Sign in to follow this  
Rada

OPASNOST: STOP GMO!

Recommended Posts

RIMA LEJBOU : Zlo farmacije proždire svet

Razgovarala Biljana Đorović

Naša sagovornica razotkriva ustrojstvo, skriveno iza implementacije Kodeksa alimentarijusa (Codex Alimentarius), kao i propagandnih pandemijskih globalizacionih promocija kojima se hrane neutaživi apetiti farmaceutskih kompanija i sa njima umreženih moćnih interesa. Važnost njenih argumenta za nas je pojačana činjenicom da se u Srbiji upravo priprema teren za donošenje amandmana na zakon koji je našu zemlju do sada štitio od apetita korporacija za proizvodnju genetski modifikovane hrane

Rima Lejbou (Rima E. Laibow), medicinski direktor Fondacije „Prirodno rešenje“, zapravo stožera okupljanja onih što smatraju da imaju pravo na izbor načina na koji će se hraniti i lečiti, kao i svest da to pravo ne sme da bude preuzeto od strane korporativne pohlepe, čijim direktivama podležu vlade širom sveta. Ona je razotkrila agendu i ustrojstvo odgovorno za implementaciju Kodeksa alimentarijusa i propagandnih pandemijskih globalizacionih promocija. Reč je o propagandi i merama sa kojima se nastoji da se pruži odgovarajuće zadovoljenje i „hrana“ neutaživih apetita farmaceutskih kompanija i sa njima umreženih moćnih interesa.

Codex Alimentarius zapravo je termin koji označava paket zakona, kojim se regulišu pravila o proizvodnji i distribuciji namirnica, dijetetskih proizvoda, uzgoja životinja, preradi mesa i mlečnih proizvoda… Ukratko on podrazumeva – „regulaciju” svega što se može konzumirati, sem proizvoda farmaceutske industrije. Na implementaciji ovog zakona radi se već godinama, korak po korak, kako bi se „dobronamerno” provukao u formi ovog Kodeksa, prvo u najmoćnijim zemljama sveta, a potom bi ga, bez problema, prihvatiti i ostali – kao što su i do sada gutali sve propisane „lekove“ – „bez prinude i dobrovoljno“.

Razgovor sa Rimom Lejbou posebno je značajan u trenutku kada se u Srbiji priprema teren za donošenje amandmana na zakon koji nas je do sada štitio od apetita korporacija za proizvodnju genetički modifikovane hrane. Ovu hranu, kao što je (ne)poznato, mnogi naučnici širom sveta smatraju tipom nove zavisnosti i okupacije.

Vi ste neko ko svojim delom i životom svedoči o neuništivosti ljudske potrebe za slobodom, pravom na izbor i neophodnosti pružanja otpora totalitarnim tendencijama koje su se opasno nadvile nad ljudskim rodom. Vaša fondacija ima naziv „Prirodno rešenje“, a veb sajt sadrži reči kao što su sloboda i zdravlje. Koje su bazične postavke delovanja vaše organizacije?

Fondacija „Prirodno rešenje“ predstavlja najveću healthfreedom organizaciju na svetu, a osnovala sam je 1994. godine sa svojim suprugom. Ona se aktivno zalaže za pravo na izbor načina lečenja koji uključuje slobodne medicinske opcije: lečenje na način koje izabere sam pacijent kao i slobodu izbora da li hoćete da budete vakcinisani ili ne; o pravu da se bude informisan o prirodnim načinima lečenja kao i pravu na čistu, nefabrikovanu hranu. To su prava koja predstavljaju bazična ljudska prava.

Mi čvrsto verujemo da je pravo na zdravlje prvo i osnovno ljudsko pravo. Ova prava su globalno i suštinski napadnuta i opasno ugrožena. Ljudi toga možda nisu svesni, ali u toku je rat protiv zdravlja i rat protiv prirodnih zdravstvenih opcija, zato što zdravi ljudi ne koriste mnogo lekova, a prodaja lekova je ključna za farmaceutsku industriju i industriju za menadžment bolesti, koju ljudi pogrešno zovu zdravstvena zaštita dok se u stvari radi o menadžmentu bolesti što je u direktnoj vezi sa stanjem suprotnim zdravlju – sa bolešću. Farmaceutska industrija je najveća i najproduktivnija industrija na svetu, ekonomski moćnija od naftne i ratne industrije.

Farmaceutska industrija je korporativno povezana sa naftnom i ratnom industrijom i deo je kompleksa moći. Rekla bih da ovakav zaključak direktno proizilazi iz vaših istraživanja.

Upravo tako. Korporativne veze su isprepletane i farmaceutska industrija je povezana sa ove druge dve. Poenta je da u tome da je bolest ljudi preduslov produktivnosti industrije bolesti. Industrija bolesti uključuje industriju hemikalija kojima se prska vaša hrana i čini vas bolesnim: pesticide, herbicide itd., industriju proizvodnje vakcina koju štiti vlada SAD i vlade drugih zemalja čak i onda kada njihovi produkti ubijaju ljude, kada ih obogaljuju i čine neplodnim, što je ono što vakcine rade.

Pored toga, moram reći i to da ne postoje naučni dokazi, naučne studije, niti informacije koje dokazuju da su vakcine zaštitile bilo koga od neke bolesti ili da su zaustavile ili usporile tok bilo koje bolesti. Čitava industrija vakcina zasnovana je na pseudonauci i marketinškim šemama na njoj uspostavljane. Kada vi unesete otrov u svoje telo, što su vakcine zapravo, vi oslabljujete svoj imuni sistem i postajete idealan objekat sa stanovišta korporativne farmaceutske industrije i industrije bolesti. Radi se o marketinškoj šemi, i to veoma smrtonosnoj.

Svoje tvrdnje zasnovali ste na znanjima i iskustvu stečeno radom na polju prirodne medicine: medicine i psihijatrije, na metodama lečenja koje ne uključuju upotrebu lekova.

Da, ja sam lekar i bavim se medicinom i psihijatrijom zasnovanom na neupotrebljavanju lekova još od kada sam završila studije medicine, 1970. godine na Medicinskom fakultetu: „Albert Ajnštajn“. Tada sam odlučila da nikada neću uraditi pacijentu ništa što bi ga moglo ugroziti, niti bilo šta što ne bih uradila svom detetu, suprugu, sebi i svojim najvoljenijima. Nisam mogla da koristim lekove, zato što, sa izuzetkom hitne pomoći, rizik od lekova uvek nadmašuje njihovu korisnost, uvek je bolje koristiti prirodne, bezbedne, netoksične solucije. Na takav način sam lečila ljude od bilo koje bolesti u oblasti medicine i psihijatrije i u najvećem broju slučajeva lečila sam ih uspešno koristeći prirodne tehnike, frekvencije, biopovratne veze, ishranu i detoksikaciju. Ljudi bi dolazili kod mene i podvrgavali se mojim tretmanima najčešće nakon što bi sve drugo zakazalo.

FDA, administracija za hranu i lekove (Food and Drug Administration,) koju ja zovem administracija za prevaru i smrt „fraud and death administration“, kao i EPA (Environmental Protection Agency), agencija savezne vlade za zaštitu ljudskog zdravlja i okoline i ostale vladine agencije, vide ovakav način tretmana bolesti kao pretnju. Mi imamo i svoju radio emisiju, emituje se svake nedelje od 21čas do ponoći, po istočnom vremenu (eastern standard time) i možete nas slušati na adresi

Share this post


Link to post

GMO Zločin bez strasti

60820498.jpg

Dok pravna analiza Nacrta zakona o GMO u Srbiji čeka na ulazak u proceduru usvajanja treba znati da se uz GM seme obavezno koriste totalni hebricidi, oni uništavaju sve biljke izuzev GM useva „obogaćenih“ genom koji ih čini otpornim na ove jake hemikalije. Pretpostavljate već kakav bi efekat u našem organizmu mogao imati tako jak otrov, unošen konzumiranjem GM hrane?

Kada je prvi „demokratski“ ministar poljoprivrede posle 5. oktobra, Dragan Veselinov, naručio prve tone genetski modifikovane hrane, branio je taj potez svim sredstvima, pa čak i tumačenjima na sednici Vlade da je genetski modifikovana hrana notorna činjenica u svetskoj ishrani i da su sve razvijene zemlje odavno prihvatile GMO kao nešto što se podrazumeva. Danas, deset godina kasnije, srpski ministar Saša Dragin stao je u odbranu sasvim suprotnog koncepta „da ništa genetski modifikovano ovde neće proći“.

NIŠTA ILI PONEŠTO

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede povodom ove teme jasno stoji da je u Srbiji „Zakonom o genetski modifikovanim organizmima (GMO) zabranjen uzgoj, promet i korišćenje GMO hrane i da ne postoji nijedan drugi zakonski akt koji reguliše ovu oblast“, te da je ministarstvo „veoma striktno po tom pitanju, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije. Naša politika je očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od nje ne nameravamo da odstupimo“.

Iza te maskarade krije se jedna sasvim drugačija istina. Depeše američkih ambasada širom Evrope koje je objavio portal „Vikiliks“ svedoče da se na spisku evropskih zemalja, protivnika GMO semena protiv kojih je Amerika povela trgovinski rat nalazi i Srbija. Koliko je rezolutan stav Ministarstva poljoprivrede o zabrani GMO iskren, pre „Vikiliksa“, saznala je i srpska javnost kada je procurila informacija, naknadno potvrđena i iz našeg ministarstva, da je srpskim zvaničnicima sugerisano da zakon o zabrani GMO nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, te da bi pristup Srbije ovoj instituciji značio i izvesna pomeranja na planu zakonskih rešenja vezanih za ovo pitanje.

Sastanak je održan u Ženevi 2009. godine, a rezultati pregovora preneti su na sajtu američkog Ministarstva poljoprivrede, gde, između ostalog, stoji da su „srpski zvaničnici sada svesni da zakon donet u junu može da bude ozbiljna prepreka za prijem u STO“, pa je usledilo obećanje da će tek usvojeni dokument biti promenjen. Posle objavljivanja ovog kompromitujućeg materijala Saša Dragin se branio tvrdnjom da Evropa od Srbije „ jedino traži da oformi stručno telo koje će ispitivati proizvode koji bi mogli da sadrže takve sastojke“.

NEMAN U TANJIRU

U svetskim razmerama odnos korisnika i proizvođača ove laboratorijske hrane ravan je odnosu roba i robovlasnika. Za poslednjih četvrt veka ne postoji nijedan pisani dokument u kojem SZO suprotstavlja svoje mišljenje Svetskoj organizaciji za hranu, ali slučajeva poput onog kada je britanski premijer Toni Bler smenio ministra za zaštitu životne sredine zbog istraživačkog rada o posledicama dugotrajnog konzumiranja GMO, ima na pretek. Federalna agencija za hranu i lekove u SAD donela je odluku da se svi podaci o proceni rizika GM hrane, poput onih o nakazno rođenoj deci, čuvaju pod oznakom tajna, jer je ispitivanje zabranjeno zakonom, dok se upotreba GMO hrane kao nelegalan čin ne sme etiketirati, te potrošači niti znaju niti smeju da znaju šta jedu.

Najpotresnije su svakako priče objavljene u knjizi Elejn Kolingsvort „Soja, ta zastrašujuća grahorica“, u kojoj između ostalih, autorka opisuje svedočanstvo majke o tragičnom detinjstvu svog sina kome je davala sojino mleko za odojčad, svaki dan u količini identičnoj kao pet tableta za kontracepciju( količina estrogena u 100 grama sojinih belančevina odgovara količini estrogena u jednoj kontracepcijskoj tableti). Posledice korišćenja mleka ubrzo su postale vidne. Polni organi njenog sina nisu se razvijali, ali grudi jesu, pa mu je urađena obostrana mastektomija.

Posledice korišćenja GMO, upozoravaju nezavisni stručnjaci, ravne su ubrizgavanju osiromašenog uranijuma u zdravu zemlju. Profesor Gils-Erik Seralini, molekularni biolog sa Univerziteta u Kanu 2009. godine sproveo je istraživanje koje je pokazalo da su laboratorijski miševi, posle konzumiranja GM sorti kukuruza, koji se već uveliko proizvodi u nekim zemljama, dobili teška oštećenja jetre i bubrega, kao i zabrinjavajuće probleme sa srcem, nadbubrežnim žlezdama, slezinom… U jednom istraživanju austrijskih naučnika iz 2008. godine utvrđeno je da je GM kukuruz izazvao ozbiljan stepen neplodnosti kod laboratorijskih miševa.

U nalazu stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu stoji da upotreba GMO u ishrani izaziva kancer, poremećaj u radu štitne žlezde, Morgelonsovu bolest (na ljudskoj koži se formiraju celulozna vlakna pomešana sa većom ljudskom dlakom, koja se uvlače pod kožu tako da osoba izgleda kao prekrivena krljuštima), sterilitet, alergije, pad imuniteta, prenošenje degenerativnih promena na potomstvo, dijareju.

„Genetski modifikovana hrana nosi u sebi mnoge rizike, a opasnost nije samo zdravstvene prirode, već i ekonomsko-političke. Politički su i razlozi za izmenu zakona, jer ne postoji nijedno zdravorazumsko obrazloženje zašto bi naša zemlja, sa poljoprivrednim kapacitetima koje ima, svoje građane izlagala opasnostima gajenja GMO“.

Javnost malo zna koliko su zapravo GM biljke opasne, posebno kao hrana. Mnogi ih izjednačavaju sa biljkama prskanim pesticidima ili ih ne razlikuju od hibrida. Hrana tretirana pesticidima, koju već uveliko konzumiramo, izuzetno je štetna. Hibridne sorte, recimo kukuruza, dobijene su laboratorijskim ukrštanjem dve sorte jedne iste biljke, u cilju dobijanja treće, rodnije i otpornije na štetočine.

„Ali u oba slučaja, bez obzira na to da li jedemo prskani ili hibridno dobijeni kukuruz, mi i dalje u svoj organizam unosimo biljku kukuruz. Naučne studije kojima se pokazuje štetnost GM hrane se ne sprovode dovoljno često, jer naučnici danas često rade po nalogu multinacionalnih kompanija koje prodaju GM seme i u rukama drže ono što predstavlja jedini autoritet u današnjem svetu – novac i moć“, navedeno je u analizi naših stručnjaka.

O štetnom dejstvu modifikovane hrane u poslednje dve decenije napisano je mnoštvo studija, ali su one ostale zagušene reklamnim kampanjama hemijsko-farmaceutskog koncerna „Monsanto“ koji je preko laboratorija za biotehnologiju postao vodeći proizvođač semenske hrane u svetu.

MK(KOMERC) INŽENJERING

GMO je zakonski strogo zabranjen u Austriji, Francuskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Luksemburgu i Bugarskoj, a dozvoljen u gajenju i ishrani u SAD, Španiji, Rumuniji i Portugaliji. Zvanično Srbija se nalazi u kategoriji zemalja u kojima je GMO uslovno dozvoljen što znači mogućnost njegovog eksperimentalnog gajenja. Za te potrebe iskorišćena su polja Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Nezvanično Srbija je preplavljena uvozom genetski modifikovane hrane koja se nalazi u slobodnoj prodaji, a spaljena polja posejana GMO u Vojvodini ostavljaju dilemu kako je proizvođač došao do zabranjenog semena.

Samim tim laž da su razvijene zemlje prihvatile „ kao notornu činjenicu“ genetsku modifikaciju u lancu ishrane, ne može više da proguta ni onaj najnepismeniji deo javnosti. Jer Srbija je očito i sama proizvođač GMO, 80 odsto fabrika u svojoj proizvodnji koristi GM seme, a čini se da je gotovo cela poljoprivredna proizvodnja orjentisana u tom pravcu. Tome u prilog govori i nedavno, od strane ministra Dragina, potpisana izjava da se trenutno radi pravna analiza Nacrta zakona o GMO koji bi početkom 2011. godine trebalo da uđe u proceduru usvajanja.

Ovim dokumentom biće omogućeno gajenje, uvoz i izvoz GMO i proizvoda od GMO, komercijalno gajenje, ali i eksperimentalno uvođenje GMO u životnu sredinu pod kontrolisanim uslovima. Kao predložak za razmišljanje koliko se promena kursa agrarne politike mogla očekivati može poslužiti zanimljivost da je iste godine kada je održan pomenuti sastanak u Ženevi, američka kompanija „Monsanto“ dobila dozvolu uvoza GMO – u eksperimentalne svrhe. „Monsanto“ je navodno odustao od eksperimenta, ali se začudo, tek nešto kasnije grupa „MK-komerc“ pohvalila sklopljenim ugovorom sa ovom multikompanijom, na Zapadu, nazvanom „fabrika smrti“.

Konačno da li je ugovor kojim je 2007. godine, kako tvrde pojedini stručnjaci, „MK-komerc“ postao zvanični uvoznik genetski modifikovanog semena i hebricida od „Monsanta“ kompanije izmakao pažnji Saše Dragina ili je za tu priliku ministar iskoristio diskrecino pravo koje uživa? Prema navodima Ekološkog pokreta Novi Sad, upravo se preko „MK-komerca“ genetski modifikovano seme javno uvozi, distribuira i uzgaja u Vojvodini, o čemu je „javnost upoznata kroz režirano uništavanje samo dela zasejanih parcela sa genetski modifikovanom sojom u opštini Odžaci“.

POIGRAVANJE GENIMA

Činjenicu da je GMO namenjen zemljama trećeg sveta, zagovornici ove monstruozne ideje pravdaju potrebama gladnih u svetu. No oni upoznati sa scenarijom koji se odigrao u Iraku, posle američke okupacije, kada je uništena najveća riznica semena nekadašnje Mesopotamije, znaju da je posredi drugačija istina. Jer GMO je uvek i gotovo svugde pratila tranziciju, nagomilavanje spoljnog duga zemlje-žrtve, otvaranje njenog tržišta za izvoz, MMF aranžmane posle čega bi dospela na mesto udavljenog nacionalnog proizvoda.

Da je Iraku palo na pamet da okleva u uništavanju vlastitih domaćih biljnih sorti, kako je to primetio Vilijam Engdal, sankcije MMF-a i Vašingtona bi se sručile na njih.

Kompanije koje proizvode GM seme, kako objašnjava Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, uvek daju lažna obećanja o navodnim bogatim prinosima i sigurnoj velikoj zaradi. Primer je Indija, u kojoj se 2008. godine još pompezno najavljivalo kako će ekspanzija proizvodnje GMO rešiti tamošnji problem gladi, pa čak i zagađenja okoline, korišćenjem biogoriva dobijenog od GM šećerne trske.

Najveća obećanja, navodi naš sagovornik, dobijali su indijski proizvođači pamuka, koji su posejali GM seme kompanije „Monsanto“. Njihov GM pamuk trebalo je da pokaže izuzetnu rezistentnost na štetočine i tako smanji potrebu za zaprašivanjem, a time i troškove proizvodnje. Vest koja je obišla svet pokazala je upravo suprotan rezultat, a čak je i sama kompanija „Monsanto“ javno priznala da je crv, koji inače napada useve pamuka, postao otporan na gen bakterije Bacillus thuringiensis. Ovaj gen je ubačen u jednu od vrsta njihovog GM pamuka jer je trebalo da štetočinu drži podalje od useva.

Da sve bude još gore, pored pomenutog crva, pojavile su se i brojne nove, do tada nepoznate štetočine. Zabrinjavajuće je da isti gen ubačen i u GM patlidžan, prvu i trenutno najviše gajenu GM hranu u Indiji. Kao izlaz iz problema, „Monsanto“ je najavio izbacivanje novih generacija GM semena, a i preporučio obilniju upotrebu njihovih specifičnih pesticida – u suprotnosti sa onim što je isticano kao jedna od prednosti GM useva, a to je otpornost na štetočine, uz smanjenu upotrebu pesticida.

„Istina je naravno, drugačija. Naime, uz GM seme se obavezno koriste takozvani „totalni herbicidi“, oni uništavaju sve biljke, izuzev GM useva, koji u sebi imaju gen i čini ih otpornim na ove jake hemikalije. Pretpostavljate već kakav bi efekat u našem organizmu mogao imati tako jak otrov, unošen konzumiranjem GM hrane!“

Evropska regulativa, objašnjava Ševarlić, omogućava pojedinim zemljama da zabrane proizvodnju i prodaju GMO na njihovoj teritoriji. Srbija, smatra on, nema nijedan razlog da se opredeli za GM hranu.

„Imamo dovoljno resursa da proizvodimo prirodnu hranu za sebe, kao i za izvoz. Potrošači u EU preferiraju organske proizvode i zato je za nas organska proizvodnja povoljnija od okretanja ka GM kulturama – zdravstveno, ekonomski, ekološki i u svakom drugom pogledu. Evropa pred nas ne stavlja nikakvu obavezu da usvojimo zakon koji bi dozvolio GMO u našoj zemlji.

S druge strane, u javnosti nezvanično kruži vest da su SAD uslovile Srbiju da promeni zakon i dozvoli gajenje GMO, ako želimo da SAD da saglasnost za naš pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kao primer treba da nam posluži Bugarska, član EU, čiji je parlament u martu ove godine pooštrio zakon kojim je zabranjeno gajenje GM useva. Pre ovog pooštravanja i njihova vlada je, kao naša sada, očigledno pod spoljnim pritiscima, najavila mogućnost dozvole gajenja GM useva. Ali, od planova se na kraju odustalo, zbog aktivnog protivljenja zabrinutih građana, poljoprivrednika i nevladinih organizacija“.

„POLITIČKI KOREKTNO“ ĆUTANJE

Ekonomsko porobljavanje zemlje u tranziciji, a u ovom slučaju porobljavanje Srbije kao poljoprivredne zemlje više je nego očigledna upravo na slučaju GMO. Uvoznički lobi prirodno nema drugu logiku sem profita, a zvanična zabrana Ministarstva poljoprivrede nikakvu logiku uticaja na njeno tržište. Jer iako u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se na granici kontroliše svaka pošiljka semena, tek izostaje odgovor kako se desilo da je samo u prošloj godini otkriveno 122 hektara pod usevima GM soje.

Ko kontroliše pijace i poljoprivredne apoteke, šta rade pogranične službe i postoje li posrednički načini uvoza GMO putem osvajanja tržišta konzervirane hrane?

Na ovo poslednje pitanje nešto više bi mogla da kažu Udruženja potrošača u Srbiji, ali šta ukoliko su i ona kontrolisana od strane uvozničkog lobija koji ih indirektno finansira? Ukoliko je izvesno da sva udruženja potrošača uskoro moraju preći u pravni status udruženja građana, dakle pod kapu NVO, nije teško zaključiti ko će im biti finansijer i kakvu će politiku morati da sprovode, te o čemu neće biti „politički korektno“ da se izjašnjavaju.

Reč je o zaveri svetskih razmera što se ogleda i na osnovu dve različite politike srpskog ministarstva poljoprivrede 2000. godine i danas.

A još 1984. godine Srbija je imala jasan stav u pogledu standarda u poljoprivrednoj proizvodnji, pa je čak i Slobodan Milošević u jednom govoru u Ljubljani stavio do znanja uvozničkom lobiju iz Slovenije da zaborave na uvoz GMO i pratećih tehnologija. U vreme kada je Veselinov vodio podaničku politiku prema uvoznicima GMO bilo je i sve moguće i sve dozvoljeno. Zvanična politika koju danas vodi Saša Dragin i Vlada Srbije različita je, ali samo fromalno, lažno i prividno. Formalno, današnja vlast je protiv upotrebe GMO, a nezvanično sve čini da podmiri potrebe kupoprodajnog lanca ove monstruozne nemani.

U nalazu stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu o GMO stoji da se najmračnija strana genetskog inženjeringa ogleda u činjenici da je cilj velikih multinacionalnih kompanija koje se bave proizvodnjom GM semena, poput američkog magnata „Monsanto“, koji drži oko 90 posto svetske proizvodnje GM semena, potpun monopol u svetskoj poljoprivredi.

Stvaranje monopola od strane proizvođača GM materijala ostvaruje se tako što se sve češće u GM seme ubacuje takozvani „gen terminator“, kojim se uništava klica za naredni ciklus proizvodnje. To znači da isključivo kupljeno seme može da proklija, dok je seme dobijeno od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija, zbog ubačenog samoubilačkog gena. Na ovaj način, navode naši eksperti, stvara se odnos neprekidne zavisnosti od dobavljača.

„Pa čak i kad imate novac da kupite svake godine novo seme, postavlja se pitanje šta će se desiti onda, kada iz raznih razloga, na primer političkih ili ekonomskih sankcija, dobavljač stopira isporuku? Šta ćemo onda raditi? Ostaćemo bez hrane i moraćemo da izvršavamo sve što se od nas traži“ .

Vreme koje je potrebno zemljama u regionu i Srbiji da provedu u pripravničkom zabranu do ulaska u EU sasvim je dovoljno da proizvođači i uvoznici GMO nekažnjeno obrnu milijarde dolara. S druge strane to je i jedan od uslova ulaska u zajednicu „ zdravih naroda“. Jednom rečju ko preživi do tada može da smatra da je rezistentan na sva čuda svetskog poretka, uključujući i GMO.

„MK-komerc“:

Bez GMO-a

Predsednik Upravnog odbora kompanije „MK-komerc“ Jovan Purar kaže za „Pečat“ da je „ugovor koji je ova kompanija 2007. godine zaključila sa američkom kompanijom „Monsanto“, svetskim liderom u proizvodnji semena, na snazi i izvršava se u skladu sa važećim propisima Republike Srbije“. Kako se navodi u dopisu predmet zaključenog ugovora nije, niti može biti, genetski modifikovano seme, već naprotiv najkvalitetnije hibridno seme kukuruza i drugih biljnih kultura, koje je

proteklih godina dalo veoma visoke prinose i posebno je cenjeno od strane srpskih poljoprivrednika.

„Kompanija „MK-Seeds“ d.o.o. Novi Sad, članica „MK Group“, uvozi seme kompanije „Monsanto“, u skladu sa zaključenim ugovorom i sa važećim propisima

Republike Srbije, koji zabranjuju uvoz genetski modifikovanog semena.“

Tendenciozni natpisi u medijima, koji indirektno upućuju čitaoce da se radi o genetski modifikovanom semenu, navodi Purar, očito su kreirani od strane nelojalne konkurencije, kojoj poslovni moral svakako nije osobina; „MK Group“, kao ni kompanija koje su njene članice, ni u budućnosti ne planiraju da uvoze genetski modifikovano seme, a svi poslovi vezani za uvoz semena biće u skladu sa važećom regulativom Republike Srbije, koja će nužno biti u skladu sa tada važećom regulativom EU.

Pišu Nataša Jovanović i Uglješa Mrdić

Pečat januar 21, 2011.

Share this post


Link to post

Ovo je ozbiljna tema, koju sam zalepio.

Voleo bi kada bi vi ovu temu sirili gde god mozete! Ovo nije obicna tema o kojoj cemo nesto naklapati.

Ovde je lik ka firmama koje koriste ove opasne i otrovne materije Codexa Alimentariusa

Share this post


Link to post
-zj1pktLLn8

Ово је емисија "Атлантис" другог програма радио Београда. Емисију води и уређује госпођа Биљана Ђоровић. У емисији је било речи о за човека погубном Кодексу Алиментаријусу (Codex Alimentarius) i ГМО храни (Генетски Модификовани Организми). Гости емисије који су говорили о овој теми, веома битној за човека и човечанство, били су: Др Рима Лејбоу, оснивач "Организације за здравље и слободу", Мара Керн, писац и новинар, и Никола Алексић, директор еколошког покрета из Новог Сада ( http://www.youtube.com/user/ekopokret ). Ми у Србији морамо спречити да се уведе погубни Кодекс Алиментаријус који у прехрани поново уводи токсичне материје које су законима забрањене за човекову употребу у исхрани, што је претња нашем здрављу! Генетски модификована храна проузрокује стерилитет, узрокује канцер и појаву аутоимуних болести. ГМО је већ присутан у Србији, јер је законом дозвољен увоз генетски модификованих организама и производа од генетски модификованих организама (

Share this post


Link to post

Frankenštajn u srpskom tanjiru

Ukoliko nam uši pozelene, na glavi niknu rogovi, a žene počnu da rađaju kese pune vode, postavlja se pitanje da li će i za to biti krive cigarete ili će nam otkriti tajnu da nas hrana truje mnogo više od duvanskog dima.

Zbog raznovrsnih posledica stekla je nadimak Frankenštajnova hrana, a stiže nam iz Amerike. Njihova Akademija za medicinu životne okoline prošle godine apelovala je na doktore da informišu svoje pacijente, medicinsku zajednicu i javnost da izbegavaju genetski modifikovanu hranu u širokom luku.

U Americi je već na desetine ljudi umrlo, a nekoliko stotina obolelo zbog genetski promenjenog hemijskog jedinjenja koje im je prodala najveća japanska hemijska kompanija Šova Denko. Japanci su platili dva biliona dolara odštete, a koliko će morati da plate Amerikanci i njihova firma Monsanto ako se obistine predviđanja Nikole Aleksića iz Ekopokreta i pola Srbije pomre zbog upotrebe genetski modifikovane hrane?

Armije kritičara GMO širom sveta upozoravaju da su posledice upotrebe ovih organizama u ishrani nesagledive. Od steriliteta do karcinoma, bolesti srca, jetre, bubrega, pankreasa, dijabetesa, Alchajmera, smanjenja mozga, pada imuniteta i impotencije. Deca su toliko ugrožena da biolog Dejvid Šubert sa Salk Instituta smatra da ljudsko potomstvo postaje eksperimentalna životinja.

Srpska deca zasad su sigurna, bar zvanično... Na snazi je zakon koji zabranjuje uvoz, distribuciju i prodaju GMO, ali Amerikanci su ovim nezadovoljni, pa su hitno zahtevali od srpskih vlasti da se zakon izmeni. Da se njihovoj kompaniji Monsanto, najvećem svetskom proizvođaču genetski modifikovanog semena, dozvoli rad u Srbiji. Nezvanično, oni ovde već uveliko rade...

Polusvinja-polučovek

Cilj razvoja GMO je bio da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja. U međuvremenu se razvila do neslućenih srazmera, pa se u laboratorijama obavlja nasilna kombinacija gena dve različite vrste, kao gena svinje i čoveka da bi se dobila svinja koja brže raste. U paradajz se ubacuju geni ribe da bi paradajz bio otporan na niske temperature. Sve se radi u ime profita. Ljudi nisu dizajnirani za ovakvu vrstu hrane, pa se javljaju alergijske i toksične reakcije.

Nikola Aleksić iz novosadskog Ekopokreta kaže da je vlasnik MK komerca Miodrag Kostić na poljoprivrednom sajmu 16. maja 2007. godine potpisao ugovor sa Monsantom i tako postao njihov predstavnik i distributer za GM soju.

U Srbiji se samo nagađa da firme uvoze i seme kukuruza. Njihovi izveštaji na internet stranici kažu da su uspeli da udvostruče prinos kukuruza. Stručnjaci tvrde da se prinos može udvostručiti samo upotrebom GM semena.

- Narod ne zna da GM kukuruz ima samo tri odsto belančevina, dok naš domaći ima više od 10 odsto. Genetski modifikovan kukuruz nije dobar ni za životinje - kaže Aleksić.

Stoka zasad najgore prolazi. Istraživanja u indijskoj pokrajini Harjana su pokazala da je kod bufala koji su bili hranjeni GM semenjem pamuka dolazilo do komplikacija u vidu preuranjenih teljenja i neplodnosti. Mnogo teladi je uginulo. U SAD je na desetine farmera prijavilo da je na hiljade svinja postalo sterilno, nakon što su hranjene određenim vrstama GM kukuruza. Neke od njih su imale lažne trudnoće, druge su rađale kese pune vode!

I laboratorijska iskustva stečena na osnovu eksperimentalne ishrane životinja GM hranom su stravična. Kada su ženke pacova bile hranjene GM sojom, većina njihove mladunčadi je umirala nakon tri nedelje. Mladunci koji su bili hranjeni GM sojom zaostajali su u rastu, a kasnije su imali probleme sa plodnošću. Kad su pacovi mužjaci bili hranjeni GM sojom, njihovi testisi su promenili boju iz normalne u tamnoplavu.

Rezultati jedne američke studije sprovedene na ljudima, koji su jedini do sada javno objavljeni, ukazali su na to šta bi moglo biti najopasniji problem u vezi sa GM hranom. Gen koji je ubačen u GM soju prelazi u DNA bakterija koje žive u našim crevima i tamo nastavlja sa svojim delovanjem. Jednostavnije rečeno, ukoliko jedemo kukuruzni čips

Ko zna šta mi jedemo

Tako se krug zatvara i dobijamo GM meso u trgovinama. Nezvanično i neoznačeno... Komšije iz regiona bar su obaveštene da kupuju na sopstveni rizik. U Hrvatskoj i Bosni sve namirnice koje sadrže izvestan procenat GMO, moraju imati etiketu. Još 2004. godine hrvatsku javnost protresla je afera sa genetski modifikovanim semenom kukuruza firme Pionir.

koji potiče od GM kukuruza, on može transformisati bakterije koje su uobičajeno zastupljene u crevima da se pretvore u žive fabrike za proizvodnju pesticida, verovatno do kraja našeg života.

Srpske zvaničnike sve to, izgleda, ne plaši, pa se ozbiljno polemisalo da se donese zakon koji bi dozvolio uvoz GMO. U međuvremenu ne umeju da reše zagonetku kako je moguće da je u Srbiji zabranjen uvoz, distribucija i prodaja GMO, a opet imamo njive pod genetski modifikovanom sojom. Tako su se u avgustu seljaci iz okoline Odžaka na sav glas bunili zbog planiranog uništavanja polja sa GM sojom. Nikola Aleksić iz Ekopokreta smatra da je i to uništavanje bilo lažno.

- Stotine i stotine parcela u Srbiji su pod GM sojom. U Odžacima su navodno uništili samo nekoliko. Ostatak je prodat privatnim firmama za stočnu hranu - tvrdi Aleksić.

Usevi su morali biti uništeni, a seljacima je država novcem poreskih obveznika morala da isplati 12,88 miliona kuna. Hrvati su se tada više uplašili ovog semena nego tada aktuelnog kravljeg ludila. Seme je povučeno, a nekoliko godina kasnije Sabor Republike Hrvatske je pod pritiskom SAD odustao od otvorene zabrane GM proizvoda na hrvatskom tržištu. Novim zakonima se ne zabranjuje uvoz GM proizvoda, ali se traži da prisutnost GMO u konkretnom proizvodu bude vidljivo i jasno naznačena na deklaraciji, ambalaži i propratnoj dokumentaciji.

Isto je i u Bosni i Hercegovini, koja je u februaru 2009. usvojila Zakon o GMO, s tim što sva hrana, domaća ili uvozna, koja sadrži više od 0,9 odsto GMO mora da ima oznaku "ovaj proizvod sadrži GMO", baš kao i na tržištu Evropske unije.

J. Jelovac

21. 02. 2011. Vesti

Share this post


Link to post

"Zbog GMO, polovina Srba će umreti"

Nikola Aleksić, predsednik udruženja Ekopokret iz Novog Sada, kaže da Srbija ne sme da dozvoli uvoz, distribuciju i prodaju genetski modifikovanih organizama, jer će pola naroda od toga pomreti, dok će druga polovina bolovati od raznih hroničnih bolesti.

Sa njiva nam preti GMO seme, a iz mesara meso "obogaćeno" antibioticima i rekombinovanim goveđim hormonom rasta, koji je predviđen primenom sistema "Kodeks alimentarius".

Više od 200 akademika i profesora naših fakulteta stoji iza toga da će, ako počnemo da koristimo GMO, pola Srbije pomreti od raznih boleština.

Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama ovog kodeksa moraju zračiti da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje.

U poljoprivrednoj proizvodnji kodeks obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam. Tu su DDT, lindan, malation i drugi otrovi.

GMO mora da se označi

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da u celoj priči, ipak, nema mesta panici i zastrašivanju naroda.

- Mi smo protivnici uvođenja genetski modifikovane hrane na naše tržište, ali zasta mislim da ne treba širiti strah kod potrošača. Sa druge strane potrošači u Srbiji i ne znaju kako izgleda znak za genetski modifikovanu hranu na pakovanju. U svakom slučaju iako se usvoji taj zakon, mora postojati obaveza da se takva hrana označi, pa da onda potrošač sam odluči da li će taj proizvod kupiti - kaže Goran Papović iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije.

"Suština je u tome da su autori kodeksa planirali smrt tri milijarde ljudi. Milijarda će umreti od neposredne primene odredbi kodeksa, a dve milijarde od posledica nemogućnosti lečenja, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na za njih prihvatljivu jednu milijardu", tvrdi Aleksić.

Genetski modifikovana hrana

Treći deo: Zbog sira nećemo imati dve glave

Ono što široj javnosti nije poznato jeste činjenica da njiva koja se jednom zaseje GMO semenom više ne može da primi drugo seme.

Iz samog GM ploda ne može se dobiti seme za novu setvu, već se svake godine iznova mora kupovati, naravno kod istog proizvođača.

Tako se praktično ulazi u jedan začarani krug, gde firme koje prodaju GMO dobijaju ulogu suverena koji odlučuje da li će i kome sledeće godine prodati seme.

J. Jelovac

Vesti 24. 02. 2011.

Share this post


Link to post

Boze, ovo nije normalno sta rade!

Kaze mora da se oznaci!?! Moree kakvo oznacavanje? Treba da se unisti! Uhapsiti svakog ko ima veze sa trovanjem hrane?!

Pa ko je ovde lud?

Share this post


Link to post

iXBItAuYTT8&feature

Modifikovana hrana i vakcinacija

Govori Nikole Aleksica, iz Novog Sada.

Kako ovde kaze, 3 milijarde treba da nestane sa planete Zemlje >:(

Share this post


Link to post
„Надраса” убија „прекобројне” !

Уколико грађани дозволе отуђеном режиму који је издао националне интересе да промени закон о ГМО и дозволи увоз, узгој, прераду и промет ГМО у комерцијалне сврхе, више од половине становништва ће помрети од различитих болештина, а Србија ће бити избрисана са географске карте света - каже Никола Алексић

N.Aleksic.jpg

Codex Alimentarius био је повод да разговарамо о бројним, озбиљним и опасним проблемима са којима се суочава савремена цивилизација. Куда иде човечанство, настало је уистину време када је ,,Homo homini lupus est, зар не ?!

– Заиста је дошло време када је човек човеку вук, јер ово што се дешава, како у Србији, тако и на глобалном нивоу, може се сматрати сумраком цивилизације.Нас посебно брине стање у Србији, јер са режимом који је издао националне интересе, угрожен је опстанак српског народа и државе Србије у целини. Неупућени грађани постављају питање њихове нормалности, или нам пишу како је ова власт потпуно изгубила разум када насрће на последње природне ресурсе који нису уништени, као реке Лим, Ибар, Рзав и Темска, где мафијашке фирме основане на Девичанским острвима са 500 евра капитала хоће да граде хидроелектране.Све што се дешава у свету, од ратних сукоба, до производње хране и фармацеутских производа, козметике, оружја и других „ неопходних” производа, ради се због профита компанија и корпорација. Ко ће поставити питање заштите животне средине ако се профит може увећати? Ко ће водити рачуна о глобалном преживљавању човечанства ако ће искрчене амазонске прашуме омогућити гајење генетски модификоване соје на још милион хектара? Свет је увелико почео да сече грану на којој се налази савремена цивилизација. Кад је пресече, ако дозволимо, кажимо збогом животу на нашој планети-каже Никола Алексић један од челних људи Еколошког покрета Новог Сада-зелене авангарде која штити здрав живот и достојанство, буди еколошки успавану свест и савест у Србији.

Колико је Војводина, односно Србија угрожена? Ту мислимо на локације, накарадно урађене приватизације, али и на увоз затроване хране, отпада увезеног у Србију које конзумира наше становништво, а да при томе нема право да зна шта уноси у организам, које отрове?

– Војводина се не може издвојити од угрожености целе Србије, сви региони и сви становнци Срби је су подједнако угрожени, нико не може, нити ће бити изузет. Намером Владе Србије да легализује увоз, узгој и промет ГМО у комерцијалне сврхе угрожена је цела Србија и целокупно становништво, без обзира на националност, локацију или делатност. Усаглашавањем наших закона и правилника са Codexom Alimentariusom мимо Устава, мимо најмање четири важећа закона и неколико међународних конвенција, иако се зна за последице употребе ГМО у исхрани становништва, наш режим не одступа од измена и допуна закона о генетички модификованим организмима( ГМО). Усвајање измена тог закона ће омогућити потпуно слободан увоз, узгој и промет производа од ГМО у комерцијалне сврхе, не зато што режим не познаје опасности од ГМО, већ што је сваки појединац у режиму корумпиран функцијом, односно уцењен због криминалне или сексуалне активности.

Прокоментаришите Кодекс алиментариус, будући да, тим поводом, Покрет интензивно сарађује са стручним људима, научницима.

– Codex Alimentarius је правилник о храни са око 4.000 стандарда из области хране који обухватају практично све; узгој и прераду пољопривредних производа и производњу прехрамбених намирница. У тај правилник су унете одредбе које и код највећег скептика морају да изазову сумњу у добронамерност аутора тог правилника. По њему, у производњи пољопривредних и прехрамбених намирница су дозвољени ГМО, најотровнији пестициди који су били забрањени у Европи још пре више од пет деценија, као линдан, малатион и ДДТ који је у СФРЈ био забрањен од1972. године због врло опасне токсичности. Затим је дозвољена употреба вештачког говеђег хормона раста у тову стоке који изазива улазак у пубертет деце од 7-8 година, чак је било клиничких случајева и од пет година, и изазива рак дојке и простате већ у 18-тој години. Кодекс дозвољава употребу антибиотика у исхрани животиња намењених људској исхрани и остатака антибиотика у месу и млеку. Затим толерише читав низ различитих адитива и конзерванса од којих велики број спада у групу изразито опасних једињења као што су аспартам и други. Иако се зна да је аспартам изазивач малигних обољења, смањује интелигенцију и ствара друге опасне последице, погледајте садржину жвакаћих гума које дајете својој деци да видите шта им дајете! Витамини, минерали, лековите траве (бели лук, чајеви, линцура), и остале природне додатке исхрани, Кодекс је „прогласио лековима” а производиће се само са лиценцом која се може добити за цену од 120.000 до 500.000 енглеских фунти. То значи да ће монопол за поменуте здраве производе имати само велике фармацеутске куће, а у будућности ће се добијати искључиво на лекарски рецепт и то у субтерапеутским дозама које вам не могу помоћи, нити вас излечити, већ само залечити да би оболелом до смрти исисавали паре за лечење. На крају и оно потпуно монструозно, сва храна мора да се зрачи гама зрацима, наводно да би дуже трајала на продајном месту, а ниједно зрачење није здравствено безбедно.

Права истина „ Кодекса” изгледа сасвим другачије од рекламне!

– Креатор садашњег Кодекса је нацистички ратни злочинац Fritz De Meer, осуђен у Нирнбергу 1945. због злочина према човечности, јер је његова фармацеутска фабрика I.G. Farben (данас Новартис, сетите се вакцина против свињског грипа), производила циклон Б, гас којим су се убијали логораши у гасним коморама у концлогорима током Другог светског рата. Настављајући нацистичку идеологију еугенике, овај зликовац се сетио аустроугарског Кодекса из 1892. којим је Аустроугарска монархија, као правно уређена држава, промет хране регулисала својим Кодексом алиментариусом. Отишао је у Њујорк и међу својим истомишљеницима добио подршку за наставак еугенике, филозофије нациста, односно смањења броја људске популације ради уступања простора „надраси” под паролом: КО КОНТРОЛИШЕ ХРАНУ, КОНТРОЛИСАЋЕ ЦЕО СВЕТ. Немојте заборавити да је генерални секретар УН, Курт Валдхајм, био есесовац. Планери ширења Кодекса алиментариуса предвидели су смрт три милијарде људи, једну милијарду од непосредне примене Кодекса, а две милијарде због разних болести, пада имунитета становништва и од изгладњивања.У почетку су говорили да је Кодекс пример добре праксе и да није обавезан, али су пред Међународним судом правде испословали принцип да спор две државе око хране аутоматски добија она држава која је прихватила Кодекс без обзира на аргументе, доказе, уговоре. Затим су орочили почетак обавезне примене Кодекса јануара 2010.Сада режим у Србији на мала врата усаглашава наше правилнике са Кодексом иако то представља кршење Устава, најмање четири важећа закона и неколико међународних конвенција. Јавност се бескрупулозно обмањује изношењем различитих неистина како у Србији нема ГМО нити производа са ГМО, а на неким производима у маркетима на кесицама, рецимо шлага, пише да је коришћен генетски модификован скроб. Колико познајем хемију, генетски модификовани скроб се добија од генетски модификованог кромпира, кукуруза итд.Значи да је на мала врата, насупрот законским одредбама, већ одобрен промет производа од ГМО. ГМ семена се јавно продају пољопривредницима, узгајају се ГМ семена (соја, кукуруз, кромпир), врши се промет производа од ГМО у комерцијалне сврхе, стока се храни ГМ сојином сачмом, а откривена незаконита ГМ соја није спаљивана, већ остављена пољопривредницима да је сами униште! Бивши директор ДС, власник МК Групе, јавно је 16. маја 2007. на пољопривредном сајму у Новом Саду потписао уговор са корпорацијом Монсанто, највећим произвођачем ГМ семена у свету, да буде њихов дистрибутер семена кукуруза, уљане репице, сунцокрета и хербицида. У исто време из управе фитосанитарне инспекције јавно одговарају грађанима да они проверавају само соју да ли је генетски модификована, али не и кукуруз!Па ко је ту луд? Да ли они мисле да је народ луд или довољно забављен својим јадом да не виде шта им бескрупулозни политичари раде иза леђа?Да Србији Монсанто поставља министре пољопривреде и диктира потезе? Можда у том смислу најбоље говори конкурс Монсанта из децембра прошле године закључен 21. јануара 2011. за пријем радника који би на нивоу српских сељака продавали најбоља семена и хербициде. Били су уверени да ће њихов стипендиста и министар већ променити закон о ГМО и дозволити слободан увоз и узгој ГМО и промет ГМ производа у комерцијалне сврхе. Одговорно тврдим, уколико грађани дозволе отуђеном режиму, који је издао националне интересе, да промени закон о ГМО и дозволи увоз, узгој, прераду и промет ГМО у комерцијалне сврхе, више од половине становништва Србије ће помрети од различитих болештина, а Србија ће бити избрисана са географске карте света.

Они који желе ,,прекобројно човечанство” да сведу на ,,разумну” глобалистичку ,,меру” су и против Бога? Можемо ли рећи да су виновници који у свету осмишљавају, подржавају увоз генетски модификоване хране у домену злочина против човека-да чине ужасан геноцид људске расе?

–Они то и јесу, зар те гнусобе можете назвати другачије осим монструозним злочинцима? Данас седам савезних држава САД захтевају суђење челницима Монсанта због криминалног пословања, јер не могу да чекају смену неколико генерација људске врсте да би доказали геноцид. То су злочиначки монструми, ако икако ова реч може да ослика до те мере девијацију људског ума. Сећате се кад је председник САД јавно рекао да је бомбардовање СРЈ и донирање нуклеарног отпада НАТО авионима само питање бизниса? Њима је убијање људи и деце само питање бизниса. Они то и јесу, монструми и злочинци.Они постоје, они кују заверу против човечанства, не само против српског народа, они су поробили скоро цео свет. Треба да се зна ко у Србији (трећи пут) одређује министра пољопривреде и већ припрема замену актуелног министра,( јер му се љуља столица), али опет „својим кандидатом”. За ту подвалу припремају давно пензионисаног новинара, члана Главног одбора ДС, човека од 82 године и свог студијског туристе, мислећи да је Србима врана мозак попила и да неће схватити подвалу.Они који се залажу за узгој ГМО су корумпирани положајем, каријером или уцењени криминалном, односно сексуалном склоношћу. Не постоји стручњак на свету који има морални и стручни интегритет,( а једно без другог не иде), који би се залагао за ГМО.

По вашим сазнањима, ко је и када одобрио да се у Србији покрене лавина тровања храном целих генерација. Наведимо, за пример, увоз сачме од генетски модификоване соје нешто после октобра 2000. године?

–Освајањем власти од стране полусвета скупљеног на улици, они су схватили да не постоји контролни орган у овој земљи. Они су све могли. Зар Млађан Динкић није освојио Народну банку са калашњиковим у рукама и преузео је без записника о нађеном стању и пословању? Они су све могли, још више желели, нормално је било да су прихватили понуду о ,,донацији” у виду сачме од генетски модификоване соје, могли су је препродати и напунити џепове. Бивша министарка пољопривреде, Ивана Дулић-Марковић, јавно је признала у интервјуу за лист „Курир” да је за њеног земана увезена сачма од ГМ соје, али тврди ,,да је све било по закону”. Како то!?Па лепо, за ту сврху су променили закон и геноцид је могао легално да започне по наруџбини оних који су их и довели на власт. Тако исто су под изговором ,,боље контроле извора јонизујућег зрачења” усвојили Правилник којим је пет пута повећана дозвољена радиоактивност минералног ђубрива, са 1.600 на 10.000 бекерела (све изнад 3.000 је здравствено опасно). То је искоришћено да се у Србију увезе читав контингент нуклеарног отпада који је помешан са минералним ђубривом разбацан по плодним њивама Србије!!Сада то исто раде у намери легализације криминалног увоза, узгоја и комерцијалног промета ГМО у Србији. По обманама из министарства пољопривреде они су само добили захтев из ЕУ да у закон о ГМО унесу контролно тело које ће још боље надзирати ову област. Не верујем ни Борису Тадићу, зашто бих веровао 18-орици његових ,,стручњака”, које ће министар бирати да климају главом како им он каже у сваком појединачном случају увоза, узгоја, прераде и комерцијалног промета ГМО.То је увреда здравог разума ако мисли да ће му се веровати!

Да ли је уништавање здраве српске пољопривреде, посебно у Војводини, један од ,,умних” услова за улазак у ЕУ, или у ,,златни” глобализам где ће бити сасвим довољно ,,здраве” хране која је до сада одвела у смрт, у болест, стерилитет милионе људи у свету? Зар ћемо дозволити да такви остану некажњени!? Да ли ће се Србија изборити да се не-,,озакони” тровање сопственог народа?

– Да, то је услов за улазак у Европу ,,која нема алтернативу”, услов за улазак у Светску трговинску организацију чему ,,тежимо”. Услов за улазак у ЕУ је и такозвана хармонизација законских прописа и обарање царине за њихове производе. Али не оних прописа који би истински спречили безочну корупцију у држави или озаконили владавину права у Србији, већ само оних који би Европи послужили да Србију претворе у европску депонију прљаве индустрије, нуклеарног отпада, прехрамбених производа које у Европи ни стока не једе. Рецимо, Енглеска производи ГМ соју, али само за извоз, да трују друге народе, јер је тамо скупљено милион и по потписа против ГМО. Као народ смо непотребни Европи, пре ће нас потпуно уништити као државу, него примити у равноправно чланство. Зар одлазећи немачки амбасадор Цобел није јавно подсетио овај полусвет на власти да после Косова на ред долази Војводина, па Рашка, па... Војводину су већ покушали да одвоје што сам спречио интернационализацијом кривичне пријаве против сепаратиста, сада су тензије пренете и у Рашку област. Приморао сам их да промене само редослед, не и намере. Да ли ћемо дозволити да ти злочинци који су нам увозили нуклеарни отпад уместо минералног ђубрива, радиоактивну пшеницу из Украјине, сачму од генетски модификоване соје, ГМ производе који се већ могу наћи у маркетима, диоксин у намирницама из Немачке, који су дозволили словеначким злочинцима који су нам стрељали децу метком у потиљак, да нам данас увозе живинско месо из Европе где пилиће хране моторним уљем и да од нас праве своју колонију да прођу некажњено, зависиће од оних који се сутра нађу у Народној скупштини на овај или онај начин. Грађани Србије морају да се питају у оба случаја!!Што се тиче легализације геноцида над становништвом Србије и угрожавања будућности саме Србије изменом закона о ГМО, то им се ипак не може дозволити. Уколико се тај предлог нађе на дневном реду Народне скупштине, ја ћу први изаћи на улицу да браним Устав, важеће законе и право на будућност деце моје деце. Нико нема права да се игра са државом и народом. Ако се усуде, тада ће то већ бити питање, или ми или они!

Колико је значајно да се у свету сличне асоцијације удруже? Да ли је могуће победити ,,поробљиваче” када постоји савремено потрошачко робље и то-недовољно образовано, неупућено, док деценијама траје права пандемија ,,потрошачке грознице?

– У томе и лежи дговорност оних који се налазе у Народној скупштини, који морају сачувати наше тржиште, а не да народу који живи у немаштини и оскудици нуде да ,,демократски” бира да ли ће јефтино ГМ ђубре или скупе органске намирнице. Србија у року од три године може да заради од извоза органских производа годишње више од седам милијарди евра. Зар да пропустимо такву шансу због корупције режима? Србија се мора пробудити или је више неће бити. Радује ме што су управо млади устали против ГМО и пружају безрезервну подршку Еколошком покрету и чак позивају Еколошки покрет да поведе грађане на изборе, да уклони тај полусвет са власти. Њихова је будућност угрожена, ми немамо право да их издамо.

Свако се може победити ако се жели. Што се тиче удруживања сличних организација у свету против корпорација које воде цивилизацију у смрт и пропаст, могуће је. Идемо у том правцу, али у потпуној медијској и финансијској блокади се не може брзо реализовати.Свет је свестан неминовне пропасти уколико се не стане на пут монструмима који су зарад профита спремни да униште човечанство. Почели су од својих земаља, па други имају пример како производња ГМО делује на природу, људе, животиње. Тамо су од сопствених сународника већ направили зомбије, а од плодне земље пустињу.Од Србије вала неће, даље неће моћи!

Напомињете да веома успешно, у свим сегментима, сарађује са Руском Федерацијом: колегама, удружењима, научницима, универзитетима.

–Са Руском Федерацијом смо започели сарадњу 26. априла 1996. када смо једини у СРЈ организовали комеморацију жртвама највеће еколошке трагедије на свету. Никада не смемо заборавити чернобиљку нуклеарну катастрофу! Од тада смо развили драгоцене нити на културном и научном плану. Кад бисмо издвојили све активности које смо остварили са Руском Федерацијом могло се помислити да смо само зато основани. Организовали смо, тако манифестацију Еко дани Новог Сада у Руском дому у Београду. Од понедељка до петка у Руском дому смо одржали девет различитих културних садржаја у којима је учествовало више од 200 људи. Два универзитета из Москве су наши суорганизатории и Еко-конференције, међу њима је и најјачи пољопривредни универзитет на свету, Руски државни пољопривредни универзитет М.Т.А.А. Тринаест пута до сада смо слали репрезентацију Србије на БИОС ОЛИМПИЈАДУ МЛАДИХ у Санкт Петербург, млађе чланове у кампове, чак на руско-финску границу и Ладога језеро, затим смо слали наше историчаре на први међународни конкурс о предхришћанској култури Словена и докириловске писмености Словена, такође у Санкт Петербург. Када је тзв. демократска управа Новог Сада 1998. одбила да буде домаћин 26-чланој руској делегацији у пролазу бродом кроз Нови Сад, Еколошки покрет је ускочио и са великим задовољством био домаћин три дана руској делегацији у којој су били и познати руски академици. Од тада се сарадња још више развила, и временом је прерасло и у дивно пријатељство!! На нашим манифестацијама учествовали су Његова екселенција амбасадор Руске федерације, војни и културни аташе, директор Руског дома у Београду, научници из Руске Федерације и многи други. Када је Међународни независни еколошко политиколошки универзитет из Москве 2001. прихватио да буде суорганизатор Еко-конференције, ректор универзитета је дошао из Москве само да би поздравио присутне учеснике и госте на свечаном отварању. Такво признање је мало ко у свету доживео што говори о нашим братским нитима. Какву дивну душу имају Руси најбоље сведочи следећи доживљај: на падобранској манифестацији на Ченеју где су учествовали и припаднци Руске војне падобранске бригаде, руском падобранцу сам рекао како је једна девочица похвалила везени амблем бригаде. Он је без размишљања извукао бајонет са појаса, одрезао амблем са рукава и поклонио га маленој Српкињи.

Еколошки покрет Новог Сада је обележио значајан јубилеј. Шта је тајна непоколебљиве трајности, будући да сте као организација (за високо међународно уважавање), неретко пролазили кроз бројна, прилично непријатна искушења?

– Основани смо 1990. као самостална недобитна еколошка организација са програмским опредељењем на заштити животне средине и духовног наслеђа.Чланство нам је разнолико, од деце предшколског узраста до академика у пензији, без обзира на пол, националност, звање и знање и сви су они потпуно равноправни, само им је допринос различит. Колективни чланови су правна лица најразличитијих профила, од дечјих вртића, основних и средњих школа, појединих факултета, установе науке, културе или спорта, јавних предузећа, најразличитијих радних организација и самосталних занатских, трговачких и угоститељских радњи. Управо ту сматрам да лежи одговор о дуговечности и непоколебљивости ЕПНС, ми чланство нисмо поделили на старе и младе, на стручне и нестручне ... Сви су стваралачки слободни, али у оквиру заједничког програма. Обављам послове техничког директора, и не издајем никаква наређења нити директиве, већ им обезбеђујем материјалне, техничке и финансијске предуслове да могу да остваре или покрену акције које желе, могу и хоће. Када чујем за разне поделе унутар других организација, па и политичких, на младе и оне друге, на стручне и нестручне, на жене и мушкарце (актив жена ове или оне политичке странке), ухвати ме мука и не могу, а да се не упитам, да ли су те особе нормалне када дозволе да им у 21. веку испирају мозак, када их лидери воде за руку као малу децу без права на сопствено мишљење?Бројна искушења пред која су нас стављале режимске и интересне групе само су нас ојачала, јер све што радимо, чинимо срцем, а не због тога што смо плаћени или задужени. По тој дефиницији, наш рад и залагање јесу право задовољство и спортско надметање са онима који нам раде о глави или будућности. Доласком Секције универзитетских наставника и научних радника у пензији, (којих је било око 200), Еколошки покрет је постао врло респектабилна организација чије се мишљење с пажњом ослушкивало и у Скупштини града често прихватало, посебно у тренуцима када се одлучивало о битним стварима.Са таквом базом одмах смо кренули у организацију, данас традиционалне научне манифестације, међународне научне Еко-конференције о заштити животне средине градова и приградских насеља, затим симпозијума о природним, духовним и културним вредностима Фрушке горе, међународне конференције градова о функционисању комуналне привреде итд. Од 2000. године године прихватили смо тематику Еко-конференције о здравствено безбедној храни, чиме смо заокружили програмско опредељење и чиниоцима безбедне исхране становништва.Закључно са 2010. иза 14 одржаних Еко-конференција остало је више од 1.600 научних радова објављених у целовитом облику на више од 15.000 страница текста. Више од тога, чак четири универзитета и два института светског реномеа су нам суорганизатори. Матица српска је традиционални покровитељ којој су се четири пута заредом придружиле и Уједињене нације.Четири пута смо били покровитељи Академији медицинских наука за њихове тематске научне скупове, што довољно говори о високом угледу Еколошког покрета.За двадесет година рада одржали смо више од 250 јавних трибина-предавања, више од стотину концерата, изложби, представљања технологија, уређаја, књига, музичко сценских приказа, монодрама, позоришних представа, чак и оперу, издали два уџбеника за студенте који се примењују на Универзитету у Новом Саду.Тринаест пута смо слали репрезентацију Србије на БИОС ОЛИМПИЈАДУ МЛАДИХ у Санкт Петербург, састављену од најталентованијих средњошколаца из целе Србије да се такмиче из природних наука у организацији Руске академије наука. Пет пута је наша репрезентација била екипни првак, од тога четири пута заредом и укупно најбоља екипа од почетка одржавања ове научне манифестације младих у конкуренцији од четрдесетак земаља са преко 800 учесника.То је само део наших резултата и активности изведених у протекле две деценије рада и деловања на заштиту животне средине и духовног наслеђа, подизању нивоа еколошке свести, образованости и информисаности становништва Србије о условима живота у циљу вишег квалитета живота. Имати заиста дивне људе међу петнаест хиљада наших чланова по потписаним приступницама, заиста је наш велики понос! И највеће признање!

Колико успевате у Покрету да не будете роб политике, када се све врти око, поред и испод ,,њихових ногу?

– Увек смо према свим припадницима најразличитијих политичких странака гајили односе пре свега као према људима. То што неки нису били људи, нас није оптерећивало, нити нас спречавало у раду. Екологија је увек била изнад било које политике, тако да смо у свом раду практично разобличавали злоупотребу политике и објашњавали јавности како се политика злоупотребљава у интересу мале групе људи.

Подсетите нас на најзначајније резултате које је Еколошки покрет остварио током протеклих двадесет година?

–Просто не знамо да рангирамо успехе јер су сви били практично судбоносни. Не знам да ли је то било спречавање војне окупције Србије 1999. када смо изазвали највеће дезертерство међу НАТО војницима у Македонији у историји модерног ратовања. Затим када смо угрозили сам НАТО пакт подношењем кривичне пријаве америчком Државном тужиоцу против Клинтона и злочиначке компаније која је представљала оригиналну оптужницу против нацистичких злочинаца из Нирнберга 1945. године у којој смо променили само имена, датум и географску одредницу, јер је све остало било истоветно. Да ли је то била интернационализација кривичне пријаве против војвођанских сепаратиста у име политичке надградње еколошких организација којом смо спречили одвајање Војводине од матице Србије, или спречавање претварања Фрушке горе у нуклеарну депонију Европе!? Да ли је то било спречавање продаје Петроварадинске тврђаве међународној мафији за 55 милиона долара ради изградње коцкарнице, као у Лас Вегасу, на том платоу и изградње 18-спратног хотела на месту Војне болнице у Петроварадину!? Затим спасавање новосадских паркова (свих) који су били проглашени грађевинским земљиштем као и стадион ФК ,,Војводине, Рибарско острво. Фрушку гору смо спасили од трасе ,,брзих” пруга и намере измештања градске депоније смећа у напуштен каменолом Раковац. Спасавање Успенског гробља и Светојованске цркве од намере рушења и прекопавања ради изградње објеката на том месту, асфалтирање отворених терена Соколског дома чиме је спречена изградња тзв. јавне гараже, реновирање Змајевог музеја чиме смо спречили његово рушење или спасавање части Новог Сада тродневним протестним боравком у гробници на Алмашком гробљу у узалудном покушају спречавања скрнављења најстаријег православног гробља у Новом Саду. Нажалост, то је једина неуспешна акција Еколошког покрета, јер је преко сто полицајаца било ангажовано због петоро активиста у блокираној гробници. Гробље је прекопано багером као и десетак масовних гробница жртава уласка Мађарске војске у Нови Сад 13. и 14. априла 1941. године. То је била прва примена грађанске непослушности у Србији, јер је полиција била приморана да трећег дана сиђе у гробницу и изнесе протестанте на рукама из гробнице где су били блокирани три дана и три ноћи. Хапшењем протестаната на Алмашком гробљу полиција се придружила терористичком чину Касе, Чанка, Новаковића, Поморишког и чанколизаца у злочину миленијума. Да није било тих одважних људи које је Чанак називао фашистима и хулиганима, у историји Новог Сада би остало записано да су Новосађани багером прекопали кости својих предака сахрањених у десетак масовних гробница на Алмашком гробљу. Овако ће тај злочин заувек бити повезиван за имена познатих злочинаца. Али ипак, практичним остварењем две кључне одреднице из резолуције са светског Самита о животној средини у Рио Де Жанеиру 1992,садржаних у Агенди 210 на локалном нивоу две године пре њиховог усвајања на Самиту, ЕПНС је показао целом свету да је био претеча светских стремљења у области заштите животне средине.Учешће јавности у креирању стратегије заштите животне средине, Еколошки покрет је остварио одмах по оснивању доследним заступањем интереса грађана у локалном парламенту, као и доступност информацијама од интереса за јавност преко институције одборничких питања.

Приступачност правди, као треће одреднице Агенде 210, Еколошки покрет је остварио 1995. оснивањем институције Еко-правне заштите. Таквим успехом се заиста нико на овом свету не може похвалити.

Истичете да чувате и све оно што је од националног, културног, верског, историјског, традиционалног значаја.

Одмах по оснивању ЕПНС схватили смо да је прво дошло до деструкције људског духа, па тек онда до деструкције природе. Зато смо проширили своје опредељење са заштите животне средине и на заштиту и афирмацију духовног наслеђа. Тиме би оплеменили људски дух и подстакли човека да промени свој негативни однос према природи. Уједно, то је представљало и најшири програм деловања којим су обухваћени сви чиниоци животне и менталне средине, односно друштвених односа. У наведено опредељење спадају и заштита; традиције, језика, писма, културе, обичаја, градитељског наслеђа, музичког наслеђа, речју свега оног што је људском руком и умом створено и што чини национални и културни идентитет нашег народа. Градитељско наслеђе се прво нашло на удару после слома система почетком десете деценије прошлог века. Зауставили смо варварско нарушавање градитељске баштине Новог Сада управо зато што смо имали свог представника у локалном парламенту.

Разговарала Биљана Живковић

Ljudi, sirite ovu pricu svuda na netu, gde god stignete!!!!

Share this post


Link to post
O vezi GMO kartela, američke administracije i srpskih vlasti

Još pre dve godine nadležne institucije, odnosno MUP Srbije upozoravao je Vladu Srbije na postojanje ekoloških kriminalnih grupa u Srbiji, ali ni do dana današnjeg nije zaživela „Mreža za suzbijanje ekološkog kriminala“, koju bi činili zaposleni iz nekoliko nadležnih ministarstava

Problem Srbije zbog sve veće upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO) u našoj poljoprivredi i ishrani se nastavlja, jedino što je Vlada Srbije preuzela tim povodom je što je promenjen ministar. Kao što je poznato umesto Saše Dragina, na čelu Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, kojem je pripojen resor trgovine, je potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović.

Pošto je u javnosti saopšteno da je „izbor Petrovića upozorenje mešetarima i monopolistima“, u resoru u kojem je on zadužen postavlja se opravdano pitanje da li pod te monopoliste spadaju i strane kompanije, koje pored širenja monopola u Srbiji nanose i štetu prodajući GMO hranu. Tu pre svega mislimo na američku kompaniju „Monsanto“ i ostale strane kompanije, čija su imena objavljena u prethodnim brojevima „Pečata“, a čine svetski GMO kartel.

Uloga u borbi protiv GMO prethodnih ministara poljoprivrede Saše Dragina, Slobodana Milosavljevića, Gorana Živkova, Ivane Dulić-Marković i Dragana Veselinova je najblaže rečeno smešna, a realno govoreći oni su dali značajan doprinos uništenju srpske poljoprivrede. Pri tom sama Ivana Dulić-Marković, kako je ranije pisao „Pečat“, je bila stipendista „Monsanta“.

NELEGALNA TRGOVINA

Jedan od problema sa kojim se nisu pozabavili nadležni državni organi, pa i Ministarstvo poljoprivrede, pored borbe protiv GMO kartela u Srbiji je i nelegalno postupanje sa otpadom i nelegalna trgovina zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, a 50 odsto ilegalnog materijala iz razvijenih zemalja deponuje se u nerazvijena područja, kao što su afrički kontinent ili Kina. U okviru Interpola, postoji i Odeljenje za ekološki kriminal, a ta međunarodna organizacija ima mehanizam obaveštavanja država po pitanju ilegalnog postupanja u oblasti zaštite životne sredine

Formiranjem mreže biće uspostavljena sudska praksa u oblasti zaštite životne sredine, kao i koordinacija između inspektora za zaštitu životne sredine, policajaca i tužilaca. Na taj način bi se omogućila primena evropskih standarda u toj oblasti, a bio bi dostignut i veći nivo doslednosti u sprovođenju zakona u Srbiji.

Još pre dve godine nadležne institucije, to jest MUP Srbije upozoravao je Vladu Srbije na postojanje ekološkog kriminala, ekoloških kriminalnih grupa u Srbiji, ali još uvek nije zaživela „Mreža za suzbijanje ekološkog kriminala“, koju bi činili zaposleni iz MUP-a, Ministarstva pravde, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva poljoprivrede, javni tužioci, sudije i Pravosudni centar. Tada je najavljeno da bi u rad ove organizacije bili uključeni i predstavnici adekvatnih nevladinih organizacija i mediji.

Mrežom bi rukovodio Upravni odbor koji bi činili predstavnici Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva pravde, MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Oni bi se sastajali svaka tri meseca i određivali program rada. Izvori finansiranja bili bi po ugledu na „irski model“. Taj model podrazumeva da se novac izdvaja iz budžeta, iz Fonda za zaštitu životne sredine, ali i iz donacija i sponzorstva.

GMO RIBA

S druge strane, dok Vlada Srbije, kao i u gomili drugih resora, nije još uvek donela potrebnu strategiju, na području Srbije pojavila se i genetski modifikovana riba. Sve je počelo uvođenjem GMO u divlju populaciju ribe u srpskim rekama. Takva pojava teoretski može predstavljati veći rizik od izumiranja iste nego što se pre verovalo, pokazuje sledeći primer: naučnici su izračunali da jedna genetski izmenjena riba puštena u divljinu može uništiti vlastitu vrstu.

Vilijem Mur i Ričard Hauvard sa „Purdue univerziteta Indiana“, među prvima su proučavali moguće opasnosti koje prete od GMO i postavili su hipotezu „Trojanskog gena“. Sličnost s poznatom legendom o trojanskom konju je očigledna. I ovde „Trojanski gen“ ulazi u populaciju naoko kao nešto dobro, a završava s uništenjem iste.

Naučnici su pomoću kompjuterskog modela i statističkih analiza proučavali hipotetički rizik prenosa gena ljudskog hormona rasta u vrstu lososa. Dodati gen ubrzava rast, odrasla jedinka je veća, pre polno sazri, a ženka proizvodi veći broj jaja. Pored toga, poznato je da su kod lososa veći mužjaci atraktivniji u parenju. Kao posledica svega navedenog genetski izmenjeni lososi se brže razmnožavaju, pa bi ubrzo prevladali populacijom. Međutim, naučnici su uočili da samo dve trećine genetički izmenjenih riba doživi polnu zrelost, te bi širenje gena ljudskog hormona rasta u populaciji moglo dovesti do nestajanja vrste.

Kompjuterskom simulacijom izračunali su da će, u slučaju da se prirodnoj populaciji od 60 hiljada riba doda samo 60 transgenih (genetski modifikovanih) riba, ova populacija izumreti u razdoblju od samo 40 generacija. Dakle, veća plodnost i odabir partnera pri parenju rezultiraće širenjem gena humanog hormona rasta u populaciji, dok će smanjena životna sposobnost genetički izmenjenih jedinki dovesti do izumiranja populacije. Ovaj prvi primer, gde GMO može uništiti vlastitu vrstu, nazvan je „Hipoteza Trojanskog gena“.

BIO GUSARSTVO

Podsetimo da je još novembra 2000. godine, izbila velika afera jer je „Greenpeace“ otkrio da je evropski patentni biro (EPO) 20. januara 1999. godine odobrio patent (EP 380646), kojim se australijskoj firmi „Amrad“ odobrava patentiranje mešavine čoveka-životinje himere.

Kako kažu ova neljudska himerična životinja nastaje mešanjem ljudskih i životinjskih embrio ćelija. Kao rezultat nastaje životinja sa ljudskim organima, delovima tela, nervnim ćelijama i čak genetskim kodom. Nastanak himere objašnjavaju ovako, počinje se sa izolacijom supstance (LIF), radi stimulisanja rasta embrio ćelija. Izoluju se ćelije ljudi i životinja, pa se uzgajaju da bi se razmnožavali, i pravi himera. Kaže se da se koriste embrio ćelije čoveka, miša, ptice, ovce, svinje, krave, koze ili ribe. Ne navodi se da li su eksperimenti obavljeni i gde. Kada je oktobra 2000. godine „Greenpeace“ tražio da se patentira himera, Patentni zavod je naveo da bi to bilo nemoralno i protiv javnog reda, ali je do tog trenutka dozvolio patentiranje istog. A februara 2000. godine ovaj Patentni zavod je već prethodno napadan, jer je dozvolio patentiranje ljudskog embriona.

Kontroverzna EU Direktiva o patentiranju biotehnoloških pronalazaka (98/44/EC), na koju se Patentni zavod poziva, ne zabranjuje takve patente. U njoj se samo spominje zabrana „98/44/EC – Recital 38“ stvaranja himera metodom totipotentnih ćelija. Logikom Patentnog zavoda ako se koristi druga metoda to nije zabranjeno. Slučaj koji smo naveli koristi pluripotentne ćelije.

Kako je sve počelo? U SAD je postojala zabrana patentiranja živih bića. „General electrics“ i profesor Čakrabarti su pokušali da patentiraju bakteriju koja jede naftu. Tvrdili su da su je genetski modifikovali i da je to njihov izum. Državni Patentni zavod ih je odbio rečima – „Živa bića ne mogu da se patentiraju“. Oni su se žalili sudu i sudije su glasanjem tri prema dva odlučile da bakterija može da bude patentirana, jer njima to više liči na deterdžent nego na živo biće!? Danas prema tome pojedinci ili korporacije mogu patentirati sve sem celog ljudskog bića.

Kanada je za razliku od SAD, Australije, Japana i nekoliko EU zemalja zabranila patentiranje viših oblika života, ali dozvoljava patentiranje jednoćelijskih oblika života, GM useva i izmenjenih gena ljudi.

GATT sporazum i njegov zakon o patentima (TRIPS) je biogusarstvo, tretirano danas kao prirodno pravo zapadnih korporacija i nužda za „razvoj“ Trećeg sveta. Transnacionalne korporacije prisiljavaju biološki bogate zemlje, poput Indije, da prihvate patentiranje biljaka i životinja, s njima pripadajućim genima, proizvoda koje ti organizmi stvaraju i biotehnološke metode koje se koriste za njihovu manipulaciju.

Prema Fondu za istraživanja u nauci, tehnologiji i ekologiji (Research Foundation for Science, Technology, and Ecology), Indija je usred patentne oluje. Uzastopna žrtva biogusarstva s više od 100 autohtonih biljnih vrsta pokrivenih patentima, od kojih Indija nema nikakve koristi. Samo na ‘neem’ stablo (autohtona vrsta) transnacionalne korporacije prijavile su pedesetak patenata. Slikovito rečeno, dodavanje novog gena u ćeliju neke biljke metodom genetičkog inženjeringa jednako je kao dodavanje 0,5 metara asfalta na 5.000 kilometara dug autoput. Patentno pravo dozvoljava kompaniji koja je vlasnik tog 0,5 metara asfalta da postavi naplatnu rampu i kontroliše čitav autoput, tj pravo na celu biljnu vrstu.

Poslednji i najokrutniji napad na indijske genetske izvore je pokušaj američke semenske kompanije „Rice-Tec“ da patentira po kvalitetu poznati indijski „basmati“ pirinač (US patent No.5.663.484). Da je ovaj pokušaj uspeo kompanija „Rice-Tec“ ubirala bi licencu na svaki kilogram tog pirinača prodatog širom sveta, pa i u Indiji. Ismail Serageldin, predsednik Saveiodavne grupe o međunarodnim poljoprivrednim istraživanjima (Coftsultative Group on International Agricultural Research – CGIAR) kaže „naučni aparthejd“ je na vidiku, a Indija će biti njegova prva žrtva.

Povodom ovih navoda Centar za razvoj ekološke svesti „IZVOR“ ima jasan stav:

Fundamentalno se protivimo patentiranju života, kao što je patentiranje gena, biljaka, životinja, ljudi ili delova bića.

Patentiranje života izjednačava živa bića sa industrijskim proizvodima, što degradira dostojanstvo života.

Patent na život daje vlasniku apsolutno pravo na živo biće – „pronalazak“. To menja doživljaj i razumevanje živog sveta i naše veze sa njim. Patentiranje života bi dozvolilo odnos prema tim bićima kao prema stvarima, kršeći sve etičke norme. Zakoni moraju biti promenjeni.

„MONSANTOVI“ LJUDI U RUKOVODSTVU SAD

Prema „Njujork tajmsu“, „Monsanto“ održava „bliske veze s tvorcima politike – naročito s osobama zaduženim za pregovaranje o trgovini“.

Na primer, Mickev Kantor, bivši sekretar američkog Ministarstva trgovine, bio je lični prijatelj generalnog direktora „Monsanta“ Šapiroa. Kad je Kantor postao trgovački predstavnik SAD, dok je američki predsednik bio Bil Klinton, američke trgovačke odnose s ostatkom sveta prožela je snažna, ponekad i nasilnička strategija zagovaranja biotehnologije.

„Sukobi u trgovačkim pregovorima postali su svakodnevna stvar“, izvestio je „Njujork tajms“. „Viši državni zvaničnici javno su odbacivali strahove evropskih potrošača nazivajući ih posledicom konzervativnih umova koji nemaju pojma o nauci.“

Ovakav stav i dalje postoji. U 2003. godini pi-ar Bele kuće Hastert napao je „protekcionističku, diskriminatorsku trgovačku politiku“ Evropske unije prema GMO-u, koju je nazvao „netarifnim barijerama zasnovanim na strahu i predrasudama, a ne na nauci“. Posle napuštanja državne službe Mickev Kantor postao je član „Monsantovog“ veća direktora. Još je jedan državni službenik postao član odbora – Vilijam Rakelhaus, bivši direktor EPA-e. „Globe and Mail“ opisuje „Monsanto“ kao „starački dom za članove Klintonove administracije“. Još jedna bivša radnica EPA-e Linda Fišer, postala je potpredsednica za državne i javne poslove u „Monsantu“ pre nego što se vratila u EPA i postala zamenica direktora. Lidija Vatrud, bivši istraživač biotehnologije iz „Monsanta“, pridružila se EPA Laboratoriji za proučavanje učinaka na okolinu.

U FDA-i, dva bivša „Monsantova“ radnika, uz Majkla Tejlora, odobrila su „Monsantov“ genetski modificirani goveđi hormon rasta – koji nijedna druga industrijalizovana nacija do sada nije procenila kao siguran za krave ili populaciju koja pije mleko. Uzgred rečeno, Tejlor je rođak supruge Al Gorea, Tiper Gore. „Uprava za hranu i lekove (FDA)“, kaže Beti Martini iz potrošačkog udruženja „Mission Possible“, „tako je usko povezana s biotehnološkom industrijom da bi se mogla nazvati njihovom vašingtonskom podružnicom“.

Kako bi se probio kroz složenu birokratiju Vašingtona, „Monsanto“ se oslanjao na svoju direktorku za međunarodna vladina pitanja Marsiju Hale. Ona je bila pomoćnica predsednika SAD i direktorka za međuvladina pitanja. Isto tako, „Monsantov“ direktor za globalnu komunikaciju Džoš King bio je organizacioni direktor svečanosti u Beloj kući. Evo još nekih primera strateških zamena poslova između biotehnologije i vlade: Dejvid V. Beier iz „Genenteča“ postao je glavni politički savetnik za domaća pitanja potpredsednika Ala Gorea. Klavton K. Juter, bivši ministar poljoprivrede i bivši američki trgovački predstavnik, postao je član Mvcogenovog veća direktora.

Val Gidings, potpredsednik „BLO-a“, bio je član tela za donošenje zakona o biotehnologiji i pregovarač o biosigurnosti pri Ministarstvu poljoprivrede (USDA). Tera Medlev, „DuPontova“ direktorka za zakonska i spoljna pitanja, zauzimala je visoke položaje u USDA i FDA.

I vodeće osobe u nekadašnjoj vladi američkog predsednika Džordža Buša imale su čvrste veze s biotehnološkim sektorom. Ministarka poljoprivrede En Veneman bila je advokat u kancelariji koja je zastupala biotehnološke korporacije, kao i članica odbora „Calgene Inc.“, koji je sada deo „Monsanta“. Ministar obrane Donald Rumsfeld bio je predsednik još jedne članice „Monsanta“, „Searlea“ – tvorca genetski modifikovanog zaslađivača aspartama. Mič Danijels, direktor Kabineta za menadžment i budžet, bio je potpredsednik u farmaceutskoj kompaniji „Eli Lilly“, „Monsantovom“ partneru u izradi genetski modifikovanog goveđeg hormona rasta.

Tomi Tompson, ministar zdravlja, dobio je 50.000 dolara od biotehnoloških firmi tokom svoje kampanje za guvernera Viskonsina. Tompson je upotrebio državna sredstva za biotehnološku zonu vrednu 317 miliona dolara. Džoš Eškroft, državni tužilac, tokom izbora 2000. godine primio je najveću donaciju „Monsanta“ za kampanju, dok je sudija Vrhovnog suda Klarens Tomas nekad radio kao „Monsantov“ advokat.

Sada je jasnija povezanost svetskog GMO kartela i nekoliko američkih administracija

Pečat mart 17, 2011

Piše Uglješa Mrdić

Share this post


Link to post

Narode, pazi šta jedeš

OTROV U ZDRAVOJ HRANI?!

Superanaliza koju je u februaru uradio Institut „Batut“ pokazala da tri proizvoda kompanije „Herbalajf“ nisu imala ispravnu deklaraciju

BEOGRAD - Nije zdravo sve što prija!

Tri proizvoda kompanije „Herbalajf“ nisu imala ispravnu deklaraciju, utvrđeno je na Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ prilikom kontrole u februaru ove godine. U „Batutu“ ističu da nikad dosad nisu radili zdravstvene analize ovih dijetetskih proizvoda.

- U Institutu je u februaru 2011. godine rađena superanaliza na pregled deklaracije. Tri dijetetska proizvoda nisu ispunjavala uslov u pogledu deklarisanja propisan Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda - rečeno nam je u „Batutu“.

Miodrag Tanasković, direktor centralnog magacina „Herbalajfa“ za Srbiju, nije želeo da odgovara na naša pitanja i usput je samo dodao da smo našim pisanjem ugrozili njegov posao, kao i da analize „Herbalajfovih“ proizvoda radi Gradski zavod za zaštitu zdravlja.

Dr Vesna Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, koja je zadužena za kvalitet ishrane, objašnjava da je Zavod radio samo rutinske kontrole „Herbalajfovih“ proizvoda.

- Kontrolisali smo uzorke „Herbalajfovih“ šejkova različitih ukusa, koje nam je dostavljala granična inspekcija. To su rutinske analize na prisustvo zagađivača i provere koje treba da utvrde da li je sadržaj proizvoda u skladu sa deklaracijom, i dosad nije bilo nikakvih problema. Prisustvo genetski modifikovanih organizama nismo kontrolisali, jer se to ne radi u sklopu rutinske kontrole. To su veoma skupe analize i rade se ukoliko postoji sumnja da ih neki proizvod sadrži - kaže dr Palibrk.

Podsetimo da je Kurir u prošlom broju pisao da proizvodi „Herbalajfa“, iako se vode kao zdrava hrana i dodaci ishrani, sadrže GMO i kancerogene aditive, a u Srbiju ulaze putem interneta.

GMO dozvoljeni u Americi, ne u Evropi!

Aleksandar Petrović, jedan od nezavisnih distributera „Herbalajfovih“ proizvoda, tvrdi da u Srbiju stižu preparati iz Italije, u kojoj nije dozvoljena upotreba GMO.

- Tačno je da „Herbalajf“ u Americi prodaje GM proizvode, ali njih nema na evropskom tržištu. Proizvodi za Evropu, pa i Srbiju, prave se u „Herbalajfovoj“ fabrici u Rimu, i oni ne sadrže GMO jer je to u Italiji zabranjeno - objašnjava Petrović. Prema njegovim rečima, tačno je da „Herbalajf“ nema zvaničnu dozvolu za prodaju u Srbiji, jer je njeno izdavanje veoma skupo, a mi smo malo tržište.

Istraga u Španiji

Sumnje u štetno dejstvo „Herbalajfovih“ proizvoda imalo je i špansko ministarstvo zdravlja, koje je 2009. godine povelo istragu o mogućoj vezi ovih dijetetskih proizvoda sa devet slučajeva trovanja jetre kod njihovih korisnika u periodu između 2003. i 2007. godine.

Autor: S. Tomčić

Kurir 29. Mart, 2011.

Share this post


Link to post

OCUhSUU4_cw

Позив на протест испред платона Дома Народне Скупштине, против ГМО, који ће бити 5.јуна 2011, у минут до 12 сати.

Share this post


Link to post

GMO hrana dolazi iz Hrvatske

Piše Uglješa Mrdić

Zašto Srbija uvozi genetski modifikovanu hranu iz Hrvatske?

Srbiji i dalje preti opasnost od uvoženja genetski modifikovane hrane. Jedna od najvećih opasnosti po srpsko stanovništvo kada je u pitanju prehrambena industrija je uvoz genetski modifikovane hrane iz susedne Hrvatske. Slična situacija je i sa genetski modifikovanim semenom iz Hrvatske, koje se sve više koristi u srpskoj poljoprivredi.

Brojni međunarodni faktori na Zapadu podržavaju uvoz genetski modifikovane hrane.

ENGLESKA KUHINJA

Tako je i kada je u pitanju Velika Britanija. Što može da zamuti čuvena „engleska kuhinja“ ne može niko u Evropi.

Savetnik britanske vlade sir Džon Bedington izjavio je nedavno da smatra kako genetski modifikovana hrana može pomoći u sprečavanju budućih svetskih kriza gladi.

On smatra kako nema jednostavnog rešenja za užasno veliki problem prehranjivanja svetskog stanovništva u budućnosti koji je povezan i s klimatskim promenama, rastom populacije te smanjenjem količine energije.

„Ako postoji genetski modifikovana hrana i ona rešava probleme koje ne možemo rešiti na druge načine te se pokaže da je sigurna za ljudsko zdravlje i okolinu, tada treba da je koristimo“, rekao je Bedington na Bi-Bi-Siju.

Bedington je upozorio da treba poduzeti hitnu akciju kako bi se u budućnosti sprečila globalna glad širokih razmera. U izveštaju piše kako faktori kao što su porast broja stanovnika, klimatske promene, nestašica vode i energije će izazvati žestoki pritisak na proizvodnju hrane.

„Nemamo vremena za opuštanje i za reči da je sve dobro. U 20 godina svetska populacija će doći ‘do neba’, a potražnja za hranom, vodom i energijom će biti na tome putu“, upozorio je Bedington.

Kao rešenje za gladovanje svetske populacije vidi se i u poboljšanju poljoprivredne tehnologije na malenim farmama u Africi.

„Nema jednog rešenja, ovome moramo pristupiti s mnogo različitih frontova“, rekao je Bedington. Njegove procene govore da će do polovine ovog veka, zbog povećanja populacije, svetu biti potrebno 40 posto više hrane, 30 posto više vode i 50 posto više energije. Kaže da će do toga vremena klimatske promene već imati ozbiljni uticaj na Zemlju.

Tvrdi da će povećanje cene hrane, ako se poljoprivredne tehnologije ne poboljšaju, najjače pogoditi najsiromašnije.

„Populacija Afrike će se udvostručiti u 20 godina“, kaže Bedington te dodaje da moramo razmišljati o problemima vode, poljoprivrede i energije.

„Nema jednostavnog rešenja. GMO može biti odgovor na određene probleme“, zaključio je Bedington.

Možda je engelski plan da se prepolovi stanovištvo upotrebom GMO hrane.

NEZDRAVA HRVATSKA HRANA

Istovremeno je u Hrvatskoj pokrenuta akcija protiv genetski modifikovane hrane. I Hrvati se bune. Kada je već u Srbiji zatišje (sem nekoliko ekoloških organizacija, „Pečata“, nekoliko profesora i stručnjaka i nešto političara“), Hrvati ne prezaju od javnog suprostavljanja GMO kartelu. Deo njihove genetski modifikovane hrane se ionako, prema saznanjima „Pečata“ isporučuje Srbiji, jer Srbija nažalost postaje otpad za sve što ne valja u regionu, jer na Balkanu znaju da zvanični Beograd pristaje na sve.

„Označite GMO proizvode!“, glasi napis u hrvatskim medijima.

„Mi, građani Republike Hrvatske slabo smo informisani o upotrebi GMO proizvoda i poljoprivrednog semena u Hrvatskoj. Sudeći po određenim vestima i provedenim istraživanjima, možemo biti zabrinuti upotrebom genetski modifikovanih organizama u hrani. Stoga od Vas, kao legitimnih predstavnika koje smo izabrali, tražimo da poduzmete sve što je u vašoj moći da:

zaustavite upotrebu i prodaju genetski modifikovanog semena u poljoprivredi i ostalih genetski modifikovanih sredstava za poljoprivredu;

da Sabor, kad već ne može zabraniti upotrebu proizvoda s GMO sastojcima, donese zakonsku regulativu koja će jasnije i strože propisivati označavanje hrane i proizvoda koji sadrže i najmanje količine GMO-a.

U Hrvatskoj informacije o istraživanjima o GMO-u, posebno hrani i semenu, pokazuju štetnost takve hrane za životinje. Sve je jasnije da stvari sa genetski modifikovanom hranom, usevima te uticajima GM useva na okolinu nisu tako bezazlene kako pokušavaju da nam prikažu. Niko ne zna kakve će posledice za zdravlje i okolinu biti posle 20 ili 30 godina konzumiranja i proizvodnje takve hrane.

Treba posebno obratiti pažnju na proizvode od hrvatske „Podravke“. Čelnici Mediteranskog instituta u Splitu još 2006. godine naveli su da je GMO budućnost. To su izrekli prilikom posete „Podravki“. Usledile su najave čelnika „Podravke“ (fabrike hrane) da će vrlo brzo tehnologija proizvodnje GMO-a dostignuti zadovoljavajuću normu za upotrebu u „Podravki“.

Američka kompanija „Monsanto“, ima svoju ispostavu u Republici Hrvatskoj, najveći je svetski proizvođač i distributer genetski modifikovanog semena u susednoj državi.

Od hrvatskog sabora ekološke organizacije u ovoj državi zatražile su sledeće:

„Tražimo da se založite i energičnije pomognete hrvatskim poljoprivrednicima da okrupne površine za uzgoj što ekološke „Bez GMO“ hrane, uz što manju upotrebu pesticida i herbicida. Podstičite uzgoj i pomažite razvoj „eko poljoprivrede“, ali što je još važnije, edukujte građane o ovim temama. Živimo u zemlji koja još uvek ima čisto more i obalu, a ima i pitke vode pod zemljom i stotine hiljada hektara neobrađene kvalitetne poljoprivredne površine. Hrvatska i njeni građani ne zaslužuju ovo što joj spremaju.

Nasledstvo koje smo dobili treba da nam bude i obaveza da to nasledstvo nećemo uništiti zbog nečije pohlepe za novcem, „sponzorstvima i provizijama“.

Ovo ne treba ništa da čudi susednu Hrvatsku, jer i u toj državi, baš kao i u našoj Srbiji, interesi GMO industrije i kapitala nisu ničiji nacionalni interesi.

Želja biotehnoloških korporacija i GMO kartela je stvaranje zavisnosti o njihovom patentiranom semenu. Srbija i Hrvatska imaju dovoljno kvalitetnog nekontaminiranog semena i ne postoje nikakvi razlozi da bi se prelazilo na njihovo novo, GMO patentirano i zaštićeno seme. E, sada se postavlja pitanje zašto Srbija uvozi GMO seme iz Hrvatske. Zemlje koje su uvele proizvodnju iz GMO semena suočavaju se s lošim prinosima, zagađenjem zemlje i nekvalitetnim proizvodom. Potrebe za zaštitnim sredstvima na GMO površinama veće su nego kod konvencionalne poljoprivrede, novije informacije govore o jačanju superkorova u takvim usevima, što od proizvođača zahteva upotrebu jačih koncentracija otrova.

MLEKO I KROMPIR

Nažalost građani Srbije usled ekonomske krize gledaju da po pijacama i prodavnicama uzimaju što jeftiniju hranu, ne znajući da je dobar deo te hrane genetski modifikovan. Prirodno gajena hrana je odavno u Srbiji i u svetu postala privilegija bogatih.

Navedimo da je redakcija „Pečata“ dobila i podatak kako su kineski naučnici genetski modifikovali krave muzare kako bi proizvodile ljudsko majčino mleko u nadi da će njihov proizvod da se nađe u prodavnicama širom sveta.

„Genetskim inženjeringom su ljudski geni umetnuti u DNK kloniranih kravljih embriona, koji su zatim usađeni u surogat krave“, piše „Skaj njuz“.

Na sličan način je klonirana i ovca Doli u Škotskoj, prvi sisar na kome je uspešno izvršen eksperiment. Proizvedeno mleko se još uvek podvrgava raznim laboratorijskim analizama. Takođe, Kinezi očekuju da ovaj proizvod bude hit u svetu i da će vremenom da istisne klasično mleko. Prema tvrdnjama naučnika ovo mleko je slađe i jačeg ukusa.

Nadamo se da u budućnosti zbog ovog mleka neće nastati nova bolest „ludih krava“, koja će se lečiti nekim novim obaveznim vakcinama.

Pojavila se i informacija da je krompir zaražen karantinskom fitopatogenom bakterijom „ralstonija solenacerum“, zakopan na regionalnoj deponiji u Ramićima kod Banjaluke, u Republiku Srpsku je krajem aprila iz Egipta uvezla firma „Dabis Čapljina“.

Ovo su potvrdili u Republičkoj upravi za inspekcijske poslove, gde su dodali da je uništavanje 75 tona krompira obavljeno uz prisustvo Republičkog fitosanitarnog inspektora. Juče niko nije mogao da precizira da li su i kakve mere preduzete protiv firme iz Čapljine.

Glavni republički inspektor Đuka Papić rekla je da je bakterija opasna po bilje, ali ne i po ljude i životinje.

„Ovim zakopavanjem zaraženog krompira nije u potpunosti otklonjena opasnost, jer su pre inspekcijskog nalaza u maloprodaji, prema procenama, završile tri ili četiri tone“, rekla je Papićeva.

Dodala je da će uvoznik snositi troškove uništavanja, kao i dezinfekciju vozila i skladišta u kojima je čuvan.

Na kraju možemo zaključiti da GMO kartel polako sve više okupira čitav region. A imajući u vidu „dobru“ regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu, a naročito između zvaničnog Beograda i Zagreba, možemo očekivati novu razmenu i genetski modifikovanih biljaka, hrane i semena…

PEČAT septembar 12, 2011

Share this post


Link to post

Nova američka, GMO ucena

Piše Uglješa Mrdić

Nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja genetski modifikovane hrane biti dozvoljena, već je gotov i čeka se samo pogodan trenutak da se on usvoji

Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani GMO, na šta je od domaćina dobio odgovor da će Zakon biti promenjen

GMO kartel u Srbiji dostiže svoju punu snagu. Pored političke podrške od strane pojedinaca iz vladajućeg režima i biznismena koji su ušli u dil sa GMO kartelom, upotrebu i korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO) u ishrani i u poljoprivrednoj delatnosti na teritoriji Srbiji podržaće, kako sada stvari stoje, i Skupština Srbije.

USLOV ZA EU

S jedne strane postoje čvrsta uveravanja da Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe u Srbiji neće biti uskoro menjan.

Međutim, Sjedinjene Američke Države traže da Srbija prihvati genetski modifikovanu hranu kao uslov za ulazak u „Svetsku trgovinsku organizaciju“ (STO). Kao što je poznato uslov za ulazak u Evropsku uniju je članstvo u ovoj organizaciji.

Srbija u STO-u ima status posmatrača.

Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić kaže da je nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja GM hrane biti dozvoljena, već gotov i da se samo čeka pravi trenutak da se usvoji.

Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani GMO, na šta je od domaćina dobio odgovor da će Zakon biti promenjen.

U EU dozvoljena je upotreba GMO neverovatno brzo, i to u vidu životnih namirnica, sredstva za hranjenje životinja i kao seme, poput krompira, soje, kukuruza i paradajza. Među zemljama koje zabranjuju sve ili pojedine GM proizvode su Poljska, Austrija, Bugarska, Grčka, Luksemburg, Francuska, Nemačka i Mađarska.

Odobreno je u EU 35 genetskih modifikacija pojedinih biljnih vrsta. Mogu se puštati u promet kao genetski modifikovana hrana za ljude i životinje, kao i sirovina za dalju preradu, a radi se pored ostalog o soji, šećernoj repi, pamuku, duvanu, kukuruzu.

Stručna javnost ističe da Srbija ne treba da menja Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), niti da dozvoli uzgoj tih proizvoda u komercijalne svrhe.

Srbija ima dovoljno resursa za proizvodnju hrane na konvencijalni način ili za organsku proizvodnju i treba da ostane slobodno područje bez GMO.

Većina svetske populacije je protiv GMO, a u Srbiji je istraživanje urađeno pre nekoliko meseci pokazalo da je preko tri četvrtine ispitanika protiv GMO ili su više za hranu koja ne sadrži genetski modifikovane supstance.

GMO ŠTETA

Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, koji je i predsednik „Društva agroekonomista Srbije“, navodi da je „Svetska trgovinska organizacija“ (STO) zloupotrebila neke međunarodne sporazume i počela da se meša u domen poljoprivredne proizvodnje koji nije u njenoj nadležnosti već u nadležnosti „Međunarodne organizacije za proizvodnju i hranu“ (FAO).

„STO bi trebalo da se vrati dva koraka nazad i da reguliše međunarodne odnose samo u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda, a ne u pogledu garancija kvaliteta. STO nije merodavna za ta pitanja, već FAO i druge strukovne organizacije. U Srbiji postoji nekoliko hiljada hektara pod genetski modifikovanom sojom koja je ušla u vreme donacija kada Srbija nije bila oprezna kod poklona koje je primala, a to je bila smišljena aktivnost pojedinih lobija koji se zalažu za proširenje uzgoja GMO. Srbija bi trebalo da sledi primer Bugarske, koja je, iako članica EU, zabranila uzgoj genetski modifikovanih proizvoda pod pritiskom domaće javnosti“, kaže Ševarlić.

I dodao da poslednje, značajne, porudžbine kupaca iz Italije i Švajcarske naše soje, koja nije genetski modifikovana, pokazuju u kojem pravcu Srbija treba da traži svoje mesto na međunarodnom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. On je naglasio da su organski i proizvodi konvencionalne poljoprivredne proizvodnje na međunarodnom tržištu skuplji i traženiji od genetski modifikovanih proizvoda.

Prema rečima Ševarlića, važan razlog zbog kojeg Srbija ne bi trebalo da dozvoli uzgoj genetski modifikovanih proizvoda je to što o neškodljivosti tih organizama i hrane proizvedene od tih sirovina još uvek nema dovoljno pouzdanih i nezavisnih naučnih istraživanja.

„Sa aspekta ekologije, pitanje je i koje će to probleme izazvati slobodan uzgoj GMO i koji od njih mogu da se ukrštaju sa drugim biljnim i životinjskim vrstama u prirodi bez ikakve kontrole čoveka ili proizvođača“, kazao je Ševarlić.

Ministarstvo ekonomije Srbije saopštilo je prošle nedelje da izmena Zakona o GMO nije uslov za ulazak Srbije u STO, ali dok traju pregovori svaka članica te organizacije može da zahteva prilagođavanje bilo kojeg zakona.

KRIVIČNE PRIJAVE

Srbija već nekoliko godina sprovodi uništavanje genetski modifikovanih zasada, a najviše soje.

Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede obavilo 1.100 kontrola parcela ukupne površine 3.000 hektara, kako bi se utvrdilo ima li u Srbiji genetski modifikovane soje.

Na 98 parcela, površine 122 hektara, nađeni su GMO usevi soje, a podneto je 98 prekršajnih i krivičnih prijava.

Među stručnjacima postoje velika neslaganja kada je reč o posledicama po zdravlje ljudi genetski modifikovane hrane. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali se sumnja da takvi organizmi u pojedinim slučajevima mogu biti štetni po ljude.

U sledećem broju saopštićemo više detalja o delovanju GMO kartela na teritoriji severnog dela Srbije – u Vojvodini i u Zapadnoj Srbiji.

Dinkićevo zalaganje za GMO

U depeši koju je u januaru 2010. godine napisao sekretar američke ambasade u Beogradu Troj Pederson piše da su SAD odlučne u nameri da Srbija usvoji zakon o GMO i da će im u tome pomoći tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Međutim, oni su izrazili žaljenje jer do toga nije došlo.

„Mlađan Dinkić je obećao da će uložiti amandmane na restriktivni Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koji je usvojen u maju 2009. godine. Međutim, to se nije dogodilo. Čak je i ministar poljoprivrede Saša Dragin tražio od SAD-a pomoć u pripremi revizije zakonodavstva. Hteli smo da iskoristimo taj trenutak i zahtevamo fondove zahvaljujući kojima ćemo formirati novu svest javnog mnjenja i dobiti podršku promenama zakona“, piše u depeši Vašingtonu Pederson.

Pečat septembar 26, 2011

Share this post


Link to post
Američka GMO-baza na KiM

„Pečat“ saznaje da su SAD u dogovoru sa takozvanom „vladom Kosova“ na području Južne srpske pokrajine otvorili laboratorije i skladišta za genetski modifikovane organizme.

gmo24-300x154.jpg

Američki GMO kartel pre nekoliko godina otvorio je na području južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije, bazu koja se isključivo bavi izučavanjem, skladištenjem i proizvodnjom genetski modifikovane hrane, semena i raznih zaraženih supstanci. Kako „Pečat“ ekskluzivno saznaje ta američka GM baza nalazi se na području Metohije, u blizini Peći.

Zaražena američka hrana

U sklopu baze nalaze se skladišta u kojima je u najvećoj meri zastupljena genetski modifikovana soja. Iz GM baze na Kosmetu transportuje se genetski modifikovana hrana u centralnu Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Prvi korisnici takve zaražene američke hrane su stanovnici Južne srpske pokrajine. Na taj način, postojanjem GM baze, američki GMO kartel ima jedno od najvećih skladišta genetski modifikovane hrane i semena, vrši GM ispitivanja i eksperimente nad životinjama dajući im takvu hranu kako bi se videle reakcije i posledice nad njihovim organizmima.

GMO bazu obezbeđuju američke snage KFOR-a, kao i sva druga američka skladišta i laboratorije na Kosovu i Metohiji. Amerikanci su uspeli na dva načina da zatruju Kosmet, prvo bacanjem bombi sa osiromašenim uranijumom za vreme NATO agresije 1999. godine, a potom i sejanjem genetski modifikovane hrane.

Ovo je samo još jedna potvrda da GMO kartel u Srbiji dostiže svoju punu snagu. Nažalost, GMO kartel ima sve veću podršku političara iz vladajućeg režima i biznismena koji su ušli u dil sa GMO kartelom, a dobili su zadatak da taj kartel jačaju i prema bivšim zemljama Sovjetskog Saveza. Na udaru GM kartela u tom regionu najviše je Ukrajina.

Nadamo se da će biti sprečena upotreba i korišćenje genetski modifikovanih organizama u ishrani i u poljoprivrednoj delatnosti na teritoriji Srbije i da će to podržati u Skupštini Srbije, ali nažalost postoji mogućnost će vlast i ovog puta pod spoljnim uticajem popustiti i napraviti novu štetu svojim građanima i budućim pokoljenjima, tako što će učestvovati u njihovom trovanju.

S jedne strane postoje čvrsta uveravanja da Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe u Srbiji neće biti uskoro menjan.

Međutim, kao što je „Pečat“ pisao, SAD traže da Srbija prihvati genetski modifikovanu hranu kao uslov za ulazak u „Svetsku trgovinsku organizaciju“ (STO). Poznato je da je uslov za ulazak u Evropsku uniju članstvo u ovoj organizaciji, a Srbiju je upotrebom GMO ucenio prilikom dolaska u Beograd i američki potpredsednik Džozef Bajden, o čemu je „Pečat“ detaljno pisao prošlog meseca.

Sve više hroničnih bolesti

I u samim SAD-u postoje organizacije koje upozoravaju na delovanje GMO kartela i na štetnost korišćenja genetski modifikovane hrane.

American Academy of Environmental Medicine (AAEM) apelovao je na lekare da prepisuju dijete bez GM hrane za sve pacijente. Oni navode da istraživanja na životinjama pokazuju ubrzano starenje i neplodnost. Na taj način američki kartel se bori i za smanjenje broja stanovnika nepoželjnih nacija zarad sopstvenih interesa. Takođe postoji mogućnost da genetski modifikovana hrana može da ostane u organizmu i da prouzrokuje dugoročne probleme. Ubačeni gen u genetski modifikovanoj soji, na primer, može izmeniti bakterije koje žive u nama. Takođe, u krvi trudnih žena i nerođenih fetusa pronađeni su toksični insekticidi proizvedeni u GM kukuruzu. Procenat Amerikanaca sa tri ili više hroničnih bolesti porastao je sa devet odsto na 13 odsto za samo devet godina, u porastu su i alergije na hranu, kao i autizam, reproduktivni poremećaji, problemi sa varenjem itd. Iako ne postoji dovoljno istraživanja da potvrdi da je genetski modifikovana hrana uzrok svih ovih oboljenja, moramo nešto učiniti da bi se zaštitili jer su naročito ugrožena deca.

Takođe, „Američka asocijacija za javno zdravlje“ osudila je korišćenje genetski modifikovanog goveđeg hormona rasta, zato što mleko iz tretiranih krava ima više hormona IGF-1 koji ima višestruko neželjeno dejstvo, između ostalog potencijalni je izazivač kancera (kancer dojke kod žena).

GM polen i semenke biljaka mogu da putuju nošene vetrom ili preko insekata, tako da je nemoguće imati izolovane GMO useve. GMO kontaminacija izaziva ekonomske gubitke za organsku proizvodnju, za farmere koji se bore da zadrže svoje useve čistim.

Najviše genetski modifikovanih useva su projektovani da budu tolerantni na određene herbicide i na tretiranom zemljištu ostaju samo GM usevi (po pravilu kompanija koja prodaje GM seme, istovremeno prodaje i svoj herbicid, s obzirom na to da su GM usevi jedino otporni upravo na taj herbicid). Upravo se to dešava na području Srbije. Ovo je dovelo do toga da farmeri sve više upotrebljavaju herbicide, tako da GM hrana sadrži više toksičnih ostataka tih herbicida, što se može povezati sa sve većom stopom steriliteta, hormonskim poremećajima, urođenim anomalijama i kancerom.

Poslednjih godina upotreba herbicida u SAD-u se višestruko uvećala. Mešanjem gena nepovezanih vrsta genetski inženjering dovodi do mnoštva nepredvidljivih sporednih efekata. Prvenstveno se misli na nove toksine, kancerogene i nutritivne nedostatke.

Većina zdravstvenih i ekoloških rizika od GMO, kao i sigurnosne procene su ignorisane od strane vlada mnogih zemalja. Razlog je u velikoj meri politički. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) ne zahteva studije bezbednosti, ne obavezuje obeležavanje genetski modifikovane hrane i omogućava kompanijama da svoju GM hranu puste na tržište čak i bez obaveštavanja Agencije. Angažuju se stručnjaci za izradu studija o GM hrani koji su u suštini plaćeni od tih istih biotehničkih kompanija da bi rezultati bili iskrivljeni, tako da su njihovi izveštaji neprecizni i uopšteni.

Ugrožena Srbija

Naučnici koji otkriju probleme sa GMO su napadnuti, prete im otkazom i ukidanjem finansija. Pokušaj medija da izlože probleme često je cenzurisan, što je slučaj i u Srbiji. GMO usevi, a sa njima povezani herbicidi, mogu naškoditi pticama, insektima, vodozemcima jer zagađuju vodene resurse i zemljište. Poljoprivredne metode koje se koriste u zemljama u razvoju dovele su do povećanja prinosa od 80 odsto i više, ali ne i GM, u proseku se ne povećava prinos uopšte. GMO usevi ne mogu na globalnom nivou smanjiti glad i siromaštvo, poboljšati ishranu, zdravlje, i ruralni život, niti povoljno uticati na životnu sredinu. Naprotiv GMO preusmerava novac i resurse koji bi inače bili potrošeni na daleko sigurniji, pouzdaniji i odgovarajući razvoj poljoprivrede.

Cilj izbegavanja genetski modifikovane hrane je da se dostigne kritična tačka kako bi je prehrambene kompanije izbacile iz upotrebe. U Evropi, na primer, kritična tačka je postignuta 1999. godine odmah posle velike marketinške kampanje, koja je upozorila građane na potencijalne opasnosti, što je imalo za posledicu da za samo nedelju dana skoro sve najveće kompanije izbace GMO.

U SAD-u je 2006. godine došlo do „pobune“ potrošača protiv upotrebe goveđeg hormona rasta rBGH ili rBST kod krava, što je imalo za posledicu da su velike kompanije, kao „Starbaks“, „Vol Mart“, „Kroger“ (ukupno oko 40 odsto najvećih mlekara), izbacile taj hormon iz svojih mlečnih proizvoda i mleka.

Ali zato američki GMO kartel deluje u Evropi, a naročito u ovom regionu Balkana. Meta im je Srbija. Sa genetski modifikovanim organizmima američke kompanije, kao i njihovi sateliti, u Srbiji prvo su „nagrizli“ severne i zapadne delove naše države, tačnije, Banat, Bačku, Srem, Mačvu i Zlatiborski okrug, a sada i područje Kosova i Metohije. U ovom trenutku mini centri GMO kartela su u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Užicu i Prištini. Tu je osinje gnezdo GMO kartela, uz pomenutu bazu na Metohiji.

Izvor: Pečat

Objavljeno: 08.10.2011.

Kao i do sada, sirite ovu pricu gde god mozete!!!

Share this post


Link to post

Ja sto znam jeste !

Nekada kazu da se u Vojvodini proizvodio pasulj za celu JNA i za zdravstvo !

Danas na Novosadakom kvantasu samo neki entuzijasti prodaju domaci pasulj i to po visoj ceni , koji kad ga uzmete u ruke ne izgleda nimalo kvalitetno !!

A s druge strane prodavci nude pasulj iz Kazakstana,Brazila i Kanade , i poneko ima iz Albanije! Generalno svi su dobri na izgled i na ukus , samo je ovaj Kanadski dosta jeftiniji i lepsi !

A peodavac kada sam hteo da kupim mi je u poverenju rekao da taj Kanadski ne kupujem jer je genetsi modifikovan ! Prvo sam pomislio da zeli da mi proda skuplji ali kad mi je pokazao kako svaki Kanadski pasulj ima indeticno istu saru ja sam se PREPAO ! !!u pitanju je onaj crveni pasulj !!! Na kraju sam uzeo Kazakstanski ...jer kaze da mu je i Brazilski beli sumnjiv, Albanski je dobar samo iz principa nisam hteo da ga kupim !

Cuo sam i da u paradajzu ima gen skorpije kako bi opna bila crvsca tj kako se ne bi brzo osusio !

Share this post


Link to post

Jos ovo da dodam, posto sam iz hobija poceo da gajim papagaje tigrice , jednom sam pored njive prosle godine s jedne njive ukreo oko 5 kg suncokrete... Interesantno je da je da sam pre dve nedelje suncokret potopio u vodu i kasnije sam ga zasadio ali ni jedan nije proklijao ! A suncokret je stajao otvoren i osusen prosle godine na suncu ..zreo suncokret ... Sto navodi da je sigurno i taj suncokret gen mod !

Share this post


Link to post

http://www.youtube.com/watch?v=eRNNgmcnYRk

Alex Jones o najnovijim planovima političke i znanstvene tiranije koja zahtjeva prisilno ubacivanje "lijekova" i različitih otrovnih kemikalija u vodu, hranu i cjepiva kako bi nas zaglupili i sterilizirali te učinili bolesnima, pasivnima i podložnima, i pritom nam uništili volju i želju za borbom, promjenama i samim životom. Na djelu je globalno znanstveno-korporacijsko preuzimanje sveukupnog života ljudi.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this