Sign in to follow this  
Knindza Krajisnik

Српски језик без турцизама

Recommended Posts

ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Може ли без турцизама

Велики број турских речи које су и данас у живој употреби доказује да је турски утицао на српски више него иједан други језик. Иако се у прошлости употребљавао далеко већи број турцизама (више од осам хиљада), они су се задржали и данас у многим областима живота.

Највећи број турцизама који имамо односи се на предмете и појмове из свакодневног живота, као што су: градитељство (дирек, јапија, капија, ћерамида, оџак), покућство (сандук, мердевине, ћилим, фуруна), одећа и обућа (чарапе, чизме, шалваре, папуче), јела и пића (сарма, бурек, пилав, ћевапчићи, чај, ракија, кафа, баклава, тулумба), посуђе (ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир). Огроман је број разних речи и израза везаних за људе, међуљудске односе и апстрактне појмове као што су: душманин, ортак, ортаклук, јавашлук, комшилук, баксузлук, севдах, дерт, јогуница, инат, сокак, ћорсокак). Поједине речи су попримиле знатно друкчије значење од изворног – јатак (изворно значи „кревет”, „постеља”), код нас има значење онога ко помаже и скрива хајдуке и одметнике; сијасет (изворно „политика”), у српском језику често у употреби у значењу „много”, „велики број” („сијасет ствари”).

За многе речи данас немамо адекватних српских еквивалената и не осећамо их страним: јастук, јорган, кафа, кафана, кашика, ракија, чарапа, пара, боја, пекмез, кајмак, сарма, чардак, капија, баксуз, кула, комшија... Турцизми су се у великом броју случајева показали као основа за извођење нових речи сходно природи и правилима српског језика. Нико не носи „смећарац”, већ искључиво „ђубретарац” (ђубре је турска реч!).

Најпродуктивнији турски наставци одомаћени у српском језику су –лија, -џија и -лук. Наставак -лија означава лице које долази или припада неком месту. У српском, међутим, тај наставак се додаје и на српске речи творећи тако изведенице: нов – новајлија, дуг – дугајлија. Турски суфикс -џија употребљава се за извођење именица које означавају носиоце занимања или звања: бадаваџија (беспосличар), миражџија (наследник), сајџија (часовничар), инаџија, тобџија. Међутим, ког је порекла реч проводаџија, проводаџика? Турски наставак -лук твори огроман број именица најчешће апстрактног значења: кулук, ортаклук, јавашлук. Шта ћемо, међутим, са речима попут тврдичлука, цицијашлука, безобразлука? Турски суфикси до те мере су постали „наши” да се додају српским речима, па и речима релативно новим у језику.

Може ли се замислити Андрићева На Дрини ћуприја без турцизама – један се налази и у самом наслову?

Турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима – Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Демир-капија (гвоздена врата), Ћуприја.

Како би вам звучала чувена песма Емина Алексе Шантића ако бисмо је лишили турских речи и заменили српским (онде где је то могуће) и да ли би то и даље била песма?

У сваком је стиху најмање један турцизам!

Закључак који се из свега изнетог може извести јесте да су турцизми и даље стварност и судбина српског језика, како говорног тако и писаног. Они и даље српском језику дају драж, специфичну топлину, патину и лексичку разноврсност ничим не нарушавајући његову норму. Без турцизама, српски језик би био лишен себи својствених источњачких чари.

Доцент на Филолошком факултету у Београду

Мирјана Маринковић

објављено: 08.03.2009

ПОЛИТИКА ONLINE

Share this post


Link to post

Moguce je sve. Mislim da bi sigurno 50% reci zamenuti pravim srpskim recim.

Dosta tih nabrojanih reci turskog porekla moze se zamenuti srpskim tj. postoje i srpske reci za te predmete itd.

Problem sto nasi ljudi pricaju peimitivnim i siromasnim srpskim jezikom (misli na sav normalni, prosecni narod ) ne na neke knjizevnike, profesore ili akademike. Pitanje je kako se kod kuce sa porodicom prica roditelji sa decom itd. ako je tu sve to slabo nemoze ni skola sve da ispravi.

Nije samo puno turskih reci, nego ima i dosta nemackog a i u zadnje vreme engleskog pretezno naravno vezano za tehniku.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this