Sign in to follow this  
BULIN

Гагић - Зеленград

Recommended Posts

Gospodin Gagić, rođen je u Zelengradu, opština Obrovac, Dalmacija. Gospodin Gagić, piše da njegovi ne znaju pravu istinu o svojim korenima - prema nekim kazivanjima potiču iz Crne Gore, a po drugima iz Hercegovine. Većina srodnika, izgnanih iz Hrvatske, živi u Srbiji. Prezime nikad nisu menjali, a slave Đurđevdan, koji su u zavičaju nazivali Jurjevo. Interesuje odkud ta razlika u imenu slave.

U "Leksiku prezimena SR Hrvatske, iz 1976, Gagića je daleko najviše bilo u rodnom mestu g. Gagića - Zelengradu kod Obrovca, zatim u Benkovcu sa okolinom. Tu spadaju Biljane Gornje i Donje, Ceranje, Islam Grčki, Kula Atlagić, Smilčić i Šopot. Ima ih i oko Zadra, Splita i Šibenika.

Gagića ima i u Lici, Baniji, Slavoniji - u Bjelovaru, Vrginmostu, Pakracu, Slavonskoj Požegi i Slavonskom Brodu, najviše u mestu Zakorenje, zatim u Karlovcu, Glini, Gospiću, Donjem Lapcu, Dvoru i drugim mestima.

Prema R. Grujiću, u "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije", prezime Gagića u Donjem Lapcu je zapravo porodični nadimak Divjaka. Dalje istraživanje bi nas, moguće, dovelo do saznanja o srodstvu - preko brakova - ove dve porodice. Budući da su - prema M. Radeki - osnovne slave Divjaka Jovanjdan i Nikoljdan, one su nekad mogle pripadati istoj grupi srodnika, ili plemenika, na primer, u Banjanima, preko kojih su silazili u Hercegovinu i dalmatinsku obalu.

U "Karlovačkom vladičanstvu" M. Radeke, Gagići su zabeleženi kao pravoslavne porodice sa slavama Aranđelovdan i Nikoljdan, što potvrđuje da su preko Banjana i Hercegovine stigli u Dalmaciju, ali je pitanje - odakle?

Što se slave Đurđevdan tiče, ističemo da su Srbi, po doseljenju, uzimali slavu svog hrama ili većinsku slavu mesta u koje su se naselili, ako u slučaju tri slave Gagića u Bosni - Jovanjdan u Strmici kod Vlasenice, Aranđelovdan u Drageljima kod Gradiške i Đurđevdan u Bihaću i Hrgaru, kao i u Drageljima.

Gagići su jedno od bratstava Lutovaca, iz Lutova kod Bratonožića, starinom Piperi, i zato je njihova prvobitna slava Aranđelovdan. Lutovci koji su se naselili u Dapsiće, u Vasojevićima, imali su više ogranaka među kojima su i Gagići. Predak Lutovaca Vukaile je, sa vasojevićkim bratstvima, učestvovao u borbama s Turcima, a njegovi sinovi su se pridružili Karađorđu u Prvom srpskom ustanku i imali nadimak Kuzmić, kao i Karađorđeva porodica jer su, po predanju, istog porekla.

Verovatno je od ove grane i familija Gagić koja je najpre živela u Boleču kod Beograda, pa se preselili na Trešnju, potom u Parcane. Njihovog pretka, buljubašu Janka, janjičari su likvidirali u seči knezova, uoči ustanka.

Dok su živeli u Lutovu, u Bratonožićima, slavili su Sv. Nikolu, a u Dapsićima Aranđelovdan, kao i ostali Vasojevići.

Jurjevo i Đurđevdan

Ime hrišćanskog svetitelja Georgija izvorno, grčki, glasilo je Georgos, što znači zemljoradnik, ali je tokom vekova i u grčkom i kod ostalih hrišćanskih naroda dobijalo razne oblike - Georgi, Georgij, Đorđo, Žorž, Horhe, Georg, Džordž, Đerđ... a kod Srba Đorđe i Đurađ, ali i Juraj. Ovu varijantu, koja se više ukorenila kod Hrvata, Đ. Daničić je zabeležio u "Rečniku iz književnih starina srpskih".

Nije čudno što su i Srbi u Dalmaciji prihvatili čakavski naziv, odnosno što se u njihovoj sredini zadržao starosrpski oblik Juro i Jure za Đuru, Đurđa, odnosno Đorđa, i Jurjevo za Đurđevdan.

Захваљујем сајту Вести на исцрпним ихформација које су прикупили о презимену Гагић из Зеленграда.

Share this post


Link to post

GAGIpNikoleSAVA.jpg

Виде наших Гагић-а. Ову слику сам добио по меилу и са поносом је постављам на теме

Зеленграда. Старији су већ умрли, а ови млађи су расути свуда по свету.

Ја сам јако поносан на ове наше старије којих више нема међу нама а ови млађи... и њихови млађи ...

Да ли ће се ко препознати на овој слици или НЕ, то је већ питање за награду?

Share this post


Link to post

ahaa..... ja poznajem samo ovog malog sto se "krivi"! To je Banjo, on je sad profesor u Banja Luci...

Moze li ko reci ko su ovi ostali likovi sa fotografije? pozzz

Share this post


Link to post

ja ću pogađati osobe sa ove slike i to od lijeve prema desnoj strani:

PRVI RED:

1. Petar (Peko) zvani Peruz

2. Marija, Peruzova supruga

3. Ljeposova Cuka, drži u naručju Bobija, koji plače

4. Lazar Lako, lugar

DRUGI RED:

5. Mileva, žena trivunova

6. Trivun Trišo - gostioničar

7. Sava - poštar

TREĆI RED:

7. Seka,ćer Marije i Peruza

8. Tomislav Jole, sin Cuke i Lugara

9. Dujo, sin Marije i Peruza

10. Nada, ćer Cuke i Lugara

11. Jela, ćer Cuke i Lugara

nadam se, da sam sve pogodio ???

Share this post


Link to post

Добар си ти математичар зеленград/ловац. То је сликано негде 1957. године. А ко је то сликао, још не знамо. Можда ће се ко појавити и рећи ко је био фотограф. Али лично сумњам да ћемо икада сазнати правога фотографа.

znaci ova slika je mogla da nastane nedje 1957-58 godine, ko li je tada to slikao ?

Share this post


Link to post

Као што је већ било казано, ова слика потиче из 1957. године и до сада је најстарија слика, која је нашла овако широку видљивост на Интернету. Предлажем, да они коме презиме Гагић нешто значи погледају у своје архиве-ковчеге па извуку неку прашњаву слику својих предака.

Ова слика је већ уоквирена и имаће почасно место код писца овога текста.

"bulin"GAGIpNikoleSAVA.jpg

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this