Mutilic09

Operacija Maslenica 1993

214 posts in this topic

davno sam se oducio od toga da vjerujem natpisima iz medija,,,i ovo nije nikakvo "moje proturanje istine" kako neki insinuiraju,,,jednostavno sam prenesao clanak vezan za postavljenu temu i to je to,,,e sad,,sta se to nekom nesvidja,,,to je vec druga prica!!?? 

da se vratim na odgovor tebi.."vucijaci"!!! neosporno je da su ti ljudi pobijeni,,e sad,,jesu li svi nastradali u samoj akciji ili poslije toga to neznam,,,ali sa sigurnoscu ti mogu potvrditi da SJP nije nosila krampove u diverzantske akcije(kako to pokusava prikazati nas kolega forumas "usamljeni vuk")...to su profesionalci koji su bili medju najbolje obucenima i placenima u hrv,snagama...oni dodju,,odrade posao i odu,,,da se radi o nekoj paravojnoj formaciji mozda bih i povjerovao,,,ali ovako,.na taj nacin..,nema sanse!!!

to je kao prvo...a kao drugo!!!

po tvojim prijasnjim postovima vidim da si prevalio pun k::ac sranja preko ledja i slicnih situacija...pa si zamisli da odes u diverzantsku akciju na neprijateljsku teritoriju,,,vas dvadeset zarobi isto toliko neprijateljskih vojnika...njima dodje pomoc...vi se borite s njima i istovremeno krampovima udarate zarobljenike u glavu i pecete ih na raznju,,,i onda ih takve unakazene predate unproforu,,,pa jel to tebi normalno???ili logicno??

kao trece...imao sam prilike vidjeti ljude iz jednog drugog kamiona koji je uletio u srpsku vatru kod dvora,,slicna situacija..okruzeni kamioni i pucanje kroz ceradu,,,znam da nije bilo masakra ,,samo pucanje...a unutar kamiona je bilo samo mljeveno meso...nista vise,,i nista manje,,,cijeli slucaj nije dospio u medije jer je zataskan,,,ali da kojim slucajem je,,,to se moglo prikazati u stilu"cetnici hrvate samljeli masinama za meso"...iako su bili samo meci u pitanju...

Gledaj ,ne bih o tome jesu li izmasakrirani ili nisu vec se samo osvrcem na tvoje pretpstavke koje iznosis kao argumente zbog kojih smatras da to nije moguce.Cinjenica da specijalna jedinica u diverzantsku akciju ne ide sa krampovima na ledjima,oko toga mogu da se slozim naravno.Ali ako ja dobro umem da citam oni su 10-ak dana ostali na tim polozajima i mogli su tu da rade sta god su hteli i da odlaze i da se vracaju.Na kraju krajeva raspravljamo o terenu o kojem nemamo pojma ni kako izgleda ni sta sve ima tamo tako da li su oni koristili nekakve krampove ili nesto drugo potpuno je svejedno.Argument da oni to nisu mogli uraditi jer eto ko bi izmasakrirao tela pa ih onda vratio takodje ne stoji jer takvih primera ima i niko se nije poceso zbog toga.

Share this post


Link to post

Gledaj ,ne bih o tome jesu li izmasakrirani ili nisu vec se samo osvrcem na tvoje pretpstavke koje iznosis kao argumente zbog kojih smatras da to nije moguce.Cinjenica da specijalna jedinica u diverzantsku akciju ne ide sa krampovima na ledjima,oko toga mogu da se slozim naravno.Ali ako ja dobro umem da citam oni su 10-ak dana ostali na tim polozajima i mogli su tu da rade sta god su hteli i da odlaze i da se vracaju.Na kraju krajeva raspravljamo o terenu o kojem nemamo pojma ni kako izgleda ni sta sve ima tamo tako da li su oni koristili nekakve krampove ili nesto drugo potpuno je svejedno.Argument da oni to nisu mogli uraditi jer eto ko bi izmasakrirao tela pa ih onda vratio takodje ne stoji jer takvih primera ima i niko se nije poceso zbog toga.

evo jedan citat koji sam nasao od direktnog sudionika dogadjaja,,,

 

 

. Silaze i drugi kolege i onako kako smo učili na obuci pregledavamo prostor oko kamiona i ispod kamiona i na kamionu uvijek po dvojica štiteći jedan drugog. Tijela poginulih četnika nalazimo na kamionu ispod kamiona i pokraj kamiona. Prizor je stravičan na svim tijelima se vide višestruke i velike prostrIjelne rane raznesene glave što od detonacije što od prostrijelne rane. Jedan kolega koji je pucao objašnjava ovaj ti je pogođen od Falofke a ovaj sa Srbijankom objašnjavajući kako falofka radi veće rupe. To do tada nisam znao.

 

 prica o borbi id 10 dana ne stoji,,,oni su pjeske dosli preko velebita,,znaci,,samo borbeni komplet koji su nosili na sebi,,,nedovoljno za 10dnevnu borbu ...a i u ostatku gore navedenog citata pise da "odmah poslije toga zapoceo je protunapad i nakon krace borbe oni su se povukli jer su bili u manjini,"...,,

Share this post


Link to post

У праву си Радо , све ћеш од њих чути , само истину никада , ех Срби наивни , освестимо се једном за свагда , неко је крио Голубњачу , па се десило ово деведесетих ...

Share this post


Link to post

evo jedan citat koji sam nasao od direktnog sudionika dogadjaja,,,

 

 prica o borbi id 10 dana ne stoji,,,oni su pjeske dosli preko velebita,,znaci,,samo borbeni komplet koji su nosili na sebi,,,nedovoljno za 10dnevnu borbu ...a i u ostatku gore navedenog citata pise da "odmah poslije toga zapoceo je protunapad i nakon krace borbe oni su se povukli jer su bili u manjini,"...,,

A sta cemo sa cinjenicom da je hrvatska strana predala tela unproforu koji je kasnije ta tela predao srpskoj strani,kako se to uklapa u ovo poslednje sto si napisao da su se oni povukli posle krace borbe i tog protunapada? Da je bilo tako oni (SVK) bi po odbacivanju tih hrvatskih snaga na mestu zasede pronasli svoje mrtve saborce zar ne? Ali to se tako ocigledno nije dogodilo.

Share this post


Link to post

A sta cemo sa cinjenicom da je hrvatska strana predala tela unproforu koji je kasnije ta tela predao srpskoj strani,kako se to uklapa u ovo poslednje sto si napisao da su se oni povukli posle krace borbe i tog protunapada? Da je bilo tako oni (SVK) bi po odbacivanju tih hrvatskih snaga na mestu zasede pronasli svoje mrtve saborce zar ne? Ali to se tako ocigledno nije dogodilo.

nemogu ja nista tvrditi kad nisam tamo bio!!...govorim sa aspekta poznavanja  nacina rada i obuke specijalne policije i  i nekakvom mog iskustva u borbenim situacijama ...prenio sam clanak  koji je pisao bas sudionik akcije tek toliko da se vidi kako je to dozivljeno kod nas...

e sad...sta je prava istina i kako je tamo bilo znaju samo oni koji su prezivjeli...s tim da se taj slucaj poceo potencirati poslije "slucaja Purda" pa je u hrvatskoj dozivljen kao( "kad nemoze purda daj mali alan...")..

Share this post


Link to post

Mig,taj slucaj koji si spomenuo i vas kamion koji je uleteo u zasedu,gde se to dogodilo i kada?

Share this post


Link to post

 mozda misli na prvi put kad su upali u Dvor .

Edited by ognjeslav

Share this post


Link to post

tocnije..radi se o tri kamiona...pisao sam vec na jednoj temi o tome,,,desilo se na ulazu u dvor iz pravca kostajnice...(mislim da je 8.08 ili 9.08.95..) 

i nebih to nazvao zasjedom...prije nemarom casnika(oficira) i nevjerojatnim  spletom  nesretnih okolnosti....

Share this post


Link to post

I kakav je bio epilog svega toga jesu sva tri kamiona nastradala, kolike ste imali zrtve tu?

Share this post


Link to post

tocnije..radi se o tri kamiona...pisao sam vec na jednoj temi o tome,,,desilo se na ulazu u dvor iz pravca kostajnice...(mislim da je 8.08 ili 9.08.95..) 

i nebih to nazvao zasjedom...prije nemarom casnika(oficira) i nevjerojatnim  spletom  nesretnih okolnosti....

to je bilo vjerovatno kad ste prvi put upali u Dvor, cini mi se da ste imali preko 20 poginulih ( tako sam cuo)

Share this post


Link to post

neznam tocan broj poginulih ali bilo ih je izmadju 10 i 20...prvi kamion je najvise nastradao,,,drugi djelomicno a treci se spasio ubacivanjem u rikverc...desilo se kad su  Srbi nakratko ponovo osvojili Dvor a oni to nisu znali,,,zato sam i napisao da je to bio nevidjen nemar hrv zapovjednika ..,,,a sto je najgore,,par sati poslije toga je jos jedan kamion uletio ali sa dvojicom vojnika,,jedan od njih  je ranjen u ruku,,..bili su okruzeni par sati ali su uspjeli docekati ponovni ulazak HV-a u Dvor...

Share this post


Link to post

Неко овде рече како хрвати не носе крампове када убијају Србе!?

Е , па ево текста у којем се јасно види да им је то остало још од ђедова злочинаца , да Србе убијају крамповима ...

 

У овом злочину усташе су, под командом усташког стожерника Бањалуке Виктора Гутића и фрањевца Мирослава Филиповића – Мајсторовића убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима крамповима и маљевима.

 

Усташа је увек крампом ударао по Србима,другом "алату" места није било ...

Share this post


Link to post

kakve veze ovo ima sa Maslenicom !! ????? ti si stvarno zastranio.

Edited by ognjeslav

Share this post


Link to post

"ognjeslav"  Не бој се нисам застранио , ако не доводиш у везу мој пост на страни бр 13 ове теме , погледај мој пост на страни бр. 11 ове теме , а да се не би ти оптерећивао тражењем , ево само део о крамповима , а ако си вредан ти погледај ко је оспоравао да су Срби убијани крампом , мрско ми да им наводим надимке ,а ти не буди ленштина па ипак добро прегледај 11. страну ове теме ...

Ево извод из мог поста са 11. стране о крамповима :!Te krike nikada neću zaboraviti. Srećni su bili oni koji su ubijeni još u kamionima, ostale su sekli noževima, pekli ubijali krampovima.

Sve to se videlo, kaže kada su Markačevi specijalci tela predali Unproforu, a ovaj ih prosledio u Gračac.

- Na identifikaciji uspeo sam da prepoznam svega njih deset, među njima i Dušanku, koja je ubijena krampom u glavu - dodaje on.

Лењост гора него болест оги , прегледај подробније постове па онда пиши , поздрав,нема љутиш.

Share this post


Link to post

a sto je najgore,,par sati poslije toga je jos jedan kamion uletio ali sa dvojicom vojnika,,jedan od njih  je ranjen u ruku,,..bili su okruzeni par sati ali su uspjeli docekati ponovni ulazak HV-a u Dvor...

 

 

 
cudno kako ti nisi bio ni u jednom kamioncicu  :[|  mora da te omeo onaj tenk sto te 
gadao pa te promasio za metar, dva; zato si morao svoj bjes i bjesnocu iskaliti na 
narodu Krajine kod Zirovca  ;|

Share this post


Link to post

Komandir minobacackog odeljenja Vukova s Vucijaka Zeljko Cvijanovic:

 

Mi smo ostali sve do 16. februara kad je komandant Milanković podlegao. E tad smo se mi vratili. Da je ostao na životu, mi bi još ostali dolje. U običnom narodu smo bili heroji, a ovi gore... Nas je bilo najlakše optužiti zato što je došao sukob Arkana i  Martića. A tu je onda došlo do sukoba između nas i Arkana. Jer, Arkan je predvodio  jednu jedinicu gdje su pojedinci bili nečasni u nekim momentima. S druge strane, sam  problem je bio kod tih lokalnih ljudi. Meni je bilo žao tih ljudi, bili su desetkovani. Me-đutim, kod njih je u jednom momentu moral pao zato što su se dešavale vrlo čudne stvari. Prije svega, političke! Nakon toga, mi kad smo došli u taj Benkovac, nas ljudi  pitaju: „Jeste li nas došli odbraniti od Martića?“, jer se šest puta ponavljaju izbori za-to što Babić pobjeđuje tamo. I svašta nešto je tamo bilo, tako da su nas pokušavali da upotrijebe kao nekakvo političko oruđe u tome svemu. Jer mi smo bili atraktivni za sve, narod nas je volio. Bili smo čestiti borci i časni ljudi. Nismo iza sebe imali mrlje nika-kve, a oni su to pokušavali na sve načine da iskoriste. Poslije svih onih silnih Srba iz Knina kojih je više bilo u Beogradu nego tamo gdje treba da bude, mi smo došli da ih  pojačamo i odbranimo, ali onda sve što nije štimalo, mi smo bili krivci. Eto, završilo je kako je završilo. Mi smo otišli pokopati svojeg komandanta, to je isključivi razlog našeg odlaska. Dolje je bilo gadno, no bili smo spremni na to jer naša namjena jest takva. Mi smo operativna, probojna jedinica koja će da „buši“ neprijateljske linije. Međutim, naši gubici se mogu gledati i iz dva ugla. Prvi je onaj „neophodni gubi-tak“ koji je neminovan da se provede plan i izvrši cilj. No, postoji i „nepotrebni gubitak“  gdje su se mnoge stvari odrađivale bez cilja i bez plana. Ja nisam vidio razloga više, kad smo mi očistili to područje Pridrage kompletno, da se zadržimo ijedan jedini momenat dulje. Jer nismo mi bili jedinica koja će sad čuvati rovove kao oni tamo „trećepozivci“ i ostali, pa da mi budemo tu u nekim rovovima mjesecima. To je za nas bilo suvišno.  Međutim, za njih, za njihovo stanovništvo, za te ljude je bilo vrlo značajno da Vukovi“ ostanu iz tih političkih razloga. Da nije komandant Milanković podlegao, ‘ko zna koliko bi mi jos tu vremena proveli i ostali.

Edited by vucijaci

Share this post


Link to post

Nastavak...

 

Dolaskom u zadarsko zaleđe odradili smo veliki posao na Kašiću. Tamo su bile  gadne bitke, obostrano. Komandant je ranjen, Miro je ranjen, ranjen sam ja, drugi lju-di, to je bilo veliko ranjavanje 4. februara. Kada su hrvatske snage neselektivno bom-bardovale kompletno područje Kašića. Neselektivno! Znači, takozvani „tepih“ su pros-trli, nije bilo kvadratnog centimetra koji nije bio pogođen! Mi smo bili pogođeni, ja sam bio pogođen jer sam ušao u dva pravca. Mi smo s našim oruđima bili pogođeni, među-tim ja sam uvijek imao takvu taktiku da kada smo pogođeni, onda najviše dejstvuje-mo. Makar bilo i mrtvih, ali tako je bilo. Tako da smo otvorili baraž u tom momentu, eto i ja sam tu ranjen isto bio, na tom položaju. Tako da je to bilo, stvarno je bilo gad-no. Kako mi to imamo običaj da kažemo, bila je „tarapana“! U pravom smislu riječi.

Edited by vucijaci

Share this post


Link to post

Komandant Takticke grupe 2.GBR Boris Jacovic o Vukovima s Vucijaka:

 

Vidjeli smo po zarobljenim dokumentima da su tu njihove najelitnije snage, znači od Draganovih „knindži“, „Vukova s Vučijaka“, niških specijalaca, Kosovsko-topličkog odreda, Arkanovih „igrova“, odnosno njihova famozna Jedinica koja je bila pod zapo-vjedništvom službi državne sigurnosti Srbije. Je, imali su različite „metode“. Svaka spe-cijalna postrojba u svijetu ima neke svoje „specijalke“ koje primjenjuje. Oni su imali od  psihološkog djelovanja, recimo, od zavijanja navečer, do toga da su fantastično koristili lako topništvo, odnosno male minobacače. akođer, njihovi izviđači dolazili su na 50 metara ili čak na 30 metara i signalima navodili gađanje praktički točno u rov. Imali smo par slučajeva da je ono baš u rov pala mina, šta je odlika stvarno vojnog znanja, umijeća preciznosti. Recimo, oni su se noću kretali na taj način da bi ne’ko sa strane  pucao, a ovi njihovi izvidnici kretali su se isključivo dok ovi rade buku.Protivnik je posebno dobro imao razrađenu koordinaciju izvidničkih ekipa i to- pništva. Oni kada su išli u izviđanje, protivnička strana, oni su išli u „strijelu“. Recimo, imali su jednog ispred, dvojicu iza koji su ga pokrivali i imali su iza još i logistiku, osi- guranje. I oni su tako dolazili na par metara do prve crte. I uvijek kada su se kretali, sa strane je ne’ko pucao. Kretali su se uvijek u trenutku dok je jedan radio rafal samo da bi prikrio eventualne šumove. Pomagali su se vezom i signalima i točno su locirali rovove, navodili svoje topništvo, otuda toliki gubici. Recimo, „Vange“ su dobile minu drito u rov. Bilo je jako gadno sve dok nisam uspio dovući inženjeriju, to je Čikara iz 4. brigade onda odradio. Postavili su one armirano betonske elemente s dizalicama. Sve u svemu, skidam kapu protivniku za tu koordinaciju. Jer oni su tukli minobacačima.„82-ojkama“ 25-30 metara ispred svojih vojnika, a ovi su onda išli drito u probijanje. Za to treba obučenost, stvarno vrhunska uigranost ekipe. Recimo, ja to sa svojim to- pništvom nisam mogao postići.Pokušavao sam tome doskočiti tako što sam cijelo vrijeme pokrivao međuprostor s izvidnicima pa i na taj način nastojao izbaciti iz ritma njihove snage. Znači, u fazi ako idu u napad da se dezorijentiraju, da ne znaju točno otkud ih vreba najveća opasnost. Bilo je tu i direktnih borbi oko suhozida, u makiji, baš oko Gregurića, u kojima se nije smjela podići glava. u su se stvari rješavale samo s ručnim bombama, bila je to bliska borba. Izmiješale su se naše i njihove snage, preskakivali bi jedni preko drugih po tim suhozidima. u je do izražaja dolazila uvježbanost i stabilnost snaga, a prije svega psihička snaga boraca.

Share this post


Link to post

Komandir minobacackog odelenja Vukova s Vucijaka Zeljko Cvijanovic:

 

Ono što je naša jedinica izvodila, a drugi sumnjam da su mogli, bila je prisiljena da nauči tijekom krvavih borbi na Koridoru. Momci iz jedinice su već dotad bili uigrani i dobro obučeni, izvježbani da s malim znakovima, pogledima, rukama, komunikaci- jom između sebe i komunikacijom na radiovezu mogli brzo da mijenjaju položaje, da napreduju, da se povlače i slično. Njima je samo trebala jedna artiljerijska podrška, ne- posredna podrška iz vlastite jedinice. Do mojeg dolaska „Vukovi“ su uvijek dobivali sa strane te podrške koje nisu bile adekvatne. Ja na Koridoru nisam imao klasičnu osma-tračnicu kao što su to nalagala pravila artiljerijska. Moja osmatračnica su bili nepo-sredni moji borci na prvoj liniji. Pored sve velike artiljerijske pripreme, teške artiljerije i ostalog, bitniji je onaj pogodak ispred vas, kad idete naprijed, nego hiljadu onih po dubini.

Jer to ispred vas je ono što čini da vam olakša situaciju, da prođete pod vatrom ili da neprijatelja onesposobite u momentu, oči u oči.Znači, oni su bili tako hrabri i uigrani da su i prilazili tako blizu, na par metara do protivničkih položaja. I njima su moji pogoci značili život. Ja sam s njima u vezi bio svo vrijeme, tamo kod Koridora, tako da su oni mene navodili i približavali. U nekim momentima su te linije bile manje od 20 metara, što je po pravilu ubitačno dejstvovanje mina, čak i „82-ojke“, a da ne pričam o „120-ki“ koja ubija na 60 metara uokolo. Bilo mi je problem raditi neke ciljeve zato što su tražene male razdaljine i mala pomeranja  po 10-15 metara, što ne postoji na nišanskim spravama, daljinomjeru. ako da smo to tako morali imati dobro, rekao bih perfektno pripremljeno, i to smo jako dobro na Ko-ridoru odradili, a kasnije, pa tako i na Ravnim kotarima koristilidesetkovani, iz stroja nam je bilo izbačeno oko 20-ak momaka, što mrtvih, što ranjenih, među njima i komandant Veljko i Miro Ši-karac kao neposredni njegov zamjenik, koji su bili udarna pesnica „Vukova“. Mi smo  potom prebačeni, pošto-poto, forsirajući da se dođe do Novigrada. amo su bile gad-ne bitke i tamo se ubrzo desio jedan slučaj nesvakidašnji. Odred oplice Milana iz Prokuplja, grupa koja je došla isto kao dobrovoljačka jedinica, to su bili jako dobri borci, obučeni momci. Oni su bili zajedno s nama u sadejstvu. Oni su s jedne strane bili ušli, nešto slično kao što su vaši ušli u Kašiću, ušli su u vatru. I bili su poklopljeni sa svih strana, nisu se čak mogli povući. Ušli su u „potkovicu“, takav je teren Pridrage. eren u Kašiću je bio školski primjer ratovanja i terena. A Pridraga je bio specifičan, nevjerovatan teren. amo kamen ubija, ne ubijaju geleri. A nepristupačan je bio za napredovanje i za povlačenje. Pa tu je sama konfiguracija bila: usponi-padovi, pred -nji-zadnji nagib, i sve ostalo što je otežavalo čitavu situaciju. Oni su upali, nisu se mogli izvući zato što su upali na prednji nagib i nisu mogli više kuda i tražili su svu noć podršku. Veza poljska je bila pukla. Minobacači domaćih postrojbi nisu odradili zadatak. Mi smo se na radiovezu miješali, moj komandir voda je čuo šta su ovi tra-žili, sve se miješalo.

Share this post


Link to post

Nastavak...

 

Kad smo mi odradili našu podršku, oni nisu vjerovali da je to tako moguće. Pa su  poslije išli naši „Vukovi“ da njima pomognu, da priskoče, a ja sam bukvalno ispred njih tukao. akva je pozicija bila. U jednom momentu mi je jedan od tih komandira vodo-va „Vukova“ rekao: „Gađaj mene! Nemamo više kuda!“ Znači, ja sam u takvu situaciju upao da sam „Vukove“ gađao! Ne njega, već ispred njega za manje od tih 25 metara koliko sam mogao da pomjerim onu crtu na daljinaru. I u tome svemu, oni su uspjeli. Oni su došli u takvu poziciju da bolje da napreduju, nego da se povuku nazad. I onda su tako išli i sav teren je uzet, Pridrage, Klapani, Kokići, Narandžići, sve je to očišćeno.bilo i došlo se do Novigrada. I sad, jednostavno zbog samog terena, jer kad ulazite u Novigrad, tamo teren bukvalno pada pod kutom od 90 stepeni. Više se nije moglo po-stići čisto iz tih prirodnih uslova. Prirodni su uslovi spasili Novigrad! Mi smo Novigrad mogli komotno zauzeti samo da je bio malo drugačiji teren, bilo bi ga lakše zauzeti, ili od Karina ili uz more. Ali sa ovog pravca s kojeg smo mi išli, to je bilo nemoguće, ne može se prići dolje. Ne može se prići, bukvalno se ušlo da padaš.eren je bio težak, konfiguracija za ratovanje nemoguća. Ponavljam, tad sam ja dejstvovao ispred naših jedinica za manje od 20 metara, ispred samih ljudi što je jako,  jako teško i rizično. Sreća je jedna u svemu tome što je jako dobra podloga bila, da ni-su podloge tonule, da se nisu mogli parametri pomjerati na oruđu koje sam prije toga dobro ratifikovao, te nišanske sprave i sve ostalo. Naime, sve mine i sva ta oruđa su te-stirana na neku srednju prosječnu temperaturu u bivšoj Jugoslaviji koja je bila od 15 do 29 stepeni Celzijusa. i uslovi su u Dalmaciji otprilike takvi i bili, nešto malo manji, od 10 do 15 stepeni. Naravno, događale su bure i naleti vjetra. ad sam birao manja  punjenja, s manjom elevacijom cijevi. Znači, da ne ide puno u visinu nego da bude pri-zemljenija više. Ali tad postoji druga opasnost, da nema efekat. Ako padne pod manjim uglom sami efekat mine je manji, ako je pod većim, on je veći, onda je najveća iskorište-nost minobacača. Njihov je ugao od 45 do 90 stepeni, znači sami taj ugao koji pada je manji. Ali, morali smo tako da radimo, pogotovo što je bilo bure na momente. Bure su bile u udarima. Nisu bile stalne, konstantne, znači vjetar je mijenjao pravac. I ja sam bio svjestan da ne moram da je ispalim gore i da ona ne može da leti hiljadu i nešto me-tara, već sada da ide par stotina metara. Jako je bilo to bitno jer to su bila dobra oruđa i jako je bila dobra municija što je isto bilo vrlo bitno.

Share this post


Link to post

Nastavak...

 

Bili smo u tom drugom dijelu već jako umorni svi. Međutim, mi nismo imali iz-bora. Mi nismo mogli nikome da se obratimo, bili smo bezglavi. Jedno vrijeme nam je lično došao potpukovnik, ne znam sad kako se zvao, bio je pomoćnik komandanta za vezu u 92. brigadi i došao je da čestita, to kada smo spasili Odred Milana oplice. Do-šao je, tražio je mene, onoga „koji je tako dobro to odradio“. Ja sam mu onda rekao:  „Potpukovniče, ne možete ovako da radite! Mi možemo svi sutra da poginemo, ali neće-mo ostvariti cilj, nećemo napredovati!“ Nije mu se to svidjelo, apsolutno, zato što je on  pretrpio tu kritiku. On je bio zapovjednik zadužen za vezu, a ta veza u nekim momen-tima nije uopće funkcionisala. Da bi se uopće išlo u ovakve napade neke stvari poput veze morale su da funkcionišu 24 sata perfektno!

Share this post


Link to post

Nastavak...

 

Imao sam jako dobro oruđe. I imao sam dobre mine! Jako sam dobru opremu imao, s dobrom municijom. Minobacači dobro opremljeni, dobro konzervirani, dobro uskla-dišteni tako da se nisu punjenja ovlažila i sve ostalo, što je bilo vrlo bitno. o je tako, to su jako osjetljive stvari! Pogotovo u tim vremenskim uslovima Dalmacije: uticaj vla- ge, uticaj toplote i tako dalje. Čuo sam za tragedije na hrvatskoj strani, bilo je toga i u našoj vojsci. Imali smo i mi mine naše proizvodnje, rudbenikove. Onda sam ja to koristio samo po dubinskim ciljevima. I onda, jedno vrijeme kad su Vukovi prišli pr -njavorskoj brigadi i nekim tamo brigadama od državne vojske, nismo mi imali puno  povjerenja u njih. I ja sam čuvao te mine samo za svoje „Vukove“, baš striktno za svoje "Vukove", kad su oni napadali.

Share this post


Link to post

Zamenik komandanta Vukova s Vucijaka Miro Sikarac:

 

Kada se raspadala Jugoslavija, na Vučijaku, kod Prnjavora, jedna grupa ljudi je od-lučila da se organizuje i ona je preteča jedinice. Nakon toga je otišla u Knin, u Golubić,  gdje je izvršena prva obuka. Nakon te obuke, okupili su i druge ljude i formirali jedinicu cu "Vukovi sa Vučijaka. Mi smo bili mala jedinica, znači diverzantskog tipa, operativna, sastavljena od mlađeg kadra. Sastav je bio starosne dobi od 18 pa do nekih 30-ak godi-na, sve dobrovoljci. Komandni kadar itekako je vodio računa tko ulazi u jedinicu, tko ne ulazi u jedinicu i na osnovu te selekcije ljudi su primani u sastav „Vukova sa Vučija-ka“. Dominantno su to bili ljudi sa područja naše Krajine i naše opštine. Međutim, do-brovoljci su bili i sa drugih prostora: iz Hrvatske, iz Slovenije i BiH. Jedinica je brojala operativno najviše do 250 ljudi. o je maksimum te jedinice, iako je tijekom cijelog ra-ta kroz jedinicu prošlo negdje oko 800 ljudi. Razlog tome leži i u činjenici da smo imali strahovite gubitke, imajući u vidu da smo bili mala jedinica. Poginuo nam je 51 čovjek.  Manje-više svaki od naših boraca je ranjen, neki i više puta. U samom početku bili smo  pridodati sastavu 1. krajiškog korpusa kao redovna jedinica iz tog „JNA vremena".

Kao i svaka jedinica specijalne namjene, i mi smo imali svoju posebnu taktiku. Iz-među ostalog i za psihološki rat koji se vodi na prvoj liniji. A mi smo doista vremenom  postali obučena jedinica. Vodili smo računa zaista o svim detaljima koje je bilo neop-hodno da se savladaju, da bi se napravila jedna uspješna akcija i da bi se sačuvali ljudi. ako da nismo radili puno grešaka u izvođenju bilo kakvih akcija operativnog dejstva i zato smo uspješno završavali sve te akcije koje smo vodili. Međutim, zbog velikog bro- ja tih ofenzivnih akcija mi zaista imamo teške gubitke koji su nastali zbog svega tog. Pripadnici naše jedinice su bili srčani ljudi, dobri, kvalitetni borci. Prošli su jednu spe-cijalnu obuku koja im je davala mogućnost da reaguju vrlo brzo, da se snalaze na ra-tištu i da ratuju sami, što je predstavljalo problem za mnoge druge jedinice koje su bile nasuprot nas. Znači, svaki naš borac je bio maltene jedinica za sebe, a u zajedničkom dejstvu to je bila posebna priča, tako da je vrlo teško bilo da se pronađe pravo rješenje  protiv nas. Mislim da o nama dovoljno govori podatak da u ratu ni jedan naš pripad-nik nikad, ponavljam, nikad nije pao u ruke neprijatelja, ni jedan nije ostao zarobljen, ni jedan nije ostao mrtav negdje na ratištu, bez obzira na cijenu koju smo mi platili iz-vlačeći naše ranjene ili poginule borce. Mi nastupamo tiho, ne koristimo nikakva teška artiljerijska oružja. Imali smo lake minobacače u sastavu kad bi to bilo potrebno. Me-đutim, uglavnom ovaj naš stil se nije zasnivao na pravljenju neke velike buke, euforije, bombardovanja neprijateljskih linija, već jednostavno smo napadali vojnički, u tišini.Na žalost našu i tih ljudi koji su se nalazili naspram nas, mi smo se borili ma-nje-više uvijek protiv istih ljudi. Gdje god se otvarala neka priča o velikim bitkama i akcijama, dovođene su jedinice koje su često se nalazile ispred „Vukova sa Vučijaka“ i dovođeni smo mi. ako da smo se mi manje-više na neki način i poznavali, znali smo šta mogu oni, a vjerojatno su i oni tako znali puno toga o nama. I bile su to jako krvave Bitke i za nas,bojim se i za njih.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now