude začetnik stvaranja mreže autentičnih spomen-područja Evrope u saradnji s Međunarodnom školom Jad Vašem za podučavanje o holokaustu, jedinoj školi te vrste u svetu - rekla je Nataša Jovičić za "Novosti". - S obzirom da se otvaranje adaptiranog Spomen-područja Jasenovac, njegovog Memorijalnog muzeja i Obrazovnog centra, očekuje u martu, ovakva namera je podrška programima obrazovanja, koji se već pripremaju u saradnji s međunarodnom grupom stručnjaka, kao i potvrda da smo uspeli da postignemo visok nivo savremenosti u našem pristupu.
Saglasnost od Saveta muzeja, inače, Jovičićeva nije ni mogla da dobije, pošto to telo ne funkcioniše već oko mesec dana, jer se - raspalo. Dogodilo se to tako što su predstavnici Srba, preživelih logoraša i antifašističkih boraca, napustili tu instituciju, nezadovoljni činjenicom da je HDZ, preglasavanjem, za novog predsednika (starom predsedniku Slavku Goldštajnu istekao je mandat), izabrao svog člana iz Novske, Zorana Prpića, umesto ugledne istoričarke Zorice Stipetić, koju je predložila srpska zajednica. Do tada, postojao je džentlmenski dogovor da nakon predstavnika Jevreja, predsedništvo preuzme predstavnik Srba, kao naroda sa najviše žrtava u logoru.
Inače, Savet Javne ustanove spomen - područje Jasenovac, važno je devetočlano telo, koje bi trebalo da usmerava rad muzeja. Čine ga po jedan predstavnik Sabora, Ministarstva kulture, opštine Jasenovac, Saveza antifašističkih boraca, te najbrojnijih žrtava - Srba, Jevreja, Roma i ostalih preživelih logoraša. Direktorka muzeja član je Saveta po dužnosti i upravo je njen glas bio presudan pri izboru kandidata HDZ za novog predsednika.
Kandidatkinja srpske zajednice, jedna od najuglednijih istraživača moderne hrvatske istorije, prokomentarisala je da je Prpićev izbor "legalan i legitiman, ali po posledicama katastrofalan i zastrašujući". Kako je objasnila, "krajnje je neumesno da stranka, koja ima neraščišćen odnos prema NDH, baš u JUSP Jasenovac otme mesto predsednika zajednici, kojoj je tamošnje stradanje jedan od najsnažnijih simbola patnje, a dobrim delom i uzrok mnogih nevolja do danas na ovim prostorima".
Sa Zoricom Stipetić saglasili su se i predstavnici srpske i jevrejske zajednice, ističući da nemaju ništa lično protiv Zorana Prpića, ali da on nema dovoljno stručnosti i znanja za taj posao. Prema njihovim rečima, takođe, vođenje muzeja ne bi smelo da se spusti na lokalni nivo.
Govoreći o preuređenju Memorijalnog centra u Jasenovcu, ministar kulture Hrvatske Božo Biškupić napomenuo je da su na ovom projektu radili i stručnjaci iz Vašingtona, Jerusalima, Berlina, Aušvica. U novoj postavci jasenovačkog memorijalnog centra biće ispisana imena više od 80.000 žrtava, objasnio je Biškupić.
- Novi koncept osmišljavali su međunarodni stručnjaci, koji u svojoj postavci očito nisu pronašli mesto za delo Dušana Džamonje - istakao je Biškupić. - Lično, mislim da se za međunarodno priznatog umetnika kao što je Džamonja moglo naći mesta negde u muzeju, ali Ministarstvo nije merodavno za određivanje koncepcije memorijalnog centra.

VANDALSKI ČIN


RELjEF Jasenovačkim žrtvama, antologijsko delo slavnog vajara Dušana Džamonje, čija dela su izložena i u Aušvicu i Dahauu, ostavljeno je u komadima, umotano u plastiku, u dvorištu Gliptoteke u Zagrebu. Sam autor, ljut je i ogorčen, a čitavu stvar nazvao je "vandalskim činom".
- Zahtevam da se reljef vrati u Jasenovac, jer je od samog početka jasno da su hteli da ga zauvek uklone - veli Džamonja. - Sve je to izmanipulisano, puno laži, niskog nivoa stručnosti, naročito arogancije i necivilizacijskog ponašanja grupe autorki tzv. nove neideološke muzejske postavke, o kojoj se ovih dana priča, ali niko ne zna šta to zapravo znači.

+ + +
ISTINA JE U JAMAMA


“Treba nam istina o Jasenovcu”, rekao je novi hrvatski premijer Ivo Sanader obilazeći novu postavku Spomen područja Jasenovac, u kojoj umesto maljeva, kama, specijaliteta ustaškog klanja “srbosjeka” i slika pobijenih Srba,Jevreja i Roma - danas stoje slike žena u radionici, muškaraca kako rade... Nova istina, kako je najavljuje Sanader, najbolje se vidi u samom nazivu koji je od “logora smrti”, postao “logor smrti i radni logor”!
- Kakav je to radni logor u kojem su pobijena 19.432 deteta starosti od jednog dana do 14 godina, za koje imamo tačno ime i prezime - pita se nakon najnovijih pokušaja iz Hrvatske da minimiziraju jasenovačka stradanja, dr Milan Bulajić, koordinator Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu i jedan od naših najpoznatijih istraživača ustaških zločina u Drugom svetskom ratu.

SANADEROVA HRABROST


U razgovoru za “Novosti” dr Bulajić nije mogao da sakrije svoju začuđenost podacima Slavka Goldštajna, predsednika Saveta Spomen područja Jasenovac, koji je sada prvi put izašao sa cifrom od tačno 59.188 pobijenih ljudi, kao i procenom da ubijenih i umrlih ne može biti više od 80.000.
- Odakle Goldštajnu 80.000, kad ja toliko imam imenom i prezimenom. Pa on bar zna da Jevreji imaju poimence 20.000 svojih žrtava. Znači Slavko Goldštajn, Jevrejin, sada hoće da kaže da je on znao da je u Jasenovcu ubijeno 39.188 Srba i Roma - rezigniran je Bulajić, koji ne može da poveruje da se Goldštajn poziva na podatke Državne komisije iz 1964. godine koja je objavila ovaj broj, ali bez “53 do 58 odsto obrađenih podataka”.
Bulajić kaže da je na taj dokument kasnije stavljen embargo, i da u trenutku kada je ukinut odmah se stiglo do 74.000 žrtava Jasenovca poimence. On se pita i zašto se onda Goldštajn ne poziva na izveštaj zemaljske komisije Hrvatske, koja je odmah posle rata 1946. godine procenila da je u “logoru smrti Jasenovac pobijeno između 500.000 i 600.000 ljudi”.
- U Enciklopediji holokausta, koju potpisuje Vizentalov centar iz SAD kaže se 600.000 - kaže Bulajić. - Ja nisam nikada uzeo tu cifru, ali i najnovija Enciklopedija genocida kaže da je bilo ne “nekoliko desetina hiljada” Franje Tuđmana, koje sad prisvaja Goldštajn, već nekoliko stotina hiljada.
Koliko tačno: dve, tri ili sedam stotina hiljada Bulajić ne zna, ali se čudi otkud Sanaderu hrabrosti da izjavi o “laži o 700.000”, a ne o laži o “dvije tisuće, eventualno tri, a nemoguće da ih je umrlo više od 5.000”, koje zapisuje hrvatski istoričar Mladen Ivezić u knjizi “Jasenovac - brojke”.

GENERAL KRSTIĆ


TO sve ima posebnu težinu jer se Sanader u Jasenovcu jasno založio “da istoričari istraže sve detalje”, a kako će to izgledati, može jasno da se vidi po članu Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti Josipa Pečarića koji “Ivezićeve brojke naziva znanstvenim dostignućem”.
- Sve se to dešava dok se uskraćuje podrška Međunarodnoj komisiji o Jasenovcu, koju predvode najveći svetski autoriteti genocida i holokausta na čelu Sa čuvenim organizatorom konferencija o holokaustu, profesorom dr Bernardom Klajnom - govori Bulajić, zaključujući da “ustaški ministar Andrija Artuković (1986)j ni zapovednik Jasenovca Dinko Šakić (1999) nisu osuđeni za genocid”.
- Ispada da je prvi na ovim prostorima za genocid osuđen general Radisav Krstić, komandant srpskog Drinskog korpusa - kaže dr Milan Bulajić.

NEMAČKI AMBASADOR


NA novu muzejsku postavku u Jasenovcu reagovao je čak i nemački ambasador u Zagrebu Gerhart Vajs, ukazujući na opasnost da se novom koncepcijom muzejske postavke izbegne konkretnost zločina, posebno jer su ratovi devedesetih delom uslovljeni “stavljanjem u frižider” spornih pitanja u Titovom režimu.
Sa srpske strane niko se nije oglasio, a dr Milan Bulajić podvlači da razume reakciju nemačkog ambasadora jer je po “nemačkim zakonima minimiziranje žrtava holokausta krivično kažnjivo”.

pravoslavljedanas

Napomena: Dešavanja su bila aktuelna aprila 2009. povodom dolaska MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA UTVRĐIVANE ISTINE O JASENOVAČKOM SISTEMU HRVATSKIH LOGORA ZA ISTREBLjENjE SRBA, JEVREJA I ROMA,i obilazak mesta stradanja nesrpskog življa.
Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#22 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 17 December 2009 - 07:39 PM

Međunarodna komisija je bila sa vrlo određenim zadacima:

MEĐUNARODNA KOMISIJA
ZA UTVRĐIVANE ISTINE
O JASENOVAČKOM SISTEMU
HRVATSKIH LOGORA ZA ISTREBLjENjE
SRBA, JEVREJA I ROMA

London, 15. 4. 2009.


S A O P Š T E Nj E


Međunarodnda komisija za utvrđivanje istine o jasenovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma održaće redovni sastanak u Banjaluci, Republika Srbpska – Bosna i Hercegovina, 26. i 27. aprila 2009. godine.
Na dnevnom redu je razmatranje odluka i zadataka – postavljenih na četvrtoj Međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu i u tada usvojenoj Dekleraciji.
Dekleracijom je predviđeno da vlade država Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije preduzmu korake da UNESKO stavi pod međunarodnu kontrolu objedinjeno područje Jasenovačkih logora – sada se nalaze u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Razmotriće se šta je učinila Republika Srpska na uređenju Spomen područja Jasenovac: Donja Gradina i da li je donela zakon za uređenje i trajno održavanje stratišta.
Posebnu tačku dnevnog reda predstavljaće:
1) problem smanjivanja broja ubijenih Roma u Jasenovačkim logorima – što čini vlast Republike Hrvatske,
2) uklanjanje spomen ploča na masovnim grobnicama Roma i
3) nedopustivo uništavanje tragova masovnog stradanja Roma u Ušticama, u Hrvatskoj, gde je ubijeno oko 25.000 Roma.
Međunarodna komisija će izdati zvanično saopštenje o broju mučenih i pobijenih Srba, Jevreja i Roma u Jasenovačkom sistemu logora.
Razmotriće se šta su Vlade Bosne i Hercegovine i Srbije učinile da se pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu pokrene postupak protiv Hrvatske za genocid počinjen u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i da se pokrene postupak za nadoknadu štete preživelim logorašima i potomcima.
Zatraženo je od vlada Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske da se u programe škola i univerziteta uvede nastavna jedinica o Jasenovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma.
Zatraženo je od Vlade Svete Stolice da otvori arhivu i dozvoli pristup dokumentima o Jasenovcu – odgovor nije usledio.
Pored navedenih, razmotriće se i druga tekuća pitanja.
Dana 26. aprila 2009, članovi Komisije će prisustvovati parastosu jasenovačkim mučenicima u Donjoj Gradini.
Komisija se obratila predsedniku Vlade Republike Hrvatske, dr Ivi Sanaderu i Vladi Hrvatske, da obezbede nesmetanu posetu delu jasenovačkih stratišta na teritoriji Hrvatske, ali se, sa žaljenjem, utvrđuje - Hrvatska nije dala pozitivan odgovor i nije u stanju da garantuje bezbednost i nesmetan pristup Jasenovcu članova Komisije.

PREDSEDNIK MEĐ. KOMISIJE
Prof. dr Srboljub Živanović, akademik


* * *


THE INTERNATIONAL COMMISSION
FOR DEFINING THE TRUTH
REGARDING THE JASENOVAC’S SYSTEM
OF THE CROATIAN DEATH CAMPS
FOR THE BIOLOGICAL EXTERMINATION
OF SERBS, JEWS AND GYPSIES.

London 15. 4. 2009.



ACCOUNT


The international commission for defining of the truth in regard to the Jasanovac’s system of the Croatian death camps which intended the biological extermination of the Serbs, Jews and Gypsies will hold a regular meeting in Banja Luka, Republic of Srpska – Bosnia & Herzegovina, on 26. and 27. April in the year of 2009.
The agenda is the examination of the tasks and the decisions, which were established during the 4th international conference about Jasenovac and the at that time acknowledged declaration.

The declaration stipulates that the governments of Bosnia & Herzegovina, Croatia and Serbia take actions, so that the UNESKO will place the area of the Jasenovac death camp under international control; the area of the concentration camp of Jasenovac is today located in Croatia and party in Bosnia & Herzegovina.

It will be reviewed what Republic of Serbia has exactly arranged to maintain and organize the memorial sign of area of Jasenovac (Donja Gradina) and or it has realized any laws in order to the maintain the former death camp.

The special subjects of the agenda represents:
1) the problem that the number of the total killed Gypsies in Jasenovac are being reduced what is being conducted by the Croatian government;
2) the removement of the memorial signboard from the mass grave of victimized Gypsies and
3) the elimination of the traces of the mass murdering of the victimized Gypsies from the place of Usticama, in Croatia, where 25.000 Gypsies were killed.

The international commission will provide the officially report about the total number of the tortured and murdered Serbs, Jews and Gypsies in Jasenovac.
It will also be reviewed what the government of the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina have done to put forward (at the international Hague Tribunal) the charges against Croatia regarding the genocide over the Serbs, Jews and Gypsies during WW2. The procedure to compensate the damage against the survived and their relatives must also be put forward.

It is demanded from the governments of Serbia, Bosnia and Herzegovina and Croatia to enter in the education of the schools and universities lessons regarding the Jasenovac’s system of Croatian concentration camp for the extermination of the Serbs, Jews and Gypsies. It is also demanded from the Vatican to open its archives and allow presence of the documents concerning Jasenovac.

The other questions will also be put foreword during the meeting.

On 26. April. 2009, the members of the commission will be present during the parastos dedicated to the victims of Jasenovac. The commission addressed to president of the government of the Republic of Croatia dr. Ivo Sanader to ensure a save visit to the former death camp of Jasenovac which is located on the territory of Republic of Croatia.
Unfortunately Croatia did not provide a positive answer and was not able to guarantee safety to the commission during their visit to Jasenovac.

The president of the international commission.
Professor dr. Slobodan Zivanovic, academician


pravoslavljedanas


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#23 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 23 June 2010 - 10:48 PM

Velikomučenički Jasenovac posle Jasenovca

Episkop Atanasije Jevtić


http://www.speedyshare.com/files/230955 ... enovca.pdf

jerusalim.org


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#24 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 01 July 2010 - 05:29 PM

Stejt department: ''Hiljade'' žrtava Jasenovca


Najnoviji izveštaj američkog Stejt Departmenta o ljudskim pravima u Hrvatskoj, objavljen 11. marta, između ostalog kaže da je 24 septembra prošle godine ''kardinal Josip Božanić posetio Jasenovac, lokaciju najvećeg koncentracionog logora u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu, u kome je ubijeno više hiljada Srba, Jevreja i Roma“. Ova tvrdnja, iznesena kao puka konstatacija, predstavlja moralni i činjenični ekvivalent tvrdnje da je u Aušvicu i Treblinki ubijeno na ''desetine hiljada“ Jevreja i pripadnika drugih naroda.

Broj jasenovačkih žrtava još uvek nije sa sigurnošću utvrđen. Najniža procena koja iole pretenduje na metodološku ozbiljnost govori o desetinama hiljada žrtava, a došla je iz pera pokojnog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, inače poznatog po tome što je izjavio da mu, srecom, "supruga nije ni Srpkinja ni Židovka". Tuđmanova procena uklapa se u njegove ostale doprinose istoriografiji 20. veka.

Postirana slika


U svojoj knjizi ''Bespuća povijesne zbiljnosti'', objavljenoj 1988, Tuđman je napisao da je broj Jevreja ubijenih u Holokaustu 900.000 a ne šest miliona. On je takođe izneo tvrdnju da ustaše nisu ubile više od 70.000 Srba, dok većina istoričara smatra da ih je ubijeno oko 400.000.” (New York Times, 20. avgust 1995.)

Procene kvalifikovanijih stručnjaka desetinu puta su veće od Tuđmanove i na stotine puta veće od one koju Stejt Department iznosi kao činjenicu.

Odrednica "Jasenovac" Menahema Selaha u Enciklopediji holokausta, Jad Vašem centar, Jerusalim 1990, na stranama 739-740 navodi sledeće:

“Oko šest stotina hiljada ljudi ubijeno je u Jasenovcu, uglavnom Srba, Jevreja Cigana i protivnika ustaškog režima”. Tim za arhiviranje i istraživanje holokausta: “Procenjuje se da je skoro 600.000 ... pretežno Srba, Jevreja i Cigana ubijeno u Jasenovcu”.

Toliko iz jevrejskih izvora. Evo šta kažu nemački savremenici, funkcioneri i vojni komandanti Trećeg rajha, dakle saveznici ustaša.

Hitlerov vodeći politički stručnjak za evropski jugoistok Herman Nojbaher (u svojoj knjizi sećanja ''Sonderaufrag Südost 1940-1945''. Bericht eines fliegenden Diplomaten Goettingen: Muster-Schmidt-Verlag, 1957, str. 18) procenio je da je jedna trećina od oko dva miliona pravoslavnih Srba u NDH ubijena. Ovo se podudara sa izveštajem SS generala Ernsta Frika, koji je izvestio Hajnriha Himlera da je “600 do 700,000 žrtava poklano na balkanski način”.

CXfn4xFAbOs&feature=player_embedded


General Lotar Rendulic, komndant Vermahta na zapadnom Balkanu 1943-44. procenio je broj žrtava ustaškog terora na 500.000. U svojim memoarima ('Gekaempft, gesiegt, geschlagen''. Welsermühl Verlag, Wels und Heidelberg, 1952, str. 161) on je opisao razgovor na tu temu sa jednim hrvatskim dužnosnikom.

O autoru:

Dr Srđa Trifković je autor nekoliko knjiga, istoričar, politički analitičar i izvršni direktor Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije, živi i radi u Čikagu.

“Kada sam jednom visokom funkcioneru koji je bio blizak Paveliću uputio primedbu da je, uprkos nagomilanoj mržnji, meni nemoguće da shvatim ubistvo pola miliona pravoslavnih, odgovor koji sam dobio bio je karakterističan za mentalitet koji je tamo vladao: Pola miliona, to je previše - nije ih bilo više od dvesta hiljada!”

Moguće je da američki Stejt Department ima u svom posedu novootkrivene i neoborive dokaze da su istraživači Jad Vašema preuveličali broj jasenovačkih žrtava stotinu puta ili više, da su nemački očevici grešili u svojim procenama, da je čak i notorni negator holokausta Franjo Tuđman preterao – i da se broj žrtava zaista meri hiljadama, a ne desetinama ili stotinama hiljada.

Ako takve podatke poseduje, Stejt Department je dužan da ih objavi da bi potkrepio svoje tvrdnje. Ako to pak nije slučaj, dužan je da objavi detaljnu ispravku i bezrezervno izvinjenje.


Piše: Srđa Trifković

Vesti online 22. 03. 2010.


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#25 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 18 April 2011 - 07:07 PM

Sećanje na žrtve Jasenovca



Postirana slika


Komemoracijom u Jasenovcu obeležena godišnjica stradanja civila u tom ustaškom logoru. Za zločin u Jasenovcu nema opravdanja, on se ne sme zaboraviti, umanjiti niti zataškati, poručio predsednik Hrvatske Ivo Josipović.

Na mestu nekadašnjeg ustaškog logora smrti u Jasenovcu održana je komemoracija žrtvama i godišnjica proboja poslednjih zatvorenika tog logora. Komemoraciji prisustvuju najviši hrvatski državni zvaničnici, sa predsednikom Ivom Josipovićem na čelu.

Osim Josipovića, komemoraciji pred kriptom spomenika "Kameni cvet", prisustvovali su i premijerka Jadranka Kosor, šef Sabora Luka Bebić, kao i bivši zatvorenik logora Stevo Đurđević.

"Za zločin u Jasenovcu nema opravdanja, on se ne sme zaboraviti, umanjiti niti zataškati", rekao je predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Dodao je da većina Hrvata nikada nije prihvatila nacističku ideologiju niti ustaški režim i da su zajedno sa Srbima, Romima, Jevrejima i ostalima uspeli da se odupru zlu.

"Upravo zato važno je da danas gradimo mostove, da razgovaramo sa drugim zemljama, da razgovaramo sa našim prijateljima, da vidimo koja je to istina koja nas može povezati, koja od ove regije može učiniti regiju mira", poručio je Josipović.

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla je u Jasenovcu da se posle Drugog svetskog rata mislilo da se zlo iz tog koncentracionog logora ne može ponoviti, ali da su se devedesetih godina, kako je rekla, "dogodili Vukovar i Srebrenica".

Premijerka je rekla da nema opravdanja za zločine koji su se dogodili u Jasenovcu i dodala da hrvatska vlada odbacuje svaki oblik istorijskog revizionizma, preneli su hrvatski mediji.

"Pavelićev režim je bio zlo. Ljudi su ubijani samo zato što su bili drugi i drugačiji", rekla je Kosorova. "Sa ovog mesta postavljamo pitanje - da li ćemo moći da prekinemo lanac zla i mržnje", kazala je premijerka.

Komemoraciji su prisustvovali i preživeli logoraši Jasenovca, delegacije bivših logoraša i antifašističkih boraca zemalja regiona, delegacija političkih stranaka, kao i diplomatski kor, među kojima i predstavnici Srbije.

Osim njih, komemoraciji su prisustovali i predstavnici Srba, Roma i Jevreja, kao naroda koji su najviše stradali.

Broj žrtava još uvek nepoznat

Tačan broj žrtava u Jasenovcu nije nikad utvrđen. Izveštaj državne Komisije FNRJ za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika, kao i Centar "Simon Vizental", govore o tome da je u logorima Jasenovca stradalo između 600.000 i 700.000 ljudi.

Sa druge strane, prema zvaničnim podacima Hrvatske, u Jasenovcu je stradalo između 83.000 i 100.000 ljudi, najvećim delom Srba, a do sada je poimenično popisano više od 80.000 logoraša.

Koncentracioni logor Jasenovac osmislio je Vjekoslav Maks Luburić, koji je bio i njegov prvi komandant.

Formiran je u leto 1941. godine i delovao je na više lokacija, među ostalim i u Staroj Gradiški, dok su u Donjoj Gradini, na bosanskoj obali Save, vršene masovne likvidacije.

Postirana slika
Današnji izgled lokacije logora Donja Gradina.
Spomen table sa brojem ubijenih Srba, Jevreja i Roma u logoru Jasenovac


Od oko hiljadu logoraša proboj je 22. aprila pokušalo njih 600, ali je samo 91 uspeo da preživi. Nekoliko sati posle njih, proboj su pokušali i logoraši iz pogona Kožare, a od 176 preživelo ih je jedanaest.

Među preživelima ima i onih logoraša Jasenovca koji su menjani za zarobljene Nemce i kvislinge. Ustaše su spalile svu dokumentaciju i srušile sve objekte logora, ali nisu uklanjali leševe koji su 2. i 3. maja dočekali partizane.

RTS 17.04.2011


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#26 chule80

chule80

    Krajinaforce Moderator

  • Moderators
  • 10583 postova

Postirano 19 April 2011 - 01:05 AM

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla je u Jasenovcu da se posle Drugog svetskog rata mislilo da se zlo iz tog koncentracionog logora ne može ponoviti, ali da su se devedesetih godina, kako je rekla, "dogodili Vukovar i Srebrenica"


Gle cuda... u oba grada "zli srbocetnici" napravili masakr!? Od zrtve se pravi agresor i obrnuto.
Ona ce da mi prica o Vukovaru... Boze, Boze, kako je grozno kad ljudi pocnu lajati, i praviti od zivota basnu.
Ne znam da li je Vukovar ikad i videla. I sami Hrvati u Vukovaru vec znaju da su zrtvovani, za rad velikohrvatskog projekta, za rad samostalne Hrvatske. Zasto premijerka Kosor ne pita sta je Tomislav Mercep radio u Vukovaru proleca, i leta 1991. Zasto se Marin Vidic Bili obracao hrv. drzavnom vrhu tog leta 1991. godine, sa zeljom da se Mercep skloni iz Vukovara. Nije moguce, i niko me ne moze ubediti da Kosorka nema pojma o tim detaljima. To govori samo o hrvatskoj drzavnoj politici, kako se nije promenila... a izgleda i nece.
Ona izjednacava malte ne Vukovar i Jasnovac?! :-[ ??? Ni po broju zrtava, ni nacinu izvrsenja ubistava, a ni po ideologiji ta dva pojma ne mogu biti slicna! Nikada, i nikako! Sta vise, i Vukovar je u II sv. ratu imao svoje gubiliste Dudik, gde su opet stradavali Srbi od ustaskog noza! Stradalo ih je mnogo vise nego Hrvata na Ovcari 1991.

U Srebrenici slicna situacija. Mistifikacija i zamena zrtava sa ubicama.
Medije kontrolisu oni, kojima nije stalo da se istina obelodani.

pozadina1_ZNS_zpsd2c31f4a.jpg


#27 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 19 April 2011 - 06:39 PM

Milan Bastašić: Nakon 20 godina progonstva, ponovo u Jasenovcu



Postirana slika
Milan Bastašić


U Jasenovcu obilježena 66 godišnjica od proboja logoraša. Od 1073 logoraša, u proboj je krenulo 600 a do slobode stigao samo 91. Broj stradalih i danas je predmet osporavanja zvanične Hrvatske.
Milan Bastašić, živi svjedok mučenja i ubijanja u fabrici smrti završio je kao dvanaestogodišnji dječak. Ustaše su svakodnevno, tvrdi Milan, postavljale zamke za ubijanje. Gladnoj i izmučenoj djeci bacali su hljeb i proju, uvertiru za smrt.

0gB_WlvXKzM&feature=player_embedded


Izvor: RTRS

Preuzeto sa Jadovno.com


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#28 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 21 April 2011 - 10:01 PM

Злочин и заборав – (не)култура сјећања!?



У мјесецу у којем се навршава 70 година од стварања злогласне усташке творевине НДХ и у којем готово свакодневно обиљежавамо српско страдање у Другом свјетском рату, вечерашњу емисију посвећујемо историјским чињеницама, о којима заправо ове нове, млађе генерације готово ништа и не знају. Шта би то данас, ми требали све да знамо, како да се односимо према тешком, али славном, времену наших предака и зашто као народ уопште немамо ту културу сјећања?

Гости емисије: Арие Ливне, Душан Басташић, Мира Јовановић – Ратковић, Јанко Велимировић

Уредник и водитељ: Биљана Кнежевић

Z0PAjssQ_jc&feature=player_embedded


Jadovno.com


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#29 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 25 April 2011 - 04:38 PM

Srbija: Dan sećanja na žrtve genocida



Srbija danas obeležava nacionalni Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) nad Srbima, Romima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Ustaše su organizovano uništavale nehrvate u logorima

Dan sećanja na žrtve genocida u Srbiji se obeležava 22. aprila, na dan kada su dve grupe zatočenika 1945. godine krenule u proboj iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac videvši da su počele masovne likvidacije i zatiranje tragova zločina.

NADMAŠILI NACISTE - UBIJANJEM DECE



NDH je u jednom nadmašila naciste - bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu.

Kroz logore Sisak i Jastrebarsko je prošlo 33.000 dece, a u njima skončalo blizu 20.000 mališana.

Od oko 1.000 zatočenika iz logora broj 3. u proboj je krenulo oko 650, od kojih je preživelo 116, dok je od 167 iz "Kožare", logora broj 4, u proboju uspelo 11. Bio je to i početak kraja jasenovačkog sistema logora smrti u kojima je na najstrašnije načine umoreno više stotina hiljada ljudi.

NDH su proglasile ustaše 10. aprila 1941. pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke i fašističke Italije, a obuhvatala je Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srem, teritoriju sa oko 6,3 miliona stanovnika, od kojih su više od trećine bili Srbi.

BAR 600.000 ŽRTAVA

Stravične slike iz Jasenovca



Prema Izveštaju državne Komisije FNRJ, za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika u NDH je pobijeno 500.000 Srba, 80.000 Roma, 23.000 Jevreja i više hiljada antifašista različitih nacionalnosti, a Centar "Simon Vizental" govori o 600.000 umorenih.

Da su te brojke najbliže istini ukazuje i nemački dokument do koga je došao šef kancelarije za specijalne istrage Ministarstva pravde SAD Ilaja Rozenbaum u kome je navedeno da je u Jasenovcu u prvih godinu i po dana usmrćeno 200.000 ljudi.

"Rešenje srpskog pitanja"



Državni program za "rešenje srpskog pitanja" ostvarivan je po formuli "trećinu pobiti, trećinu proterati, a trećinu pokrstiti", koju je 11. juna 1941. obelodanio ustaški ministar i hrvatski književnik Mile Budak.

Ustaše je podržavala rimokatolička crkva u Hrvatskoj i najveći deo klera sa zagrebačkim nadbiskupom Alojzijem Stepincom na čelu, koja je prećutno odobravajući masovne zločine izvršila pokrštavanje između 244.000 i 300.000 pravoslavaca.

Jedan vid organizovanog zločina, pored masovnih jama i grobnica, u hrvatskoj državi bili su konclogori od kojih je najveći i nastrašniji bio Jasenovac, u svetu poznat i kao "srpski Aušvic".

PAPE, NJIHOV BOG I SVETE USTAŠE



Nadbiskup Stepinac je za ratni zločin osuđen na 16 godina robije, ali kaznu nije izdržavao u zatvoru, već je prognan u rodno mesto i posle dve godine pomilovan, da bi kasnije postao kardinal, a papa Jovan Pavle II ga je beatifikovao.

Taj isti papa Jovan Pavle II, koji je podržavao ustaše, od 1. maja ove godine biće slavljen kao svetac...

Akcije Vatikana u II svetskom ratu branio je i sadašnji papa Bendikt XVI.

I nezavisni eksperti, kao na primer Julija Gorin iz SAD-a, pružili su podatke da je Vatikan podržavao ustaše i pokatoličenja tokom II svetskog rata.

Jasenovac - "Sabirni i radni logor"



Jasenovačko gubilište osnovano je polovinom avgusta 1941. po zamisli njegovog zapovednika Vjekoslava Maksa Luburića i sastojalo se od pet velikih i tri manja logora, a prostiralo se na 210 kvadratnih kilometara. Većina logora bila je u jugozapadnoj Slavoniji (Hrvatska), dok su s druge strane Save (BiH) bila masovna stratišta, a na najvećem u Donjoj Gradini procenjuje se da je usmrćeno 366.000 ljudi.

Jasenovac je zvanično nosio naziv "Sabirni i radni logor", a u stvarnosti je bio logor za uništavanje nehrvata u kome su jedine ubice bile hrvatske ustaše. Bila je to fabrika smrti u kojoj su žrtve ubijane maljevima, noževima, sekirama, a leševi spaljivani, bacani u Savu ili zatrpavani u masovne grobnice.

Jasenovac, sabirni i radni logor

Na teritoriji NDH nalazio se i logor "Staro sajmište" u kome je život izgubilo preko 20.000 ljudi, a kroz njega prošlo više desetina hiljada koji su poslati na put bez povratka u logore Banjica, Trepča, Jasenovac i dalje u nacističke logore drugih zemalja.

Zataškivanje komunista



Na imenoslovniku žrtava Jasenovca popisano je blizu 90.000 žrtava, a tačan broj nije nikad utvrđen, jer je zbog politike pomirenja svih naroda pod parolom "bratstva i jedinstva" tokom vladavine komunista istina o razmerama zločina hrvatskih ustaša bila nepoželjna.

Zahvaljujući tome, ustaškom poglavniku Anti Paveliću i većini odgovornih iz tadašnje hrvatske vlasti nikada nije suđeno ni u odsustvu, a zločin genocida počinjen u NDH, ostao je nekažnjen.

Oni kojima je suđeno, nisu odgovarali za genocid, već za ratni zločin i zločin protiv civilnog stanovništva, poput ustaškog ministra policije Andrije Artukovića i zapovednika Jasenovca Dinka Šakića, koji su osuđeni u dobokoj starosti tek 1986. i 1999. godine.

22. 04. 2011. Vestionline


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...

#30 Rada

Rada

    Globalni Moderator

  • Globalni Moderator
  • 8443 postova

Postirano 16 May 2011 - 07:17 PM

Margelov institut Zagreb: Da li je Hrvatska antifašistička?



Direktor Margelovog instituta Alen Budaj smatra da u Hrvatskoj niko ozbiljno ne shvata saborsku Deklaraciju o antifašizmu s obzirom da je Muzej u Jasenovcu u katastrofalno lošem stanju i da su uništena mjesta logora i na stotine spomenika koji svjedoče o stradanju u borbi protiv fašizma.

Budaj je pozvao predsjednika Vlade Hrvatske Jadranku Kosor da jasno artikuliše svoj antifašistički stav kakav izražava na jasenovačkim komemoracijama i da počne vrednovanje udruženja koja njeguju antifašizam na istom nivou kao i udruženja proisteklih iz proteklog rata, te da se u skladu sa tim finansiraju iz državnog budžeta.

Podsjetivši hrvatsku premijerku na njenu izjavu na komemoraciji u Jasenovcu da će Vlada učestvovati u borbi protiv revizionizma, Budaj izražava želju da se te riječi ostvare i da Margelov institut dobije finansijsku podršku za redovan rad u ovoj godini, s obzirom da je riječ o jedinoj nevladinoj organizaciji koja se u Hrvatskoj bori protiv istorijskog revizionizma.

On u pismu Kosorovoj ocjenjuje da političari u Jasenovacu godinama govore "lijepe prigodne riječi", ali da se malo toga čini po pitanju čuvanja memorije Holokausta i podsjeća da je ratni zločinac Milivoje Ašner, odgovoran za ubistva Srba i Jevreja u Požeškoj kotlini 1941. i 1942. godine još na slobodi zahvaljujući naučinkovitoj hrvatskoj policiji, pravosuđi i diplomatiji.

Osvrnuvši se na govor Kosorove 17. aprila u Jasenovcu, Budaj poručuje hrvatskoj premijerki da je mogla pomenuti da je požeški kraj podpapučkih sela s većinskim srpskim stanovništvom još od vremena Marije Terezije proživio istu sudbinu 1941. i 1991. godine.

"Nekada bogata srpska sela ostala su prazna ili gotovo poluprazna s većinskim staračkim stanovništvom koje živi izuzetno siromašno, jer su 1991. opljačkani i nad njima je izvršen teror neviđenih razmjera, iako se radilo o civilnom stanovništvu. U nekim od tih sela, koja su napuštena, više nećete sresti ni vrapca, jer nema šuma ni šljivika gdje bi se gnijezdio, pošto su posječeni radi pljačke", istakao je Budaj u pismi Kosorovoj.

On je naveo da je kao četrnaestogodišnji dječak vidio guste stubove dima koji su se dizali nad popaljenim srpskim selima na Papuku 1991. godine. "O tome se danas više ne govori, ali se svakodnevno govori o bosanskoj Srebrenici samo da bi se okrivilo Srbe preko granice u drugoj državi, dok se zločini nad Srbima u Hrvatskoj prikrivaju. Ali, oni su se dogodili, a dokaz tome su i presude Haškog suda", ističe Budaj.

Prema njegovim navodima, tim zločinima prethodio je strašni monstruozni zločin prije 70 godina u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj koja je bila premrežena koncentracionim logorima smrti, o čemu se ne rado i veoma malo govori.

Izvor: Frontal.rs 13.05.2011.


Osećam kako mi se duša
kroz prste ko pesak prosipa
i poželeh da se beskraj povuče
da te očima dodirnem...
Ono što te ne ubije,učini te jačim...


____________________________________________________________________________________________




Krajinaforce sadrzaj: O nama, Dokumenti, Filmovi, Spiskovi, Mediji o KF, Glavna, Kontakt


Vijesti iz medija:
RTS, Politika, Vecernje Novosti, Tanjug, Glas Javnosti, Glas Srpske, Feral Tribune, B92, Veritas




Krajinaforce ne podrzava nikakvo iznosenje nicijih licnih podataka kao niti vredjanje bilo koga od posjetitelja. Svaki post koji nije u skladu sa prethodno
navedenim bice obrisan. Krajinaforce zadrzava pravo da bez najave ili prethodnog obrazlozenja obrise ili edituje postove za koje urednici sajta
ustanove da nisu u skladu sa normama, ciljevima i razlozima postojanja naseg i vaseg sajta. Na diskusijama ne vodite "licne ratove".
Na sajtu nije dozvoljeno reklamirati druge forume i sajtove bez dozvole administracije.
Mole se posjetioci ako primjete da neki post nije u skladu sa ovim pravilima da skrenu paznju urednicima na isti.
Ako prenosite neku vijest iz drugih medija obavezno navedite ime medija iz kojeg ste preuzeli vijest i datum kad je objavljena.


Krajinaforce ­­© All rights reserved. Best viewed using 1024 x 768 or higher resolution.