Sign in to follow this  
Rada

OPASNOST: STOP GMO!

Recommended Posts

Mutanti prete tržištu Srbije

Da li će Srbija i zvanično otvoriti vrata genetski modifikovanoj hrani, pitanje je o kojem se raspravljalo na prvom javnom slušanju u Domu Narodne skupštine na temu "Uticaj genetički modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje", pišu Večernje novosti

127436_gmo_f.jpg?ver=1352876005

Foto: Ilustracija

Srpski zakon o genetski modifikovanim organizmima je višestruki problem. Nije restriktivan, nije rezultat rada struke, niti je usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije, kao ni sa određenim propisima Evropske unije.

Lobisti

Da u Srbiji ne postoji kontrola sejanja GMO, kako se čulo u Domu Narodne skupštine, pokazao je i podatak da je 2003. godine zasejano 1.000 hektara genetski modifikovane soje samo u Vojvodini, a nadležne inspekcije nisu mogle ništa da urade. Na skupu je postavljeno i pitanje da li u Vladi postoje GMO lobisti.

- Stav Svetske trgovinske organizacija je da se ne može zabraniti izvoz i uvoz bilo kog prooizvoda, pa samim tim ni GMO - istakli su u utorak prestavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Prema njihovim pravilima, članice STO mogu onemogućiti uvoz određenih proizvoda na osnovu procene rizika. Crna Gora je nedavno postala članica STO, a prema njihovim zakonima, promet GMO je zabranjen, ako ne postoje analize o stepenu rizika.

Pravilima Svetske trgovinske organizacije ograničava se trgovina jedino kod onih proizvoda koji se smatraju opasnim, za šta su potrebni i naučni dokazi. Kod genetski modifikovanih proizvoda ne postoji nezavisne analize da su rizični za zdravlje, pa se samim tim trgovina ovim namirnicama ne može ni ograničiti.

- U Srbiji smo sve uradili kako treba, pa nam samo GMO fali - ironičan je bio prof. dr Miodrag Dimitrijević, sa Ketedre sa genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - GMO je još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Ko sam sebi može da puni tanjir, on je nezavisan u svakom smislu.

Agrarni stručnjaci, naime, smatraju da bi šteta od genetski modifikovanih proizvoda u srpskoj poljoprivredi bila katastrofalna. S obzirom na to da bi GMO seme uništilo domaće, svake godine bismo bili primorani da ga uvozimo. I na to bismo godišnje trošili stotine miliona evra.

Učesnici skupa su zatražili strožu stručnu kontrolu proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovanih organizama, naročito kod hrane.

14. 11. 2012. Večernje novosti

Share this post


Link to post

Krivi što smo živi!

Piše: Jelena ARSENOVIĆ

Šezdesetpetogodišnji Nikola Aleksić, rodom iz Sombora, od oca Ivana i majke Ljubice, neosuđivan, aktivan u novosadskom Ekološkom pokretu (jedan od onih što vas bombarduju saopštenjima pa ih na kraju i ne čitate, a nije da ne bi trebalo), kriv je zbog narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti MK grupe.

Revnosni sud mu je zbog toga rebnuo tromesečnu kaznu zatvora, uslovno ukoliko u roku od jedne godine ne počini novo krivično delo!

Aleksića je tužio vlasnik MK grupe Miodrag Kostić zato što je u dva medija, pazite sad, u emisiji "Jutro sa Srđanom" Radija AS FM (nikad čuli) i u dnevnom listu "Pravda" (u međuvremenu ugašen) moćnu kompaniju bivšeg direktora Demokratske stranke optužio da je sa još moćnijom multinacionalnom kompanijom Monsanto sklopio ugovor o uvozu genetski modifikovanog semena. Sud je utvrdio da Kostićeva firma jeste postala partner Monsantu za Srbiju, ali ne za GM već za obično, hibridno seme.

Ovih dana nešto mi ne stiže uznemirujuća imejl pošta Ekološkog pokreta, pa ostaje nedoumica da li je to tužilac uspeo da otupi koplje srpskom Don Kihotu Nikoli Aleksiću?

Jer, u narednoj godini, a sigurno značajno pre njenog isteka, Srbija mora da promeni zakon o genetski modifikovanim organizmima. To je nedavno potvrdio i ministar trgovine Rasim Ljajić. Ukoliko sam dobro razumela večitog ministra, na snazi će ostati zabrana proizvodnje GMO, ali će zabrana uvoza i prometa biti liberalizovana, odnosno, ona će biti dozvoljena, ali će strogim odredbama biti tako pooštrena da će praktično biti neizvodljiva (?!)

Pa ako je tako, draga katice za sve, zašto će biti i formalno dopušten promet genetski modifikovanih namirnica, jer TO kada jednom uđe u lanac ishrane, povratka nema. To što nije proizveden u vašoj zemlji, znači da ste samo napravili veći promet nekom stranom proizvođaču. Toliko su žilava ta semena, kažu stručnjaci, da posle njih ništa drugo ne može da niče, a jednom iznikla genetski modifikovana biljka nije u stanju da se reprodukuje, pa ste uvek iznova primorani da kupujete novo seme i to od koga? Od najmoćnijeg i najvećeg svetskog proizvođača genetski modifikovanog semena i herbicida - Monsanta!

I ako u svemu vidite bespotrebno uzbunjivanje na talasu "svetske zavere" pogledajte samo kako je nastala ova čudovišna kompanija? Kratak je to bio put - od proizvođača biohemijskog oružja do svetskog monopoliste u proizvodnji GM semena.

Na istraživanja koja s vremena na vreme uspeju da probiju medijsku blokadu a koja ukazuju na opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, iz Monsanta ladno uzvraćaju da "kompanija neće garantovati sigurnost hrane koju proizvodi, jer naš cilj je što veća prodaja".

Jedan od navodnih razloga što je srpska vlast spreman da napravi ustupke je članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju. Navodno, ukoliko hoće u STO Srbija mora da na svojim njivama zapati GM seme.

Oni kojima skepsa ne manjka, STO opisuju kao "institucionalno lice globalizacije". Organizacije čiji je cilj da pod plaštom slobodne trgovine ukine uvozne carine i druge barijere svemogućem kapitalu. I na prvi pogled je jasno da prednosti u takvom odnosu stvari imaju zemlje razvijene privrede, dok će siromašne moći da budu konkurentne samo u pogledu sirovina, poluproizvoda, jeftine i obespravljene radne snage.

Tako i inače sluđena srpska javnost postaje još konfuznija. Dok ih jedni zastrašuju podacima da će posle GM sojine sačme uvezene u vreme Ivane Dulić-Marković dobiti tumore, ostati sterilni, preživeti genetski mutacije ... vlast im postavlja pitanje: "Zar narode verujete da bi vas mi trovali, pa i naša deca ješće svu tu hranu?".

Da li da im poverujemo?

15. 11. 2012. Vesti

Share this post


Link to post

SAD opet ubija Srbiju: Prihvatite GMO, ili ste nagrabusili!

"Ako Srbija ne promeni zakon o genetski modifikovanoj hrani, ona ne samo da neće ući u Svetsku trgovinsku organizaciju već će ovo biti i značajna prepreka bilateralnim odnosima Srbije i Amerike", kaže Viktorija Nibarger iz američke ambasade u Beogradu.

 

289618_gmo--foto-jimbonham-com_iff.jpg?v

Prema nekim istraživanjima, posledice konzumiranja GMO hrane mogu biti katastrofalne za čitav živi svet, što ovde možete pročitati u intervjuu profesora Miladina Ševarlića, koji je on dao za "Vesti"

Ona tvrdi da je upravo zato što GMO ne ulazi u našu zemlju stočna hrana kod nas mnogo skuplja, pa tako i meso.

Naši stručnjaci, pak, nisu složni oko toga da li treba reći stop promeni zakona i dozvoliti GMO istraživanja na srpskim poljima. Iz Ministarstva trgovine apeluju da se dozvoli promet ove robe, a da se tek naknadno ograniči ulaz genetski modifikovane hrane.

 

Eksperimenti

Zagovornici ulaska GMO u našu zemlju kažu da se štetnost ovako dobijene hrane mora posmatrati “od slučaja do slučaja“.- Ne može se govoriti o opštoj opasnosti od GMO, ni o tome da su oni svi bezbedni - kaže Aleksej Tarajev, predsednik stručnog saveta za biološku sigurnost.

- GMO se mora prvo testirati u eksperimentalnim uslovima, koji su strogo propisani, a zatim u poljskim ogledima. Tek na bazi tako prikupljenih informacija može se razmatrati njegovo eventualno oslobađanje u životnu sredinu.

- Niko od nas ne traži da uvezemo GMO, ali ne smemo ni da ih zabranimo, da bismo ušli u STO - kaže Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine.

- Hajde da ukinemo zabranu prometa i uvoza, a da onda primenimo restriktivnu politiku, koja neće sve propuštati. Tako je i u Švajcarskoj i Rusiji.

Na ove tvrdnje, Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da, koliko su GMO nebezbedni svedoči činjenica da ni sama Amerika neće da snosi odgovornost za posledice ovako uzgojene hrane. Dakle, ni bombardovanje 1999. godine nije bilo dovoljno, sada bi trebalo da jedemo i ono za šta niko neće da garantuje da je bezbedno...

- Ni SAD nisu potpisale dopunski protokol o nadoknadi štete, kojom bi garantovali za svoje GMO - objašnjava Ševarlić. - Evropska banka za obnovu i razvoj dala je 40 miliona dolara za rizike američke kompanije za genetski modifikovanu hranu na tržištu Balkana, što pokazuje koliko im znači da uđu na naše tržište, po svaku cenu.

Iz Instituta za kukuruz Zemun polje kažu da Srbija ima izuzetno dobre uslove za proizvodnju prirodne hrane, koja će uskoro biti na velikoj ceni.

- Imamo dovoljno mogućnosti da iskoristimo domaći potencijal, jer će cena organske hrane na tržištu samo rasti - kaže Života Jovanović iz Instituta. - Za zemlje koje već kupuju GMO, Srbija sigurno neće biti konkurentna.

 

Zatvoriće institute

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković kaže da, ako GMO uđu u Srbiju, svim našim institutima za istraživanje kvaliteta hrane preti propast.

- Kompanije koje donesu genetski modifikovanu hranu kod nas će doneti i svoju potpuno novu tehnologiju - kaže Vojić Marković. - Naši stručnjaci im neće biti potrebni i instituti će se zatvoriti, jer GMO uništavaju sve druge tehnike i rod koji je prirodan.

 

 24. 12. 2012. Večernje novosti| foto: jimbonham.com

Share this post


Link to post
А ако прихватимо ГМО и Монсато, онда нећемо да награбусимо!? ::)

Hoćemo ...  garantovano!

Ali u tom slučaju "gospoda" nemaju profita!

Profit je njima važan, ne ljudi!

Share this post


Link to post

Zatvorena vrata za GMO

Kompanija "Monsanto" zasad neće plasirati genetski modifikovanu hranu u Srbiji, jer nije dobila finansijsku podršku od Evropske banke za obnovu i razvoj. Naime, više od 150 svetskih ekoloških organizacija obratilo se EBRD sa zahtevom da se ne odobri kredit od 40 miliona ovoj američkoj firmi, pa je tako projekat propao, pišu beogradske Večernje novosti.

Srbija, zasad, bez genetski modifikovane hrane

Od pre četiri godine na snazi je zakon koji zabranjuje uvoz i proizvodnju GMO proizvoda u Srbiji. Baš zbog velikog projekta "Monsanta" postavljeno je pitanje da li je potrebna izmena zakona. Ova tema već nedeljama, otkako je najavljena eventualna promena propisa, deli kako građane, tako i stručnu javnost.

"GMO je veoma osetljivo pitanje, kompleksno i od velike važnosti za čitavo društvo", objašnjava Milanka Davidović, pomoćnik ministra poljoprivrede. "Tako se izmenama ovog zakona ne može pristupiti bez otvaranja široke rasprave i uključivanja svih relevantnih činilaca".

Neki od profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu poručuju da glasine o tome da genetski modifikovane namirnice izazivaju rak i sterilitet nisu istinite, ali i da njihova proizvodnja nije pogodna za Srbiju.

"Nisam za gajenje GMO biljaka, zbog toga što smo jedna od retkih zemalja sa velikim brojem naučnih instituta", tvrdi Gordana Šurlan Momirović, profesorka genetike. "U njima proizvodimo sopstvene sorte i hibride, koji su konkurentni i na inostranom tržištu".

 

04. 02. 2013. Večernje novosti

Share this post


Link to post

Trojanski konj za srpski tanjir

 

Genetski modifikovana hrana preplavila je ceo svet i preti čovečanstvu. O štetnom uticaju te hrane mnogo se raspravljalo poslednjih meseci, a nedavno objavljeni rezultati eksperimentalnih istraživanja ishrane životinja sa genetski modifikovanim proizvodima pokazuju veoma loše rezultate po zdravlje tih životinja. To su dokazali naučnici, ali žeđ za zaradom i moći multinacionalnih kompanija je ogromna i stoga je sve više GM hrane u svetu, upozorava Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Iako je Srbija donela zakon kojim zabranjuje GMO hranu, ona u zemlju ulazi na mala vrata.

 

289252_122312s1_f.jpg?ver=1356236534

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta

Genetski modifikovana hrana je u upotrebi dvadesetak godina. Šta sada pouzdano znamo o toj hrani?

- Genetski modifikovane biljke ušle su u upotrebu početkom devedesetih godina. Zahvaljujući jakom uticaju multinacionalnih kompanija GM je doživela pravu ekspanziju. Sade se na površini od oko 160 miliona hektara u svetu s obrazloženjem da je njihova proizvodnja rentabilna. Multinacionalne kompanije jedino interesuje profit, a time se dokazuje Kisindžerova tvrdnja da onaj ko vlada hranom vlada ljudima.

Koje su štetne posledice konzumiranja GM hrane?

- To najbolje znaju lekari, ali rezultati eksperimentalnih istraživanja ishrane životinja pokazali su da GM loše utiče na zdravlje zamorčića. U drugoj generaciji ispitivanih životinja zapažaju se problemi sa organima, u trećoj tumori, a u četvrtoj se javlja velika smrtnost i besplodnost. Ako to projektujemo na ljude, znači da kroz 75 godina potomci ove generacije koja sada jede GM mogu imati katastrofalne posledice.

Srbija zasad odoleva pritiscima za proizvodnju GM hrane?

- Srbija ima pet miliona hektara poljoprivrednih površina, odnosno četiri miliona hektara obradivih površina, i sa sedam miliona stanovnika ne vidim razlog zbog čega bismo mi morali da gajimo GM biljke. Imamo dosta potencijala da gajimo hranu na tradicionalan način.

Ipak, od 2000. godine GM hrana je prisutna u Srbiji?

- Odlukom tadašnje savezne vlade SRJ prihvaćen je trojanski konj u vidu donacija iz SAD od 50.000 tona GMO sojine sačme za proizvodnju koncentrovane stočne hrane. Tako je GM soja ušla u lanac ishrane stoke. To je veoma opasno po zdravlje stoke i ljudi.

 

Američka zamka

Na američkim proizvodima nema oznake za genetski modifikovanu hranu u deklaracijama.

- Svi koji smo bili u SAD po bilo kom osnovu tokom proteklih desetak godina sigurno smo jeli genetski modifikovanu hranu a da to ne znamo. Ali jedno je koristiti tu hranu desetak ili mesec dana, a drugo hraniti se njom stalno. Zamislite kada bismo antibiotike koristili tokom čitavog života, a ne samo u vreme kada nam je imuni sistem oslabio usled povremenih infekcija.

Da li je genetski modifikovana soja zasejana u Srbiji?

- Mi danas imamo nekoliko hiljada hektara zasejanih GM sojom, iako inspekcija tvrdi suprotno. Na otkupnim mestima za soju, preko uzorkovanja, vrlo lako može da se utvrdi da li ima genetski modifikovane soje. Naša soja koja nije genetski modifikovana tražena je od uglednih kompanija u svetu, poput kompanije Nestle i postiže izuzetnu cenu na svetskom tržištu.

Ima li u srpskim prodavnicama proizvoda sa GM organizmima? Da li su oni jasno deklarisani?

- Neodgovorno bi bilo da tvrdim da je imamo, niti da je nemamo. Ali znam da sigurno nije deklarisana ako je ima na našem tržištu, čime obesmišljavamo osnovno ljudsko pravo da potrošač zna šta jede i da ima mogućnost izbora. Ipak, kao agrarni ekonomista ne mogu da se otmem utisku da je kilogram žive mere koka nosilja, posle perioda eksploatacije u proizvodnji jaja, dakle najlošija kategorija živine, skuplja nego kilogram nekih pilećih proizvoda. Postavlja se pitanje šta sadrže ti pileći proizvodi ako su oni jeftiniji u prodavnici nego kilogram žive mere najlošije kategorije živine?!

Koriste li komšije GMO?

- Bugarska je donela zakon kojim je dozvolila uzgoj genetski modifikovane hrane, pa je pod pritiskom javnosti od toga odustala. U Rumuniji ima oko 100.000 hektara genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura. U Mađarskoj toga nema. Hrvatska je takođe to zabranila. Gde god je pravno neuređen i ekonomski nesamostalan sistem, tu postoji mogućnost uticaja i zaobilaženja volje građana.

Mnogo je grešaka koje je vlast napravila u poljoprivredi. Koje su najpogubnije?

- Prva greška koju su naše vlasti napravile jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. U njemu stoji da će kupci iz EU steći pravo da kupuju poljoprivredno zemljište u 2014. godini pod istim uslovima kao i naši građani. To je apsurd ako se uporede naše plate i plate građana EU. U startu smo neravnopravni. Druga greška jeste što smo kada smo potpisivali sporazum sa rukovodstvom EU poverovali da nema dodatnih uslova kada smo prihvatili Prelazni trgovinski sporazum po kojem neće biti razlike između carinskih stopa Srbije i zemalja Unije. Treća greška je što se strancima u Srbiji daju ogromni podsticaji, a domaćim poljoprivrednicima se ne daje ni najmanji deo podrške.

Stočarstvo u Srbiji je trajno uništeno. Koje su posledice?

- Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje je ispod 30 odsto, posle sagledavnja posledica ovogodišnje suše mislim da će biti i ispod 25 odsto. Postaćemo trajno uvozna zemlja za stočarske proizvode koji su na svetskom tržištu veoma skupi.

Zbog čega su poljoprivredni proizvodi iz Srbije skuplji nego oni iz uvoza?

- Nije neobično da srpske jabuke plaćamo skuplje nego one iz uvoza. To je zato što smo urušili zadrugarstvo. U zemlji koja ima sitnu sopstveničku agrarnu strukturu bez zadrugarstva koje može da objedinjuje veliki broj malih proizvođača, ne možete očekivati više. Zato od srpskih seljaka najviše koristi imaju nakupci na pijacama, koji se voze besnim kolima koje su zaradili na grbači naroda.

Amerikanci hoće da Srbija proizvodi i GM šljivu.

- Nedavno smo na Poljoprivrednom fakultetu imali predavanje američkih istraživača o genetski modifikovanoj šljivi koja je otporna na virus šarke. Oni su nam preporučili tu novu sortu, medeno-slatku, umesto dosadašnjih, koje nisu otporne na šarku. Ovo je jedini segment privrede Srbije koji je još uvek održiv i koji omogućava naciji bilo kakvu samobitnost i samostalnost. Udara se na kukuruz, soju, šljivu... Na sve ono što izvozimo. Na taj način se eliminiše samostalnost srpske održivosti. Direktorka čačanskog Instituta za voćarstvo je podržala tu ideju!

Prokrstario svim njivama sveta

* Ugledni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić rođen je 12. juna 1949. godine u Čačku, ali je odrastao u pitomom selu Preljini. Gimnaziju je završio u Čačku, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu.

* Ceo život je posvetio nauci, a generacije i generacije poljoprivrednih stručnjaka širom bivše Jugoslavije mogu da sa ponosom kažu da su znanje učili od jednog od najpoznatijih stručnjaka na ovim prostorima.

* Zahvaljujući poslu proputovao je gotovo čitav svet. Posetio je sovjetske kolhoze i solhoze, Afriku, Ameriku. Pre raspada bivše Jugoslavije predavao je na fakultetima u Beogradu, Čačku, Sarajevu, Mostaru.

* Oženjen je i ima dva sina.

 

 N. S. Preradović

 

Vesti  23. 12. 2012.

Share this post


Link to post

Ameri prave čoveka-svinju!

 

Naučnici u SAD-u su napravili hibrid mešavinom čovekovih i svinjskih gena. Ova vrsta će uskoro, po svoj prilici moći legalno da se uzgaja širom Amerike. Kada je ovo saopšteno javnosti, gotovo da se niko nije uzbudio zbog toga! Aman ljudi šta vam je!?

 

292264_mis-svinja--foto-fourwinds10-net_

Hibrid čoveka i svinje

Ono što je opisano kao novi program "Oštrica", u stvari predstavlja eksperiment gde se proizvode i spajaju ljudski i svinjski geni. Ovakvi hibridi se uzgajaju s ciljem, pazite sad!, kako bi se njihovi organi koristili kod ljudskih operacija i transplantacija organa!

Da li vas muči ovakvo nategnutno objašnjenje? Kada su Amerikanci u pitanju, sve što možemo da kažemo je: dobar izgovor para vredi...

Tu nije kraj. Kаnаdskа vlаdа je nа ivici da odobri uvođenje izuzetno bizаrne genetski modifikovаne svinje u ishranu svojih građana. Ove nove miš-svinjа hibride nаzvаli su "enviropigs“. Novu "rаsu" svinje stvorili su nаučnici u Ontаriju nа Univerzitetu u Guelp. Geni koji su spojeni u novoj rasi pripadaju miševima, kako bi se smanjila količina fosfora proizvedena u izmetu svinjа.

Ovo znači da će uskoro milioni Kаnаđаna jesti meso od hibridnih stvorenjа, a većina njih neće ni znati šta jede! Takođe se očekuje dа će i SAD prihvatiti ovаj novi "brend" svinjа.

Ovo je prvi put dа su nаučnici uspešno pomešаli dve vrste životinjа zаjedno u pokušаju dа stvore biće koje će biti od koristi zа čovečаnstvo.

 

Kanadska kompanija proizvodi hibrid "koza-pauk"

Kanadska kompanija Neksija je stvorila vrstu koza koja genetski jeste i neka vrsta pauka. Razlog za ovu bizarnu modifikaciju jeste da koze proizvode u svom mleku vrstu proteina pomoću koje pauci prave svoje mreže.

Protein koji naučnici skupljaju je prečišćen i od njega su stvorena neverovatno jaka vlakna. Navodno vlakna koja oni proizvodu su leksibilni od najlona i jača od čelika.

 

http://youtu.be/DkMIHqndk1s

 

05. 01. 2013. Vestionline

Share this post


Link to post

Писмо некадашњег директора ИМЛЕК-а потрошачима

 

 

 

"Нездрава и биолошки безвредна храна која није за децу: маргарин, паштете, паризер, топљени сир и виршле!"

 

 

 

Подстицај да напишем овај текст је реклама на телевизији у којој се појављује популарни певач Жељко Јоксимовић и препоручује маргарин деци за јело, под слоганом здраве хране. Маргарин није никако здрава храна, то је потпуно вештачка и биолошки безвредна храна, јер се састоји од воде, лошег уља и гомиле уметнутих и вештачких конзерванса и стабилизатора, вештачких боја, вештачких витамина и вештачких арома.

 

Рекламирати маргарин као здраву храну је потпуно лицемерје, завођење и манипулација потрошачима, као и здрављем нације. Маргарин је вештачка и лоша копија маслаца, бутера, и никако се не може изједначавати са природним производом. Наравно, не ради то Жељко Јоксимовић намерно и свесно, он то ради за паре произвођача маргарина који то производи и нама продаје упаковано у лажну причу и тврдњу. Иста моја замерка се односи и на преварантско и манипулативно рекламирање виршли, паризера и паштета као здравог доручка и здраве хране за децу.

 

Свестан сам да никакво регулаторно тело а ни Асоцијација за заштиту потрошача неће моћи да се избори са медијским лажима и да овакве спотове као обмањујуће скине са тв екрана, па сам решио да напишем овај текст. Свестан сам и да ће многа деца и многи родитељи или стараоци деце бити жртве оваквих реклама и пропагандних порука и својој ће деци мирне савести давати лошу и нездраву храну, верујући да је све истина што се тврди у медијима. Зато и пишем овај текст, макар за малобројне који ће га прочитати и размислити о њему и храни коју дају својој деци.

 

Како се прави топљени сир, паштета, виршла и индустријска храна:

Пре 10-ак година сам се запослио као директор маркетинга у Имлеку. Првих дана сам обилазио фабрику. Колеге су ме одвеле до Топионе сира. Ушао сам у зграду и у велику собу, сву у керамичким плочицама. На сред велике собе, на поду, наспрам уређаја за топљење, стајала је велика гомила набацаних покварених сирева. Сиреви су сви били из асортимана Имлек-а, били су разних димензија и врста, деформисани, сасушени, зелени и бели од буђи и плесни која се ухватила на њима, неки су били надути од процеса врења који је почео да се одвија у њима на собној температури и поред извора топлоте. Гомила ужегле хране за бацање. Смеће.

 

Упитао сам колегу: "Да ли су ови сиреви за бацање?"

Колега ми је одговорио: "Не, не никако. Ништа се код нас не баца. Ово су сиреви из повраћаја из продавница, који су се покварили, оштетили или им је истекао рок трајања, и који се овакви какве видите стављају у топионик, истопе се, и онда се млечна маст и протеин из њих процеди, додају се зачини и све то иде у калупе за топљени сир. Од те масе добијамо топљени сир, оне мале троуглиће сира за дечији доручак, оно што се популарно зове "Зденка сир".

Од тог дана, ми никада нисмо више купили топљени "зденка" сир нити моја деца знају шта је топљени сир. Истоветан производ топљеном сиру је и сир за сендвиче у листићима, који се прави на исти начин и које такође не купујемо деци за исхрану.

 

Исто мишљење и наш став према нездравој храни се односи и на паштету, паризер и на виршле, производе који се на сличан начин добијају од отпадака животиња у индустрији прераде меса. Месна индустрија све изнутрице, кожу, нокте, папке, црева, жиле, сало, масноће, кости, лигаменте, и сво оно мање квалитетно месо животиња, фино самеље до непрепознавања, дода поврће, соју и зачине, плус конзервансе и стабилизаторе, и упакује то као укусну намирницу звану паштета, паризер и виршла. Осим вештачких адитива проблем такве хране је и гомила соли која се ставља у прерађевине да би се исте одржале од брзог кварења.

 

Признајем да је та храна укусна, и сам сам волео да је једам. Али сада знам да је нездрава и лоша, и покушавам да макар своју децу одаљим што даље од ње. Свестан сам да многи од родитеља неће послушати овај и сличне савете, због тога што немају довољно новца и времена да сами спремају храну, а хоће пак да деци учине оброке укуснијим и да деци изадју у сусрет жељама за рекламираном и укусном храном. Али боље да децу храните палентом и павлаком, него виршлом и паштетом, разлика у квалитету и супстанцама које се уградјују у тело и ткива ваше деце је огромна.

 

Родитељи и деца, здравље и здрави начин исхране

 

Знајући како се прави индустријска месна храна и шта све у њој не вреди,  деци купујемо само суви врат, печенице, домаћу сланину и димљено месо. Понекад и домаће кобасице када знам ко их и како прави. Индустријске месне прерадјивене не купујемо и не уносимо у кућу. Посебно, што су пуни натријум нитрита (натријумова со), конзерванса који је иначе свуда протеран у Европи због канцерогених својстава, али се још увек немилице троши у Србији због јефтине набавке и својства да месу даје црвену боју – месо иначе у преради бледи и посиви.

 

Неко ће ми рећи да такав животни стил могу да приуште себи само богати али то једноставно није истина. Суштина је у стилу живота и у стилу исхране. Признајем, ми за просечну српску породицу једемо неуобичајено мало меса. Можда једном до два пута недељно имамо нешто мало меса као прилог за сосове, али ретко када једемо чисте шницле, стекове, крменадле. Можда једном у две недеље спремимо пиле или рибу и не држимо се бесмислених препорука нутрициониста да сваког дана морамо појести по 200 грама меса. Увек фаворизујемо печурке, поврће, тестенину, варива и сосове пре месних оброка. Јела зачињујемо домаћом сланином ако желимо мирис и шмек меса, и често правимо кинеска јела која су позната по малој количини меса, па нам је у том смислу издатак за кухињу далеко мањи од српског просека. Ми не пунимо замрзивач телетом или транжираном свињом, једноставно не фаворизујемо месо у исхрани, мада нисмо вегетаријанци. Хранимо се здравије и размишљамо другачије.

 

Ипак, мени није циљ да пропагирам наш стил исхране или вегетаријанство, јер свако робује својим навикама и не желим да мењам тудје навике, ако сами људи не додју до њих. Желим само да скренем пажњу на лошу храну која наша деца једу и која се уградјује у њихова тела и ћелије, а све због заблуда која су им сервиране. Такодје, желим да људи схвате шта они једу. На пример, једна од сличних намирница налик паштетама и топљеном сиру је инстант кафа, код нас популарна као Нескафа. Спрема се на скоро исти начин као и топљени сир, од ужегле и пропале кафе ниског квалитета, која се тако обради и преради да добијемо инстант грануле кафе. Од тренутка када сам то сазнао, а ево прошло је једна деценија и од тог сазнања, мислим да нисам у 10 година попио више од 2 нескафе у кафићу. Нема потребе да се храним високопрерадјеном индустријском храном која нема вредна биолошка својства која требају мом телу.

 

Ми водимо рачуна да користимо биолошки вредну храну, живу храну. Последица тога је добро здравље које имамо. На пример, моја ћерка је доживела да јој наставница у школи каже: „Дете, ти си чудо природе. Годинама те гледам а никада те нисам видела болесном. Ни назеб“.

 

То је истина, годинама наша деца нису имала ни назеб ни грип, хвала Богу. Верујемо да уз добру породичну генетику коју сви имамо, томе доприносе и наше прехрамбене навике и сам стил живота. Као и просвећен дечији доктор, Др Пејовић, педијатар из Дома здравља Звездара који је нашу децу од малих ногу водио и саветовао нас да децу не лечимо антибиотицима, да им не дајемо вакцине које им не требају и да посматрамо дете у целини, како оно изгледа и делује у болести, а не да паничимо јер има температуру. Хвала доктору Пејовићу на гласу разума и реалном приступу дечијим болестима, многе породице је задужио.

 

Вратимо се здравој и нездравој храни. На листи те хране која је махом „забрањена“ нашој деци и која се не купује у нашој кући су: газирана пића као што су Кока Кола, Пепси, Фанта, Јупи, јер су сва та пића гомила шећера у обојеној газираној води. Срећом, моја супруга воли Руски квас, па је успела и да деци усади љубав ка том, ипак здравијем и природнијем напитку, који личи на обојена газирана пића али то није. Не купују им се ни индустријски ледени чај типа Браво, Нестеа, такодје пиће које ћемо радије сами направити од правог чаја са лимуном, а не деци давати обојену и ароматизирану водицу пуну адитива.

 

На листи забрањених намирница за нашу децу су и бомбоне, чајна кобасица и сличне прерадјене кобасице, готова јела, индустријски сосови, засладјивачи, лисната теста, разне грицкалице, штапићи, смоки, бејк ролс, сладоледи. Сладоледу се тешко одупиремо, купујемо га али не уносимо у кућу, само на мору.

Не бих желео да ме читаоци погрешно схвате, да ми фанатично бранимо деци да ту храну конзумирају. Нисмо еко фанатици нити породица бистрих потока која живи у шуми и далеко од цивилизације. Ми ту храну једноставно не купујемо деци, не доносимо је кући и не дајемо им свесно да је једу. Када се деси да она ту храну конзумирају ван куће или у гостима, ми им то не бранимо, али говоримо са њима и објашњавамо им вредност сваке појединачне хране. Чак и ми сами некада купимо храну коју не подржавамо, али је то више изузетак. Не плашимо децу причама о штетности хране да не би код њих стварали фанатизам и стрес, али их подучавамо шта је здрава храна и због чега је треба јести такву. Свесни смо да је знање а не фанатичан став најбоља одбрана за правилне прехрамбене навике.

Уз то, пошто наша деца живе у граду, где су хтела она то или не, навикнута на индустријску и стерилисану храну, користимо сваку прилику да их сусретнемо са сеоском и домаћом храном. То најчешће има за последицу пролив код деце, посебно када једу домаће кисело млеко. Моја супруга и ја смо свако лето проводила на планинама и у сеоским срединама и наши стомаци су адаптирани на бактерије у домаћим производима и тај степен „хигијене“, док наша деца нису прошла ту врсту обуке. Зато када год имамо прилику да смо у некој сеоској средини инсистирамо да деца једу домаће кисело млеко и проју уместо куповног јогурта и кифле. Резултат адаптације њиховог стомака на домаће је постигнут након неколико година и неколико пролива. Сада су адаптирани и могу да варе домаћу храну, што сматрамо за успех и још један елемент за поправљање имунитета. Посебно се радују супи од домаће кокошке, која је толико другачија од супе из кесице, да је то невероватно.

Све у свему, трудимо се са својом децом и то нам се враћа њиховим добрим здрављем. Говоримо им о вредности једноставне хране, о вредности воћа и поврћа, варива и воде, о сунцу, природи. И за сада нам свима добро иде. А у рекламе на телевизији одавно не верујемо.

У здравље!

 

 

 

Aутор: Златко Шћепановић

11. јул 2012.

 

Share this post


Link to post

Otrov u srpskoj hrani (1):

 

Prijatno, dobili ste rak!

 

Alergije, podrhtavanje ruku i otežano gutanje su simptomi prosečnog Srbina koji ne može da bira šta će strpati u šerpu. U mnogo su većem problemu oni koji imaju oslabljen imuni sistem jer im se može desiti da počnu da gube pamćenje, ravnotežu, da im otkažu bubrezi, mozak, srce, pluća... Smrtonosne i hronične bolesti građani Srbije pokupiće s rafova supermarketa, a usput će je i dobro platiti.

Zatorvane bilje i bolesna stoka

Samo u poslednjih nekoliko meseci paniku u redovima potrošača širili su mleko s dodatkom - kancerogenog aflatoksina M1, riba zaražena trihinelom i metil-živom, kao i ceo rod buđavog kukuruza, ali i genetski modifikovana hrana... Ne ohrabruje ni podatak da je čak 40 odsto namirnica ilegalnog porekla i prodaje se na crnom tržištu.

Još se ne stišava bura posle informacije da je u našem regionu povučeno mleko hrvatskih proizvođača s opasnim, kancerogenim materijama. I mada je načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin preporučila nekoliko dana ranije građanima Srbije da "slobodno, na njenu odgovornost, mogu da piju mleko", naknadna analiza je utvrdila da je od 35 uzoraka mleka čak 29 zaraženo otrovnim sastojkom koji izaziva rak!

 

Ispitivanje ispravnosti proizvoda

Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije Goran Papović kaže da je sramno i skandalozno šta sve uvozimo i kakvu hranu jedemo.

- U Srbiju se uvozi hrana koju niko ne kontroliše, iako je pre tačno tri godine donet Zakon o bezbednosti hrane. Ipak, on se ne primenjuje, u našu zemlju i dalje uvozi ko šta stigne, a nacionalni savet za bezbednost hrane nije formiran. EU vodi računa o bezbednosti hrane, a kod nas u Srbiji može da se uvozi i otpad iz Evrope. Pokušavali smo da regulišemo ovu situaciju, ali pošto niko nije nadležan, u tome nismo uspeli - kaže Papović.

Strepnju građana Srbije povećavaju i tvrdnje raznih potrošačkih organizacija da kod nas više od dve godine nisu rađene analize namirnica. Nema se para, a ni dovoljno inspektora. Jedina preventiva jeste budno oko potrošača, a bogami i nos. Jer, posle otkrića parazita koji napada rečne ribe grabljivice u Dunavu i Nišavi, početkom februara, iz Uprave za veterinu upozorili su građane da obrate pažnju na izgled i miris ribe koju kupuju i o tome obavezno obaveste Upravu. Ukoliko stignu da se jave pre nego što završe na operacionom stolu. Naime, ukoliko ljudi pojedu nedovoljno pečenu ribu i parazit dospe u creva i želudac, odatle se može odstraniti samo hiruški.

Neki otrovi ne mogu se odstraniti ni nožem. Takav je slučaj sa genetski modifikovanom hranom (GMO). Cilj razvoja GMO bio je da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja. U međuvremenu se razvila do neslućenih srazmera, pa se u laboratorijama kombinuju geni svinje i čoveka da bi se dobila svinja koja brže raste. U paradajz se ubacuju geni ribe da bi bio otporan na niske temperature. Pošto čovek nije predodređen za ovakvu hranu, telo na nju reaguje kao na virus. Zato se javljaju alergijske i toksične reakcije, a posledice mogu biti strašne.

Predsednik udruženja Ekopokret iz Novog Sada Nikola Aleksić godinama upozorava na razornu moć GMO.

- Upotreba ovih hormona u ishrani dovešće do toga da će devojčice u osmoj godini ulaziti u pubertet, a već u 18. dobiti kancer materice, dok će dečaci u tom dobu dobijati rak prostate - kaže Aleksić.

Dok je prosečni potrošač u Srbiji osuđen da jede šta mu servira država, nadležni poručuju: Jedite domaće! Na ovaj način je Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, smanjivao paniku u narodu, dok se nije pojavila vest o buđavom rodu domaćeg kukuruza, koji je Evropa vratila. Tako je pala u vodu njegova tvrdnja da je bolja kontrola domaćih namirnica. A ni domaće često nije domaće jer skoro 90 odsto sirovina za mesnu industriju stiže iz inostranstva. Javna je tajna da je srpsko tržište godinama unazad preplavljeno pilećim batacima s Kosova, koji u Bujanovac i Preševo stižu iz Albanije.

 

Uvoz na časnu reč

Od 1. oktobra 2012. važe nova pravila, pa kad šleper hrane biljnog ili mešovitog porekla dođe do srpske granice, to ne znači i da će sanitarni inspektor uzeti i uzorak da proveri bezednost hrane. Naime, uzimanje uzorka predviđeno je ako postoji obaveštenje da je neki proizvod iz određene zemlje rizičan. Goran Papović kaže da je to neprihvatljivo, da se dokazi o ispravnosti svode na papire i da odgovaraju samo uvoznicima.

- U Srbiji je dovoljno dati časnu reč da je vaš šleper čist - kaže Papović.

Količina aflatoksina u mleku u Srbiji:

- Megle: 0,05 - 0,1

- Imlek: 0,05 - 0,066

- Somboled: 0,05 - 0,091

- Niška mlekara: 0,05 - 0,99

- Subotička mlekara: 0,05 - 0,99

Piletina, ćuretina, ali i svinjsko i juneće meso dopremaju se prekookeanskim brodovima iz SAD i Latinske Amerike u albansku luku Drač. Tu se kutije ili goli bataci ubacuju u kombije, džipove ili manje kamionete i odvoze do Prizrena, odakle idu prema Srbiji u nekoliko pravaca. Najčešće preko Gnjilana i preko policijskih punktova u kopnenoj zoni bezbednosti za Bujanovac i Preševo. Kako su se EU i čitav Zapad zaštitili zakonima, svo đubre od hrane i iz Evrope završava u zemljama poput Srbije.

Iako vlada mišljenje da su trgovina naftom i narkoticima najunosniji poslovi, hrana stoji rame uz rame s njima. Američki ekonomista Ričard Frimen godinama se bavio istraživanjem svetskih trgovačkih kartela, a svoju studiju objavio je još krajem 1995. godine, pod nazivom: "Globalni prehrambeni kartel Vindzora: Instrument za ubijanje glađu". Frimen tvrdi da 10 do 12 kompanija, kojima pomaže još nekoliko desetina manjih, čvrsto drže monopol u svetskoj trgovini hranom, a njihov centar je u Londonu. Oni dominiraju u snabdevanju skoro svim žitaricama - od pšenice, kukuruza, ovsa i ječma, do šećerne trske i raži. Oni kontrolišu i trgovinu mesom, mlekom (posebno mlekom u prahu koje je praktičnije za skladištenje i čuvanje), jestivim uljima, mastima, voćem i povrćem. Frimen ih smatra vladarima sveta jer samo onaj ko kontroliše proizvodnju i promet životnih namirnica, može imati apspolutnu kontrolu nad celim ljudskim rodom.

 

J. Jelovac

 

Vesti  25. 02. 2013.

Share this post


Link to post

Otrov u srpskoj hrani (2):

 

Domaća pršuta iz Urugvaja

 

Mada veterinari i lekari upozoravaju da švercovano meso, koje u ogromnim količinama iz Crne Gore i s Kosova ilegalno ulazi u Srbiju, može biti opasno za ljudsku upotrebu, a policija nedeljno privede bar po jednu grupu švercera i oduzme tone brazilske govedine i svinjetine, posao i dalje cveta u Novom Pazaru, Tutinu, Raški, Leposaviću, Zubinom Potoku. Računa se da se ovim "biznisom" bavi više stotina ljudi sa obe strane granice.

Deo mesa poreklom iz Brazila, Argentine i Urugvaja suši se u Lešku, Leposaviću, Zubinom Potoku, Raški i Novom Pazaru, gde je niklo na desetine priručnih sušara, a potom se najčešće kao "domaća" pršuta prodaje širom Srbije. Među kupcima su, to je javna tajna, i neke velike klanice, ali i renomirane trgovine u velikim srpskim gradovima, pa i u Beogradu.

 

Bataci iz NATO rezervi

Jedno vreme sever Kosova i Raška oblast bili su preplavljeni pilećim batacima s Kosova. Piletina na Kosovo stiže iz NATO rezervi pošto joj istekne rok, a u nekim kosovskim gradovima ceo paket od šest kilograma kupovao se za jedan evro. Deo sumnjivih bataka na Kosovo stiže i kao humanitarna pomoć.

Veća količina ovog mesa, smrznutog ili sirovog (sve zavisi koliko je vremena provelo na putu od luke Bar ili od nekog magacina u Prištini), može se naručiti "kod poznatih prodavaca" ili slobodno kupiti u većini mesara i kvantaškoj pijaci u Novom Pazaru odakle se potom, raznim kanalima, transportuje kupcima širom Srbije.

Za prelaz u Srbiju obično se koriste alternativni pravci preko planine Rogozne i jezera Gazivode koje je, uprkos stalnom prisustvu policije, teško pokriti jer šverceri imaju vojne kamione, čamce, džipove i druga terenska vozila kojima lako zaobiđu policijske patrole. U Raškoj je svojevremeno zbog saradnje sa švercerima uhapšeno 20 policajaca i nekoliko carinika.

- Meso obično brodom stiže do Bara odakle se u Srbiju prebacuje direktno ili preko Kosova. Brod ne odlazi dok se ne isprazni, meso je odličnog kvaliteta, sve sama pečenica, ali nema potrebne papire i deklaracije, nisam čuo da je nekome nešto falilo, a koristi se na gotovo svim svadbama i drugim veseljima jer je upola jeftinije od domaćeg. Problem je jedino što se više puta odmrzava i zamrzava - kaže jedan od švercera koji je do sada preko granice proterao bar 50 tona.

 

Piletina s deponije

Novi Pazar i okolinu svojevremeno je potresla informacija da je grupa švercera kupila pileće meso na deponiji smeća Golo brdo u nameri da ga proda na novopazarskoj kvantaškoj pijaci. Bilo je to meso poreklom s Kosova koje je policija oduzela, a inspekcija "bacila" na smeće. Šverceri su pokušali da vrate meso, ali je celu akciju pratila i policija, pa su građani pošteđeni zaraze, a šverceri su završili u zatvoru.

S druge strane, veterinari upozoravaju na opasnost.

- Meso koje nema potrebnu deklaraciju nije za ljudsku upotrebu jer je opasno. Ko zna šta sve jedemo - samo zahvaljujući sreći, do sada nije bilo većih epidemija. Možda je to meso i bilo ispravno, ali dok stigne raznim kamionima i prikolicama može da se pokvari 100 puta - upozorava poznati novopazarski veterinar.

Osim mesa, u Srbiju, mahom s Kosova, stižu i ogromne količine pilećih bataka, svih vrsta pašteta, salama, viršli i kompletan program ribe i konditorskih proizvoda iz Slovenije, Bosne i Hrvatske. Na novopazarskoj kvantaškoj pijaci, a i u nekim veleprodajama, u ponudi je čuvena Podravkina jetrena pašteta koja se "proizvodi" u Prištini.

Pazarac Edib Baković kaže da se običan građanin od toga ne može odbraniti:

- Falš paštete i falš sardine s Kosova idu kao alva jer su znatno jeftinije od originala, ima ih u celoj Srbiji, retko ko i primeti da su pakovane u Prištini, a da li ćemo zaraditi neku stomačnu bolest ili nešto još gore je čista lutrija!

 

 D. N. Petrović

 

Vesti  26. 02. 2013.

Share this post


Link to post

Otrov u srpskoj hrani (3):

 

Rađaće nam se deca s repom

Da u Srbiji mleko ne valja, nisu znali ni njegovi proizvođači. Stočar Milinko Gojković iz sela Gornja Trepča kod Čačka je mali proizvođač i veruje da kontaminirano mleko potiče s velikih farmi u kojima se koristi uvozna hrana za krave.

Da li je razlog za zagađenost mleka prošlogodišnja suša?

- To su priče za malu decu. U Srbiji je i pre bilo suše, ali nije bilo plesnivog mleka.

Šta najviše muči srpskog seljaka?

- Nema dana da se ne pojavi neka informacija o uvozu sumnjive ili opasne hrane. Jednom su to riblje konzerve, pa meso iz Brazila i Argentine, pasulj, krompir, voće i povrće, pa čak i kokice od genetski modifikovanog kukuruza. Ogromnu dobit imaju uvoznici hrane, a na štetu zdravlja naroda u Srbiji i niko ne može da im stane na put.

Ni naš domaći rod kukuruza nije bio dobar.

- Umesto da koristimo naše zdrave sorte semena, uvozi se genetski modifikovano seme žitarica. Za neku godinu će početi da nam se rađaju deca s repom, rogovima, a mi ćemo se čuditi. Zasad svi ćute i guraju problem pod tepih. Kao seljak mogu da prijavim kad moja krava oteli tele sa dve glave, ali na državnim ogranima je da razjasne zbog čega se to dešava!

Ima li rešenja za ovakvu situaciju?

- Rešenje je u nedavno donetoj odluci Skupštine grada Čačka po kojoj se zabranjuje upotreba genetski modifikovane hrane i ta bi odluka trebalo da se donese i na nivou države. Dalje, drakonski kazniti sve one koji su do sada bili zaduženi za kontrolu uvoza hrane i na njihova mesta postaviti odgovorne ljude kojima je zdravlje građana Srbije iznad novca. Šteta je već napravljena, ali država mora da učini da konačno stane na put onima kojima je zarada iznad zdravlja naše dece. Drugim rečima, zakoni o uvozu hrane su dobri, ali je očigledno da je za primenu tih zakona potrebna i batina kako bi se mnogi dozvali pameti jer je u pitanju opstanak srpskog naroda.

 

 Z. Marjanović

 

Vesti 27. 02. 2013.

Share this post


Link to post

Otrov u srpskoj hrani (4):

 

Konzerve stare četvrt veka

U Bosnu i Hercegovinu se sumnjiva hrana deportuje iz svih delova sveta. Inspektori su nedavno u prodavnicama širom Republike Srpske pronašli i uništili više od 1.000 litara zaraženog hrvatskog mleka, a organizacije koje se bave bezbednošću hrane i zaštitom potrošača u proteklom periodu su utvrdile da na tržištu BiH nalazi i tunjevina s povećanom količinom histamina, konzervisano meso staro 20 i više godina, suvomesnati proizvodi sa štetnim aditivima, dok je u lešniku iz Azerbejdžana i kirikiju iz Brazila utvrđeno prisustvo aflatoksina, iste supstance koja je pronađena i u mleku.

U crnom i zelenom čaju iz Kine otkriveni su pesticidi. Takođe, sumnja se da se u prodavnicama širom BiH pod kategorijom "teletina" ili "svinjetina" prodaje meso kengura ili žirafa, uvezeno smrznuto sa svih strana sveta.

Slična, ali nešto manje pošast se zove krivotvorenje namirnica. Iz udruženja potrošača upozoravaju da se u BiH prodaju maslinovo ulje razređeno jeftinijim uljem od suncokreta, mešaju se vina i lažira njihova starost, u čajeve se dodaje obična trava i paprat, a krivotvore se mleko i med. Posebno je zanimljiv slučaj pronalaska zrna kukuruza u kafi jednog domaćeg proizvođača.

Predsednik Pokreta potrošača Republike Srpske Dragutin Bošković ističe da se na tržištu BiH nalazi mnogo proizvoda koji ne bi mogli da se pronađu ni u jednoj normalnoj zemlji. Razlog što građani kupuju takvo smeće je niska cena.

 

Da li je meso ispravno

- Naš prosečan građanin nije u poziciji da mnogo bira već uzima ono što je najjeftinije. Na tržištu kao što je naše plasman sumnjive robe je zbog toga unosan. Zato ne čudi što se često pronalaze opasne namirnice, zbog čega su odgovorne i inspekcije, ali i oni trgovci koji se odlučuju da takve proizvode prodaju - kaže Bošković.

I većina kupaca potvrđuje Boškovićeve reči. Cene se gledaju pod lupom, a deklaracije i rok trajanja uglavnom nikako.

 

Pooštriti kontrole

 

Ekonomisti smatraju da se hrana iz uvoza mora temeljno kontrolisati.

- Povodom zaustavljanja neispravnog mleka na granici s Hrvatskom digla se velika prašina, ali je možda već ranije neka pošiljka završila na našem tržištu.

Zbog zdravlja građana to se ne sme dešavati, pa hrvatsku robu iz uvoza dugoročnije moramo rigorozno kontrolisati. Moraju se kontrolisati i drugi uvozni proizvodi jer na našem tržištu definitivno ima svega - naglašava ekonomista Igor Gavran.

- Obično se snabdevam namirnicama u velikim tržnim centrima i hipermarketima. Kupovina može da potraje i preko sat vremena, ali se potroši uglavnom na razgledanje cena. Znam za sve priče o nezdravim proizvodima, pa pokušavam da vodim računa da ne uzimam baš svašta, ali za skupe proizvode novca nemam. Ipak, voće i povrće uzimam na pijaci od proverenih domaćih proizvođača - kaže Zdenka iz Banjaluke.

Zbog uvozne politike koja ugrožava građane i zbog svojih interesa odavno negoduju i poljoprivrednici u BiH. Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača RS Vladimir Usorac tvrdi da u BiH postoji više od 50.000 firmi za uvoz čiji je rad nemoguće kontrolisati.

 

Krokodil na bilbordu

Sredinom prošle godine jedna domaća fabrika za proizvodnju mesa pokušala da je ukaže na problem uvoza nekvalitetnog i za zdravlje opasnog mesa, tako što je gazda tog preduzeća zakupio desetak bilborda u Banjaluci na kojima su postavljeni cenovnici kilograma mesa od kengura, krokodila i žirafa koji se u BiH prodaju kao prvoklasna teletina i svinjetina. Bilbordi su uklonjeni nakon što se gazda ove fabrike našao na udaru konkurentskih firmi.

 

Viršle od otpada

Dragutin Bošković upozorava da su posebno opasni suvomesnati i mlečni proizvodi, u koje se stavljaju razni štetni aditivi da bi im se produžio rok trajanja.

- Reč je prvenstveno o viršlama, kobasicama i raznim vrstama parizera. Oni se prave od životinjskog otpada, a puni su i raznih štetnih aditiva. Možda ove namirnice neće izazvati akutno trovanje, ali je sigurno da će vremenom ugroziti zdravlje potrošača - kaže Bošković.

- Niko ne kontroliše meso koje dolazi u kockama leda, a to šta narod jede najbolje se vidi po skraćenom životnom veku. Na naše tržište dolazi genetski modifikovano meso kome je rok davno istekao i koje je u zemljama porekla davno moralo da bude uništeno - kaže Usorac.

Inspektori za hranu RS su u spoljnotrgovinskom nadzoru na carinskim terminalima za devet meseci prošle godine otkrili četrdesetak pošiljki neispravne hrane. Reč je o mesu i mesnim prerađevinama, konditorskim proizvodima, začinima i povrću. Iz neispravnih pošiljki uništeno je 30 tona hrane, pošiljaocima je vraćeno oko 50 tona. Neispravne pošiljke hrane stigle su iz Bugarske, Austrije, Holandije, Poljske, Mađarske, Slovenije, Italije, Nemačke, Hrvatske i Srbije.

 

Kraj

 

 Ž. Marković

 

Vesti 28. 02. 2013.

Share this post


Link to post

 

Овај филм је на енглеском, али је титлован и на српски!

Не траје дуго, а вреди га погледати!

Share this post


Link to post

Nismo ni svesni koliko vec jedem GMO hranu ... Idite u prodavnicu i tazite Kanadski pasulj ... uzmite 2 pasulja u ruke !!! OBA SU IDENTICNA !!!!!!! Kako to ?

 

Dalje , nekad su se svinje hranile kukuruzom ... sada se hrane SOJOM i to uvoznom !!!

 

Kaze seljak da bolje rastu ... i da mu je sad nezamisliovo da hrani bez SOJE !!!

 

A svi znamo kako mirise izmet od SVINJE !!! E to sto imate u secanju sad je drugacije , od SOJE SMRDE !!!

Share this post


Link to post

Била је вечерас емисија о овоме коју води Борис Малагурски на Хепи телевизији. Вероватно ће неко ускоро поставити на јутјуб. Имао је занимљив дочек и одговоре у једној страној фирми у Београду која држи орбит жваке. Вреди погледати.

Share this post


Link to post

 

EU zabranjuje Hrvatima da sade domaće seme čak i u privatnim baštama!

 

Evropska komisija poslaće u ponedeljak Evropskom parlamentu uredbu kojom će poljoprivrednicima zakonski propisati obavezno korišćenje standardizovanog semena, a upotreba starih, retkih i autohtonih sorti biće kažnjiva, čak i ako se radi o proizvodnji za ličnu upotrebu, prenosi Hrvatska radiotelevizija.

Ekološke organizacije i brojna udruženja, čiji članovi pokušavaju da sačuvaju stare autohtone sorte semena, bune se protiv namere Evropske komisije, čija bi odluka mogla da ugrozi suverenost evropskih država u očuvanju genetičke raznolikosti.

Tri najveće kompanije – Monsanto, Dupont i Singenta – kontrolišu čak 53 odsto svetskog tržišta semena, a deset najvećih firmi kontroliše 73 odsto tržišta.

Do toga su došle kupovinom gotovo svih manjih i porodičnih firmi za proizvodnju semena, tako da više nemaju konkurenciju.

Pritom je kod tih kompanija tržište semena samo sredstvo, jer se radi o najvećim svetskim proizvođačima herbicida, bez kojih te sorte nije moguće uzgajati.

Američki predsednik Barak Obama nedavno je potpisao zakon koji sudovima saveznih država ukida pravo da zabranjuju uzgajanje genetski modifikovanih (GMO) proizvoda i proizvodnju GMO semena, bez obzira na naučno dokazanu štetnost tih proizvoda za zdravlje ljudi.

 

Правда 04.05.2013

Share this post


Link to post

 

EU zabranjuje i Srbiji prodaju lekovitog bilja,

prirodnih lekova i meda!!!

 

Lekovito bilje, vitamini, minerali, dodaci prehrani, tradicionalni prirodni lekovi i čajevi od kraja aprila ne mogu se više koristiti u EU ukoliko nemaju sertifikat koji košta oko 100.000 evra! I Srbija je potpisnica kodeksa koji sve ovo zabranjuje!!!

 

jpeg

 

Početkom aprila, u zemljama članicama Evropske unije ne smeju se prodavati lekovito bilje i prirodni lekovi na bazi trava, što uključuje i čajeve. Naime, na snagu je stupio novi zakon koji propisuje da se prirodni lekovi od bilja pre prodaje moraju istraživati nekoliko godina, a sertifikat bez koga se ne može ući na tržište Europske unije košta 100.000 eura! Sve ovo veoma brzo pogodiće i Srbiju!!!

Ono što je posebno važno jeste da će se ove zabrane morati držati i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske unije, a odnosi se na države potpisnice Kodeksa alimentarijusa. To znači da će te države na svojoj teritoriji zabraniti rad travarima i prodaju njihovih preparata uključujući i čajeve!

Iz mnogih država već su se pobunili, a iz Hrvatske i Srbije stižu najave da će organizovati i proteste, piše “San”.

“Nova direktiva Evropske unije praktično oduzima pravo na alternativno lečenje. Ona bukvalno predstavlja propast za proizvođače meda, travare i sve ostale koji neće moći da plate 100.000 evra za istraživanja da bi dobili sertifikat”, poručili su travari.

Naime, da bi se došlo do ovog sertifikata, Zakonom o hrani, odnosno Direktivom 2004/24/ECpropisano je da se bilje mora ispitivati nekoliko godina, a istraživanje za svaki proizvod iznosi oko 100.000 evra.

S obzirom na to da je Srbija potpisnica Kodeksa alimentarijusa, koji se zalagao za donošenje ove direktive, Ekološki savez Srbije pribojava se da će se i u našoj zemlji odluka o zabrani doneti po hitnom postupku.

- Ova direktiva oduzima pravo na alternativno lečenje! Bukvalno predstavlja propast za medare, travare i sve ostale male proizvođače koji neće moći da plate istraživanja kako bi dobili sertifikat. Siguran sam da je ovo ideja farmaceutskih kartela, koji će na ovaj način uništiti konkurenciju - kaže Nikola Aleksić, predsednik skupštine Ekološkog pokreta Srbije. On je za peti jun, Dan zaštite životne sredine, najavio masovni protest u minut do 12 ispred Narodne skupštine, a tada će od Vlade zatražiti da povuče svoj potpis sa Kodeksa alimentarijusa.

 

06. 05. 2013. - Pressonline

Share this post


Link to post

 

GMO hranom ubijaju i decu

 

Ako ne živite na selu i sami ne proizvodite svoju hranu, a želite da se zdravo hranite moraćete da prihvatite dve stvari: prvo, da je skuplja hrana zapravo jeftinija jer vas štiti od bolesti, a drugo - da morate pažljivo da čitate šta piše na etiketama proizvoda koje kupujete.

 

327622_gmo-foto-treehugger-com_f.jpg?ver

Truju i najmlađe: Da li znamo kakvu hranu unosimo u organizam

Genetski modifikovani organizmi (GMO) kao soja, kukuruz i uljana repica mogu se naći i u vašem porodičnom tanjiru, pa čak i obrocima za bebe, a da to i ne znate. Prema propisima na snazi u EU prehrambena industrija mora da naznači na etiketi da li njeni proizvodi sadrže GMO samo u slučaju da oni prelaze 0,9 odsto sastava proizvoda. Jedino proizvodi sa zelenom etiketom EU koja potvrđuje da je reč o organskoj hrani ili takozvanoj biološkoj poljoprivredi omogućavaju vam da znate šta jedete.

 

Hranu niko ne kontroliše

 

Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novog Sada za "Vesti" kaže da je više puta upozoravao da na srpsko tržište dolazi GMO hrana.

- Mi imamo zakon koji je usvojen u Skupštini u maju 2009, po kome je zabranjen uvoz i uzgoj hrane sa genetski modifikovanim sastojcima. Međutim, Ministarstvo poljoprivrede i državni organi ne vrše nikakvu kontrolu hrane u Srbiji. Uvozimo otrove, jedemo proizvode koji sadrže GMO, razne additive koji izazivaju maligdna oboljenja. Ako uzmete istu marku čokolade koja se prodaje u Srbiji i Švajcarskoj, videćete da na onim koje se prodaju kod nas piše "za istočno tržište". Kod nas je hrana iz uvoza puna sastojaka koji sadrže GMO elemente - objašnjava Aleksić za "Vesti".

B. R.

Propisi EU o stočnoj hrani međutim ne obavezuju proizvođače da naznače procenat GMO. Tako genetski modifikovana hrana, za koju postoje ozbiljne indikacije je opasna za zdravlje, ulazi na trepezu na mala vrata preko mesa i mleka i svih proizvoda koji ih sadrže, a da o tome na deklaracijama nema nikakvog traga.

Protest protiv GMO hrane održan je u 52 zemlje

Ekološka organizacija Grinpis sastavila je vodič kroz prehrambene prizvode sa i bez GMO koji pokazuje da je najsigurnije kupovati hranu sa zelenim etiketama "Bio" koje realno garantuju kvalitet i sastav onoga što jedemo. Ova hrana jeste skuplja ali je neuporedivo sigurnija za zdravlje. Jeftina hrana uglavnom poštue načelo "što jeftinije to lošije".

 

Deklaracija čeka u parlamentu

Protiv GMO: Borislav Stefanović

Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Borko Stefanović za "Vesti" kaže da je ta partija još 5. februara predala Deklaraciju o Srbiji bez GMO koju je napisala stranka Zeleni Srbije, ali se to do današnjeg dana nije našlo na dnevnom redu parlamenta.

- I dalje ćemo insistirati na tome, jer od toga zavisi zdravlje naše dece. Postoji zakon, ali se ne primenjuje, zato smo hteli da se ovom deklaracijom jasnije odredimo prema ovom problemu. Kada smo videli da sve sporo ide podržali smo zelene, i onda smo na nivou opština počeli da pokrećemo inicijativu da se hrana koja ima GMO sastojke ne proizvodi i ne prodaje. To je išlo dobro. Vlada mora da nađe vremena i hitno reaguje - objašnjava on za naš list.

B. R.

Veliki proizvođači jeftine hrane direktno rade u interesu proizvođača lekova i često imaju udela u vlasništvu industrije lekova. "Vesti" objavljuju deo Grinspisove liste proizvoda koji u sebi sadrže GMO:

 

 

Monsato odustao od Evrope?

Podsetimo, "Marš protiv Monsanta" koji se održao u 52 zemlje doveo je početkom juna do otkazivanja naloga za izvoz GMO pšenice.

Monsanto je odustao od ganjenja GMO useva u Evropi pošto se suočio sa velikim otporom u Evropi, gde se sve više zemalja zabranjuje upotrebu njegovog GMO semena. Čak su i duboki korporativni džepovi Monsanta i majstori u lobiranju omanuli u Evropi. Ipak, činjenica je da je GMO hrana našla drugi put do kupaca u Evropi.

Riba : dimljeni i sveži losos sa etiketom velikih prodajnih lanaca Cora , Auchan , Monoprix , Leclerc , Sdžstem U sadrže u sebi GMO.

Meso i jaja: Isto važi i za meso i jaja. Ukoliko žele da znaju šta jedu potrošači moraju da čitaju etiketu i da traže poreklo proizvoda, kao i naznaku o prisustvu GMO. U lancu Cora - obratite pažnju na proizvode Njinndž, jeftinu marku koja je najgore prošla na listi Grinpisa, jer bez izuzetka sadrži GMO i to bez deklaracije.

Mleko i mlečni proizvodi uključujući i sladolede: Mleko na policama velikih prodajnih lanaca uglavnom sadrži GMO čak i ako to nije naznačeno na etiketi jer udeo ne prelazi 0,9 odsto. Na črvenoj listi zbog prisustva GMO su proizvodi Danone : jogurt, kefir, sir, dečji napitak...

Jedino što je sigurno to su mleko i mlečni proizvodi sa zelenom etiketom "Bio" ili "organska hrana". U Francuskoj postoje i tradicionalne marke koje "drže do sebe" i kvaliteta svojih proizvoda. Za Francuze je Greenpeace na francuskom objavio poseban vodič s obzirom na tradicionalnu francusku zainteresovanost za ishranu. Skoro svi mlečni proizvodi Nestle, uključujući i sladolede, sadrže GMO.

Srbin dizajnirao logo zdrave hrane

 

 

Građani Evrope još 2010. godine su za najbolje idejno rešenje budućeg bio-loga, znaka za zdravu hranu, Evropske unije izabrali "Evrolist" Dušana Milenkovića, dizajnera srpskog porekla iz Diseldorfa. Stilizovani zakrivljeni list, sastavljen od 12 belih zvezdica na zelenoj podlozi, od već tri godine se nalazi na svim pakovanjima bio-hrane, koja je proizvedena u zemljama-članicama EU. Ovaj znak je garancija da je hrana koju kupujete zdrava i da ne sadrži genetsku modifikovane organizme.

Keks i čokolada: GMO sadrže: Jedino keks čija ambalaža ima zelenu oznaku "Bio" ne sadrži GMO, dok svi ostali sadrže u manjoj ili većoj količini. GMO se redovno nalazi u čokoladicama marke: " Snickers ", " M&M", " Tnjix ", " Milkdž Njadž ", " Cadburdž ", čokolada" Ferrero Rocher ", " Nestle" čokolada, čokoladni napitak " Nesljuick ". Svi proizvodi američkog "Kraft" - a čija je etiketa ponekad jedva vidljiva na ambalažama poznatih evropskih firmi kao francuski " Lu": Čokolada, čips, kafa, dečji napitak, tablete od žitarica

Supe: GMO sadrže "Knorr" i "Campbell" supe i sve druge bez zelene etikete "Bio".

Pirinač: " Uncle Ben's " Začini, majonezi, sosovi: " Hellman's " i " Heinz " sadrže GMO,

Čaj : marke Lipton, Kafa: Neskafa

Napici : Coca cola, Sprite, Fanta, Pepsi-Cola, 7 Up

Žitarice za doručak: sve žitarice za doručak sadrže GMO osim onih sa zelenom etiketom "bio" EU i Monoprix Bien Vivre, Ljuaker Oats .

Hrana za bebe: Sve marke hrane za bebe sadrže GMO uključujući i najpoznatije : Bledina , Guigoz - Nestle , Hipp kašice za bebe , Abbot Labs Similac (mleko u prahu za bebe).

Jedino što je sigurno to su proizvodi sa zelenom etiketom "Bio" EU.

Od sutra ekskluzivno u "Vestima": Eksperimenti i korupcija u EU

Za "Vesti" govori Korin Lepaž, bivša francuska ministarka ekologije i izvestilac o GMO u Evropskom parlamentu. Kao jedan od organizatora eksperimenta čiji su rezultati uzbunili svet i pokazali da pacovi oboljevaju hranjeni sa GMO obolevaju od tumora, ona objašnjava da građanima ostaje samo da se bore za svoje zdravlje i pravo na zdravu hranu. Što se tiče evropskih institucija umesto da rade u interesu građana, one uglavnom rade u interesu "Monsantoa" i sličnih proizvođača hrane sa GMO.

 

N. Jokić - | foto: treehugger.com, Beta

 

Vesti 21. 06. 2013. 

 

Share this post


Link to post

 

 

Grinpisov spisak čokolada, hrane i napitaka koji sadrže GMO!

Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postavili su i popis ne–GMO kompanija. Među proizvodima nalaze se neke od najpoznatijih vrsta napitaka, slatkiša i namirnica koje se prodaju i na našim prostorima.

 

289618_gmo--foto-jimbonham-com_f.jpg?ver

Foto: Ilustracija
 
 

Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena na način koji menja strukturu prirodnih stvari.

 

 

Ovi genetski modifikovani organizmi (GMO) mogu da se rašire i van svog nameravanog staništa i ukrste sa prirodnim organizmima, čime se zagađuje čisto okruženje. Usled toga, buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.

 

 

 

 

  Zbog poslovnih interesa, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.

 

Ovako izgleda deo Grinspisove lista proizvoda koji u sebi sadrže GMO:

1 – “Snickers”

2 – “Campbell” supe

3 – Pirinač “Uncle Ben's”

4 – Čaj “Lipton”

5 – “M & M”

6 – “Twix”

7 – “Milky Way”

8 – “Cadbury” čokolada

9 – “Ferrero Rocher”

10 – “Nestle” čokolada

11 – Čokoladni napitak “Nesquick”

12 – “Coca–Cola”

13 – “Sprite”, “Fanta”

14 – “Pepsi–Cola”

15 – “7 Up”

16 – “Knorr” sosovi

17 – Keks “Parmalat”

18 – “Hellman‘s” začini, majonezi, sosovi

20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci

21 – Dečji napitak “Nestle”

22 – “Hipp” kašice za bebe

23 – “Abbot Labs Similac” (mleko u prahu za bebe)

24 – “Danone” jogurt, kefir, sir, dečji napitak

25 – “McDonalds”

26 – “Kraft” čokolada, čips, kafa, dečji napitak

27 – “Heinz Foods” kečap, sosovi

28 – Dečji napitak, proizvodi “Delma Unilever”

 

 

18. 06. 2013.  telegraf.rs| foto: jimbonham.com

 

Share this post


Link to post

ГМО - страх од непознатог

Русија постепено прихвата обавезе које проистичу из чланства у СТО, а једна од њих је и већа отвореност за намирнице које садрже генетски модификоване састојке. Покрет под називом „Русија без ГМО“ све је јачи и одлучнији. Са друге стране, поједини научници не виде ништа лоше у вези ГМО, напротив.

Русија постепено прихвата обавезе које јој намеће Светска трговинска огранизација (WTO), а једна од њих је и већа отвореност за намирнице које садрже генетски модификоване састојке (енг. GMO – ГМ организме).

Теоретски, то би у перспективи значило потпуно слободан увоз и сејање ГМ семена у Русији и продаја намирница које садрже ГМ састојке са или без јасног означавања на њиховом паковању. Све то је изазвало велику узнемиреност еколога у Русији који су, како би се супротставили таквим мерама, крајем маја организовали протесте усмерене против генетски модификоване хране.

Покрет под називом „Русија без ГМО“ све је јачи и одлучнији. Његови организатори кренули су да прикупљају потписе својих суграђана придобијајући на тај начин све већу подршку да се од Руске Федерације створи слободна зона од генетски модификоване хране.

Уколико је код труднице којим случајем исхрана непотпуна и у складу са тиме смањен и хемоглобин, беба ће успети да преживи, али неће поседовати одговарајуће интелектуалне способности. Имаће адаптивне способности, али њен мозак неће моћи да се развија. ГМО су за нас спас.

Валериј Глазко,

Центар за нанобиотехнологије МСХА „К. А. Тимирјазев“

„Људима треба омогућити слободу избора у вези производа које доносе из продавнице. Сматрамо да је ознака која указује на ГМО у датој намирници обавезна“, истиче директорка Националне асоцијације за генетску безбедност (ОАГБ) Јелена Шаројкина и додаје: „У нашој акцији је учествовало педесетак људи, а московске власти су одобриле само протестно окупљање, али не и марш који смо првобитно планирали. Са друге стране, широм света је тога дана на улице изашло неколико милиона људи у више од 400 градова у 58 земаља.“

Што се тиче потписа, еколози планирају да обједине милион противника ГМО и да се затим обрате руском председнику Владимиру Путину са молбом да не дозволи употребу генетски модификованих организама у Русији и да евентуални „неприродни производи“ буду обавезно означени на одговарајући начин.

„Желимо да се поштује принцип предострожности. Рецимо, резултати експеримената на хрчцима изузетно су забрињавајући. Животиње које су храњене генетски модификованом храном престале су да се размножавају већ у наредној генерацији. Разуме се да добијени резултати не морају да у потпуности важе и за људе, али у сваком случају томе треба посветити посебну пажњу“, објашњава Шаројкина.

Данас постоји преко 150 зона слободних од ГМО у које спадају и Швајцарска, Србија и Бугарска. Шаројкина је уверена да ће руске власти обратити пажњу на милион људи који су против генетски модификоване хране.

Људима треба омогућити слободу избора у вези производа које доносе из продавнице. Сматрамо да је ознака која указује на ГМО у датој намирници обавезна.

Јелена Шаројкина,

Национална асоцијација за генетску безбедност

Међутим, главни проблем је у томе што еколози нису у могућности да недвосмислено докажу опасност ГМ намирница. Они само могу да укажу на неизвесне последице и могућност штетних утицаја, зато што су сви досадашњи експерименти обухватали само пацове, мишеве и хрчке.

Поред чињенице да се поменути резултати не могу у потпуности односити и на људе, они у сваком случају изазивају огроман страх. Како напомиње председник Друштвеног савета при Министарству пољопривреде РФ и председник и власник групе компанија „Руске фарме“ Андреј Даниленко, руски потрошачи су прилично неупућени и верују у све што им се каже па врло често уопште и не обраћају пажњу на оно што купују.

Људи много чешће гледају на рок трајања намирница него на њихов састав. Јелена сматра да уколико се производ већ нашао у продавници, требало би да је већ прошао све контроле што значи да нема разлога за страх. Јевгениј и Олга имају потпуно супротно мишљење па зато врло пажљиво читају „ситна слова“ и посебно су забринути када наиђу на ГМО ознаку.

„Свашта данас стављају у намирнице. А посебно је тешко пронаћи право природно млеко – зашто се рецимо млеко које купујемо не укисели након очекиваног времена већ стоји и по осам месеци?“, са правом се пита Олга и истиче: „Врло опрезно бирам шта купујем.“

Јевгениј такође никад не би купио ГМ производ, али најчешће обраћа пажњу искључиво на рок трајања. Са друге стране, познати руски писац Леонид Каганов отворено истиче да би напротив желео да користи производе нове генерације, пре свега зато што се они у желуцу у потпуности разлажу на хранљиве материје, организам не препознаје разлику између поједене поморанџе са геном лососа или када се рецимо после поморанџе поједе и месо лососа.

Ми располажемо са више од 20% целокупног обрадивог земљишта у свету и не знамо за проблем недостатка земљишта.

Андреј Даниленко, групе компанија „Руске фарме“

Даниленко, каже да се људи плаше ГМ производа с обзиром да још увек не постоје јасни докази у погледу њихове нешкодљивости или штетности. У процесу вештачког укрштања ствара се нешто што се никада не би појавило путем селекције или одабира.

„Предузетници се наравно одлучују за ГМ производе јер су за посао врло погодни. Такве културе су отпорне на штеточине и пружају веће приносе под истим условима“, објашњава стручњак и напомиње: „У САД, Латинској Америци и Украјини гајење таквих култура је постало уобичајено“.

Даниленко је уверен да након укидања забране на ГМО, нико више неће моћи да спречи привреднике да пређу на нове „савремене“ културе.

Међутим, овај стручњак напомиње да Русија захваљујући свом огромном пространству може себи да дозволи да не користи ГМО и да производи све што јој је потребно на уобичајени начин: „Ми располажемо са више од 20% целокупног обрадивог земљишта у свету и не знамо за проблем недостатка земљишта“.

Али би зато требало да више пажње посветимо развоју сопствене селекцијске базе пошто у овом тренутку огромну количину семена увозимо.

„Напоредо са развојем селекцијске базе потребно је да се успостави ефикасан систем контроле присуства ГМО у намирницама. Данас постоје прилично добри начини да се утврди састав“, наводи Даниленко и закључује: „Треба да обезбедимо себи еколошки чисту храну“.

Са друге стране, поједини научници не виде ништа лоше у вези ГМО – напротив. Руководилац центра за нанобиотехнологије Руског државног аграрног универзитета (МСХА) „К. А. Тимирјазев“ Валериј Глазко са сигурношћу тврди да ће нове биљке омогућити да свет коначно буде сит, појавиће се нови нараштаји још паметнијих људи.

„Уколико је код труднице којим случајем исхрана непотпуна и у складу са тиме смањен и хемоглобин, беба ће успети да преживи, али неће поседовати одговарајуће интелектуалне способности. Имаће адаптивне способности, али њен мозак неће моћи да се развија“, истиче овај стручњак и додаје: „ГМО су за нас спас.“

Глазко објашњава да у нашем организму може да се јави и до 5% генетских грешака, али нас то не спречава да нормално живимо. Вирус херпеса се рецимо уграђује у човеков сопствени наследни материјал (ДНК) и такође представља сличну врсту промене. „Глад је други назив за тероризам. Суочени смо са избором: људски опстанак или ГМО“, тврди експерт.

РУСКА РЕЧ

Share this post


Link to post

 

GMO hrana preti iz skupštinskih klupa

 

 

- Mačva, Banat, Bačka, sve su to regioni gde se pouzdano zna da je sađeno genetski modifikovano seme. Ono što je ispitivanjem utvrđeno jeste da je 92 odsto Južnobačkog okruga bilo pod genetski modifikovanom sojom. Za njim ne zaostaju i ostali okruzi. Proizvodi koji se uvoze i na koje treba obratiti pažnju su soja, suncokret i uljana repica, kaže za "Vesti" predsednik Ekološkog pokreta Nikola Aleksić.

Zašto ste protiv GMO hrane?

 

- GMO je mešavina više gena od različitih vrsta biljaka, životinja ili bakterija gde se ukrštaju dva ili više gena i usađuju u seme. Dakle, neprirodnim putem dobija se potpuno novo seme, koje rađa samo jednom.

 

Koje su posledice korišćenja?

 

- Posledice korišćenja su od alergijskih simptoma do izazivanja tumora. Imuni sistem pokušava da se izbori sa hemijskom reakcijom koja nije u skladu sa prirodom. Treba reći da već nakon treće generacije dolazi do steriliteta kod ljudi. Znamo da je cilj novog svetskog poretka da se ovaj svet smanji na 500 miliona ljudi, a na planeti trenutno ima sedam milijardi.

Priča se da je mnogo oranica u Mačvi pod GMO zasadima.

- Na mnogim njivama, posebno u okolini Šapca, zasađena je GMO soja, koju su uvezli lokalni tajkuni u sprezi sa političarima.

Da li to znači da država žmuri?

- Državne vlasti pre svega krše zakon i Ustav ove zemlje. Režim je izdao sopstveni narod. Pod pritiskom Monsanta, iza kojeg stoji Amerika, vrši se sistematsko uništavanje naroda. Državni vrh je potkupljen kad krši sopstvene zakone koji brane sejanje GMO biljaka. U Skupštini sedi jedan izlapeo stručnjak koji odlučuje o još nerođenim naraštajima izjavom da treba proći i do 150 godina da bismo videli da li je GMO štetan. Takav čovek se pojavljuje u svim poljoprivrednim emisijama.

 

Kako se izboriti sa uvozom GMO hrane u Srbiji?

- Moj apel bi svim građanima bio da štede snagu i ne troše je na proteste, sve do onog trenutka kada na dnevni red u Skupštini bude stavljen predlog o izglasavanju uvoza GMO semena. Tada će se narod sa vilama i motikama sakupiti pred Narodnom skupštinom i izraziti bunt protiv pokušaja genocida.

 

M. Frank

 

Vestionline 07. 10. 2013.

Share this post


Link to post

 

Saopštenje za javnost povodom skandala u SANU- ogranka u Novom sadu

Novi Sad – U petak, 11. oktobra 2013. godine, u prostorijama Platoneuma u Novom Sadu je održan Okrugli sto na temu: Savremena ishrana-izazovi, nedoumice, obmane i strah, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti-Ogranak u Novom Sadu.

Za ovaj Okrugli sto je pozvano 14 (četrnaest) učesnika, eminentnih predstavnika različitih naučnih disciplina i društvenih organizacija iz Beograda i Novog Sada, među njima i Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novog Sada.

Ovaj poziv je prihvaćen kao posebna čast, kako njemu lično, tako i samom Ekološkom pokretu čije stavove zastupa bezmalo 24 (dvadeset i četiri) godine. Među pozvanim učesnicima je bio pozvan i dr Aleksej Tarasjev, u javnosti poznat kao vatreni zagovornik GMO proizvodnje, što je potpuno opravdan poziv organizatora koji je rukovođen željom da se čuju obe strane zagovornika za i protiv GMO.

Na samom početku svog izlaganja, dr Tarasjev je predstavljajući se neumesno iskitio svojim titulama i funkcijama što je bilo degutantno i više nego jasno da time zapravo želi da unapred osujeti bilo kakvu moguću kritiku svojih stavova.

Samo izlaganje i veličanje značaja GMO uz negiranje bilo kakve opasnosti od GMO hrane je bilo više nego neukusno, posebno sa stanovišta akademskih zvanja i funkcija sa kojima se predstavio, ali to je bilo njegovo pravo koje niko nije osporavao i po čemu je i poznat u stručnoj javnosti i taj posao mu niko ne osporava.

Kada je na kraju izlaganja učesnika, posle 4 sata rada Okruglog stola, pozvan Nikola Aleksić da iznese stav Ekološkog pokreta Novog Sada, dr Tarasjev je skočio sa svog mesta i od predsedavajućeg je energično zahtevao da se Nikoli Aleksiću ne dozvoli učešće, jer je stručno nekompetentan, da nije dorastao ovom skupu, da je u svojim ranijim nastupima vređao zagovornike upotrebe GMO itd. itd. Čak je pokušao i fizički da spreči Nikolu Aleksića da priđe govornici, na šta mu je Nikola Aleksić samo rekao da se udalji. Predsedavajući Okruglog stola, akademik Zoran Kovačević, je bio dosledan i principijelan, objasnio je da je Nikola Aleksić pozvan od strane organizatora i da ima pravo da iznese stav Ekološkog pokreta na naslovljenu tematiku Okruglog stola. Na to je dr Tarasjev rekao da onda on neće da prisustvuje izlaganju Nikole Aleksića i izašao je napolje iz sale gde se održavao skup.

Posebno se napominje da su svi prisutni učesnici blagovremeno dobili program rada Okruglog stola, da su svi učesnici dobili blagovremeno spisak učesnika Okruglog stola, među njima je bio i naznačeni Nikola Aleksić, ali da niko nije uputio protest organizatoru zbog poziva nekom učesniku iz bilo kog razloga, čak niti protiv poziva za učešće otvorenim glasnogovornicima upotrebe GMO, niti je neko osporavao prisustvo Nikole Aleksića na samom početku skupa.

Dozvoliti nekom da čeka svoj red za izlaganje mišljenja svoje organizacije puna četiri sata, da bi potom na nepristojan i necivilizovani način osporio nekom gostu pravo učešća na skupu u čijoj organizaciji nije učestvovao, niti predstavljao organizatora, predstavlja najnižu moguću provokaciju pozvanog gosta.

Po završetku svog izlaganja i završetka pojedinačnih izlaganja, Nikola Aleksić je zamolio predsedavajućeg Okruglog stola za dozvolu da napusti skup i ne učestvuje u diskusiji, jer je očigledno da nema sagovornike.

Ekološki pokret Novog Sada izražava zahvalnost Srpskoj akademiji nauka-Ogranku u Novom Sadu i njenom predsedniku, akademiku Zoranu Kovačeviću, na pozivu za Okrugli sto da se na njemu čuje mišljenje organizacije koja je od 17 (sedamnaest) međunarodnih naučnih konferencija, 7 (sedam) posvetila zdravstveno bezbednoj hrani. Posebna zahvalnost se upućuje akademiku Kovačeviću na principijelnom stavu da se pozvanom gostu, Nikoli Aleksiću, omogući izlaganje, a nekulturno i necivilizovano ponašanje jednog doktora nauka neka samo njemu služi na čast.

Ovim putem se javnost upozorava da su pripreme za legalizaciju GMO završene, zbog čega su beskrupulozni lobisti dobili zadatak da nebiranim sredstvima spreče iznošenje svakog drugačijeg mišljenja, o čemu navedeni skandal najbolje svedoči.

Informativna služba Ekološkog pokreta

Stavovi Ekološkog pokreta čije se iznošenje pokušalo sprečiti:

SANU-Ogranak u Novom Sadu

Okrugli sto

Savremena ishrana- izazovi, nedoumice, odbmane i strah

Kada govorimo o kvalitetu hrane u Srbiji moramo da istaknemo na prvom mestu dve činjenice koje presudno utiču na uvoz, proizvodnju i komercijalni promet životnih namirnica, a time i na kvalitet hrane i ishrane.

Prva činjenica se odnosi na protiustavno i nezakonito stupanje na snagu Kodeksa Alimentariusa, tzv. pravilnika o bezbednosti hrane početkom juna 2012. godine, čije se monstruozne odredbe svuda u svetu s pravom nazivaju genocidnim.

Kodeks Alimentarius predstavlja nastavak nacističke politike eugenike, jer su sami autori ovim odredbama predvideli smrt tri milijarde ljudi; jedne milijarde od neposredne primene monstruoznih odredbi ovog ,,pravilnika,, , a dve milijarde od posrednog pada imuniteta i pojave raznoraznih boleština.

Autor ovog monstruoznog pravilnika, glavnog oruđa Novog svetskog poretka u sprovođenju depopulacije čovečanstva na zacrtanih 500.000.000 miliona, ,,u skladu sa prirodom,, kako piše na prvom mestu od deset isklesanih ciljeva Novog svetskog poretka na kamenom spomeniku u Džordžiji, u SAD, jeste Fric De Mir, nacistički ratni zločinac. Kao direktor nemačke hemijske fabrike I.G. Farben, danas Novartis, Fric De Mir je snabdevao Hitlera ciklonom B, gasom kojim su logoraši gušeni u gasnim komorama po koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata, zatim fluorom kojim su ti isti logoraši držani u beslovesnoj poslušnosti i dr. hemijskim sredstvima za vivo eksperimente nad logorašima. Za svoje delo protiv čovečnosti kao nacistički ratni zločinac osuđen je na 8 godina zatvora. Kada je odslužio svoju kaznu, otišao je u Njujork, SAD, gde je našao svoje istomišljenike, kao esesovca Kurta Valdhajma, dvostrukog Generalnog sekretara UN i druge sa kojima su pod motom, ko vlada hranom, vlada svetom, osmislili Kodeks Alimentarius.

Zašto je Kodeks monstruozan, protivustavan i nezakonit?

Pre svega zato što Kodeks predstavlja direktan nastavak nacističke filozofije eugenike pošto su mu odredbe direktno protiv zdravlja i života stanovništva. Po Deklaraciji UN koja ima veću snagu od Ustava države koja je ratifikovala navedenu Deklaraciju, život čoveka je neprikosnoven. Zatim, zato što Ustav RS garantuje svakom čoveku pravo na zaštitu zdravlja, a odredbama Kodeksa se to pravo direktno negira i životno ugrožava.

Od 12 najtoksičnijih hemijskih jedinjenja pronađenih u ljudskoj civilizaciji, 7 je vraćeno na listu Kodeksa Alimentariusa kao dozvoljena sredstva u poljoprivrednoj proizvodnji, iako su u SFRJ zabranjena još 1. januara 1972. godine, kao naprimer DDT-i, zatim Lindan, Malation itd.

Po Kodeksu Alimentariusu dozvoljeno je kravama muzarama i govedima namenjenih za klaničnu industriju davati rekombinovani goveđi hormon rasta tokom ishrane i muže. Od ostataka navedenog hormona u mesu namenjenog ljudskoj ishrani, deca ulaze u pubertet pre pete (!) godine života, a ta deca u 18-oj godini dobijaju rak dojke, odnosno rak prostate kod dečaka. Feminizacija i sterilnost muškaraca i agresivnost kod dece se vezuje za uticaj ovog hormona u njihovoj ishrani.

Svoj gajenoj stoci radi proizvodnje mesa dozvoljeno je preventivno davanje antibiotika radi većeg prirasta u tovu i preventive pojave mastitisa kod krava muzara na farmama. Ti isti antibiotici kod ljudi izazivaju čitav niz alergijskih reakcija, neke čak i sa smrtnim ishodom usled anafilaktičkog šoka kod preosetljivih ljudi.

Kodeks Alimentarius dozvoljava upotrebu GMO u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji hrane koja kod ljudi izaziva čak 65 najtežih bolesti među kojima su po posledicama za jedan narod najopasnije smanjenje životnog veka i sterilnost do treće generacije, što je naučno dokazano u dvogodišnjem ispitivanju tima stručnjaka prof. dr Žil Erik Seralinija sa Kaen univerziteta iz Francuske.

Od trenutka objavljivanja rezultata ovog dvogodišnjeg ispitivanja u periodu koji niko nikad nije obuhvatio pre njegovog tima, sve navodne kontroverze o GMO su nestale, a genocidnost GMO je dokazana. Sve ostalo je beskrupulozno lobiranje GMO ili potpuna neinformisanost.

Po Kodeksu je dozvoljena čitava lista opasnih aditiva i emulgatora u proizvodnji životnih namirnica iako se pouzdano zna da su izazivači malignih i drugih teških oboljenja kod ljudi. Navedimo samo aspartam, poboljšivač ukusa koji snižava nivo inteligencije kod dece, a nalazi se u svakoj žvakaćoj gumi, ili karagenit koji se upotrebljava u mesnoj industriji, jer 1 kg karagenita vezuje 20 litara vode koju otpušta tokom termičke obrade mesa, a pouzdano se zna da izaziva rak debelog creva.

Na kraju nabrajanja štetnih odredbi ne može se zaobići odredba da se sva hrana mora izložiti zračenju gama zracima, navodno da bi duže trajala, iako po rečima bivše predsednice Svetske zdravstvene organizacije ne postoji minimalna bezbedna doza zračenja po ljudski organizam.

Ali nasuprot dozvoljenim opasnim hemijskim i organskim sredstvima i genetički modifikovabnim organizmima, Kodeks Alimentarius zabranjuje proizvodnju lekovitih trava i čajeva nametanjem obavezne i po ceni nedostižne licence za proizvođače, zabranjuje se tradicionalna i alternativna medicina, zabranjuje se slobodna kupovina vitamina koji će se moći dobijati samo preko lekarskog recepta i to u 15% dozi koja neće moći podići imunitet. Nivo deklarisanih dnevnih potrebnih kalorija za ljudski organizam se smanjuje za 1/3 što će izazvati pothranjenost, pad imuniteta i pojavu raznih bolesti. Dalje se po Kodeksu zabranjuje proizvodnja organske hrane i upotreba sopstvenog semena za ratarsku i povrtarsku proizvodnju, što se već sprovodi u SAD i u vojno i politički podčinjenim državama od strane SAD.

Druga činjenica koja bitno utiče na kvalitet hrane i ishrane jeste nedostatak inspekcijske kontrole hrane na tržištu i graničnim prelazima.

Zbog protivustavne i nezakonite primene Kodeksa Alimentariusa i standarda HAACP izvedenog iz njega, od 1.oktobra 2012. godine sa graničnih prelaza RS je uklonjena fitosanitarna i veterinarska inspekcija. Može se slobodno reći da je od tog datuma u Srbiji ozvaničen genocid, mada je i pre tog datuma bilo flagrantnog kršenja zakonskih normi na štetu zdravlja stanovništva od strane određenih tajkuna koji su uvozili prehrambene proizvode bez kontrole i GMO semena i druga semena koji nisu ispitana, odobrena niti upisana u Registar semena poljoprivrednog bilja RS.

Na pitanja postavljena u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacijama od interesa za javnost, Ministarstvo poljoprivrede je uputilo odgovor Ekološkom pokretu u kome se ističe da je u Srbiju u proteklih pet godina uveženo 40 miliona kilograma mesa (uz spisak zemalja iz kojih se uvozilo sa svih kontinenata i spiskom uvoznika), a da se na graničnim prelazima nije vršila kontrola da li meso sadrži ostatke, ranije navedenih, po život opasnih ostataka, ,,jer se kontrola vrši u zemlji poreklaˮ! Posebno naglašavam da se navodna kontrola, ako se i vršila u zemljama porekla mesa, vršila po odredbama Kodeksa Alimentariusa koji sve navedene, po život opasne ostatke u mesu, dozvoljava.

Kada se opisanom genocidnom politikom Vlade RS doda i blagonakloni stav prema kriminalnom delovanju određenih tajkuna koji po novom, njima prilagođenom, Pravilniku o dozvoljenim mesnim sirovinama uvoze sirovine i proizvode koji su u Evropi zabranjeni čak i za proizvodnju pseće hrane, zatim uvoz mesa goveda zaraženih brucelozom, uvoz konfiskata (uginule stoke) koji se radi kamufliranja smrada izlaže dimu i prodaje na tržištu kao dimljeni specijaliteti itd. itd., zaključak naslovljene tematike Okruglog stola može da se formuliše u vidu negiranja bilo kakvog kvaliteta hrane, odnosno u vidu pitanja; ko je i zašto dozvolio sprovođenje genocida nad stanovništvom Srbije?

U prilog navedenom stavu, koji Ekološki pokret Novog Sada iznosi, rečito govori podatak o većem mortalitetu od nataliteta stanovnika Srbije po zvaničnim statističkim podacima u broju od 40.000 stanovnika godišnje, što nezvanično iznosi i više, zbog čega se i prikriva broj umrlih od malignih oboljenja da bi se prikrio doprinos ishrane u smrtnosti stanovništva.

Još porazniji zvanični podatak koji potvrđuje iznete ocene i stavove jeste broj od 350.000 bračnih parova u Srbiji koji imaju problema sa začećem deteta. Znači, nezvanično taj broj slobodno možemo da podignemo na broj od pola miliona bračnih parova, odnosno pola miliona novih građana Srbije. Tek u poređenju sa mortalitetom stanovništva Srbije može da se shvati puna monstruoznost ove činjenice i genocidnost državih organa i odgovornih lica prema sopstvenom narodu.

Što pre to shvatimo kao našu realnost, više će reproduktivnog stanovništva Srbije preživeti, jer se ne radi o nehatu ili gluposti, već o otvorenoj nameri brisanja srpskog naroda sa lica Zemlje.

Izneti stav Ekološkog pokreta je zauzet na osnovu podataka iz bezmalo 1900 (hiljadu i devetsto) naučnih radova objavljenih u celovitom obliku kao baština 17 (sedamnaest) održanih međunarodnih Eko-konferencija.

 

Vaseljenska 14. oktobar 2013.

Share this post


Link to post

 

EU USLOVLjAVA I NAREĐUJE: Srbija da dozvoli uvoz GMO hrane!

 

 

Stop-GMO_61.jpg

“Zakone o GMO treba što pre uskladiti sa regulativom EU”,

piše u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

Srbija treba da što pre izmeni zakone o genetski modifikovanim organima (GMO) kako bi mogla da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kaže se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je u okviru paketa o proširenju danas predstavljen u Briselu.

“Zakone o GMO treba što pre uskladiti sa regulativom EU“, stoji u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, uz napomenu da je to neophodan uslov za stupanje u STO.

U Srbiji je na snazi zabrana uzgajanja i prodaja GMO, što uključuje genetski modifikovanu soju, kukuruz i niz drugih prehrambrenih artikala.

Slična zabrana je do pre nekoliko godina važila i u EU, ali je uklonjena nakon dugog spora sa velikim izvoznicima GMO, Sjedinjenim Državama i Kanadom, koji su pred specijalnim panelom STO optužili EU da krši pravila o slobodnoj trgovini.

S obzirom da u naučnim krugovima još traje rasprava o dugoročnim efektima GMO po ljudsko zdravlje i okolinu, EU je dozvolila uvoz ovih proizvoda, ali pod uslovom da prođu kroz stroge kontrole i da budu jasno obeleženi.

STO ima 157 članica, od kojih većina na različite načine regulišu proizvodnju i prodaju GMO, ali ni u jednoj ne važi potpuna zabrana.

 

srbin-info 16.10.2013.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this