Sign in to follow this  
chule80

Kraljevina Srbija između Antante i Centralnih sila 1915-17

Recommended Posts

Feljton Novosti, oktobar 2009.

KROJAČI SRPSKE SUDBINE (1)

Pakleni planovi Beča

felj-kolub.-bitka.jpg

Kolubarska bitka

Ovde su najinteresantnije delovi iz knjige ”Srbija između Antante i Centralnih sila 1915-1917” autora dr Petra Opačića. U vrtlogu Prvog svetskog rata Srbija se našla na meti Austrougarske i Nemačke sa saveznicima koji su, vodeći računa o vlastitim interesima, ostavljali srpsku vojsku bez ikakve potpore, sve do ultimativnog zahteva ruskog cara Nikolaja II savezničkim vladama.

Pre nego što su završene operacije u Srbiji, u obe protivničke koalicije otpočele su diskusije o daljoj sudbini balkanskog ratišta. Posle otvaranja komunikacije Beograd-Sofija- Carigrad i odbacivanja srpske vojske u Albaniju i Crnu Goru, Nemci su 27. novembra odlučili da obustave njeno gonjenje. Imajući u vidu austrougarske i bugarske teritorijalne ambicije u Makedoniji i prema Solunu i delikatan položaj grčkog kralja Konstantina, Falkenhajn je odlučio da se obustavi gonjenje Srba, pa je u konsultacijama sa Bugarima i Turcima, 16. i 24. novembra, dobio njihovu saglasnost da se ne preduzima ni gonjenje anglofrancuskih snaga preko srpskogrčke granice, čije prisustvo na Balkanu, posle poraza Srba, Nemci nisu uzimali ozbiljno.

General Konrad je, međutim, energično zahtevao da se operacije nastave s ciljem da se srpska i crnogorska vojska unište i sprovede “potpuno proterivanje i diskreditovanje Antante na Balkanu”. U protivnom, upozoravao je on, kada glavnina austronemačkih trupa ode na druga bojišta, napad Engleza i Francuza iz pravca Soluna i Italijana iz Albanije “u vezi sa ostacima srpke vojske i Crnogorcima”, koji bi bio uperen samo protiv Bugara, mogao bi dovesti do uspeha, koji bi uticao na Grčku i Rumuniju da priđu Antanti, što bi imalo ozbiljne posledice po Centralne sile. Falkenhajn se oglušio o ova realistična predviđanja, ali je, da bi “umirio” Konrada, odlučio da, pored Bugara, u gonjenju francuskih i engleskih trupa iz Makedonije do srpskogrčke granice učestvuje i nemačka 11. armija, dok je austrougarskoj 3. armiji dodelio zadatak da štiti njen desni bok. Mada nije bio zadovoljan što i austrougarske trupe nisu bile određene za osvajanje i okupaciju Makedonije.

Hecendorf fon Konrad je prihvatio ovaj plan. Ali je, u isto vreme, protiv želje Falkenhajna, odlučio da delom austrougarskih snaga na levom krilu Makenzenove grupe produži nastupanje na jugoistok preko severnog fronta Crne Gore s ciljem da preseče odstupnicu srpskoj vojsci ka Jadranskom moru. On se nadao da će bez velikih napora uništiti ostatke srpske vojske koji su se bez oružja i hrane uputili preko besputnih crnogorskih i albanskih planina okovanih snegom i ledom pre nego stignu na morsku obalu i spoje se sa Antantinim snagama.

Taj poduhvat nije uspeo zbog snažnog otpora crnogorske vojske duž severne granice, teškog terena, oštre zime i nepremostivih teškoća u snabdevanju sopstvenih trupa angažovanih u toj operaciji. Zbog toga je Konrad 5. decembra, posle pada Pljevalja, naredio da se operacija obustavi, i izvrši novo grupisanje jačih snaga za osvajanje Crne Gore i Albanije s težištem preko jugozapadnog vojišta i spreči koncentracija i reorganizacija Srba na Jadranskoj obali.

Zbog propuštene prilike da se preseku odstupni pravci glavnine srpske vojske, koja se povlačila pravcem Peć-Andrijevica-Skadar, izazvao je ogromnu ljutnju Konrada prema njegovom nemačkom kolegi Falkenhajnu. On je već tada u svojoj imaginaciji video obnovljenu srpsku vojsku koja se, uz pomoć saveznika, ponovo vraća u borbu preteći da kompromituje sve rezultate koje su armije Centralnih sila uz velike žrtve postigle u proteklim borbama u Srbiji.

Opterećen mračnom vizijom razvoja budućih događaja na balkanskom ratištu, Konrad je osećao da su planovi Beča o dominantnom položaju Monarhije na Balkanskom poluostrvu, krivicom nemačke Vrhovne komande, koja mu je okrenula leđa, osetno ugroženi. On je u tri opširna memoranduma, koje je poslao ministru spoljnih poslova Bertholdu i carevoj Vojnoj kancelariji 7. decembra 1915. i 31. januara 1916, svaki put ponavljao tu zebnju, i u isto vreme, insistirao na bezuslovnom uništenju Srbije kao samostalne države i njenoj podeli sa Bugarskom, s tim da se od Srbije otmu i anektiraju oni delovi koji ne pripadnu Bugarskoj, zatim da se okupiraju i anektiraju Crna Gora i severni deo Albanije do reke Maće.

Konrad je posebno naglasio da svako drukčije rešenje ne bi imalo smisla jer “svaki drugi izlaz, svako ostavljanje jedne ma koliko smanjene, samostalne, nacionalne Srbije moralo bi u budućnosti za Monarhiju da ima najteže posledice sa pretnjom da uništi tekovine teške i sa krvavim žrtvama izvojevane pobede”. U prepisci sa Falkenhajnom, Konrad je nastojao da ga uveri da je u dalekosežnom interesu i Nemačke da se operacije na balkanskom ratištu dovedu do kraja, da se potpuno unište ostaci srpske vojske, okupira Crna Gora i proteraju trupe Antante iz Soluna. Tako bi se učvrstio položaj Austrougarske na Balkanu što bi joj omogućilo da svoje slovenske podanike čvrsto drži u šaci i da ih, štaviše, povede protiv Rusije, što bi bilo u najboljem interesu nemačkog Rajha.

Falkenhajn je, međutim, odbio zahtev Konrada da odustane od izvlačenja većeg dela svojih trupa iz Srbije. U pismu upućenom ministru spoljnih poslova Jagovu, Falkenhajn je saopštio da ne može tolerisati stav Konrada “koji je hteo da naše trupe i dalje veže u Srbiji”, jer su “nemačkoj Vrhovnoj komandi hitno potrebne na drugim mestim (za planiranu bitku kod Verdena) radi što bržeg okončanja čitavog rata”.

U pismu koje je tada uputio Konradu, Falkenhajn ga je upozorio da Nemačka takođe ima vitalne interese na Balkanu, ali da i dalje ostaje pri svojoj odluci o povlačenju grupe divizija sa balkanskog ratišta. Budući da su i Konrad i Falkenhajn ima- li podršku svojih vlada za sopstvene stavove, dve vrhovne komande i dvojica glavnokomandujućih generala Konrad i Falkenhajn, zbog ličnog neslaganja, prekinuli su čak i lične kontakte što je imalo ozbiljne posledice po odnose glavnih savezničkih država u koaliciji Centralnih sila.

OgorČen na kolegu Falkenhajna, Konrad je odmah izuzeo 3. armiju iz sastava Grupe generala Makenzena i, po odobrenju vojnopolitičkih krugova u Beču, naredio da se sve trupe angažovane na severnom frontu Crne Gore rokiraju na primorski pravac radi napada iz Hercegovine i preko Boke na Crnu Goru sa težištem prema Cetinju i prodora prema Skadru radi uništenja srpske vojske u albanskom primorju.

Cilj je bio dalekosežan, ali i veoma rizičan: bilo je potrebno više od mesec dana da se čitava jedna armija prebaci s jednog na drugi vrlo udaljen operacijski pravac usred zime i preko vrletnog terena, bez komunikacija i podrške velikog saveznika od koga je upravo zavisio konačan ishod rata u celini.

(Nastaviće se)

Share this post


Link to post

KROJAČI SRPSKE SUDBINE (2)

Žofr priznao krivicu

f26-Misic.jpg

General Anri i vojvoda Mišić

STRADANJE Srba uzbudilo je štampu i javno mjenje u savezničkim zemljama protiv sopstvenih vladajućih krugova zbog nemarnog odnosa prema hrabrom savezniku i još jednog poraza na Balkanu, što je izazvalo pad francuske vlade premijera Vivijanija i promene u vojnim i vladinim vrhovima Engleske i Rusije. Odluka Srba da, uprkos svim iskušenjima, ostanu lojalni saveznicima i nastave borbu, prisilila je vlade Antante da približe svoje oprečne poglede na novonastale prilike posle gubitka Srbije i da usklade dalji rad na Balkanu. Rusi i Francuzi su se slagali u oceni da je slomom Srbije na Balkanu izgubljena samo jedna bitka, da se Srbima mora pomoći i da se Balkan ne sme napustiti. Oni su se razilazili jedino u pogledu ciljeva savezničkog prisustva na Balkanu.

Rusi su se zalagali da se Balkan pretvori u snažan placdarm za odlučan udar protiv Austrougarske, dok su Francuzi smatrali da savezničke snage na Balkanu treba da ostanu u iščekujućem stavu i da vezuju što jače snage neprijatelja do raspleta ratnih događaja na velikim bojištima. Italijani su bili za to da Antanta ostane na Balkanu, ali ne i da oni angažuju svoju vojsku izvan okvira koji su njih interesovali u Albaniji. Englezi su smatrali da je Balkan definitivno izgubljen i zahtevali da se savezničke trupe odmah evakuišu iz Soluna.

Englezi su, naime, očekivali da će Nemci i Turci u toku zime izvršiti napad na Egipat i da bi njihov upad u dolinu Nila, ako uspe, mogao pokrenuti ustanak u Indiji i severnoj Africi protiv britanske kolonijalne uprave, te je Odbrambeni savet 1. decembra 1915. odlučio da se sve britanske trupe iz Soluna prebace u Egipat. Sličan stav zauzeo je i Ministarski savet na sednici od 3. decembra. To je naišlo na oštro protivljenje pariske vlade, te je na njen zahtev dogovoren zajednički sastanak predstavnika dveju vlada koji je održan u Kaleu 4. decembra.

I na ovoj konferenciji Englezi su se kategorički izjasnili protiv daljeg zadržavanja njihovog korpusa u Makedoniji. Tada je izvršenje odluke odloženo na zahtev novog francuskog premijera Aristida Brijana koji je insistirao da se prethodno zatraži mišljenje Rusije i Italije. Žofr je bio mišljenja da evakuacija ionako ne može početi za nekoliko sedmica, jer su transportni brodovi zauzeti oko evakuacije trupa sa Halkidikja, pa je podržao Brijana da se ne donosi odluka o napuštanju Soluna, već da se sačeka razvoj događaja. Ipak, Britanci su ostali pri svom gledištu: oni su želeli da što pre povuku ekspedicioni korpus. Sutradan je Brijan telefonirao u London moleći "britansku vladu da još jednom odmeri posledice od izuzetne važnosti koje bi imala evakuacija Soluna i da se, pre nego što konačno donese svoju odluku, dogovori sa svoja tri saveznika čija su gledišta različita od njenog. Edvard Grej je uvideo da je potrebno konsultovati se sa ostalim saveznicima, ali je Ministarstvo rata - smatrajući da je diskusija o ekspedicionom korpusu okončana - izdalo

naređenje da se obustavi iskrcavanje novih jedinica u Solunu koje su se povlačile sa Halkidikja.

Konačno sva pitanja o budućnosti solunske ekspedicije pretresana su na međusavezničkoj konferenciji predstavnika generalštabova u Šantijiu 5, 6. i 7. decembra 1915. godine, kojoj je predsedavao general Žofr. U uvodnom referatu francuske vrhovne komande izložen je pregled i ocena razvoja situacije na svim frontovima od prve savezničke vojne konferencije u julu do kraja novembra 1915. godine. U odnosu na Balkan, rečeno je da je Antantu "napad Nemačke na Srbiju zatekao nespremnu, a trebalo je da smo tu mogućnost proučili blagovremeno, da smo za to imali gotovo rešenje i da smo ga primenili prema razvoju događaja.

U referatu, koji je podneo general Žofr, jasno je istaknuto da su saveznici odgovorni za poraz Srbije koji je došao zbog "naše neodlučnosti i zadocnjenja u izvršavanju potrebnih mera" pa je "srpska razbijena vojska bačena u planine i gudure Crne Gore i Albanije, a naša ekspediciona vojska počela je da se povlači ka grčkoj granici" (podvukao P. O.).

Što se tiče daljeg angažovanja na Balkanu, Francuzi su se trudili da ubede Engleze u važnost Solunskog fronta i da ne povlače svoje trupe iz Makedonije. U isto vreme oni su ruskom generalštabu morali da obrazlažu da taj front nije glavni. Naime, general Aleksejev, novi načelnik ruskog generalštaba, uputio je 21. novembra notu predstavnicima Engleske, Francuske i Italije u kojoj je izložio svoj pogled na dalje vođenje rata. On je izneo misao da je "teško očekivati da se postignu strategijski uspesi na frontovima u Francuskoj i Rusiji, gde je neprijatelj nagomilao najveća odbrambena sredstva", pa je predložio da se tamo "ostavi moćna zaštita i da se glavni udar koalicije prenese na tačku gde je neprijatelj najmanje pripremljen da je primi", i to u pozadinu Centralnih sila, preko Balkana. U tu svrhu, po njegovom predlogu, Engleska i Francuska trebalo bi da upute na Balkan najmanje deset armijskih korpusa, koji bi odbacili austronemačku vojsku na levu obalu Dunava, a zatim bi, stvarajući od Srbije bazu za svoje buduće operacije, nastupali ka Budimpešti. Srpska vojska bi je štitila od Bugarske.

U isto vreme, jedna ruska armija, jaka najmanje deset armijskih korpusa, preuzela bi ofanzivu pravcem Karmaraš - Siget - Kolašvar i nastupala bi prema Budimpešti u susret francuskoengleskoj armiji. Italijani bi, prema ovom planu, dejstvovali ka Beču. Predlog generala Aleksejeva nije prihva ćen, jer je, kako su Francuzi smatrali, u sebi nosio suviše rizika. Francuska vrhovna komanda je smatrala da treba ostati u Solunu da bi saveznici mogli da ispolje svoje delovanje u ovom regionu, a u prvom redu na Rumuniju, Grčku, pa i Bugarsku.

EVAKUACIJA SOLUNA

Francuzi su se zalagali da saveznička vojska "ostane u okolini Soluna u očekujućem stavu sa nadom u povoljne događaje" na drugim frontovima, kako bi saveznici bili spremni da "od toga izvuku korist". Sa ovakvim izbalansiranim gledištem složili su se predstavnici svih generalštabova osim engleskog. General Mirej je izneo mišljenje da treba evakuisati Solun zbog opasnosti kojoj je izložen ekspedicioni korpus i da se njegove divizije prebace u Francusku, gde će se rešavati sudbina rata, i u Egipat da bi se otklonile pretnje turskog napada na Suec.

Share this post


Link to post

KROJAČI SRPSKE SUDBINE (3)

Povlačenje nije spas

f27-vojska.jpg

Srpski vojnici u gudurama Prokletija

ODLUKA saveznika s kraja septembra da dođu u pomoć Srbima predstavljala je "posmrtno zvono za dardanelsku ekspediciju", koja je bila započeta na brzinu i vođena tako slabo da se nalazila pred potpunim slomom. Pošto, dakle, nije bilo više nade u bilo kakav uspeh na Galipolju, valjalo je otuda skidati trupe i slati ih u Solun. Nažalost, trupe za novu ekspediciju i pomoć Srbima tako su sporo i bezvoljno upućivane, da je ceo poduhvat podsećao na dardanelsku ekspediciju koja se gasila. Njihov ukupni iznos od 150.000 vojnika, koliko je Srbima bilo obećano 23. septembra 1915. godine, dostignut je tek posle tri meseca, dakle u vreme kada je bitka za Balkan bila izgubljena.

Od 5. do 15. oktobra 1915. godine u Solunu su iskrcane dve pešadijske divizije (francuska 156. i britanska 10. divizija). U drugoj polovini oktobra u Solun su stigle 57. i 122. francuska divizija. Ove četiri divizije imale su oko 60.000 boraca i upućene su, po delovima, na front u južnu Makedoniju tek početkom novembra. Od 10. novembra do 20. decembra u Solunu su iskrcane još četiri engleske pešadijske divizije - 22, 26, 27. i 28, koje su po pristizanju ostale u zoni iskrcavanja u Solunu.

Pošto savezničke divizije, koje su pristigle u Solun u poslednja dva meseca i ostale u zoni iskrcavanja, osim nekoliko pukova koji su izašli na front prema Strumici i u oblasti srednjeg Vardara, nisu pružile očekivanu pomoć srpskoj vojsci koja je u proteklim dvomesečnim borbama protiv višestruko nadmoćnijih neprijateljskih snaga utrošila gotovo sva svoja borbena sredstva, uz to, veliki broj vojnika duboko razočaranih u iskrene namere saveznika da pruže obećanu pomoć Srbiji, napuštao je jedinice i vraća se u svoja sela, da pomogne svojim porodicama u nevolji koja ih je očekivala pod okupacijom.

MADA znatan broj boraca i dalje nije gubio nadu u saveznike, srpske, Vrhovna komanda i Vlada su, procenivši da je zbog izostanka savezničke pomoći, utroška zaliha municije i hrane i prepolovljenog brojčanog sastava u operativnim jedinicama veoma rizično primiti odsudnu bitku na Kosovu, kako se ranije mislilo, pa su odlučile da povuku trupe preko Albanije i Crne Gore na Jadransko primorje, gde su očekivali prihvat i pomoć saveznika, koja im je bila obećana. Vojvoda Putnik je potpisao odgovarajuću direktivu 25. novembra 1915. godine.

Sutradan, posle potpisivanja direktive o povlačenju vojske na Jadransko primorje, 26. novembra, Vrhovna komanda i Vlada su otputovale iz Peći u Skadar s ciljem da organizuju prihvat trupa na morskoj obali i da što pre stupe u dodir sa saveznicima.

Pomenuta direktiva Vrhovne komande o povlačenju na Jadransko primorje, koja je, takoreći, kao apel vrhovnog komandanta, vlade i Vrhovne komande pročitana u svim jedinicama, naišla je na podeljeno raspoloženje u vojsci: mnogi vojnici su bili razočarani i osećali se prevarenim od saveznika, pa su ostali na Kosovu i krenuli svojim kućama, u neizvesnost. I znatan broj oficira negodovao je protiv takve odluke ističući da bi radije poginuli

na svom ognjištu nego da pođu u tuđinu.

Karakteristično je u tom smislu pismo koje je načelnik Štaba Šumadijske divizije drugog poziva generalštabni major Dušan Simović uputio 27. novembra vojvodi Stepanoviću. U svom pismu on je istakao da jedini spas iz te teške situacije u kojoj se našla srpska vojska leži u uzimanju ofanzive, "jer će nas napuštanjem i poslednjeg parčeta slobodne Srbije, napustiti i poslednji ostaci naše vojske, naši veterani. Razlog je prost i jasan: oni će videti da je sa Srbijom svršeno i da daljoj borbi njihovoj nema cilja. Stoga ostajmo ovde, na ovoj poslednjoj grudi slobodne Srbije i umrimo časno... Ovakvo je mišljenje svih oficira koji su u dodiru sa trupom".

Na taj patriotski apel majora Simovića, vojvoda Stepanović je preko komandanta Divizije odgovorio smireno: "Najbitniji i najsvetiji interesi Srpstva bezuslovno nalažu svakome da i u ovim strašnim vremenima bezuslovno sluša i sa požrtvovanjem izvršava naređenja Vrhovne komande, koja bolje poznaje celokupnu situaciju nego iko od nas. Stoga saopštite majoru g. Simoviću da i od njega očekujem da sa predanošću izvršava naređenja njegovih pretpostavljenih i da ne klone duhom."

Major Simović je veoma energično reagovao na Stepin odgovor ističući da je njegovo "pismo imalo za cilj da nadležnima predoči da je još očuvana moralna snaga naših vojnika koju smelom odlukom treba probuditi. U napadu leži sila i snaga naše vojske. Ja lično ne samo da nisam klonuo duhom, već sam možda među poslednjima koji će priznati da je srpska vojska pobeđena. Štaviše, uveren sam da je sada momenat kada se može jednom smelom i iznenadnom odlukom izazvati preokret cele situacije. Stoga smatram da upućeni mi prekor nisam zaslužio". Sutradan, 28. novembra, vojvoda Stepanović se suočio s novim zagovornikom da se srpska vojska ne povlači u Primorje, već da preuzme ofanzivu na sever. To je bio lično komandant Prve armije vojvoda Živojin Mišić.

MIŠIĆEV PREDLOG

NA inicijativu Živojina Mišića održano je, od 29. novembra do 3. decembra, šest sednica komandanata armija u Peći. Na sednicama su učestvovali: Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Pavle Jurišić Šturm i Mihajlo Živković. Predsedavao je vojvoda Stepanović kao najstariji komandant armije. Na svim sednicama vođeni su zapisnici koje su potpisali komandanti armija. Sednice su držane radi donošenja odgovarajuće odluke na osnovu konkretne situacije na bojištu, budući da je Vrhovna komanda, posle izdavanja pomenu te direktive o povlačenju, 26. novembra, otputovala u Skadar da organizuje prihvat trupa u Primorju i da što pre uspostavi kontakt sa saveznicima.

Kako između Vrhovne komande u Skadru i trupa u rejonu Peći nije mogla da se uspostavi nikakva veza, a u međuvremenu je oslabio pritisak neprijatelja na frontu - pa je vojvoda Mišić predložio da se sazove konferencija komandanata armija i da oni, u odsustvu Vrhovne komande, donesu odluku u skladu sa najnovijim razvojem situacije. Naime, pritisak neprijatelja popustio je zbog toga što su Nemci od jedanaest divizija svega tri zadržali u prvoj liniji, a neprijateljske trupe u dodiru, usled operativne iscrpljenosti i gladi, nisu mogle da nastave gonjenje.

(Nastaviće se)

Share this post


Link to post

Mene interesuje , dokle je Kraljeva vojska posle 1 svetskog rata dosla , do kojih granica ... Neko kaze da su dosli do pola madjarske pa su se vratili ... Malo znam o istoriji prvog svetskog rata ... I interesuje me granica Vojvodine prema Rumuniji , Madjarskoj ... Hvala mnogo !

Share this post


Link to post

Мислим да је српска војска 1918. године била у Сегедину, Баји и можда још неком пограничном месту у данашњој Мађарској. Ако се не варам били смо и у Темишвару. Али о половини Мађарске нема ни говора. Једино ако се под Мађарском не сматра данашња већ ондашња Мађарска у којој су између осталог били и: Банат, Бачка, Срем, Славонија, Барања, Међимурје, Хрватска и Крајина...

У то време у Мађарску је умарширала румунска војска којој је по Лондонском уговору био обећан цео Банат и граница на Тиси и Дунаву!

Наравно све је то било на дугачком штапу док није потписан Версајски уговор, по ком је Краљевина успела да добије нашу половину Баната. За то су највише заслужни Михаило Пупин који је био утицајан и који лобирао за то, и наравно Краљ Александар који је радио исто, и који је захваљујући браку са румунском принцезом Маријом успео да тај добитак формализује.

Са Мађарском је било малко лакше јер је она за разлику од Румуније била на пораженој страни, али и ту је било повуци-потегни и буквално ову границу са Мађарском смо добили захваљујући словенској (Срби, Чеси, Словаци, Буњевци, Русини) а не српској већини.

По мом мишљењу, што се тиче Војводине ми смо одлично прошли јер је међународно право јако за*бана ствар. Џаба ти ситуација на терену док се то не преточи на папир, односно док се не потпише мировни уговор. То многи људи ни данас не схватају па кажу, шта има везе ионако нисмо на КиМ, шта се сад фемкамо. Има везе! Док год ми не ставимо свој потпис на косовску независност, дотле можемо да се надамо да ћемо некад у будућности моћи да покренемо полицију и војску и повратимо суверенитет над делом своје територије. Оног момента кад то потпишемо свака таква акција ће се третирати као агресија.

Или још боље, пошто се многи спрдају са чињеницом да су Краљ и влада избегли у Лондон. Управо захваљујући том маневру Краљевина Југославија није потписала никакав валидан мировни уговор са Хитлером нити му је предала суверенитет над државом. Због тога је, између осталог, након рата државна територија и обновљена. То што су се у држави десиле револуција и федерализација то има везе са њеним унутрашњим уређењем и редефинисањем, а не са њеним међународним положајем.

Укратко фактичко стање у српској Војводини је такво да њиме можемо бити задовољни (моје мишљење), али је поента да треба пазити на шта се ставља потпис, јер то на крају у свашта може да се изроди.

Share this post


Link to post
Наравно све је то било на дугачком штапу док није потписан Версајски уговор, по ком је Краљевина успела да добије нашу половину Баната. За то су највише заслужни Михаило Пупин који је био утицајан и који лобирао за то, и наравно Краљ Александар који је радио исто, и који је захваљујући браку са румунском принцезом Маријом успео да тај добитак формализује.

 

Тачно, ту је пре свега заслужан Пупин. Према ономе шта сам чуо можда и највише зато што је био веома близак Вилсонов пријатељ. Карте Европе су већ биле исцртане. Румунији је припао цео наш део Баната осим Панчева и мање територије у околини града. Е онда је Пупин умешао прсте и интервенисао код Вилсона да се исцртају нове карте.

 

Са Мађарском је било малко лакше јер је она за разлику од Румуније била на пораженој страни, али и ту је било повуци-потегни и буквално ову границу са Мађарском смо добили захваљујући словенској (Срби, Чеси, Словаци, Буњевци, Русини) а не српској већини.

 

То са Мађарском је максимум максимума који смо добили. Није нам ишла на руку ни цела словенска популација јер су Мађари и Немци на лепом простору били убедљива већина. Тако да то што на северу имамо да чувамо, а задовољни морамо бити свакако.

Share this post


Link to post

Тачно, ту је пре свега заслужан Пупин. Према ономе шта сам чуо можда и највише зато што је био веома близак Вилсонов пријатељ. Карте Европе су већ биле исцртане. Румунији је припао цео наш део Баната осим Панчева и мање територије у околини града. Е онда је Пупин умешао прсте и интервенисао код Вилсона да се исцртају нове карте.

Наравно. Пупин је код Вилсона урадио велику ствар.

На крају је све дипломатски лепо упаковано, па је Банат представљен као мираз Краљице Марије и све је "легло" како треба тј. избегнути су потенцијални конфликти у будућности.

 

То са Мађарском је максимум максимума који смо добили. Није нам ишла на руку ни цела словенска популација јер су Мађари и Немци на лепом простору били убедљива већина. Тако да то што на северу имамо да чувамо, а задовољни морамо бити свакако.

Тачно. Немци и Мађари су заједно били већина у односу на све словене у Војводини. Међутим, разграничење је вршено између словенске и мађарске државе, а Немци су у то време били пасивни, обзиром да то више није била немачко-мађарска већ искључиво мађарска држава. Зато су се копља ломила између словена и мађара. И испало је да су словени бројнији, па је та територија по принципу самоопредељења припала словенској, а не мађарској држави.

Да су се копља ломила између Срба (без осталих словена) и Мађара та територија би по истом принципу припала Мађарској.

У сваком случају, ти и ја се разумемо и твоја допуна у вези Немаца је генерално тачна, али суштински небитна.

:]]

Share this post


Link to post

 

Или још боље, пошто се многи спрдају са чињеницом да су Краљ и влада избегли у Лондон. Управо захваљујући том маневру Краљевина Југославија није потписала никакав валидан мировни уговор са Хитлером нити му је предала суверенитет над државом. Због тога је, између осталог, након рата државна територија и обновљена.

:lol:  :lol:  :lol:

 

Tebi izgleda još nisu javili da je vojska kraljevine Jugoslavije 17.4.1941.potpisala kapitulaciju Nijemcima ?

Što se tiče "uspješnog manevra" (kraljevog bijega iz zemlje),to je bio jedan od rijetkih uspješnih manevara VKJ aprila 41. što su kralju uspjeli potrpat zlato u avion i omugućit mu bijeg što jest,jest. ;D

I na kraju veliš zbog toga kraljevog manevra je državna teritorija nakon rata obnovljena ?  ;D

Šta reći.Takva istorija je samo na Marakani poznata i priznata. ;D

Share this post


Link to post

:lol:  :lol:  :lol:

 

Tebi izgleda još nisu javili da je vojska kraljevine Jugoslavije 17.4.1941.potpisala kapitulaciju Nijemcima ?

Знао сам да си шаран  ::)

Ко је потписао ту "капитулацију"? Ако мислиш на ђенерала Калафатовића, он нити је за то био овлашћен, нити је то потписао као слободан човек, већ као ратни заробљеник, тако да је таква "капитулација" правно ништавна.

Да би ти било јасније, замисли да тебе зароби мафија и да ти потпишеш банкрот минхенске пивнице. 8)  Нико тај исказ на неком суду неће узети за озбиљно, јер се сматра да си га потписао под принудом, а поред тога ниси ни овлашћен да тако нешто потпишеш. 

Толико о "капитулацији" војске. О "капитулацији" државе, нема чак ни таквог документа.

 

Što se tiče "uspješnog manevra" (kraljevog bijega iz zemlje),to je bio jedan od rijetkih uspješnih manevara VKJ aprila 41. što su kralju uspjeli potrpat zlato u avion i omugućit mu bijeg što jest,jest. ;D

То "злато" је најобичнија комунистичка пропаганда у коју више не верују ни седмогодишња ретардирана деца. Краљ и влада су били једини носиоци суверенитета над државом и самим њиховим одласком у Лондон, међународни правни субјективитет Југославије је очуван.

 

I na kraju veliš zbog toga kraljevog manevra je državna teritorija nakon rata obnovljena ?  ;D

Šta reći.Takva istorija je samo na Marakani poznata i priznata. ;D

Да ли ти правиш разлику између Мађарске која је ПОТПИСАЛА мировни споразум у Трианону и на тај начин предала своје раније територије и Краљевине Југославије која ништа слично НИЈЕ ПОТПИСАЛА?

Ако не знаш ништа конкретно у вези теме, немој се проваљивати!

Share this post


Link to post

Знао сам да си шаран  ::)

Ко је потписао ту "капитулацију"? Ако мислиш на ђенерала Калафатовића, он нити је за то био овлашћен, нити је то потписао као слободан човек, већ као ратни заробљеник, тако да је таква "капитулација" правно ништавна.

Да би ти било јасније, замисли да тебе зароби мафија и да ти потпишеш банкрот минхенске пивнице. 8)  Нико тај исказ на неком суду неће узети за озбиљно, јер се сматра да си га потписао под принудом, а поред тога ниси ни овлашћен да тако нешто потпишеш. 

Толико о "капитулацији" војске. О "капитулацији" државе, нема чак ни таквог документа.

 

То "злато" је најобичнија комунистичка пропаганда у коју више не верују ни седмогодишња ретардирана деца. Краљ и влада су били једини носиоци суверенитета над државом и самим њиховим одласком у Лондон, међународни правни субјективитет Југославије је очуван.

 

Да ли ти правиш разлику између Мађарске која је ПОТПИСАЛА мировни споразум у Трианону и на тај начин предала своје раније територије и Краљевине Југославије која ништа слично НИЈЕ ПОТПИСАЛА?

Ако не знаш ништа конкретно у вези теме, немој се проваљивати!

General Kalafatović nije bio zarobljen,već je došo Nijemcima i potpiso kapitulaciju u 23:00 sata naveče 17.4.41.

Da bi tebi bilo jasnije šta misliš da su Nijemci pobijedili u ratu da li bi državna teritorija bila obnovljena ?

Obnovljena je zahvaljujući što su partizani izašli kao pobijednici u ratu !

Ni Krajina nije hrvatskoj potpisala kapitulaciju 95.ali smo svejedno izgubili rat potpisali nepotpisali.

 

Što se tiče zlata i kralja nije to nikakva propaganda,on je pobjego sa zlatom u London.Ili ti meni želiš reć da je pobijego sa 3 dinara u džepu i pijevo putom onu pjesmu "3 dinara druže" ?  ;D

 

Ne može se uspoređivat Mađarska na kraju 1.svj.rata sa kraljevinom Jugoslavijom 1941.Mađarska nije bila zauzeta 1918. ko Jugoslavija 41.

Iz Mađarske političko rukovodstvo i vlada nije niko pobijego iz zemlje,a iz Jugoslavije jesu i kralj i vlada.Pa su ostavili generale i vojsku da se snalaze kako znaju,a njima ništa nije drugo preostalo nego kapitulirat,što je general Kalafatović i napravio 17.4.41.

 

PS ako ne znaš ni jednu drugu istoriju osim one nezvanične sa Marakane bolje ti se ne javljat na diskusije koje su za tebe prekomplicirane !

Share this post


Link to post

General Kalafatović nije bio zarobljen,već je došo Nijemcima i potpiso kapitulaciju u 23:00 sata naveče 17.4.41.

А где је то ђенерал Калафатовић провео рат? На слободи или у логору? Дошао човек да преговара о примирју и прекиду ватре, а швабе га заробиле и натерале да потпише безусловну капитулацију. Таква капитулација је, као што сам већ рекао правно ништавна, јер човек то није потписао својом слободном вољом, а поред тога није био ни овлашћен да тако нешто потпише.

 

Obnovljena je zahvaljujući što su partizani izašli kao pobijednici u ratu !

Југославија је обновљена захваљујући томе што су њени носиоци суверенитета (Краљ и влада) били на страни савезника, а не на страни Хитлера. Нема то никакве везе са партизанима. Једно је међународни правни субјективитет, а друго су унутрашња превирања, грађански рат и револуција једне партије.

 

Ni Krajina nije hrvatskoj potpisala kapitulaciju 95.ali smo svejedno izgubili rat potpisali nepotpisali.

За разлику од Краљевине Југославије, Крајина на жалост није била међународно призната држава.

Share this post


Link to post

А где је то ђенерал Калафатовић провео рат? На слободи или у логору? Дошао човек да преговара о примирју и прекиду ватре, а швабе га заробиле и натерале да потпише безусловну капитулацију. Таква капитулација је, као што сам већ рекао правно ништавна, јер човек то није потписао својом слободном вољом, а поред тога није био ни овлашћен да тако нешто потпише.

 

Југославија је обновљена захваљујући томе што су њени носиоци суверенитета (Краљ и влада) били на страни савезника, а не на страни Хитлера. Нема то никакве везе са партизанима. Једно је међународни правни субјективитет, а друго су унутрашња превирања, грађански рат и револуција једне партије.

 

За разлику од Краљевине Југославије, Крајина на жалост није била међународно призната држава.

Veliš general Kalafatović došo da pregovara o primirju i prekidu vatre hehe.  ;D

Kakvo primirje i prekid vatre,a Nijemci 17.4.već zauzeli čitavu Jugoslaviju,VKJ pobijeđena, u rasulu,i u njemačkom zarobljeništvu.

To ti je isto ko kad su Rusi ušli u Berlin 45.,a Nijemci im predlagali sporazum o primirju i prekid vatre haha,znaš već i sam kako su Rusi prihvatili. ;D

Kapitulacija nije pravno ništavna,jer je nije u tom trenutku mogo niko drugi potpisat osim generala,pošto su vlada i kralj pobijegli.

I partizani su bili na strani saveznika i zahvaljujući njima je Jugoslavija oslobođena i obnovljena,a kralj i vlada 1945.više nisu bili nosioci ničega osim što su bili izbjeglice u Londonu ! Od 1943.Čerčil i Englezi su okrenuli ploču,i kralj je ispo iz igre.

Share this post


Link to post

Što se tiče zlata i kralja nije to nikakva propaganda,on je pobjego sa zlatom u London.Ili ti meni želiš reć da je pobijego sa 3 dinara u džepu i pijevo putom onu pjesmu "3 dinara druže" ?  ;D

А јеси ли ти 1995. године понео са собом део своје имовине, колика год она била? Већи, највећи део си оставио, али си нешто успео да понесеш са собом. Тако је било и са нашим Краљем 1941. године. А од тога што је Краљ успео да понесе са собом комунистичка пропаганда је направила пљачку. Опљачкао човек самог себе! Отприлике ти и хрвати имате исто тумачење за Краљево и наше избеглиштво.

 

Ne može se uspoređivat Mađarska na kraju 1.svj.rata sa kraljevinom Jugoslavijom 1941.Mađarska nije bila zauzeta 1918. ko Jugoslavija 41.

Iz Mađarske političko rukovodstvo i vlada nije niko pobijego iz zemlje,a iz Jugoslavije jesu i kralj i vlada.Pa su ostavili generale i vojsku da se snalaze kako znaju,a njima ništa nije drugo preostalo nego kapitulirat,što je general Kalafatović i napravio 17.4.41.

Па ти баш ништа не знаш!

У Мађарску су 1918. године ушли Румуни. Мађарски званичници, који су имали право да потписују су потписали и отписали раније делове своје територије. Краљ и влада нису ништа слично потписали. Ђенерали нису имали овлашћење да потпишу ни капитулацију војске, а камоли државе.

 

PS ako ne znaš ni jednu drugu istoriju osim one nezvanične sa Marakane bolje ti se ne javljat na diskusije koje su za tebe prekomplicirane !

:lol:  :lol:  :lol:

Ако већ не знаш ништа у вези теме, немој се проваљивати!

Share this post


Link to post

Veliš general Kalafatović došo da pregovara o primirju i prekidu vatre hehe.  ;D

Kakvo primirje i prekid vatre,a Nijemci 17.4.već zauzeli čitavu Jugoslaviju,VKJ pobijeđena, u rasulu,i u njemačkom zarobljeništvu.

To ti je isto ko kad su Rusi ušli u Berlin 45.,a Nijemci im predlagali sporazum o primirju i prekid vatre haha,znaš već i sam kako su Rusi prihvatili. ;D

И онда швабе дођу на ингениозно решење, прислоне му пиштољ уз слепочницу и кажу потписуј! Он каже, потписаћу али вам то ништа не вреди јер ја на то по закону немам право, а швабе кажу потписуј нема ко други. Нема шта, право и правда на нацистички начин.

 

Kapitulacija nije pravno ništavna,jer je nije u tom trenutku mogo niko drugi potpisat osim generala,pošto su vlada i kralj pobijegli.

Значи, по твоме, било који споразум у име државе може да потпише ко год хоће?

 

I partizani su bili na strani saveznika i zahvaljujući njima je Jugoslavija oslobođena i obnovljena,a kralj i vlada 1945.više nisu bili nosioci ničega osim što su bili izbjeglice u Londonu ! Od 1943.Čerčil i Englezi su okrenuli ploču,i kralj je ispo iz igre.

Ако је тако зашто је онда прављена прелазна влада Шубашић-Тито ако Краљ и влада нису били носиоци ничега?

Share this post


Link to post

А јеси ли ти 1995. године понео са собом део своје имовине, колика год она била? Већи, највећи део си оставио, али си нешто успео да понесеш са собом. Тако је било и са нашим Краљем 1941. године. А од тога што је Краљ успео да понесе са собом комунистичка пропаганда је направила пљачку. Опљачкао човек самог себе! Отприлике ти и хрвати имате исто тумачење за Краљево и наше избеглиштво.

 

Па ти баш ништа не знаш!

У Мађарску су 1918. године ушли Румуни. Мађарски званичници, који су имали право да потписују су потписали и отписали раније делове своје територије. Краљ и влада нису ништа слично потписали. Ђенерали нису имали овлашћење да потпишу ни капитулацију војске, а камоли државе.

 

:lol:  :lol:  :lol:

Ако већ не знаш ништа у вези теме, немој се проваљивати!

Haha pa ti si za životinjsko carstvo !  :lol:

 

Ti uspoređuješ imovinu kralja Petra sa mojom imovinom,i sa imovinom Krajišnika 1995.pa jesi ti pri zdravoj pameti ?  ::)

Ti uspoređuješ našu tragediju 1995.sa bijegom kralja Petra iz zemlje 1941.nevijerovatno kolko ti se uzemljenje otkačilo ?!  ::)

Jadan kralj pobijego je sa kesom u ruci iz zemlje,baš mi ga žao. ::)

 

Što se tiče kapitulacije,ti si stvarno lud čovjek ! Pa kralj i vlada su pobijegli iz zemlje nisu mogli potpisat kapitulaciju,a da su ostali u zemlji šta bi napravili nego potpisali kapitulaciju,koju bi drugu alternativu imali ? Kažeš generali nisu bili ovlašćeni da potpišu kapitulaciju,a šta im je drugo preostalo nego da je potpišu ? Zemlja okupirana,kralj i vlada pobijegli,vojska u zarobljeništvu i poražena koju su drugu alternativu imali osim kapitulacije ?

Share this post


Link to post

Haha pa ti si za životinjsko carstvo !  :lol:

 

Ti uspoređuješ imovinu kralja Petra sa mojom imovinom,i sa imovinom Krajišnika 1995.pa jesi ti pri zdravoj pameti ?  ::)

Ti uspoređuješ našu tragediju 1995.sa bijegom kralja Petra iz zemlje 1941.nevijerovatno kolko ti se uzemljenje otkačilo ?!  ::)

Jadan kralj pobijego je sa kesom u ruci iz zemlje,baš mi ga žao. ::)

Стиди се гузице кад образа немаш!

 

Što se tiče kapitulacije,ti si stvarno lud čovjek ! Pa kralj i vlada su pobijegli iz zemlje nisu mogli potpisat kapitulaciju,a da su ostali u zemlji šta bi napravili nego potpisali kapitulaciju,koju bi drugu alternativu imali ? Kažeš generali nisu bili ovlašćeni da potpišu kapitulaciju,a šta im je drugo preostalo nego da je potpišu ? Zemlja okupirana,kralj i vlada pobijegli,vojska u zarobljeništvu i poražena koju su drugu alternativu imali osim kapitulacije ?

Разликујеш ли ти окупацију од легализације?

Не кажем ја да Хитлер није окупирао Краљевину Југославију, али то није успео да стави на папир.

То је исто као да је дођем код тебе кући и отмем ти компјутер  8)  Тај компјутер правно није мој, све док ти не потпишеш да га се одричеш у моје име.

Share this post


Link to post

И онда швабе дођу на ингениозно решење, прислоне му пиштољ уз слепочницу и кажу потписуј! Он каже, потписаћу али вам то ништа не вреди јер ја на то по закону немам право, а швабе кажу потписуј нема ко други. Нема шта, право и правда на нацистички начин.

 

Значи, по твоме, било који споразум у име државе може да потпише ко год хоће?

 

Ако је тако зашто је онда прављена прелазна влада Шубашић-Тито ако Краљ и влада нису били носиоци ничега?

Halo čovječe jel tebi jasno da je 17.4.1941.kraljevina Jugoslavija zauzeta i okupirana od Nijemaca,i da general Kalafatović nije Nijemcima mogo nikakve uslove postavljat ?! Bolila je Nijemce ona stvar zašta general Kalafatović ima ovlašćenje,a zašta nema ! To je Nijemce interesiralo ko lanjski snijeg !

 

Ako su vlada i kralj pobijegli iz zemlje,kapitulaciju su mogli jedino generali potpisat,što je Kalafatović i napravio htjeo nehtjeo !

 

Kako je završila vlada tito-Šubašić i kolko je dugo trajala ?

Share this post


Link to post

Стиди се гузице кад образа немаш!

 

Разликујеш ли ти окупацију од легализације?

Не кажем ја да Хитлер није окупирао Краљевину Југославију, али то није успео да стави на папир.

То је исто као да је дођем код тебе кући и отмем ти компјутер  8)  Тај компјутер правно није мој, све док ти не потпишеш да га се одричеш у моје име.

Ma evo već sam se postidio,jadan kralj pobijego sa kesom u ruci,nije imo ni za kru kako da ne !  ;D

 

Ti nemaš pojma kako je Hitler vodio računa o papirima i legalizaciji grunta !  :lol:  :lol:  :lol:

To ga je jako sikiralo što zemlja nije prepisana haha. :lol:  :lol:  :lol:

Share this post


Link to post

Halo čovječe jel tebi jasno da je 17.4.1941.kraljevina Jugoslavija zauzeta i okupirana od Nijemaca,i da general Kalafatović nije Nijemcima mogo nikakve uslove postavljat ?! Bolila je Nijemce ona stvar zašta general Kalafatović ima ovlašćenje,a zašta nema ! To je Nijemce interesiralo ko lanjski snijeg !

Ај' још једном, полако прочитај, ал' са разумевањем.

Разликујеш ли ти окупацију од легализације?

Не кажем ја да Хитлер није окупирао Краљевину Југославију, али то није успео да стави на папир.

То је исто као да је дођем код тебе кући и отмем ти компјутер   8)  Тај компјутер правно није мој, све док ти не потпишеш да га се одричеш у моје име.

 

Ako su vlada i kralj pobijegli iz zemlje,kapitulaciju su mogli jedino generali potpisat,što je Kalafatović i napravio htjeo nehtjeo !

Значи, по теби било ко има право да потписује споразуме у име државе?

 

Kako je završila vlada tito-Šubašić i kolko je dugo trajala ?

Она је доказ да су Краљ и влада били једини носиоци суверенитета над државом.

Share this post


Link to post

Ma evo već sam se postidio,jadan kralj pobijego sa kesom u ruci,nije imo ni za kru kako da ne !  ;D

Када опет дође неки хрват овде на форум и почне да нас под*ебава за "тракторијаду" теби би најбоље било да ћутиш, јер би свако твоје контрирање било најобичније лицемерје. 

 

Ti nemaš pojma kako je Hitler vodio računa o papirima i legalizaciji grunta !  :lol:  :lol:  :lol:

To ga je jako sikiralo što zemlja nije prepisana haha. :lol:  :lol:  :lol:

Како је Хитлер водио рачуна о папирима и легализацији грунта, тако је на крају и прошао  ;)

Share this post


Link to post

 

Ај' још једном, полако прочитај, ал' са разумевањем.

Разликујеш ли ти окупацију од легализације?

Не кажем ја да Хитлер није окупирао Краљевину Југославију, али то није успео да стави на папир.

То је исто као да је дођем код тебе кући и отмем ти компјутер   8)  Тај компјутер правно није мој, све док ти не потпишеш да га се одричеш у моје име.

 

Значи, по теби било ко има право да потписује споразуме у име државе?

 

Она је доказ да су Краљ и влада били једини носиоци суверенитета над државом.

 

Evo još jednom za tebe pošto ti sve slabije razumiješ srpski. ;D

Hitlera je po ubijeđenju bio legalist,i jako ga je sikiralo što grunt nije legaliziran i stavljen na papir hehe.Pogotovo ga je sikiralo što mu kralj Petar nije lično potpiso kapitulaciju. ;D

 

Razlikuješ li ti sporazum od kapitulacije ? Razlikuješ li ti ratno od mirovnog stanja ?

 

Vlada Šubašić-tito nije dokaz za ništa ! Vidjelo se poslje kolki je kralj nosilac suvereniteta,vlado je jako suvereno i umjereno.

Share this post


Link to post

Evo još jednom za tebe pošto ti sve slabije razumiješ srpski. ;D

Hitlera je po ubijeđenju bio legalist,i jako ga je sikiralo što grunt nije legaliziran i stavljen na papir hehe.Pogotovo ga je sikiralo što mu kralj Petar nije lično potpiso kapitulaciju. ;D

Како је Хитлер водио рачуна о папирима и легализацији грунта, тако је на крају и прошао   ;)

 

Razlikuješ li ti sporazum od kapitulacije ? Razlikuješ li ti ratno od mirovnog stanja ?

Зна се ко има право на потпис. Или ти мислиш да има право на потпис свако ком швабе упере пиштољ у слепочницу?

 

Vlada Šubašić-tito nije dokaz za ništa ! Vidjelo se poslje kolki je kralj nosilac suvereniteta,vlado je jako suvereno i umjereno.

Јок и није  8)  За разлику од Хитлера, Тито је увидео да мора да се споразуми са јединим носиоцем суверенитета у то време, да би ситуацију са терена преточио на папир.

Share this post


Link to post

Како је Хитлер водио рачуна о папирима и легализацији грунта, тако је на крају и прошао   ;)

 

Зна се ко има право на потпис. Или ти мислиш да има право на потпис свако ком швабе упере пиштољ у слепочницу?

 

Јок и није  8)  За разлику од Хитлера, Тито је увидео да мора да се споразуми са јединим носиоцем суверенитета у то време, да би ситуацију са терена преточио на папир.

Bogu hvala došla je crvena armija u Berlin 45. i rekla Hitleru ćao pipi ! Pa su onda malo Rusi radili šta su htjeli,i neka su !

 

Kako ti ne razumiješ da je Nijemce za pravo,sporazume i potpise boljela ona stvar.To ti je isto ko 45.što Ruse nije zanimalo zašta njemački generali imaju ovlašćenje,a zašta nemaju ! Poraženom ništa drugo ne preostaje,nego ili potpisat bezuvjetnu kapitulaciju,ili biti uništen do kraja !

 

Vlada Šubašić-tito je bila obična patka i nije dokaz za ništa.Pobijednici određuju kako će i šta će bit,a kralj je 1945.bio najveći gubitnik,i nije više ništa mogo određivat niti je bio nosilac bilo čega.

PS tito je pristo na tu vladu sa Šubašićem zbog pritiska Engleza reda radi,poslje znaš šta je i kako je bilo.

Share this post


Link to post

Bogu hvala došla je crvena armija u Berlin 45. i rekla Hitleru ćao pipi ! Pa su onda malo Rusi radili šta su htjeli,i neka su !

 

Kako ti ne razumiješ da je Nijemce za pravo,sporazume i potpise boljela ona stvar.To ti je isto ko 45.što Ruse nije zanimalo zašta njemački generali imaju ovlašćenje,a zašta nemaju ! Poraženom ništa drugo ne preostaje,nego ili potpisat bezuvjetnu kapitulaciju,ili biti uništen do kraja !

Ја друмом ти шумом  ???   Да је Хитлер поштовао међународне правне конвенције, могао се надати да ће их и други поштовати. Овако... ћао пипи  8)  

 

Vlada Šubašić-tito je bila obična patka i nije dokaz za ništa.Pobijednici određuju kako će i šta će bit,a kralj je 1945.bio najveći gubitnik,i nije više ništa mogo određivat niti je bio nosilac bilo čega.

PS tito je pristo na tu vladu sa Šubašićem zbog pritiska Engleza reda radi,poslje znaš šta je i kako je bilo.

Разлика између Тита и Хитлера је што је Тито увидео да мора да се споразуми са јединим носиоцем суверенитета у то време, да би ситуацију са терена преточио на папир. Да се разумемо, ја ту ништа не замерам Титу, него Краљу, јер није успео да изврда као 1941. године.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this