Sign in to follow this  
Rada

Protest u septembru ako Tadić dođe u Vukovar

Recommended Posts

Moj sin sada ima blize 40 .

dosta je rata i ratova...

Izvinjavam se 30-te

Dosta je ratovanja naravno , ali kako ti to mislis , da se jednostavno prekine ?

Da sve nekretnine ostanu i nikom nista , jel tako , ili nesto drugo ?

Sta ce Tadic postici sa svojim klanjanjima i izvinjenjima ?

Sto isto i drugi ne postupise kao on , recimo ?

Share this post


Link to post

"PUTUJEMO LJEPOM NASOM" pa u Suboticu !

"Srjem Hrvaskoj"

"Backi Monostor selo u Hrvatskoj"

I to sve ove godine na HTV izgovoreno,bas navodi na MIR a ne na neki RAT.

Share this post


Link to post
"PUTUJEMO LJEPOM NASOM" pa u Suboticu !

"Srjem Hrvaskoj"

"Backi Monostor selo u Hrvatskoj"

I to sve ove godine na HTV izgovoreno,bas navodi na MIR a ne na neki RAT.

Nema tu rata, eventualno "hvatanja boljih pozicija" pred (konačno) mirno razgraničenje, ako ne sami, onda uz pomoć suda ili arbitraže.

Subotica nema veze s tim, jer zabavni program "Lijepom našom" je obišao sva moguća mjesta po Hrvatskoj, pa su onda krenuli svuda po svijetu gdje god postoji značajna hrvatska manjina, bili su u Stutgartu, mislim i u Australiji i na Novom Zelandu čak, a dotle se ni Danijel Srb (valjda ::( ) ne misli širiti.

S obzirom na personalnu strukturu uprave HTV-a, to sve izečeno ove godine nije ništa, ja sam mislio da je puno više. Nije toliko bitno što je rečeno, nego tko je to govorio... marginalci ili uvažene face!?

Share this post


Link to post

Izvini ja od 94 godine nisam cuo SRPSKI KNIN i SRPSKI VUKOVAR mada su bili srpski.

Koliko tim majmunima s HTV decenija treba da se smire ? ?

A sto se tice PRVE KRAJISKE STRANKE SRBIJE,pa ne bi valjda predsednik bio iz Leskovca a clanstvo Beogradjani !

I ne bi tu Srbija krojila politiku,vec bi mi koji smo izbegli u Srbiji pritiskali lokalne da se drugacije ponasaju prema nasim problemima.

Ratka smo navikli da kritikujemo(ne ulazim u licne svadje s KF),jeste on u SRS,tamo je jer tu jedino ima kakvu takvu pomoc oko ideje o vladi RSK , a iskreno to je cista njegova ideja ! Steta sto samostalno nije gurao ,a i nije mogao,jedino uz neku stranku mozes javno izneti svoju ideju.

Goranu Hadzica su proglasili ratnim zlocincem samo da ne bi nesto u Vojvodini organizovao.

Bora Mikelic vec 5 put PRETI da ce formirati Stranku Krajisnika,cim dobije kintu od vlasti ucuti.

Cudime gosp. Strbac ,ok sve to oko Veritasa i stvarno dosta toga gura. Ali se ni on nije usudio da nas okupi na jedno mesto.

Share this post


Link to post

Tadićeve poruke službeni stav Srbije

Hrvatski elektronski mediji preneli su izjavu iz kabineta predsednika Borisa Tadića da je Tadić tokom posete Hrvatskoj u četvrtak iznosio stavove države Srbije, a ne svoje lične, reagujući time na tvrdnje nekih hrvatskih stranaka i medija

Hrvatska novinska agencija Hina prenela je Tanjugovu vest da iz Tadićevog kabineta naglašavaju kako poseta šefa države "nije bila lična, nego radna" i da je sve što je predsednik Srbije rekao u Vukovaru, na Ovčari i u Paulin Dvoru službeni stav Srbije.

"Tanjug je u Tadićevom kabinetu zatražio komentar tvrdnje dela hrvatske javnosti i Hrvatske stranke prava da je Tadić u Hrvatskoj boravio neslužbeno i da su njegove poruke i izvinjenja zapravo njegov lični stav", navodi se u vesti koja je objavljena na Hrvatskoj televiziji (HRT) i na nekim portalima.

"Tadić je suprotno, kako podseća Tanjug, naglasio još tokom same posete u četvrtak, poručivši kako lični gestovi u procesu pomirenja nisu dovoljne".

Agencija dodaje da deo uglavnom neslužbene, hrvatske javnosti, za razliku od službenog Zagreba, nastoji da minimizira važnost Tadićeve posete Ovčari i relativizuje njegovo izvinjenje tumačenjima da je reč o Tadićevom ličnom stavu", navodi se u vesti.

Tezu da je Tadićeva poseta neslužbena, a izjave lični stav pre ili za vreme posete dali su pojedini lokalni zvaničnici desničarske Hrvatske stranke prava (HSP), kao i jedna novinarka Nove TV koja je izveštavala o poseti.

Beta 06.11.2010

Share this post


Link to post

Brisel traži: Povucite tužbe

EU će izvršiti pritisak na Zagreb i zahtevati da hrvatska vlada „spusti gard” prema inicijativi Tadića i Josipovića o povlačenju tužbi u Hagu

EVROPSKA unija izvršiće narednih nedelja pritisak na vladu u Zagrebu da "spusti gard" prema inicijativi predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića i razmotri međusobno povlačenje tužbi koje su Srbija i Hrvatska podnele Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Brisel će, tvrde sagovornici "Novosti", insistirati da se na ovu temu tačka stavi što pre, jer ne želi da ulaskom Hrvatske u EU uvlači i nove nerešene probleme. Pogotovo jer se EU već jednom "opekla" na sličnom primeru, kada je Slovenija blokirala pristupne pregovore Hrvatske zbog nerešenih graničnih pitanja između ove dve zemlje.

Beograd ima dobru volju za povlačenje tužbe, što je predsednik Tadić ponovio u više navrata, a poslednji put nedavno u Vukovaru, kada je naglasio da je kompromis o ovom pitanju preduslov za nastavak procesa pomirenja. Iste stavove s Tadićem deli i Josipović, ali je najveći kočničar hrvatska premijerka Jadranka Kosor, odnosno Vlada koja tu odluku treba da donese.

Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović kaže da su Hrvatska i Srbija podnošenjem tužbe i kontratužbe ispalile dva ćorka, jer one ne mogu pravno da opstanu.

- Ivo Josipović je čovek koji je pisao hrvatsku tužbu i on vrlo dobro zna da ona nema pravni osnov, jer optužbe za agresiju nisu u nadležnosti MSP. S druge strane, Srbija tuži Hrvatsku za genocid zbog proterivanja. A sud je već u slučaju Bosne presudio da proterivanje nije genocid - kaže prof. Stojanović.

On dodaje da je hrvatskoj vladi teško da se odluči na povlačenje tužbe, jer se plaši negodovanja domaćeg javnog mnjenja.

Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i zastupnik u Saboru Hrvatske, kaže da Kosorova ne može lako da "prelomi" u vezi s tužbom zbog unutarstranačkih problema koje ima u HDZ.

- Hrvatska ima rok do 20. decembra da odgovori na kontratužbu Srbije i videćemo kakav će potez Zagreb povući. U svakom slučaju, EU neće blagonaklono gledati na produbljivanje i komplikovanje procesa pred MSP - tvrdi Stanimirović za "Novosti".

Večernje novosti 08.11.2010

Share this post


Link to post

Slučaj "genocid": Izgubiće i Hrvatska i Srbija

Hrvatski advokat Anto Nobilo ocenio je da tužba Hrvatske za genocid protiv Srbije i kontratužba Srbije nisu pravno osnovane, pa ni jedna ni druga strana neće uspeti da dokažu svoja stanovišta na sudu.

Anto Nobilo ne veruje da će Hrvati i Srbi nešto postići tužbom i kontratužbom za genocid

"Hrvatska tužba za genocid je suviše često korišćena u političke svrhe radi dobijanja popularnosti sadašnje vlade, tako da je ovoj vladi teško da donese odluku o njenom povlačenju", rekao je Nobilo i dodao da to da li će tužbe biti povučene zavisi od političke volje i hrvatske i srpske vlade.

Ratni zločini u Hrvatskoj ostavljeni po strani

Govoreći o procesuiranju odgovornih za ratne zločine nad Srbima u Hrvatskoj, Nobilo je rekao da je to pitanje trenutno ostavljeno po strani i da je u Hrvatskoj sada pravosuđe usmereno maksimalno ka borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

"U haškim presudama, pa čak i u činjeničnom opisu krivičnih dela, imamo niz osoba koje su apostrofirane kao osnovano sumnjive da su počinile teška krivična dela. Samo nekima se sudi u Hagu, dok svi ostali žive mirno u Hrvatskoj i nikakvog krivičnog postupka prema njima nema", rekao je Nobilo za "Nezavisne novine".

On je istakao da je potrebno animirati javnost i političare da bi se pravosuđe pokrenulo, što govori da tranzicija unutar hrvatskog pravosuđa nije do kraja dovršena.

Nobilo: "Branio bih i Ratka Mladića"

Na pitanje da li bi pristao da brani klijente koji mu nisu bili po volji, konkretno bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, Nobilo je rekao da prema kodeksu advokatske etike ne može birati klijente prema simpatičnosti.

"S tim u vezi, načelno, branio bih svakoga, pa i Ratka Mladića. Međutim, kako sam 10 godina proveo u Hagu braneći Tihomira Blaškića, više nisam spreman putovati van Hrvatske i živeti u Holandiji, a u profesionalnom smislu izbegavam da branim optuženike za ratne zločine, jer sam se 10 godina bavio samo ratnim zločinima i teško bi me bilo nagovoriti da se opet vratim na tu staru temu", naglasio je Nobilo.

07. 11. 2010. Srna

Share this post


Link to post

EU: Hajde Hrvati da se izmirite sa Srbima

Evropska unija (EU) izvršiće narednih nedelja pritisak na vladu u Zagrebu da "spusti gard" prema inicijativi predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića i razmotri međusobno povlačenje tužbi koje su Srbija i Hrvatska podnele Međunarodnom sudu pravde u Hagu, pišu beogradski mediji.

Brisel će, tvrde sagovornici ''Novosti'', insistirati da se na ovu temu tačka stavi što pre, jer ne želi da ulaskom Hrvatske u EU uvlači i nove nerešene probleme.

Mir, mir, mir, niko nije kriv: Ivo Josipović i Boris Tadić

Jedan od razloga pritiska jeste to što se EU već jednom "opekla" na sličnom primeru, kada je Slovenija blokirala pristupne pregovore Hrvatske zbog nerešenih graničnih pitanja između ove dve zemlje, navodi beogradski list.

Beograd ima dobru volju za povlačenje tužbe, što je Tadić ponovio u više navrata, a poslednji put nedavno u Vukovaru, kada je naglasio da je kompromis o ovom pitanju preduslov za nastavak procesa pomirenja, pišu ''Novosti''.

Iste stavove s Tadićem deli i Josipović, ali je najveći kočničar hrvatska premijerka Jadranka Kosor, odnosno Vlada koja tu odluku treba da donese, ističe list.

08. 11. 2010.Vestionline

Share this post


Link to post

"Tadić ohrabrenje za opstanak Srba"

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Vojislav Stanimirović izjavio je da je poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru ohrabrenje za Srbe u Hrvatskoj. "Mi smo jedni od inicijatora posete predsednika Tadića Vukovaru i za nas je ta poseta veoma značajna, ohrabruje nas da opstanemo. Josipović (Ivo, predsednik Hrvatske) i Tadić su političari koji imaju drugačiju viziju međudržavnih odnosa i rešavanja problema nego što je bilo do sada", rekao je Stanimirović u intervjuu za "Politiku".

Ističući da je izmirenje na ovim prostorima neophodno, Stanimirović je kazao da je "ratni zločin u Vukovaru učinjen i to što se Tadić izvinio i zatražio oproštaj jeste civilizacijski čin, a za nas svojevrsno olakšanje, jer je i on kao predsednik Srbije primio teret te odgovornosti na sebe".

"S druge strane, Josipović je prvi put javno rekao da su ubijani i srpski civili i da je u sklanjanju posmrtnih ostataka asistirala i učestvovala država.

Njih dvojica s premijerkom Jadrankom Kosor primili su i delegaciju Srba čiji su najmiliji ubijeni pre početka ratnih operacija na tom području", rekao je Stanimirović.

On je istakao da je "to veoma značajno kada se razgovara o tome kako je počeo rat u Vukovaru, jer je do sada uvek rečeno da su Srbi počeli taj rat, što ne stoji".

Na pitanje da li pomirenje sada zavisi samo od ličnog autoriteta Tadića i Josipovića i da li promenom vlasti taj proces može biti doveden u pitanje, Stanimirović je odgovorio da ne veruje, "jer je to interes i jedne i druge države" i "točak istorije ne može biti vraćen u nazad".

Govoreći o skoroj zvaničnoj poseti predsednika Tadića Hrvatskoj, Stanimirović je kazao da ne isključuje mogucnost da tužbe koje su Srbija i Hrvatska podnele jedna protiv druge pred Sudom u Hagu budu "najozbiljnije teme razgovora".

"Do 20. decembra Zagreb ima rok da odgovori na tužbu Beograda. U međuvremenu će se desiti Tadićeva poseta, a verovatno će do tada i premijerka Kosor posetiti Srbiju. Ne isključujem mogućnost da će upravo tužbe biti najozbiljnije teme razgovora", kazao je Stanimirović. On je rekao da se očekuje dolazak i srpskih privrednika s Tadićem, "jer je nepravedno da se ekonomski radi i kupuje samo u Srbiji, bez reciprociteta".

"Tadić će razgovarati s predsednikom i premijerom i posetiće parlament. Koliko je meni poznato, posle toga će obići povratničke krajeve u zadarskom zaleđu, pretpostavljam Obrovac ili Gračac, kao i manastir Krupu", rekao je Stanimirović.

07. 11. 2010. Tanjug

Share this post


Link to post

Tadić u Vukovaru: "pomirenje" umesto istine

Odnosi Borisa Tadića sa Hrvatima prvi put su zadobili pažnju javnosti nezvaničnim, ali vrlo žestokim sukobom na Evropskom prvenstvu za vaterpoliste u slovenačkom gradu Kranju, juna 2003. godine. To prvenstvo upamćeno je najviše po velikim neredima na finalnoj utakmici, u kojoj je tadašnja Srbija i Crna Gora pobedila Hrvatsku.

Čim su sudije bile odsvirale kraj meča, na tribinama su hiljade hrvatskih navijača zapodenule tuču sa malobrojnom policijom i još malobrojnijim pristalicama SCG, a u makljažu su, silom prilika, bili uključeni čak i zvaničnici Vaterpolo saveza SCG i njihovi gosti, koje su hrvatski huligani takođe napali. Među napadnutima bio je i Tadić, u to vreme ministar odbrane SCG, koji je u Kranju, iako je zauzimao državnu funkciju, boravio bez službene pratnje i zaštite.

U sveopštem haosu na plivalištu, kamere nisu snimile pesničenje Tadića sa grupom huligana koja je nasrnula na njega, ali su očevici kasnije svedočili da su ministar i ostali članovi SCG delegacije prilično vešto odbili napad i da nisu "ostali dužni" razjarenim Hrvatima (navodno, Tadić se branio čak i jednom stolicom, kojom je udarao po hrvatskim navijačima).

Takva, krajnje iznuđena i prirodna reakcija Tadića i vaterpolo zvaničnika, bila je, međutim, u potpunoj suprotnosti sa krajnje neiznuđenim i neprirodnim potezom koji je srpsko-crnogorski Savez povukao samo dan kasnije: javno je pozvao evropsku vaterpolo federaciju da ne kažnjava hrvatsku reprezentaciju, koja, kako je istaknuto, ne snosi nikakvu odgovornost za ponašanje navijača.

Koliko je Tadićev uticaj u Savezu, inače prilično velik još od prevrata iz 2000. godine, doprineo takvoj inicijativi, ostalo je u domenu nagađanja. Tada još uvek nadolazeća politička snaga, Tadić se sredinom 2003. tek bio pripremao za sprovođenje čistke u matičnoj Demokratskoj stranci i njegova moć u srpskom društvu nije bila ni približna današnjoj, koja je vidljiva u svim bitnijim životnim sferama, pa i u nacionalnim sportskim savezima.

Ali, Tadić je vaterpolu bio naklonjen još od rane mladosti, kada je aktivno trenirao ovaj sport punih 11 godina, kao što je i srpski vaterpolo još od petooktobarskih promena bio naklonjen Tadiću, koji je kroz članstvo u organizacionim odborima raznih takmičenja bio i aktivno uključen u vaterpolo strukture. Zato je realno pretpostaviti da nimalo uobičajen poziv na milost za hrvatske vaterpoliste, koji je juna 2003. Beograd uputio evropskoj federaciji, nije prošao bez makar prećutne saglasnosti tadašnjeg ministra odbrane.

Odnos Borisa Tadića sa Hrvatima ponovo je ovih dana u centru pažnje, zahvaljujući još jednom nezvaničnom događaju. Sada kao predsednik Srbije, Tadić je 4. novembra posetio Vukovar, hrvatski grad u kojem su se pre 19 godina vodile žestoke borbe hrvatskih vojnih i dobrovoljačkih snaga sa jedinicama Jugoslovenske narodne armije i srpskih dobrovoljaca.

U prisustvu svog domaćina, hrvatskog predsednika Ive Josipovića, Tadić je tom prilikom položio venac na spomen obeležje na Ovčari, poljoprivrednom dobru gde je 20. novembra 1991, neposredno pošto su JNA i srpski dobrovoljci slomili otpor protivnika i zauzeli Vukovar, pogubljeno više od 200 zarobljenih Hrvata (1). Kasnije istog dana, Josipović i Tadić obišli su i grobno mesto 19 civila (18 Srba i jedan Mađar), koje su hrvatske snage ubile u Paulin Dvoru, kraj Osijeka, decembra 1991.

Tadićeva poseta bila je nezvanična. Najneobičnija nezvanična poseta svih vremena, u medijima širom sveta nazvana istorijskom. S obzirom na to da su srpskog predsednika dočekali najviši hrvatski i vukovarski zvaničnici, te da su uz Tadića bili potpredsednik srpske i predsednik vojvođanske vlade, nedostajale su samo zastave i himne dve države pa da poseta ima sasvim zvaničan karakter. Ali, za razliku od Kranja pre sedam godina, na Ovčari nije bilo previše mesta za nagađanja o Tadićevoj ulozi. Jasno i glasno, pred mnoštvom kamera i mikrofona, predsednik Srbije je rekao:

- Došao sam ovde da uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje.

Drugi deo rečenice, vezan za žaljenje, apsolutno se uklapa u nezvanični karakter posete, pošto je reč o ličnom osećanju Borisa Tadića, i građanina i predsednika. Prvi deo njegove izjave, međutim, upadljivo odskače od nezvanične, maltene privatne forme Tadićevog odlaska u Hrvatsku. Za zločin na Ovčari, ili bilo koji drugi, izvinjava se jedino onaj ko je u određenoj meri i odgovoran za njega, bilo činjenjem bilo nečinjenjem.

Pošto ne postoji povezanost građanina Borisa Tadića sa Ovčarom, izvinjenje predsednika Srbije nije upućeno u njegovo lično ime, već u ime države čiji je predsednik i naroda koji ga je izabrao. Dakle, u ime Srbije i Srba. Nikakva "nezvaničnost" ne može ni da umanji, a kamoli sakrije, ovu činjenicu. Isto kao i činjenicu da je hrvatski predsednik svoju ulogu u ovom događaju odigrao daleko prihvatljivije po sopstvenu naciju i zemlju, pa je u Paulin Dvoru izbegao da se izvinjava, već je samo izražavao žaljenje i rešenost da svi zločini budu rasvetljeni a svi zločinci kažnjeni.

Prema tome, Boris Tadić se na Ovčari izvinjavao u ime Srbije i Srba. Pošto je hrvatska propaganda odavno izdigla Vukovar u "grad simbol" njihovog "domovinskog rata" u kojem su se borili protiv "velikosrpske agresije", Tadićevo izvinjenje se zbog toga može tumačiti i kao svojevrsno usvajanje hrvatske ratne i poratne propagande kao nepobitne istine.To usvajanje značiće da Srbija i dalje ćuti o zločinima iz devedesetih u kojima su Srbi stradali širom Hrvatske, a koji su od pokolja na Ovčari po mnogo čemu teži, krvaviji ili suroviji: operacije "Bljesak" i "Oluja", logori poput splitske "Lore", progoni i ubijanja Srba u svim većim hrvatskim gradovima, zločini Merčepovih i drugih paravojnih ili vojnih jedinica hrvatske vojske – o svim ovim zločinima su izbegli Srbi iz Hrvatske sakupili obimnu dokumentaciju.

Značiće i uporno izbegavanje odgovora na pitanje ko je zaista prvi zapucao u SFR Jugoslaviji, pa i Hrvatskoj, i koje su to vojske početkom devedesetih na ovim prostorima bile zakonite, a koje nelegalne, samim tim i terorističke.Značiće i dalje ignorisanje stravičnog genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu, u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, onoj istoj koju je prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman ocenio kao "povijesnu težnju hrvatskog naroda", i u čiju čast koncertne arene širom Hrvatske i ovih dana puni pevač poznat po scenskom nadimku Tompson – taj genocid je, sa više od pola miliona stradalih Srba, Jevreja i Roma, bio toliko zverski, da je izazivao zgražavanje čak i nemačkih nacista, pod čijim je nadzorom NDH i postojala, a ipak se Srbima do dana današnjeg niko nije izvinio za nezapamćena stradanja.

Značiće i dalje insistiranje Beograda na povlačenju međusobnih tužbi Hrvatske i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, iako je Beograd poslednji koji bi trebalo da predlaže odustajanje od tih postupaka – posle punih sto godina oružanih sukoba i zajedničkih država Hrvata sa Srbima, red bi bio da se sudski prebroji koji je od ta dva naroda neuporedivo skuplje i sa neuporedivo više glava platio svaki od tih sukoba i svaku od tih država. Red bi bio da Srbi i Hrvati saznaju punu, neublaženu istinu o klanici u koju je veći deo Balkana bio pretvoren u 20. veku.

Ali, Boris Tadić ne nudi istinu, već izvinjenje. Zato što zna da istina nikada ne bi dovela do skorog pomirenja, onakvog kakvo on priželjkuje. Puna istina o jasenovačkim strahotama iz 1941. i pokolju na Pakračkoj Poljani iz 1991. neminovno bi otežala svaku međudržavnu, društvenu, ekonomsku i kulturnu komunikaciju Srbije i Hrvatske. Ta se istina prikriva i izvrće, delimično zbog toga da bi Srbima iz Hrvatske, stradalnicima bez premca u novijoj svetskoj istoriji, naknadno bilo oduzeto pravo na samoodbranu kojoj su, poučeni tragedijom iz Drugog svetskog rata, pribegli početkom prošle decenije, a koju je i sam Tadić iskoristio u Kranju kada su se na njega zaleteli hrvatski huligani. Skriva se delimično i zbog uspostavljanja nečega što se naziva "jugosferom", neke vrste ponovnog zbližavanja bivših jugoslovenskih republika, najpre u ekonomskom i kulturnom smislu: prema poslednjim istraživanjima, takvo zbližavanje odobrava čak 72 odsto anketiranih Hrvata.

Delimično i zbog sve očiglednije potrebe beogradskog režima da evroatlantsku milost plaća nacionalnim ponosom.

Građanin Boris Tadić može da se stidi odgovora Srba na povampireno ustaštvo koje je, početkom devedesetih, podržavao režim Franje Tuđmana i Stjepana Mesića. Može da se stidi i svoje reakcije na nalet hrvatskih huligana na bazenu u Kranju.

Ali, predsednik Srbije nema to pravo. A pošto uporno radi to što ne bi smeo, Srbija i Srbi imaju obavezu da se zapitaju zbog čega je svaka savremena popustljivost prema Hrvatskoj – bilo da je reč o jednom od dva dokumentovana genocida, bilo da je reč o divljanju na vaterpolo utakmici – nekako povezana sa Borisom Tadićem. Odgovor na to pitanje možda leži u neshvatljivoj jugonostalgiji srpskih evroreformatora, večito opsednutih hrvatskom muzikom i hrvatskim morem; možda u razgranatim aktivnostima hrvatskih obaveštajnih službi; a možda u kakvoj direktivi sa Zapada, jednoj od onih koje se na ovim prostorima bespogovorno poštuju. Svejedno, dok ne odgovore na ovo, Srbi verovatno neće biti u stanju da reše ni svoje nacionalno pitanje.

(1) "Zvanicna" verzija, koju je usvojio Haški tribunal, jeste da je tamo ubijen 261 hrvatski zarobljenik, 200 lesevi su pronadjeni u masovnoj grobnici na Ovcari, dok se za 61 jos traga.

Miodrag ZARKOVIĆ

srb.fondsk 07.11.2010

Share this post


Link to post

DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ - DOSTA ZLOČINA!

Nemojte nas na silu miriti sa Hrvatima

Aksiom drugosrbijanske ideologije, koja je postala dominantna i u ovdašnjoj visokoj politici, kaže da se Srbi uvek i u svakoj prilici moraju izvinjavati i ulagivati Hrvatima.

Drugosrbijanska ideologija, u čijim temeljima stoji uklesana „istorijska istina" da su Srbi jedini krivci za rat u bivšoj Jugoslaviji i da su počinili najstrašnije ratne zločine, podrazumeva da Srbija mora da prođe kroz proces vilibrantovske denacifikacije.

Drugosrbijanci, koji, čast retkim izuzecima, intimno preziru „bizantinski narod" kojem sasvim slučajno pripadaju, veruju zapravo da su Srbi potpuno nesposobni da samostalno upravljaju svojom državom i privredom. Oni zapravo žive u stanju konstantnog mentalnog protektorata. Upravo taj i takav mentalitet i ta i takva ideologija doveli su nas do aktuelne pozicije hrvatske ekonomske i kulturne kolonije.

Ne razumete o čemu pričam? Preporučujem onda da pažljivo, još jednom, pročitate prošlonedeljni intervju Borisa Tadića zagrebačkom „Jutarnjem listu". U tom intervjuu, naime, predsednik Srbije ničim izazvan otkriva da se svako jutro budi uz Severinine pesme (!?!), da je posle završenog fakulteta žarko želeo da bude svetioničar na nekom hrvatskom otoku (?!?) i konačno da se on u Vukovaru nije izvinjavao samo gesta radi, već zato što je oduvek bio „iskreni prijatelj Hrvata"!?!?!

E, sad, dok zamišljate Tadića kako ranim jutrom đipa iz kreveta, nabija slušalice na uši i cupka uz Sevine hitiće, probajte da sami sebi objasnite čemu sve to. Čemu, bre, tolika snishodljivost?! Otkud potreba da se dokazuje ljubav prema Hrvatima kad sa druge strane nema ničega iskrenog osim golog interesa da se od Srbije načini tržište za „hrvatsko gospodarstvo"?!

I šta je to, kako se, moliću lepo, zove to kada se Tadić na Ovčari iskreno izvini i još kaže da se svi zločini iz 20. veka moraju zaboraviti u prošlosti (predsedniče, zar i Jasenovac da zaboravimo?!), a Josipović u Paulin Dvoru latinski lukavo izbegne da se jasno i glasno izvini srpskim žrtvama?! Konačno, kako je moguće da to nije tema ni za koga u Srbiji?! Kako to da se u svim srpskim medijima Josipovićevo natucanje o „svim žrtvama koje zaslužuju pijetet" čita i tumači kao iskreno izvinjenje Srbiji i Srbima?!

Šta hoću da kažem? Pa, samo to da Srbe i Hrvate nikako ne treba miriti na silu. Jednom su nas tako komunisti „pomirili". Jednom smo mi Srbi, zarad bratstva i jedinstva, zaboravili strašan ustaški genocid. Nije se dobro završilo. Ako sada, zarad Evrope, ponovo pljunemo na svoje nevine žrtve, ako kao državnu ideologiju usvojimo tvrdnju šifrovanih, kroatofilnih drugosrbijanaca da su kninski Srbi izvršili agresiju na Knin, a da su vukovarski i osječki Srbi sami sebe klali i bacali u Savu, opet će se, pre ili kasnije, loše završiti. Ne samo po Srbe.

E, sad se, valjda, razumemo.

DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ

PRESS 06. 11. 2010

Share this post


Link to post

"'Srbi nisu počeli rat u Vukovaru' je govor mržnje"

Ministarstvo branitelja Hrvatske oštro je danas osudilo izjave u medijima predsednika Samostalne demokratske srpske stranke Vojislava Stanimirovića u kojima navodi da rat u Vukovaru nisu počeli Srbi i da su među ranjenicima odvedenim iz vukovarske bolnice na Ovčaru bile oružane snage koje su se preobukle u bolesnike.

Ministarstvo osuđuje Stanimirovićev pokušaj "manipulacije istorijskim činjenicama i obmanjivanja javnosti, kako hrvatske tako i srpske", prenela je Hrtvatska televizija (HTV).

Ministarstvo istovremeno izražava žaljenje što "takvim govorom baca senu na nastojanja dve države da poboljšaju hrvatsko-srpske odnose i rešavaju mnoga otvorena pitanja, a najviše sudbinu nestalih osoba".

Izjavu Stanimirovića o tome ko je počeo rat osudile su i dve hrvatske desničarske stranke. Organizacija Hrvatske stranke prava u Vukovaru zatražila je od Stanimirovića da podnese ostavku na mesto predsednika SDSS-a i pozvala državno tužilaštvo da konačno osvetli njegovu ulogu u ratu.

"Pravaši“ su Stanimirovićeve izjave ocenili kao govor mržnje i naglasili „da nije moguće da se ne primeti određeni ton trijumfalizma, potpuno neopravdanog, ohrabrenog Tadićevom nezvaničnom posetom Vukovaru".

Druga desničarska stranka, HSP dr Ante Starčević, u saopštenju je poručila da "Stanimirović svojim izjavama ne želi da prihvati činjenično stanje da su srpske paravojne snage i tzv. JNA sravnili Vukovar sa zemljom i da su isključivo oni krivci za početak rata na području Hrvatske i Vukovara.

Takvim izjavama Stanimirović samo produbljuje netrpeljivost između hrvatskog naroda i srpske nacionalne manjine u Vukovaru“, napisao je u saopštenju Marijan Pavliček, predsednik vukovarske organizacije HSP-a dr. Ante Starčević.

08. 11. 2010. Vestionline

Share this post


Link to post

Kosorova i Josipović osudili Stanimirovića

Izjave predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Vojislava Stanimirovića date u razgovoru za "Politiku" izazvale su oštra reagovanja predsednika Ive Josipovića i najave premijerke Jadranke Kosor da će se vladajućoj koaliciji razgovarati zbog rečenih izjava.

Kosorova je izjavila da nije tačno upoznata sa spornom izjavom Stanimirovića da rat u Vukovaru nisu počeli Srbi i da je u vukovarskoj bolnici bilo i vojnika, a ne samo bolesnika i ranjenika, jer nije čitala integralni tekst, ali da će o njoj razgovarati s koalicionim partnerima.

"Istorijska činjenica je da je Vukovar bio žrtva agresije i da je poznato ko su agresori", rekla je Kosorova.

"Zna se da su u bolnici bili ranjeni branioci, a za to postoje mnogi dokazi na temelju ekshumacije Ovčare, gde su pronađene mnoge šipke i zavoji koji su pripadali ranjenicima.

Međutim, čak i da to nije tako, odnosno da mnogi hrvatski branioci nisu bili ranjenici, nesporna je činjenica da se tamo desila egzekucija i monstruozan zločin koji se apsolutno ničim i nikada ne može opravdati".

"Pripadnici bilo koje vojske na svetu, u svim ratovima, po svim konvencijama, imaju pravo na zaštitu i nikog se na tako okrutan način ne sme smaknuti', rekla je Kosorova.

"To su činjenice i sve što radimo za dobrosusedske odnose, zajedničku evropsku budućnost, ne može poništiti istorijske činjenice iz tog vremena", rekla je Kosorova.

Po rečima predsednika Josipovića, "Stanimirović je šef jedne od stranaka vladajuće koalicije i kao takav morao bi biti posebno senzibilizovan na proces pomirenja".

Josipović je ocenio da Stanimirović nije shvatio poruku koju su Tadić i on želeli poslati u Vukovaru i Paulin Dvoru.

"Želimo ojačati poverenje i saradnju Hrvatske i Srbije, Hrvata i Srba u Hrvatskoj, a i generalno želimo osudu zločina", naglasio je Josipović.

Rekavši da je rat započela Miloševićevska agresivna politika, Josipović je rekao da to naravno, "ne opravdava ubistva civila naših građana srpske nacionalnosti".

"Te zločine treba kazniti, a isto je s tezom o tome da su se hrvatski vojnici skrivali među ranjenicima i bolesnicima koja, nadam se, zbog nesretne formulacije, zvuči kao opravdanje strašnog zločina koji je počinjen u Vukovaru", rekao je Josipović i naglasio da srpski predsednik Tadić bio vrlo jasan u poruci koju je poslao prošle sedmice.

Uzelac: Nije važno ko je prvi počeo, ali verovatno su to bili Srbi

Hrvatski vicepremijer iz redova SDSS-a, Slobodan Uzelac, ima drugačiji stav o tezi da su rat u Vukovaru počeli Srbi.

"Da danas bilo kog da pitate ko je počeo rat, verovatno bi iz prve rekao Srbi i verovatno ne bi pogrešili jer sve činjenice upućuju na to.

U slučaju Vukovara, čini se da je situacija bila nešto drugačija s čime su se upoznala i dva predsednika u Vukovaru i Stanimirović koji je bio s njima. Trebalo bi videti činjenice, makar ja ne vidim neku osobitu važnost toga ko je počeo prvi. Ludilo brzo krene, posle postane nevažno ko je prvi krenu", rekao je Uzelac.

Stanimirovićeve izjave osudio je predsednik poslaničkog kluba HDZ-a u Hrvatskom saboru Andrija Hebrang.

"Stanimirović se očito vratio u svoju prvu političku fazu, kada je bio zvaničnik takozvane SAO Krajine i kad se trudio da rat protiv Hrvatske učini što intenzivnijim", rekao je Hebrang i dodao da je "Stanimirović nakon pada bolnice u Vukovaru napisao da je palo poslednje ustaško uporište".

"Očito je da se sada ponavlja terminologija s početka 90-ih godina godina prošlog veka. "Ne mogu verovati da neko na takav način pokušava manipulisati istorijskom istinom i da omalovažava žrtve Vukovara, a da to ne bude jednoglasno osuđeno od cele Hrvatske" rekao je, ali nije ulazio u to kako će se izjava odraziti na koaliciju.

09. 11. 2010. Tanjug

Share this post


Link to post

Srpski lideri zataškavaju naše žrtve

Ružica Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih i nasilno odvedenih lica iz Vukovara, ogorčena je načinom na koji je Borisu Tadiću i Ivi Josipoviću u Vukovaru prezentovan problem srpskih žrtava.

- Nikoga, pa ni mene kao predsednika Udruženja, niko nije konsultovao, nismo ni pozvani da učestvujemo u razgovoru. Odveli su na taj susret jadne ljude koji već 20 godina ne mogu da dođu do posmrtnih ostataka svojih najmilijih. Nečuveno je kako se u svemu tome ponašaju Srpsko narodno veće i SDSS, koji su svojim nemarom bacili Udruženje na prosjački štap, priča Spasićeva.

195o.jpg

Ružica Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih iz Vukovara

Na spisku i vojnici JNA

Na spisku imena Srba iz Vukovara odvedenih pre 14. septembra 1991. nalaze se: Savo Damjanović, Zoran Filipović, Jovan Koledin, Branko Mirjanić, Željko Pajić, Obrad Drača, Ivan Eseš, Bogdan Stupar i Želimir Sremac, vojnik tadašnje JNA koji je odveden 26. avgusta ispred stadiona u Borovu Naselju. Šest vukovarskih Srba civila je odmah nestalo i 14. septembra, kada su počele borbe za grad, kada je nestalo i pet vojnika JNA koji su tog dana bili zarobljeni na aerodromu u Borovo naselju i na drugim lokacijama u gradu: Milan Jeremić, Boško Lukić, Dragomir Mihajlović, Goran Simić i Božo Stoječević.

Kako komentarišete izjavu Vojislava Stanimirovića da Srbi nisu počeli rat u Vukovaru?

- Ne želim o tome da spekulišemo. Ali bih rado pitala Stanimirovića šta je on uradio da bi zločini nad Srbima bili istraženi i ubice kažnjene? Nadležne državne institucije u Zagrebu vode računa samo o žrtvama Hrvatima, Srbi ih uopšte ne interesuju.

Postoje li pouzdani podaci o broju Srba stradalih do 14. septembra 1991. kada su zvanično počele borbe za Vukovar?

- Niko nema tačan broj nestalih Srba u Vukovaru. Prema raznim izvorima, do 14. septembra 1991. stradalo ih je od 20 do 120. Haški sud barata sa 29 nestalih, a hrvatski mediji su pre nekoliko godina objavili podatak o 120 Srba koje je u Vukovaru "progutala noć".

Je li Haški sud istraživao te zločine?

- Bili su ovde haški istražitelji. Ali problem je u tome što niko od rodbine pobijenih i nestalih Srba nije hteo da svedoči bojeći se posledica, jer im niko nije garantovao bezbednost. Srpske institucije u Hrvatskoj uopšte nemaju strategiju za tako osetljive situacije.

Kad su se dogodili prvi zločini nad Srbima u Vukovaru?

- Prvi je nestao Boško Bogdanović, 1. jula 1991, zatim Slobodan Vučković, 4. jula. Slavko Miodrag i Vlado Skeledžija nestali su u noći između 30. i 31. jula 1991. Završili su u Dunavu, a ekshumirani na novosadskom groblju. Mladen Mrkić odveden je ispred "Vupikove" zgrade 30. jula 1991. Nepoznata je sudbina Stane Andrić, Darinke Grujić, Ljubomira Markovića, Tihomira Kovačevića i drugih. Srbi u Vukovaru napadnuti su već u maju 1991. kad su im minirane kuće, lokali, radionice, fabrike... Tada je počelo i iseljavanje Srba iz Vukovara.

Merčepova uloga

Hvatske novine pisale su o nestancima Srba u leto 1991. Svedočili su im poverenik vlade za Vukovar u to vreme Marin Vidić Bili, te tadašni načelnik vukovarske policije Ferdinand Jukić. Svi znamo da su za odvođenja Srba optužili Tomislava Merčepa, da je i Haški sud hrvatskim istražnim organima i sudstvu poslao svoju dokumentaciju o Merčepu, ali taj slučaj još nije priveden kraju, podseća Spasićeva.

M. Jakšić

Vesti 09. 11. 2010.

Share this post


Link to post

Ja se plasim , kud smo naivni , zaboravljamo suvise brzo , da mi nismo u opste spremni na ovakve oblike podvala .

Pa svi nam okolo manipulisu brojem zrtava !

Kako i zasto ?

Share this post


Link to post
- Nikoga, pa ni mene kao predsednika Udruženja, niko nije konsultovao, nismo ni pozvani da učestvujemo u razgovoru. Odveli su na taj susret jadne ljude koji već 20 godina ne mogu da dođu do posmrtnih ostataka svojih najmilijih. Nečuveno je kako se u svemu tome ponašaju Srpsko narodno veće i SDSS, koji su svojim nemarom bacili Udruženje na prosjački štap, priča Spasićeva.

Ovo je sustina problema.

Obicni ljudi i njihove muke su bacene na deseti kolosek.

Stanimirovic i funkcioneri SDSS ocigledno primaju plate da bi se smeskali ispred kamera HRT, i pokazali kako je situacija u Vukvoaru zadovoljavajuca. Kada im nesto treba onda se pozivaju na Srpstvo, koga se inace stide, i bacaju ljagu na isto, da im ljudi nesto pomognu?!

Neka je sramota Stanimirovica i SDSS kada se ovako ku*vanjski i drsko ponasaju!

Share this post


Link to post

Stanimirović više nije mogao da ćuti

Burne reakcije u Hrvatskoj ovih dana izazvao je Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, koalicionog partnera HDZ-a, samo zato što je javno izneo istinu koja, bude li prihvaćena, ruši teoriju o karakteru rata u Hrvatskoj

Bez rezerve verujem da je prekompozicija prostora bivše Jugoslavije i sadašnje stanje, sa ucrtanim granicama i postavljenim teorijama, posledica „istine“ da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju a Srbi izazvali rat u Hrvatskoj, naravno, uz pomoć Srbije koja je time, kaže ova teorija, izvršila agresiju na Tuđmanovu državu. Redovni čitaoci „Pečata“ znaju da sam tekst na ovu temu objavio u broju od 29. oktobra. Tu, podsetiću, kumim i molim sadašnje vlastodršce u Srbiji da prekinu ovu agoniju i javno kažu da teza o Miloševiću i Srbima kao krivcima za rat nije tačna. U protivnom, napisao sam, Srbija kao država nema nikakvu šansu, ko god da je na vlasti u Beogradu, a generacije koje dolaze stalno i bez prestanka moraće da plaćaju cenu te „agresije“.

OTVORENA NETRPELJIVOST

To besmisleno i pogubno ćutanje srpskih političara prekinuo je pre nekoliko dana Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koalicionog partnera HDZ-a, dakle, jedne od vladajućih stranaka u Hrvatskoj.

Stanimirović je u intervjuu „Politici“ prešao liniju koja se godinama ne prelazi izjavivši da Srbi nisu počeli rat u Vukovaru, a to znači u Hrvatskoj, jer Vukovar je za Hrvatsku i Hrvate početak i kraj priče o tuči između Srba i Hrvata. Vukovar je ključno mesto teze o srpskoj agresiji na Hrvatsku.

Rekao je Stanimirović još nešto; da su se među ranjenicima u vukovarskoj bolnici skrivali i hrvatski vojnici, tačnije, da su glumili ranjenike, te su kao takvi odvedeni iz bolnice. Zbog toga su, naglasio je, značajni oni ratni protokoli vukovarske bolnice koje je Tadić doneo iz Beograda i u Vukovaru uručio Jadranki Kosor.

Reakcije u Hrvatskoj na Stanimiroviće izjave bile su žestoke, sa elementima otvorene netrpeljivosti i mržnje. Nisu izostale ni pretnje, one javne, čiji se autori znaju.

Predsednik Ivo Josipović je kritikovao Stanimirovića, rekavši da Vojislav izgleda nije shvatio poruku koju su on (Josipović) i Boris Tadić poslali iz Vukovara i Paulin Dvora. Da ne bi bilo dileme oko karaktera rata u Hrvatskoj, Josipović je svoje reagovanje završio ovako: „Znamo, rat je započela miloševićevska agresivna politika“.

Jadranka Kosor je posebno iznervirana Stanimirovićevim tvrdnjama najavila razgovor sa njim ( rekoh da su u koaliciji) i iskoristila priliku da sagradi još jedan zid oko teorije koja za Hrvate ima značaj kakav biblija ima za hrišćane. Jaca kaže: „Istorijska je činjenica da je Hrvatska bila žrtva agresije, da je Vukovar bio žrtva agresije i da je poznato ko su agresori“.

Jedan od najžešćih hadezeovaca, poznat po vrlo blagonaklonom stavu prema NDH i ustaškom pokretu, Andrija Hebrang, aktuelni šef Kluba zastupnika HDZ-a u Saboru Hrvatske, kazao je da se Stanimirović očigledno vraća u svoju prvu političku fazu, kada je-kaže Hebrang-bio funkcioner SAO Krajine i trudio se da rat protiv Hrvatske učini što intenzivnijim, podsećajući da je Stanimirović, nakon što je bolnica u Vukovaru stavljena pod kontrolu JNA, napisao da je „palo poslednje ustaško uporište“.

Pre otprilike godinu dana, Igor Mandić je u Zagrebu izjavio da nije bilo srpske agresije na Hrvatsku, da je to laž Tuđmanovog režima, a ono što se početkom devedesetih događalo Mandić je okvalifikovao kao građanski rat, dodajući da je taj sukob izazvala obnova ustaštva i endehazije na jednoj, i neprimerena reakcija Srba na sve to, na drugoj strani.

Gotovo nijedne službene reakcije, na Mandićeve konstatacije, nije bilo. Verovatno zbog toga što je Mandić samo intelektualac i jedini među hrvatskom inteligencijom koji ima ovakvo mišljenje.

Ćutali su i hrvatski režim i hrvatska opozicija ali kada je isto to, uz mnogo više detalja, ponovio Josip Boljkovac, prvi ministar policije u obnovljenoj hrvatskoj državi, rekavši u intervjuu za frankfurtske „Vesti“ da je Hrvatska oružjem napala Jugoslaviju i JNA i da je to otvorilo ratna vrata na prostoru današnje Hrvatske, usledile su žestoke optužbe i napadi zbog kojih je Boljkovac na određeno vreme morao da napusti rodni Karlovac. Napadali su ga svi, od tadašnjeg predsednika Mesića do lokalnih „udruga dragovoljaca domovinskog rata“.

STRAH MEĐU SRBIMA SE ŠIRI

Sve to ponavlja se u slučaju Vojislava Stanimirovića, ali sa dodatnom težinom u činjenici da je Vojina partija sastavni deo aktuelne hrvatske vlasti. Iz SDSS-a je Slobodan Uzelac, potpredsednik Vlade Hrvatske. Prema informacijama sa kojima raspolažemo, Jadranka Kosor je povodom Stanimirovićevog intervjua „Politici“ imala razgovor sa Miloradom Pupovcem, potpredsednikom SDSS-a, a rekoh već da je nagovestila i susret sa Stanimirovićem.

Mogu li u tim razgovorima sa Jadrankom Kosor i eventualno Andrijom Hebrangom, Pupovac i Stanimirović da budu spokojni i dominantni. Da li je Vojislav preterao? Ima li argumente za ono što je rekao? Ova i slična pitanja može da postavi samo neko ko je potpuno neupućen u događanja u Vukovaru 1990. i posebno 1991. godine. Svi argumenti su na strani Srba. Evo nespornih i neoborivih činjenica.

Posle majskih izbora 1990. godine, nekoliko meseci u Vukovaru je vladala atmosfera podgrejanih strasti ali osim političkih rasprava fizičkih incidenata nije bilo. U toj atmosferi, hrvatska policija 31. marta 1991. godine hapsi čelne ljude Srpske demokratske stranke Vukovara, Gorana Hadžića i Borivoja Savića. Puštaju ih posle nekoliko dana, ali poruka Srbima u Vukovaru bila je jasna.

Prolazi i zima a onda se u proleće 1991. godine, u Vukovaru i okolini, najpre u večernjim satima a ubrzo i po danu, počinju pojavljivati ljudi u crnim uniformama sa simbolima ustaške nezavisne Pavelićeve države, kojima je upravljao izvesni Tomislav Merčep. Taj je na prvim višestranačkim izborima na listi HDZ-a, ušao u gradsku skupštinu Vukovara i postao sekretar za narodnu odbranu.

Strah među Srbima širio se i uvećavao svakodnevno. Počinju privođenja i nestanci viđenijih vukovarskih Srba, u okolnim srpskim selima organizuju se noćne straže, mnoge porodice beže preko Dunava u Srbiju, grad se lagano pretvara u mesto gde je srpski život bio sve jeftiniji a izlazak iz grada sve skuplji. Merčep u potpunosti preuzima kontrolu nad Vukovarom i raspolaže sa imovinom i životima ljudi. Teror nad Srbima Vukovara sprovodi se bez ikakvog straha od posledica. Broj ubijenih i nestalih se uvećava.

Danas, 19 godina posle, niko ne zna tačan broj Srba ubijenih u Vukovaru tih meseci. Ružica Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih iz Vukovara, kaže da ni oni nemaju preciznu evidenciju ali da se taj broj penje i do 120 ljudi. Ali vratimo se onim strašnim danima, koji su prethodili velikoj vojnoj operaciji JNA u Vukovaru.

Kuće i lokali vukovarskih Srba lete u vazduh gotovo svake noći. Eksploziv raznosi kafanu „Krajišnik“ (15. aprila), pa „Sarajku“ i „Tufo“ (3. maja), „Brdo“ (6. maja)…Ista sudbina zadesila je ugostiteljske objekte „Maliraj“, „Popaj“, „Točak“, „Čokot bar“…

NEZAUSTAVLJIVA USTAŠKA BRATIJA

Marin Vidić Bili, poverenik hrvatske vlade za Vukovar, pokušava da uradi nešto i zaustavi Merčepa i njegovu ustašku bratiju, ali mu ne polazi za rukom. Shvativši da više ništa ne može da učini, a da ga svi doživljavaju kao čoveka koji deli vlast sa Merčepom, Marin Bilić 18. avgusta 1991. godine piše strogo poverljivo pismo Tuđmanu.

Tu navodi da Merčepova jedinica sprovodi teror nad stanovnicima grada, uglavnom Srbima. „Upadaju u stanove, otimaju imovinu, privode i saslušavaju ljude, a neretko pribegavaju i ubistvima“-piše Vidić i traži od Tuđmana da interveniše. Pismo dostavlja i Ivici Račanu, Savki Dapčević Kučar, Draženu Budiši i Marku Veselici. Svi ćute. Niko mu nije ni odgovorio

Ponavljam, sve to se događa u proleće i početkom leta 1991. godine. Međunarodno priznanje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske nije ni na pomolu. Jugoslavija postoji, kao i njena oružana sila zvana JNA.

U Vukovaru je garnizon Jugoslovenske narodne armije, 14. pontonjerski bataljon. Tu je lociran još 1948. godine. Osokoljeni činjenicom da im se niko ne suprotstavlja, da su Srbi u paničnom strahu i bez ikakve zaštite, Merčep i njegova jedinica kreće u blokadu kasarne u Vukovaru. Po receptu koji se primenjivao u celoj Hrvatskoj najpre su isključeni voda i struja, posle čega su usledile oružane provokacije i onda otvoren napad na vojnički i oficirski kadar u kasarni. Gađaju ih snajperima, ubacuju bombe u krug kasarne, drže pod stalnom vatrom. Petnaestog septembra hrvatske snage u Vukovaru otpočinju masovne napade na garnizon JNA. Vrhovna komanda u Beogradu upućuje u Vukovar gardijske oklopnomehanizovane jedinice, sa zadatkom da se zaštite ljudi i sve što je tamo.

To bi, ali mnogo ranije, na vreme, učinila svaka država i svaka vojna komanda na svetu. U sastavu jedinica koje su došle iz Beograda bilo je Srba, Muslimana, Hrvata, Makedonaca, Albanaca, Mađara… i to nije nikakva tajna. Garnizon je deblokiran, a ta intervencija pretvorila se u bitku za grad.

Eto, tako je počeo rat u Vukovaru. Na isti način isprovocirani su i svi drugi sukobi u Hrvatskoj. Bez izuzetka.

Stanimirović je rekao istinu. Josipović laže, Jadranka Kosor laže, Hebrang laže… Pitanje je samo dokle će pred tim lažima ćutati beogradski vlastodršci.

Od toga zavisi budućnost Srbije i Srba.

Piše Ratko Dmitrović

Pečat novembar 12, 2010

Share this post


Link to post

Stanimirovic se tek ponekad oglasi sa ovakvim izjavama... ali to nece pomoci status Srba ni u Vukovaru, a ni u Hrvatskoj.

Sve ovo sto je Ratko Dmitrovic pisao za Pecat, pisao sam ja za KF, a moglo se videti i na nekim drugim forumima... jednostavno, to je javna tajna! Ovi nasi poltroni cute, i trpe ponizavanja od Hrvata... jer ono stvarno ne znam kako da nazovem kada je Josipovic gostovao u BG pre par nedelja, i sta je urucio Tadicu kao poklon.

Hrvatska je sa ovim ratom 1991-95 na krilima prve svoje pobede u novijoj istoriji. A i to su joj SAD i Vatikan izdejstvovali sa svojim satelitima.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this