Sign in to follow this  
Rada

OPASNOST: STOP GMO!

Recommended Posts

 

Ljajić: Moramo da dozvolimo promet GMO

 

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi.

Ljajić je za Radio-televiziju B92 kazao da nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske regulative izbace sve restriktivine odredbe o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO.

- Zabrana proizvodnje GMO će ostati kao deo domaće zakonske regulative. Ono protiv čega su u STO i što su u Evropskoj komisiji ponovili, jeste da ne može da se zabrani promet GMO - rekao je Ljajić, objašnjavajući da taj promet domaćim zakonodavstvom može maksimalno da se ograniči.

- Dakle, radi se samo o izmeni onog dela koji se tiče prometa, ali ostaje zabrana proizvodnje. Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi se taj promet dozvolio - objasnio je Ljajić.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je naveo i da te izmene, ako Srbija želi prijem u STO u decembru, moraju da se urade vrlo brzo, jer je sledeći rok tek naredne godine.

On je podsetio da je Srbija u grupi 25 zemalja koje su u procesu pregovora o prijemu u STO, te da je van STO ostalo još samo trinaest zemalja, “za koje nije ni čuo”.

- Ja sam pitao hoćete da li budete sa ovih trinaest ili sa svim ostalim u STO... Možete da kažete ‘nećemo u EU , ni u STO’. I to je politika, i to smo probali, ali videli smo gde nas je to dovelo. Mi moramo da poštujemo pravila koja važe. To je jedino što je ispravno - poručio je Ljajić.

Kada je reč o najavi ministra finansija Lazara Krstića da će za IT opremu važiti viša, a ne niža stopa PDV-a, on je kazao i da se još ne zna koji proizvodi će ići sa niže na višu stopu poreza na dodatu vrednost (PDV).

Ljajić je dodao i da još nije doneta konačna odluka o povećanju stope PDV na opremu za informacione tehnologije (IT) sa osam na 20 odsto.

- IT sektor jeste velika i realna šansa Srbije, zato što izvozimo 200 miliona (evra) godišnje softvera, a može da bude četiri puta više. I jeste jedan od pet sektora sa najvećim potencijalem u zemlji - ocenio je Ljajić.

Ministarstvo trgovine i telekomunikacija, dodao je, daće svoje mišljenje na predlog o povećanju PDV-a na IT opremu, ako bude formulisan u tom obliku.

Ljajić je istakao da postoji čitav niz drugih proizvoda za koje smatra da mogu da idu sa niže na višu stopu PDV-a, i da na toj listi nije računarska oprema.

 

Beta | 17. 10. 2013.

 

Share this post


Link to post

 

"Srbi, borite se protiv GMO"

 

U knjizi "Genetički modifikovani organizmi - to je naša stvar" Korin Lepaž, bivša ministarka ekologije Francuske, a sada poslanica Grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, opisuje kako su prehrambene industrije kao Monsanto uspele da uđu u evropske demokratske institucije.

Ona ukazuje na to da su neki evropski komesari i gotovo svi eksperti koji savetuju Evropsku komisiju zapravo finansijski vezani za prehrambenu industriju.

 

Organizovana prevara

- Velike industrijske grupe diktiraju pravila igre, parametre koji su tako napisani da nikada nije bilo nikakvog problema. A

zapravo je reč o ogromnoj i organizovanoj prevari koju su institucije javne vlasti, nažalost, prihvatile - kaže Lepažova.

Šta čeka Srbiju koja se nada ulasku u EU, da li će biti primorana da prihvati GMO u tanjiru?

- U Evropi ima zemalja koje su to odbile. U Austriji nema GMO. Mi imamo jedan tekst, ja sam bila izvestilac u EP, koji treba da omogući državama i regionima da zabrane GMO na njihovoj teritoriji. Taj je tekst izglasan u EP, ali je blokiran na nivou Saveta ministara EU. Srbima bih rekla isto što i Francuzima ili drugim Evropljanima, a to je da treba pružiti otpor. Treba insistirati na obaveznom stavljanju etiketa na proizvode sa GMO, a potrošači treba da odbiju da kupuju GMO. Treba se boriti kako ne bi bilo GMO u Srbiji, kao što je nema u Austriji i u skoro svim evropskim državama.

Srbija će ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju morati da dozvoli promet GMO?

- Postoje dve stvari. Jedna je uzgajanje GMO, a druga je prodaja i promet. To nije isto. Na primer, jedna zemlja može danas da zabrani uzgajanje GMO na svojoj teritoriji. Soja i kukuruz koji dolaze iz SAD uglavnom su GMO koji nemaju etiketu jer su namenjeni stočnoj ishrani. Jedna sam od onih koji se bore da u EU bude uvedena obavezna etiketa kao što je to sada slučaj sa proizvodima za ljudsku ishranu.

 

Namešteni eksperimenti

- Do sada je EU izdavala dozvole za GMO na osnovu studija proizvođača koje nikada nisu trajale duže od tri meseca. Eksperiment dr Seralinija na pacovima, prvi koji je trajao dve godine, pokazao je da postoje teške zdravstvene posledice upotrebe GMO. Evropska agencija za bezbednost hrane zbog sukoba interesa svojih članova i dalje se vrši pritisak da GMO dobiju dozvolu za EU bez ikakve eksperimentalne studije na duži rok - upozorava sagovornica "Vesti".

Da li postoje dve vrste stručnjaka, oni koji imaju interese i oni koji su nezavisni?

- Naravno da su sukobi interesa ogromni u tom domenu. Izvestan broj evropskih institucija je to priznao. Ti stručnjaci su plaćeni da bi rekli da nema problema ili da nije utvrđeno da ih ima. Nezavisni stručnjaci nemaju novca da vrše istraživanja. To tako funkcioniše na isti način kad je reč o duvanu ili klimatskim promenama. Velike industrijske grupe dobro su organizovane i na nama građanima - na civilnom društvu je da se organizujemo protiv njih.

 

 N. Jokić

 

Vesti 19. 10. 2013.

Share this post


Link to post

 

Ministar poljoprivrede naprasno promenio mišljenje o štetnosti GMO hrane

 

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić misteriozno je i naprasno promenio mišljenje o štetnosti GMO hrane. Dok je pre šest godina u jednom naučnom časopisu tražio zabranu GMO, sada, kao ministar, tvrdi da nema dokaza o štetnosti takve hrane.

Ministar Glamočić nije juče želeo da objasni otkud odjednom tako oštar zaokret o stavu prema GMO. Mada je obećavao da će se sigurno javiti redakciji „Blica“ i „sve razjasniti“ - nije se oglasio.

Logično objašnjenje za Glamočićev kopernikanski obrt nemaju ni stručnjaci. U nauci, kako tvrde, nije došlo do novih saznanja niti bilo kakvih promena, a „jedino se, iz nepoznatih razloga, promenilo mišljenje ministra“.

- Ništa se nije promenilo, samo ti koji govore danas jedno sutra drugo - kaže za “Blic” dr Anka Popović Vranješ, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Genetičar Miodrag Dimitrijević, koji je zajedno sa aktuelnim minstrom pre šest godina pisao o štetnosti GMO - šokiran je.

- Nije mi jasno otkud zaokret u stavu ministra. Sigurno mu je neko dao argumente kojima će on sad pokušati i da ubedi narod. Ali ono što je napisao u svom radu 2006. ja potpisujem i danas. Nema detaljnih toksikoloških istraživanja i nema dugoročnih studija o GMO. Ne vidim šta se promenilo osim mišljenja. A da jedan ministar menja mišljenje o tako važnoj stvari, to je loše i pitanje je dokle to može da ide - poručuje Dimitrijević.

Čak i kad kažu da će sve biti označeno i kontrolisano, navodi on, ljudi nemaju poverenja, jer znaju da kod nas ima rupa koje će se sigurno koristiti.

- Kod nas i sada, i to u prodavnicama zdrave hrane, može da se kupi GMO soja u zrnu. Ako tu država ne radi svoj posao, ko garantuje da će ga raditi u nekoj drugoj situaciji? Pitanje je i šta će biti sa više od 70 opština koje su proglasile moratorijum na GMO. Da li će sad da se krši zakon i da se to ignoriše ili će se ostalim opštinama uvaljivati GMO? - kaže Dimitrijević.

M. Krkić

 

Blic 22. 10. 2013.

Share this post


Link to post

 

Alarm: Nacrt zakona bez odredbe o GMO!

 

Iz Nacrta zakona o zaštiti potrošača Srbije izostavljena je odredba koja reguliše promet genetski modifikovanih proizvoda (GMO) što je nedopustivo, ukazali su u Beogradu predstavnici četiri udruženja za zaštitu potrošača.

 

364024_gmo--foto-blogs-discovermagazine-

Miroljub Aleksić: Zemljište na kojem su samo jednom sejani GMO proizvodi,

zauvek je izgubljeno za konvencionalnu i organsku proizvodnju

 

Predstavnik Udruženja potrošača "Ekološka vizija", Miroljub Aleksić kazao je na konferenciji za novinare da je mnogo validnih naučnih dokaza o štetnosti GMO proizvoda i da su neprimerene izjave pojedinih ministara da štetnost tih proizvoda nije dokazana.

Aleksić je naglasio da najmanje što Srbija može da uradi da bi se zaštitila od GMO, je da u zakonu o zaštiti potrošača precizno definiše obavezu deklarisanja, odnosno obeležavanja GMO proizvoda i da odredi rigorozne kazne za nepoštovanje te odredbe.

SANU: Da zauzmemo drugačiji stav

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin rekao je da Srbija, kada je reč o genetski modifikovanim organizmima (GMO), treba da postupi u skladu sa nacionalnim i društvenim interesima i da je vreme da donese novi zakon (o GMO), drugačiji od dosadašnjeg.

Govoreći na skupu "Genetički modifikovani organizmi, činjenice i izazovi", na koji se nisu odazvali predstavnici resornih ministarstava, Hajdin je rekao da je Zakon o GMO, koji je Srbija donijela 2009. godine, a koji zabranjuje promet i proizvodnju GMO, prevaziđen.

"Vreme je da Srbija donese zakon koji će oslikavati drugačiji stav o pitanju GMO", rekao je Hajdin na skupu u SANU.

 

Aleksić je ocenio kao netačne tvrdnje - iako se u javnosti insistira i tako predstavlja, da je ukidanje zabrane prometa GMO uslov za prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i Evropsku uniju (EU). Naveo je da je samo 40 od oko 160 članica STO dozvolilo GMO, a čak osam zemalja EU ima zabranu.

"Zemljište na kojem su samo jednom sejani GMO proizvodi, zauvek je izgubljeno za konvencionalnu i organsku proizvodnju", ocenio je on i dodao da je, po raspoloživim podacima, u Srbiji pod GMO sojom 6.000 do 10.000 hektara.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, Petar Bogosavljević kazao je da je Srbija isuviše mala da bi dozvolila proizvodnju GMO, čime bi ugrozila konvencionalnu i organsku proizvodnju.

 

23. 10. 2013.Beta, Srna| foto: blogs.discovermagazine.com

 

Share this post


Link to post

 

Vesti" istražuju GMO (1):

 

Uz hranu na tanjiru i otrov

 

 

Ne samo u Srbiji već i u Evropskoj uniji i Švjcarskoj polemiše se o štetnosti genetički modifikovanih jestivih biljaka. Za sada to su uglavnom soja i kukuruz, ali proizvođači GMO u poslednje vreme pokušavaju da uvedu i takozvani zlatni pirinač, koji će navodno spasti milione života.

Sve genetski modifikovane biljke za ishranu zapravo su 100 odsto pesticidi koji su dokazano kancerogeni

Šta je GMO? To su genetski modifikovani živi organizmi (biljke, životinje, bakterije, virusi), čiji su geni izmenjeni na veštački način u laboratoriji. Programirano menjanje gena ima primenu u biološkim istraživanjima, medicini i industriji hrane. Polemika koja se u poslednjih 20 godina vodi o GMO zapravo se odnosi isključivo na genetski modifikovane biljke za stočnu i ljudsku ishranu i na posledice koje njihovo uzgajanje i upotreba imaju po zdravlje ljudi i po čovekovu okolinu.

Zašto je genetski modifikovana hrana opasna po zdravlje? Zato što su sve genetski modifikovane biljke za ishranu zapravo 100 odsto pesticidi koji su dokazano kancerogeni. Postoje tri vrste GMO biljaka za ishranu. Prva su biljke koje su genetskom modifikacijom programirane da budu otporne na jedan herbicid. Na primer, Monsanto proizvodi sterilno seme kukuruza čiji je gen izmenjen. Tako onaj ko gaji Monsantov kukuruz mora da kupi i Monsantov herbicid. Onaj ko jede Monsantov kukuruz, jede i herbicid.

 

 

Borba protiv gladi

Da li je proizvodnja genetski modifikovane hrane jedini spas od gladi na planeti kako tvrde proizvođači GMO? Ne. Glad je rezultat isključivo politike nepravdene raspodele bogatstava i prirodnih izvora na planeti. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN - čovečanstvo trenutno sa klasičnim tehnologijom i izvorima ima kapacitet da prehrani 12 milijardi ljudi, a trenutno ima dvostruko manje ljudi na planeti. Samo jedan odsto čovečanstva drži skoro polovinu svetskog bogatstva (46 odsto). Ostalih 99 odsto običnih smrtnika dele drugu polovinu.

Druga vrsta genetski modifikovanih biljaka, nazvane bt, jesu one koje su unošenjem genetske izmene u laboratoriji "programirane" da same luče insekticid. Treća vrsta su genetski izmenjene biljke koje imaju karakteristike prethodne dve vrste.

Da li uprkos zabrana i ograničenjima u EU genetski modifikovana hrana može ipak da se nađe u vašem tanjiru? Da. Jedino Benin, Zambija i Srbija potpuno zabranjuju GMO kako za ljudsku, tako i za stočnu ishranu, njegov promet, uzgajanje i proizvodnju. U svim ostalim zemljama uključujući i EU stočna hrana se prodaje bez ikakve etikete. GMO tako posredno stiže na vaš tanjir preko mesa i mleka.

Zašto je GMO opasan po čovekovu okolinu? Zato što ništa ne može da spreči širenje sterilnog semena sa parcela zemljišta zasejanim sa GMO na one koje to nisu. Neizbežno ih nose vetar, pčele, semenke i voda. Tako tradicionalno uzgajane biljke ili one koje rastu divlje počinju da proizvode mutirani gen. GM biljke dovode do genskih mutacija i kod insekata, prenose se i na mikroorganizme u zemlji koji su sve otporniiji na herbicide čiju količinu onda treba povećavati.

 

N. Jokić

 

Vesti 25. 10. 2013.

 

Share this post


Link to post

 

Ratko Paić - Ostvaruju se crne prognoze

 

– Srbima će na tanjiru poslužiti najteže bolesti

Kada sam prošle nedelje izneo svoju zabrinutost povodom mogućeg prodora genetski modifikovane hrane na srpsko tržište, nisam ni slutio da će se posle samo nekoliko dana ostvariti crne prognoze da je vlast u Srbiji već odlučila da dozvoli slobodan uvoz te dokazano štetne hrane i da tako Srbima na tanjiru servira najteže bolesti.

Naime, čak tri ministra u srpskoj Vladi su proteklih dana, umesto da umire javnost izjavama da GMO hrana nikada neće biti dozvoljena u Srbiji, sasvim suprotno govorili o navodnim koristima koje će nam doneti genetski izmenjena hrana.

Podsetimo, prvo je Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdio da strah od genetski modifikovane hrane nije opravdan, zato što prema njegovim rečima, za sada ne postoji nijedan validan naučni dokaz o njenoj štetnosti. Na taj način je ministar došao u sukob mišljenja i sa samim sobom, jer je nekada ranije i on sam govorio o štetnosti GMO hrane i tražio njenu zabranu, ali očigledno da je dolaskom na odgovornu državnu funkciju naprasno promenio mišljenje i zaboravio na sve razloge zbog kojih je bio njen ogorčeni protivnik.

Ministar poljoprivrede je još doslovno rekao sledeće – «Ako je Evropska unija procenila da je tako nešto dobro za njihove građane, ja sam uveren da je to dobro i za građane Srbije», a još je dodao i to da «potrošači ne treba da brinu ukoliko dođe do liberalizacije uvoza genetski modifikovanih organizama».

A srpski ministar Rasim Ljajić, koji je zadužen za spoljnu i unutrašnju trgovinu, izjavio je tim povodom da je «polemika u javnosti u vezi sa izmenama Zakona o genetski modifikovanim organizmima potpuno bespotrebna», i otkrio razlog zbog čega on insistira na ukidanju zabrane GMO hrane u Srbiji.

On je kazao da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovane hrane ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju, jer je to Evropska komisija u svom izveštaju poručila Srbiji, potvrdivši da je «cilj Srbije članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a istovremeno je i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji».

I treći ministar u Vladi Srbije, Tomislav Jovanović koji vodi resor prosvete i nauke, u poslednjih nekoliko dana se takođe stavio u zaštitu genetski modifikovane hrane, rekavši na skupu u Srpskoj akademiji nauka da su «GMO usevi nastali kao potreba da se proizvede što više hrane u svetu, jer se broj ljudi neprestano povećava», čime je sugerisao da se radi o naučnom dostignuću koje će spasiti svetsko stanovništvo.

Njemu je dao podršku i predsednik Srpske akademije nauka Nikola Hajdin, koji je inače stručnjak za građevinu i mostove, kao i drugi učesnici koji su istakli da je genetski modifikovana hrana «korisna, jer može i da leči».

Međutim, i pored neviđenog talasa opravdavanja legalizacije genetski modifikovane hrane – mnogi građani misle da štetna hrana i dalje ostaje štetna hrana.

Podsetimo se ovom prilikom samo na nekoliko ključnih činjenica o genetski modifikovanim proizvodima. Kako tvrdi profesor Ševarlić – «Naša poljoprivreda će od toga imati štetu od 500 miliona evra», te naglasio da su GMO usevi svuda u svetu bili poražavajući po biljke, životinje i ljude.

I ono što je najbitnije – stručna istraživanja u Ruskoj akademiji nauka, a zatim i istraživanja francuskih naučnika, te naposletku istraživanja Kraljevskog univerziteta u Londonu, svi odreda su potvrdili da je genetski modifikovana hrana kancerogena, to jest da izaziva tumore, velika oštećenja raznih organa i najteže zdravstvene probleme.

Ali i pored svega navedenog, srpski ministri su ubeđeni da je za građane Srbije to dobro i neophodno. Jer kao što je rekao ministar poljoprivrede Glamočić –«Ako je Evropska unija procenila da je tako nešto dobro za njihove građane, ja sam uveren da je to dobro i za građane Srbije». Treba mu verovati na reč, zar ne?

(Glas Rusije)

 

Vestinet 28. oktobar 2013.

 

Share this post


Link to post

 

SAŠA STAVRETOVIĆ: ŠTA SRBIJA POSTAJE PRISTANKOM NA GMO

 

sas22103a.jpg

 

 

Više nije reč o monopolu, već o totalitarizmu, na čijoj se strani danas našla i nauka

“Dvadeset i prvi vek će biti era svetskih

kontrolora koji dolaze iz naučničke kaste

sistema Vrlog Novog Sveta ili Novog

svetskog poretka.”

Oldus Haksli (1958)

Kao i svako zlo koje ne dolazi sa bombama, tako i genetički modifikovani organizmi ulaze lagano i sigurno. I, kao i svako drugo savremeno gubljenje suvereniteta (a ovo je najjezivije), i ovo će biti ispraćeno floskulama o neminovnosti i napretku. Obrazac je već prepoznatljiv; partijski vojnici će raditi ono što im kažu partijske vojvode i komesari, NVO će jurišati sa svojim komandosima ili sve posmatrati sa bezbedne udaljenosti, analitičari će tu i tamo obilaziti front, a verske zajednice neće zauzeti zajednički stav. Na istoj strani će se naći najostrašćeniji zagovornici EU i zastupnici GMO, kao da se radi o istim stvarima. Neće nas više podsećati na to da je Kosovo “završena priča” jer je za Srbiju GMO svejedno početak kraja. S obzirom da nam “bez EU nema života”, pristajanje na GMO se podrazumeva. To se više ne tretira ni kao uslov.

A o demokratičnosti odluka se neće raspravljati jer Srbija nije poseban slučaj na mapi sveta kada se radi o GMO, Codex alimentarius-u, Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), Monsantu ili drugim sličnim korporacijama i instrumentima kontrole. Ali zaboravljamo da je Srbija ipak izuzetak po tome što je njoj poljoprivredno zemljište najvažniji, ako ne i jedini bitan prirodni resurs, na koji se dugoročno može osloniti celokupna privreda zemlje.

VLADAVINA KORPORACIJA GMO u Srbiju ulazi kroz otvorena vrata na otiraču brišući zabranu prometa ovih proizvoda. Konfuziju unosi činjenica da domaći zvaničnici više govore o zdravstvenoj bezbednosti GM proizvoda nego o najnovijem uslovu za prijem u EU (prijem u STO to jeste), što je zapravo aktuelna tema. Poučeni iskustvom da ološ-elita na kraju potpiše sve što joj se naknadno poturi, za očekivati je da će uskoro uslediti i potpis na saglasnost da označavanje GMO proizvoda ne mora da bude obaveza proizvođača ili trgovaca. A nije daleko ni dan kada će strane firme, registrovane kao domaće, uspostaviti GM proizvodnju na oranicama čiji su vlasnici pre toga postali.

Usvajanjem GMO Srbija će pristati da njome vladaju korporacije. Usvajanjem GMO Srbija pristaje na potiranje ideja slobode i demokratije, pristaje na mehanizme prisile, i potiranje poslednjeg traga državnog suvereniteta. Pristaje na regulacije koje zabranjuju sve što nije dozvoljeno (po Codex alimentarius-u – umesto kao u građanskom pravu: sve što nije zabranjeno je dozvoljeno). Pristaje na potpunu kontrolu svim njenim resursima, podaje i svoje stanovništvo. Pristaje na produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih. Pristaje na zatiranje raznolikosti, prirodnog ustrojstva, pristaje na ekocid.

Ipak, i tamo gde nema (ima) demokratije postoje tragovi svesti. Makar se radilo i na njenoj modifikaciji. I zbog te svesti uvođenje GMO ne može biti ići glatko, dobrovoljno. Globalne direktive se moraju nametnuti kroz regulacije, norme i standarde. Više nije reč o monopolu, već o totalitarizmu, na čijoj se strani danas našla i nauka. Nekada nuklearna i industrija oružja, danas biotehnologija, hemijska industrija, farmaceutika. I društvene nauke sve manje prkose totalitarnom umu. Doprinos totalitarizmu daje i umetnost (posebno film), informisanje i zabava (pre svega televizija), ugledni kreatori javnog mnjenja. Sve je podređeno novcu i profitu, a onaj ko bude kontrolisao hranu kontrolisaće svet.

DOBA MRAKA Takva politika ima nekoliko dimenzija. Prva je ekonomska (i ona je najočiglednija). Druga dimenzija je socijalna (produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih), a treća je biološka (generacije onih koji sebi neće moći da priušte prirodnu hranu će trpeti danas nesagledive posledice). Na delu je moderna eugenika, nastavak pokreta koji je svoje najmračnije dane imao u vreme nacističke Nemačke. Takav pokret više nema za cilj poboljšanje arijevske rase, ali je izrazito naklonjen novoj kasti koju iznedruje vulgarni i dehumanizujući kapitalizam. Većinu koju će činiti siromašni čeka mračna budućnost, dok ne budu izjednačeni u neku “zadovoljavajuću” klasu koja će se kljukati monsantovskim koncentratima i uživati u doziranom komforu čiju će svakodnevnicu povremeno uveseljavati dileri zdrave hrane.

Srbija ni na koji način ne može profitirati od GMO, čak i da se to ne pokaže kao nezdravo. Umesto da Srbiji poljoprivreda bude strateška industrijska grana koja će pokrenuti i ostale delove privrede (prehrambenu, mašinsku industriju, trgovinu, transport), srpske marionete, svesno ili sa izmenjenim stanjem svesti, pripremaju teren za potpuno uništenje Srbije. Hrane u Srbiji ima dovoljno da se prehrani cela Srbija (baš kao što i na planeti ima dovoljno hrane da ne bude gladnih), o potencijalima da i ne govorimo – ali je Srbiji namenjena uloga proizvođača poljoprivrednih sirovina, čije će se kvote i cene formirati u kancelarijama onih koji i danas stoje iza totalitarističkih planova.

Ovakvu prognozu će dodatno pomračiti i činjenica da masovna GM proizvodnja ne samo da ne podrazumeva masovno zapošljavanje (neznatan broj zaposlenih u proizvodnji će biti angažovan uglavnom na rukovanju i održavanju hi-tech mehanizacije), već otvaranje tržišta GM proizvodima za posledicu ima slom lokalne poljoprivrede i dalju depopulaciju sela i odumiranje zemlje. To je ono što nas čeka vođenjem politike “nemamo kud, pa kako nam bude” (“kud svi Turci tu i mali Mujo”).

Ima li izlaza? Ne pre nego što budemo razumeli da nam je potreban.

 

Standard.rs sreda, 23 oktobar 2013.

Share this post


Link to post

 

                                                                 

 

 

youtube.com

 

Share this post


Link to post

Protest protiv GMO u Beogradu

Ispred Skupštine Grada Beograda Građanska inicijativa "Srbija bez GMO" i nekoliko ekoloških udruženja organizovali su protestni skup kako bi izrazili neslaganje sa najavljenim slobodnijim prometom GMO u Srbiji.

Građanska inicijativa "Srbija bez GMO" i nekoliko ekoloških udruženja organizovali su danas protestni skup ispred Skupštine Grada Beograda kako bi izrazili neslaganje sa najavljenim slobodnijim prometom GMO u Srbiji.

 

gmo%20protest.jpg

Učesnici skupa "Zajedno za Srbiju, bez GMO" nose transparente na kojima piše "Stop GMO", "GMO ne", "Ja nisam naučni eksperiment", "Ni nikl, ni GMO"...

Predstavnik Građanske inicijative "Srbija bez GMO" Branko Čičić rekao je da je cilj skupa da se podigne glas razuma protiv, kako tvrdi, tehnologije koja predstavlja do sada najveću opasnost u istoriji civilizacije.

On je rekao i da su građanska inicijativa čiji je predstavnik i udruženja koja su protiv GMO predali apel predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da kao "poslednja linija odbrane ne potpiše najavljeni zakon kojim se liberalizuje promet GMO u Srbiji".

Čičić je najavio da će isti apel danas predati i premijeru i vicepremijeru Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću, kao i ministrima i poslanicima u Skupštini Srbije.

"Genetski modifikovana hrana i inženjering prisutni su više od 20 godina i nijedna od tvrdnji biotehnoloških kompanija nije se pokazala kao istinita i nije se pokazalo da će GMO doneti veće prinose, već, naprotiv, mnogi usevi manje rađaju", rekao je Čičić.

 

gmo%20.jpg

 

RTS 04. dec 2013, 

Share this post


Link to post

ISTINA O GMO I MONSATU,

KOJU “REŽIMSKI LOBISTI” POKUŠAVAJU DA SAKRIJU OD GRAĐANA SRBIJE

 

MONSATO: EFEKTI UPOTREBA NEDOZVOLjENIH “AGROHEMIJSKIH SUBSTANCI” U ARGENTINI…

October 21, 2013, Boston.com

———————————————

Agrohemijsko zaprašivanje u Argentini je dramatično uvećano, sa 9 miliona galona u 1990 na 84 miliona galona danas. Ipak, u ovoj južnoameričkoj naciji postoji manjak ili nepostojanje regulative po ovom pitanju, što čini njihovo stanovništvo opasno izloženo otrovnnim hemikalijama koje kontanminiraju kuće, škole i pijaću vodu. Doktori i naučnici upozoravaju da nekontrolisano zaprašivanje preti da izazove ozbiljne zdravstvene probleme za celu naciju…

********************************

bp1.JPG

Žitarice soje, spremne za žetvu, i upravo “tretirane”, se presijavaju na dnevnom svetlu u blizini Rosona, provincije Buenos Airesa. Američka bio-tehnologija (GMO) je pretvorila Argentinu u trećeg svetskog proizvođača soje- ali hemikalije koje omogućuju bogat rod, nisu samo sadržane u soji, već se šire i na plantaže pamuka i kukuruza. One takođe rutinski zagađuju kuće, škole i pijaću vodu. Sve je više lekara i naučnika koji u horu upozoravaju da je ovakva nekontrolisana upotreba hemijskih otrova uzrok velikog broja teških oboljenja registrovanih u bolnicama širom južnoameričke nacije.

 

bp2.JPG

Ispražnjeni agrohemijski kontejneri, uključujući Monsatove “ispražnjene” proizvode, leže bačeni u centru za reciklažu u Kimili, provinciji Santijago del Estero- Argentina, 2 maj 2013. Umesto da se smanji ovo štetno i opasno hemijsko zaprašivanje u Argentini, ono je uvećano više od 9 puta u poslednjih par decenija- sa 9 miliona galona na 84 miliona galona. “Glyphosate”, koji je ključni sastojak Monsatovih koncentrisanih proizvoda, je korišćen ovde između osam i deset puta više, nego što to je to praksa u SAD. Ipak Argentina ne primenjuje nacionalne standarde za poljoprivredne hemikalije, prepuštajući odluke o tome autonomnim provincijama i nadzoru lokalnim opštinama (po principu regionalizacije, koja se priprema Srbiji?- primedba prevodioca).

 

bp3.JPG

Na gornjoj slici- argentinske devojčice se igraju s praćkama, u neposrednoj blizini plantaže soje u Avija Terai, u provinciji Čako, Argentina 31 maj 2013. Celoukupni nacionalni (argentinski) rod soje i skoro sav rod kukuruza i pamuka su genetički modifikovani u poslednjih 17 godina, od kada je Monsato kompanija, bazirana u Sent Luisu, obećala ogromne prihode u rodu, sa manje korišćenja pesticida, tako što bi se koristili samo njihovi patentima zaštićeni seme i hemikalije. Uprkos obećanju o smanjenju pesticida, po evidenciji poljoprivrednog ministarstva agrohemijsko zaprašivanje je u tom periodu uvećano desetostruko (sa očiglednim pogubnim posledicama- koje se graniče sa planiranim genocidom- primedba FBR prevodioca).

 

bp4.JPG

Mala Kamila Veron, 2 godine stara, rođena sa višestrukim poremećajima unutrašnjih organa i veoma ozbiljnim invaliditetom, stoji ispred svoje kuće u Avija Terai, Čako provincija, 31 mart 2013, Argentina). Lekari su rekli Kamilinoj majci Silviji Ačaval, da je njena bolest prouzrokovana delovanjem (Monsatovih) agrohemijskih proizvoda. Iako je teško naučno ustanoviti stopostotnu vezu između specifične hemikalije i bolesti raka i deformiteta od rođenja, lekari naglašavaju da su njihovi nalazi u okviru standarda veoma ozbiljne vladine istrage. “Oni su mi rekli da je uzrok bolesti kontaminirana voda, jer je cela okolina (životni prostor) intenzivno zaprašivana otrovnim hemikalijama”- izjavila je gospođa Ačaval.

 

bp5.JPG

Aktivista Oskar Alfredo Di Vićenci na telefonu unutar njegovog ličnog štrajka glađu zahtevajući da agrohemijsko zaprašivanje bude zabranjeno najmanje jedan kilometar od naseljenih mesta i individualnih kuća. On štrajkuje glađu na gradskom trgu Albertija, u provinciji Buenos Aires, 16 april 2013, Argentina. Nešto ranije, ove godine, Nakon ovog ličnog čina, Vićenci je ponosno stajao na plantaži mašući sa Sudskom odlukom kojom se zabranjuje zaprašivanje u radijusu od jednog kilometra od kuća u oblasti njegovogo grada Albertija, gde ga je nedavno traktorista zasuo pesticidima.

 

bp6.JPG

Na slici levo- devojčica Erika sa svojom sestrom bliznakinjom Makarenom, koja pati od hroničnog oboljenja disajnih organa, se igraju u svom dvorištu u neposrednoj blizini odbačenih agrohemijskih kontejnera. Te iste kontejnere lokalni stanovnici često koriste za vodu, kojom peru vc šolje, hrane piliće, pa čak i peru svoju odeću, u blizini grada Avija Terai, Čako provincija, 31 mart 2013, Argentina.

 

bp7.JPG

Feliks San Romano u šetnji na njegovom posedu u Rosonu, Buenos Aires provinciji, 16 april 2013 Argentina. San Roman kaže da kada se požalio “zaprašivačima” da otrovni oblaci zaprašuju njegov imanje, “zaprašivači” su ga prebili, oštetivši mu kičmu i izbivši mu zube. “Ovo je mali miroljubivi grad, gde se ljudi ne svađaju, a naše vlasti jednostavno ignorišu ovakve stvari”, kaže San Roman. “Sve što tražim jeste da poštuju postojeći zakon, koji zabranjuje zaprašivanje u blizini kuća na daljini od kilometar i po. Niko to ne poštuje. Kako mi obični ljudi možemo da utičemo na to?”

 

bp8.JPG

U znak protesta poruka Predsednici Argentine Kristini Fernandez i guverneru provincije Kordoba, Hoze Manuelu de la Sota.

Parola na španskom jeziku “STOP PLjAČKI I ZAGAĐENjU KORDOBE I ARGENTINE” postavljena je na ogradi prostora na kojem će Monsanto da gradi najveću laboratoriju za proizvodnju semena biljaka, u Latinskoj Americi u gradu Malvinas Argentinas, u pokrajini Kordoba, 25. septembar.

 

 

bp9.JPG

Učenici stoje ispred seoske škole u Poko del Toba, u provinciji Santijago del Estero, Argentina, 3 maja.Većina provincija je ograničila udaljenost na kojoj se sme vršiti prskanje useva u naseljenim mestima na najmanje 50 metara do čak nekoliko kilometara. Ali, The Associated Press je pronašao mnogo slučajeva da se soja gaji neposredno nekoliko metara od kuća ili škola, a hemikalije se mešaju i pune u traktor neposredno ispred stambenih objekata.

 

bp10.JPG

Erika i njena sestra bliznakinja Makarena koja pati od hroničnih respiratornih bolesti, stoje u njihovom domu u Avia Terai u provinciji Čako, Argentina 31. mart.

Majka bliznakinja Klaudija Sariski, čija kuća nema tekuću vodu, kaže da ne dozvoljava da deca piju vodu iz odbačene ambalaže Monsanto, koju drži iza kuće.

Ali njene kokoši to piju, a ona nema ni drugu vodu za pranje porodične odeće.

 

bp11.JPG

Prazni kontejneri pesticida spremni za reciklažu se prikupljaju unutar Skladišta, Poljoprivrednog poslovnog udruženja u Gvalegvaču u provinciji Entre Rios, Argentina 23. septembar. Niko ne poštuje naređenje Ministra zdravlja da se iskorišćena ambalaža probuši da bi se sprečilo njeno ponovno korišćenje. Udruženje kaže da će se kontejenri reciklirati u plastične cevi.

 

bp12.JPG

Dr Andres Karasko, molekularni biolog sa Univerziteta u Buenos Ajresu, u pauzi intervjua u Buenos Ajresu, 8. juli.

Karasko je ustanovio da se ubrizgavanjem vrlo malih doza GLIFOSAT-a (herbicid za korove) u embrion žabe i pilića može izazvati promena količine retinolske kiseline, koja izaziva urođene mane na kičmi embriona žaba i pilića. Ovu promenu lekari sve češće primećuju i prijavljuju da je uočena u oblastima u kojima su poljoprivredne hemikalije svepristune.

 

bp13.JPG

Silvija Alvarez oslonjena na njenu kuću od crvenih cigala, dok prati pogledom svojeg sinčića Ezekilja Moreno, koji je rođen sa “vodenom glavom” hidrocefalusom, u mestu Gancedo u provinciji Čako, Argentina 1. april. Gospođa Alvarez za dva pobačaja i za bolest njenog sina optužuje prekomernu izloženost poljoprivrednim hemikalijama.

Izveštaj iz provincije Čako pokazuju da je 4 puta povećana pojava urođenih anomalija, u deceniji od kada se počelo sa korišćenjem GM useva i sa njima povezanih agrohemikalija.

 

bp14.JPG

Stanovnici se okupili da razgovaraju sa doktorom Damijanom Verzenazijem, na glavnom trgu u mestu Alvear u provinciji Santa Fe, 9. marta, o zdravstvenim problemima koje imaju. Ovo naselje se nalazi u centu uzgoja soje u Argentini, a anketom od kuće do kuće, u kojoj je obuhvaćeno 65. 00 stanovnika utvrđeno je da je dva do četiri puta povećana stopa raka i hipotireoze, kao i hroničnih bolesti disajnih organa u odnosu na druge delove Argentine.

 

bp15.JPG

Bivši radnik na farmi Fabian Tomasi, 47 godina, pokazuje stanje svojeg izmršavelog tela, dok stoji u svojoj kući u Basavilbaso u provinciji Entre Rios, u Argentini 29. marta. Posao Tomasija je bio da puni zaaprašivače hemikalijama tako da neprekidno budu napunjeni, a on tvrdi da nikada nije bio obučen za rad sa pesticidima. Sada je na samrti jer pati od polineuropatije. “Pripremao sam milione litara otrova, bez ikakve zaštite, bez rukavica, bez maske ili posebne odeće, ništa nisam znao. Tek sam kasnije saznao šta sam sebi uradio kada sam otišao kod doktora” – rekao je.

 

bp16.JPG

Studenti voze motor pored polja zasejanih kukuruzom na putu do škole u Pozo del Toba, u provinciji Santiago del Estero, u Argentini 3. maja.Američka tehnologija je snažno pokrenula Argentinu, ali potrebne hemikalije nisu ostale ograničene samo na poljima. One su rutinski kontaminirale kuće, učionice, vodu za piće. Sada svi lekari i naučnici upozoravaju da će nekontrolisano prskanje biti uzrok problema sa zdravljem, koji će povećati posete bolnicama širom Južne Amerike.

 

bp17.JPG

Aika Kano (5), ima dlakave mladeže po celom telu koje lekari ne mogu da objasne, sedi na stepenicama ispred svog doma u Avia Terai, u provinciji Čako, Argentina 1. april.Iako je skoro nemoguće dokazati lekari kažu da Aika ima urođenu manu koja može biti povezana sa agrohemikalijama. U Čaku deca imaju četiri puta veće šanse da se rode sa jezivim urođenim deformitetima koji su posledica biotehnologije koja se dramatično proširila u poljoprivredi Argentine.

————————————————-

Izvor: http://www.boston.com/bigpicture/2013/10/agrochemical_spraying_in_argen.html

Prevod: Ljiljana Jovanović, M Novaković (komentari), SRBski FBReporter

 

26. decembar 2013. od M.N.

 

Share this post


Link to post

Гледао сам скоро један нов документарац о овоме. И ту ме је забезекнула чињеница да силне државе не могу да се одбране од тога, а покушава један мали и сиромашни Хаити  :wacko:  Ти људи су толико свесни шта то зло представља, а ми остали ''цивилизовани'', ''школовани'', ''богати'' Европљани, амери и остали нисмо  :blink:  Ево оставићу трејлер па ко хоће нека гледа ако може да се нађе на интернету и скине. Има о гмо-у више таквих филмова ал ми је овај заиста посебан, динамичан, једноставан и на моменте симпатичан. Није поента филма Хаити, има свега...

 

Share this post


Link to post

GMO ipak u Evropi!

 

 

Iako su se Evropski parlament i čak 19 država izjasnili protiv, genetski modifikovani kukuruz TC1507 američkog proizvođača Pionir dobiće dozvolu za gajenje u Evropskoj uniji. Članice Unije nisu prilikom glasanja uspele da formiraju "dvostruku većinu u broju država i u broju stanovnika", potrebnu da se ova odluka blokira.

Birokratija EU ponovo zagovara izloženost ljudi GM hrani

- Važeća pravila nalažu da ukoliko Evropski savet (država članica) ne uspe da donese odluku dvostrukom većinom, onda Evropska komisija mora da pruži potvrdan odgovor na zahtev i to u roku od 24 sata - rečeno je novinarima u pravnoj službi Evropskog saveta.

Glasanju je prethodio sudski proces pred Evropskim sudom koji je Pionir dobio zbog dokazanog odugovlačenja odgovora EU na njegov zahtev koje se proteglo na 12 godina.

 

Zabrana za Monsanto seme

Na mapi sveta genetski modifikovane biljke za prehranu najmanje su prisutne upravo u EU. Dozvoljeno je uzgajanje četiri vrste biljaka, ali se zapravo gaji samo jedna vrsta i to samo u Portugalu i u Španiji. Privremena zabrana za uzgajanje američkog Monsantovog kukuruza proglašena je u Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Luksemburgu i Poljskoj. Reč je o kukuruzu MON810 koji je tražio obnavljanje dozvole. Napušteno je uzgajanje dve ostale vrste GM kukuruza (BT176 et T25) i krompira Amflora.

Za blokadu odluke o legalizaciji genetski modifikovanog kukuruza bila je potrebna saglasnost bar 72 odsto država EU i u isto vreme bar 65 odsto ukupnog stanovništva Unije. Većina od 19 država članica EU, koje su se izjasnile protiv GM kukuruza, nije uspela da okupi i većinu stanovništva EU. Svaka država ima broj glasova koji odgovara njenoj veličini pa je zato presudno bilo to što su uzdržane bile Nemačke (29 glasova), Belgija (12 glasova), Portugal (12 glasova) i Češka (12 glasova). Pet država dalo je "zeleno svetlo" američkom Pioniru: Španija, Velika Britanija, Švedska, Finska i Estonija.

Odmah posle glasanja u utorak uveče podigla se bura naročito u Evropskom parlamentu.

"Ovo je crni dan za demokratiju", glasio je naslov saopštenja koje je socijalistička grupa poslala na adrese novinara.

Odluka o dozvoli za uzgajanje nove vrste modifikovanog kukuruza stiže u najgorem trenutku - uoči izbora za Evropski parlament, u trenutku kada je popularnost EU na najnižim granama u takozvanim starim zemljama članicama na zapadu Unije, pogođenim ekonomskom krizom.

- Ovo je najgori trenutak za ovakvu odluku - rekao je francuski ministar za evropske poslove Tjeri Repanten, dok je mađarski šef diplomatije ocenio da zanemarivanje volje većine Evropljana podstiče jačanje krajnje desnice.

Sve države EU moraju da dozvole promet genetski modifikovane hrane i jestivih biljaka jer Svetska trgovinska organizacija to propisuje. Države EU međutim mogu da zabrane uzgajanje genetski modifikovanih biljaka, a takođe mogu da propišu obavezno etiketiranje genetski modifikovanih jestivih biljaka i hrane za ljudsku upotrebu.

 

 

Neće sejati, ali će prodavati

Zbog velikog otpora i komplikovane procedure proizvođači genetski modifikovanih jestivih biljaka povlače svoje zahteve za uzgajanje u Evropskoj uniji zadovoljavajući se prodajom onoga što uzgajaju u drugim delovima sveta. Tu je pre svega soja za stočnu upotrebu koje u Evropi nema dovoljno i za koju ne postoji obaveza deklaracije na etiketi o tome da li je GM porekla.

 

N. Jokić

 

Vesti 13. 02. 2014.

Share this post


Link to post

OPREZ – Gotovo sve žvake, bomboni, čokolade i sokovi

 

sadrže ili otrovni GMO kukuruzni sirup ili aspartam

 

Žvaćete li žvake? Koju vrstu? Onu sa kukuruznim sirupom punim pesticida ili one “bez šećera”? Volite li pepermint za dah? Koju vrstu? Onu sa kukuruznim sirupom punim pesticida ili one “bez šećera”?

Kako se osećate kad znate da su sastojci u hrani toksini koji uzrokuju živčane poremećaje? Osećate li da je u redu da prehrambene kompanije mogu staviti gotovo sve što žele u proizvodime koje vi konzumirate?

Amerika i Evropa su zemlje slobodnih ljudi i domovina … zdravstvene nege hroničnih prevara i laži.

Svaki put kada šetate i razgledate prodavnice i apoteke, ili neki dućan, tu su – žvake i osveživači daha od nane, samo čekaju na vas, grizu vam oči, da ih zgrabite na izlasku, neposredno pre “blagajne”, tako da možete svoje dobro zdravlje “zakrpiti” nekim otrovnim farmaceutskim lekom kojim ćete prikriti svoju nervozu, anksioznost, depresiju, vaš napad ​​stresa, napade panike, ​​gubitak daha, astme i alergija. Zapitajte se zašto su napadi alergija i panike toliko česti?

Nemojte tražiti dalje od aspartama i pesticida. Oni su danas u većini hrane, žvaka i bombona, te su u većini farmaceutskih lekova na recept!

Da li su svi hemijski spojevi u hrani i lekovi istaknuti na deklaracijama od strane Ministarstva zdravlja. Šta tu ne štima? Političari i velika farmacija rade ruku pod ruku, doslovno. Izglasavaju se zakoni koji štite veliku prehrambenu industriju tako da se može koristiti više hemikalija, više pesticida, herbicida i još opasnijih i neproverenih spojeva u hrani zajedno sa hemijskim veštačkim zaslađivačima. Te sve hemikalije povećavaju statistike industrije raka, finansirajući najveću zdravstvenu prevaru u istoriji sveta – Rak i lažno lečenje raka (konvencionalne metode danas podstiču rast raka, a ne njegovo lečenje)

Kupac kupuje po navici

Koliko puno ljudi je ispred vas u redu prema blagajni u trgovini, apoteci, i gotovo svakom dućanu, i skoro svaka trgovina ima barem malo slatkiša i žvaka u blizini blagajne (kase). Na toj hrpi i maloj polici pokraj blagajne punoj bombona, slatkiša, guma za žvakanje, osveživača daha bez šećera stoji hrana koju doktori preporučuju!

Četiri od pet stomatologa preporučuje žvakanje sintetičkih, toksičnih, karcinogenih guma za žvakanje, ako slučajno niste znali? Da, to je način na koji ministarstvo zdravlja stvara profit.

Kukuruzni šećer (sirup) pun pesticida

Dakle, recite mi, koji je vaš otrov? Koju korporativnu oznaku nosi vaš brand? Ko zarađuje ​​novac od vaše bolesti? Kojoj kompaniji vi dajete redovno novce (za žvake i slatkiše)? Da li su to mint bomboni, guma za žvakanje ili čokolada? Morate da imate osećaj nervoze i teskobe. Je li to razlog zašto se ti proizvodi prodaju tako jeftino i lako? Da li kupujete te proizvode pune šećera sa pesticidima jer su jeftini i smešteni u neposrednoj blizini naplatne blagajne u supermarketu, ili vi čak i ne znate o čemu se radi?

Kada je Džordž W. Buš subvencionisao kukuruz u SAD-u, on to nije učinio kako bi nahranio svet, ili da bude dobar momak. On je to učinio jer je Donald Ramsfeld vodio Veliku Farmaciju iznutra kroz Vašington, a puno se može dobiti i izvući od bolesnih, nervoznih, uznemirenih ljudi – države pune zombija koji žvaću otrovne žvake.

On je to učinio zato što se puno novca nalazi u poslovanju industrije raka, a otrovni kukuruzni šećer može koštati manje za kompanije koje ga koriste u svojim proizvodima, ali to košta više za ljude koji su dobili hemoterapiju, zračenje i ponavljajuće operacije za uklanjanje organa koji su otkazali ili su osakaćeni. Kukuruz šećer (sirup) pun pesticida je isplaniran prilično efikasno da bi podržao vašu udobnost ali ne i zdravlje.

Hemijski zaslađivači koji remete centralni nervni sistem

Kako se osećate danas? To je naše poslednje pitanje, jer je to donja granica života i način kako je živeti – da li ili se ne osećate dobro i radite li prave stvari koje će pomoći onima oko vas. Znanje je moć, a jednom kad ga steknete, gotovo da ste prisiljeni da nešto učiniti s njim.

Ako redovno žvačete žvaku, sišete pepermint za dah ili jedete jeftinu neorgansku čokoladu, poigravate se sa svojim centralnim nervnim sistemom. Matična ploča – vaš mozak i kontrolni centar za srce su osnovni za impulse, a vi se igrate sa signalima koji se šalju nazad i napred, po čitavom telu, koji proveravaju zdravlje i ravnotežu svega u telu.

Ako osećate da ste van ravnoteže ili “van dobre kondicije” iz dana u dan, možda želite smanjiti ili eliminisati hranu koja remeti centralni nervni sistem, a koju konzumirate na dnevnoj bazi. Zato, zaobilazite police oko i pre blagajni u supermarketima, jer na njima nećete naći ništa zdravo za funkcionisanje vašem nervnog sistema i čitavog tela, a zdravlje je u današnje vreme veliko bogatstvo i ulog za budućnost.

Potvrđena štetnost veštačkih zaslađivača – OPASNOST ZA TRUDNICE

Aspartam, supstanca koja se koristi kao veštački zaslađivač različitih proizvoda, izaziva brojne zdravstvene smetnje. Trudnice koje piju gazirane napitke povećavaju rizik od prevremenog porođaja za 29 odsto.

Dva istraživanja, jedno dansko i jedno italijansko, potvrdila su štetnost aspartama, supstance za bojenje i zaslađivanje prehrambenih proizvoda, na deklaracijama označenog kao E951.

Dansko istraživanje, obavljeno na 59.334 trudnica, pokazalo je da prekomerna upotreba zaslađenih gaziranih napitaka, koji su veštački obojeni, povećava opasnost od prevremenog rođenja bebe za 29 odsto u odnosu na prosek.

Konzumiranje po jednog gaziranog napitka dnevno moglo bi da poveća opasnost od prevremenog porođaja za 27 odsto, a po dva ili tri za 35 odsto, rezultati su ispitivanja objavljenog u American Journal of Clinical Nutrition.

Drugo istraživanje, koje je sprovedeno u Italiji, odnosilo se samo na aspartam. Ono je pokazalo da kod miševa koji su izloženi toj hemikaliji dolazi do razvoja raka jetre i pluća.

Ispitivanje je sproveo Centar za istraživanje raka u Bolonji.

Aspartam je čak 200 puta slađi od saharoze, odnosno šećera koji koristimo u svakodnevnoj upotrebi u domaćinstvima.

Po ukusu je najpribližniji šećeru u odnosu na druge veštačke zaslađivače, s tim što njegova slatkost traje mnogo duže u odnosu na običan šećer.

ASPARTAM ili E-951

Ovo je verovatno jedan od najopasnijih, a na žalost inajdostupnijih dodataka hrani. Naime aspartam je veštački zaslađivač koji je 2000puta slađi od šećera (tj. 1 kg aspartama zamenjuje 2 tone šećera), a istovremeno jeniskokaloričan. Zbog toga je idealan za sve “sugarfree” proizvode (tipa Orbit žvake,Coca Cola, Pepsi i ostali gazirani sokovi). Problem nastaje kad se unosi u organizam, jer ovaj zaslađivač na temperaturi ljudskog tela postaje otrovan kao npr. cijanid.Najgore je to što ima zakasnelo dejstvo (tj. posledice se osete godinama nakonuzimanja, jer se konstantno taloži u organizmu). A direktni je izazivač sklerozemultipleks i lupusa (po nekima i kancera).

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:

E102 – opasan

E103 – zabranjen

E104 – sumnjiv

E105 – zabranjen

E110 – opasan

E111 – zabranjen

E120 – opasan

E121 – zabranjen

 

Intermagazin  26/01/2014.

 

Share this post


Link to post

POČINJE TROVANJE: Evropa otvorila vrata za GMO

 

Revolucionarna odluka resornih ministara preti da značajno promeni sliku genetski modifikovanih biljaka na evropskim poljima. Okupljeni u Luksemburgu, ministri EU u čijem portfelju je zaštita čovekove okoline, posle petnaest godina natezanja i četiri godine pregovaranja, saglasili su se u četvrtak popodne da prerogative o zabrani uzgajanja GMO prepuste svakoj članici.

Vlasti mnogih država u tome vide priliku da više ne zavise od briselske administracije da bi svoje građane zaštitili od eventualnih opasnosti po zdravlje od ovakvih kultura. Borci protiv genetski modifikovane hrane kažu da su paragrafi kontradiktorni i da upravo sada, ovako, otvaraju mogućnost za dalje širenje GMO na Starom kontinentu.

Do sada, države članice su mogle da zabrane uzgajanje GMO na svojoj teritoriji samo posebnom procedurom, pozivajući se na uticaj po zdravlje i okolinu, na osnovu naučnih dokaza. Evropska komisija bi posle zelenog svetla evropskih vlasti za bezbednost hrane dozvoljavala uzgajanje ovakvih biljaka, ali bi to bilo stopirano nedostatkom kvalifikovane većine na evropskom savetu, i ta blokada je trajala beskonačno.

Nacrt nove direktive predviđa da svaka zemlja upravlja svojom sudbinom. Više nisu potrebni naučni radovi, dovoljni su etički i sociološki argumenti ili politika “zelenog plana”, pa da država zabrani GMO, bez straha od sankcija iz Brisela. Što se tiče dozvola za uzgajanje, one i dalje ostaju u evropskom domenu.

Evropski sud pravde već je presudama “pritisnuo” Evropsku komisiju koja, tako, nije imala mnogo manevarskog prostora. Ova odluka “po meri”, mogla bi da stavi tačku na predugu i tešku debatu koja traje u evropskim krugovima, ali je daleko od toga da je sve zadovoljila.

“Zeleni” se protive, iako im promena direktive. Smatraju da je sve samo formalnog karaktera i da će se na ovaj način otvoriti vrata za širenje GMO. Ističu da nije stvorena jaka pravna osnova za zabranu ovih kultura. “Zeleni” poručuju da je, i pored ograničenog uzgoja, čak 51 vrsta prisutna u Evropi kroz uvoz.

Inače, ukoliko kontingent sadrži manje od 0,9 odsto genetski izmenjenog semena, po važećim evropskim zakonima ne smatra se kao GMO. Zato francuski evroposlanik Žoze Bove kaže da je samo reč o “iluziji dobrog rešenja”.

Sada svoju reč treba da kaže novi saziv Evropskog parlamenta. Odluka bi najranije mogla da bude doneta početkom sledeće godine.

ŠPANIJA KOLO VODI

Na evropskim poljima trenutno se uzgaja samo jedan GMO, američki kukuruz “Monsanto 810″. Daleko najveći uzgajivač je Španija, koja ima zasejanih 132.000 hektara. Portugalija pod ovom kulturom ima 9.000 hektara, a Češka 3.000. Ovaj kukuruz otporan na insekte uzgajaju još Slovačka i Rumunija. Od 1998. do danas bile su dozvoljene još dve vrste kukuruza i jedna krompira, ali se nisu održale. Sada se sprema dozvola za još jedan GMO kukuruz iz laboratorija “Pionira”, pod oznakom TC1507, i pored toga što se tome usprotivilo 19 zemalja. Za su bile Španija, Velika Britanija, Švedska, Finska i Estonija, a uzdržale su se Nemačka, Belgija, Portugalija i Češka, što je bilo dovoljno da izostane kvalifikovana većina za zabranu.

 

Intermagazin 14/06/2014.

Share this post


Link to post

SVAKI DAN NOVI USLOV: Brisel počeo da pritiska Srbiju i za GMO

 

 

EU-GMO.jpg

EU-GMO

 

Evropska unija, a ni Svetska trgovinska organizacija nemaju pravo da nas uslovljavaju kada je reč o proizvodnji i prometu GMO. Nas pritiskaju predstavnici ambasada i moćnih GM kompanija, koji u Srbiji deluju i preko nekih međunarodnih finansijskih institucija. I mnogo jače zemlje od Srbije imaju dosta problema da se odbrane, jer je veliki politički pritisak, ali i moćan finansijski lobi kompanija koje zgrću enormne profite prodajući seme GMO.

Ovako za „Novosti“ objašnjava profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu, „packu“ od strane Evropske komisije, koja je u svom Izveštaju o napretku Srbije konstatovala da naša regulativa o GMO nije usklađena sa evropskim standardima.

- Evropska banka za obnovu i razvoj htela je da izdvoji 40 miliona dolara da „podupre“ uvođenje GMO u Srbiju i na Balkan – ističe prof. dr Ševarlić.

- Što te pare ne bi dali za subvencije našim poljoprivrednicima umesto moćnim GM kompanijama. Evropska unija nema pravo da nas ucenjuje, a mi nemamo potrebu da menjamo postojeći Zakon o GMO, jer nismo ni blizu prijema u članstvo EU. Uz to, Mađarska je menjala ustav da bi se zaštitila od GMO, a osam zemalja u EU uopšte ne proizvodi GMO.

Važećim zakonom o GMO u Srbiji su zabranjeni uvoz, prerada, promet i proizvodnja takvih proizvoda, a kako nezvanično saznajemo, „kuvaju“ se izmene zakona. Kako smatra profesor Ševarlić, Vlada Srbije bi trebalo javno da se izjasni i da organizuje referendum o ovom pitanju, kao što je već tri puta urađeno u Švajcarskoj.

 

GRADOVI

U Srbiji je 111 opština i gradova donelo deklaracije protiv GMO. Kako kaže profesor Ševarlić, ove opštine čine 85 odsto ukupnog stanovništva naše zemlje.

(Novosti)

 

Intermagazin  20/10/2014.

 

Share this post


Link to post

Deset razloga zašto Srbija ne bi smela legalizovati GMO

 

 

Srbija-bez-GMO-790x485-620x330.jpg

 

 

1. Zdravstvene posledice po ljude koji koriste hranu od GMO

Dilema oko posledica upotrebe hrane sa GMO više nema. Nauka je dokazala da GMO kroz hranu kod korisnika izazivaju 65 najtežih bolesti, od malignih, do, po narod najpogubnije posledice, sterilnosti. Srbija već sada zbog ilegalnog uvoza i uzgoja GM kultura ima, po zvaničnoj statistici, 350.000 bračnih parova koji imaju problema sa začećem svog potomstva, što znači realno i preko pola miliona. Fotografije pacova izobličenih od tumora i degenerisanog legla obišle su svet.

Posle DVOGODIŠNjEG ispitivanja upotrebe hrane od GMO koje je sproveo Žil Erik Seralini sa Kaen univerziteta u Francuskoj sa svojim timom istraživača, kontroverzi, ako ih je uopšte i bilo, više nema. Ko se danas zalaže za GMO i tvrdi da nisu opasni predstavlja beskrupuloznog lobistu monstruoznih biotehnoloških kompanija.

Zato se njihova zalaganja moraju nazvati pravim imenom, sprovođenjem genocida nad stanovništvom Srbije i zločinom protiv sopstvenog naroda.

2. Nekontrolisano zagađenje prirode sa nesagledivim posledicama

GMO predstavljaju veštački život, veštačku mešavinu gena životinjskih, biljnih, bakterijskih vrsta i različitih virusa što se u prirodi nikada neće moći samo po sebi stvoriti kao posebna vrsta. Oni menjaju prirodu, nekontrolisano se šire vetrom, insektima, vodom i niko na svetu ne može niti da nasluti kakve su sve posledice moguće po živi svet i prirodu.

Promene u prirodi nastale širenjem GMO su ireverzibilne, odnosno nepopravljive! Menjati prirodni kȏd planete Zemlje ravno je preuzimanju uloge Boga ili Tvorca, već kako ko hoće da ga nazove, i time se ugrožava ne samo čovečanstvo, nego i priroda i planeta Zemlja u celini. Na to niko nema pravo, ulog je jednostavno rečeno, preveliki da bi neodgovornim političarima dozvolili kockanje sa opstankom srpskog naroda i Srbije kao države.

3. Pretvaranje plodnih oranica u pustinju

Upotreba GM kultura zahteva i upotrebu najopasnijih hemijskih sredstava koja truju zemljište i u određenom roku pretvaraju plodno tlo u pustinju na kome ništa više ne može da raste. Vreme raspada totalnog herbicida pod imenom Raundap u zemljištu je 22 godine, a svake godine se mora izdašno prskati protiv korova, jer prskanje prežive samo kulture sa GMO, zato se ne mora okopavati i prividno donosi uštede proizvođaču. U određenom trenutku nakupljenu koncentraciju herbicida ne može da podnese niti kultura sa GMO zbog čega je i vršeno prskanje otrovima. Sledstvena posledica nakupljenih otrova u zemljištu je da plodne oranice postaju mrtvo zemljište bez ičeg živog u njemu ili na njemu. Pustinje u Brazilu i Argentini najbolje svedoče o tome.

Pored toga, ti opasni herbicidi dospeli u organizam čoveka kroz vodu i hranu imaju mutageno dejstvo na čoveka i praktično se posledice mogu nazvati vivo eksperimentima nad stanovništvom, jer niko ne može da nasluti konačne posledice primene opasne hemije u prirodi (pojava superkorova otpornog i na navedeni najjači herbicid) i na ljude (fizički izmenjena novorođenčad; sa ribljim repovima umesto ušiju, sa morskim krastavcem umesto nosa i sa žabljim očima, na primer). Fotografije dece zatrovane ili rođene pod dejstvom navedenih hemijskih sredstava koje kruže internetom dovoljno upečatljivo govore o tome.

4. Pretvaranje Srbije u ekonomskog zavisnika od stranih biotehnoloških kompanija

Kada se jednom krene u uzgoj kultura od GMO, povratka nema, kako zbog upotrebe enormne količine hemijskih sredstva koje zagade zemlju zbog kojih se prirodne kulture više nikad neće moći uzgajati na površinama gde se započne sa GMO, tako i zbog odsustva plodoreda, jer se mora uvek iznova i iznova nastavljati kupovina i uzgoj samo semena od GMO od iste kompanije sve dok plodne oranice ne pretvorimo u pustinje, a poljoprivrednike u prosjake.

Ekonomska računica je precizna, u milion evra se može izračunati novi, nametnuti, a nepotrebni izdatak za poljoprivrednu proizvodnju, a šteta u poljoprivredi zbog gubitka obradivih površina bi bila neprocenjiva.

5. Pitanje nacionalne bezbednosti zbog upotrebe GMO

Ali strašnije od ekonomske zavisnosti predstavlja nacionalna zavisnost, jer pitanje upotrebe kultura od GMO duboko zadire u pitanje nacionalne bezbednosti svake države, što može da ima dalekosežne tragične posledice po opstanak naroda i države, kako zbog opštih zdravstvenih posledica po vojno sposobne građane, još više zbog potpune ekonomske zavisnosti prema stranim kompanijama i zemlji.

6. Ekonomska šteta i gubitak resursa budućnosti

Legalizacijom GMO u Srbiji bi došlo do gašenja domaćih semenarskih instituta, prihoda od prozvodnje domaćih semenskih kultura, gašenja radnih mesta i sledstvenih posledica u čitavom lancu privređivanja i međuzavisnosti, što je više puta obrazlagao i iznosio ugledni agroekonomista, prof. dr Miladin Ševarlić sa Univerziteta u Beogradu. Po njegovoj računici, samo neposredna šteta ili gubitak po Srbiju bi iznosila oko 500 miliona evra od legalizacije samo dve GMO kulture, soje i kukuruza, pored drugih negativnih ekonomskih posledica, kao što bi bio gubitak oko 5.000 radnih mesta u poljoprivredi i domaćim semenarskim institucijama.

Pored toga, svake godine bi Srbija morala da plaća više od 200 miliona evra za druga semena GMO kultura, jer se ne može sejati sopstveno seme. Takav luksuz odricanja od stotina miliona evra teško da bi normalan čovek mogao da razume, ali tek kada se shvati da je to dobijeni zadatak ovih, krađom izbora, dovedenih političara, može da se razume ta doslednost u uništavanju svega što je vredno u Srbiji i što može pomoći opstanku naroda.

7. Gubitak izvoznih mogućnosti na jedino otvoreno i neograničeno tržište hrane

Vezano za prethodni razlog je i ne manje važan razlog gubitak bescarinskog ruskog tržišta za sve poljoprivredne kulture i životne namirnice koje Srbija izvozi i može da izvozi u budućnosti na neograničeno bescarinsko rusko tržište. Sa stanovišta prekida izvoza na bescarinsko rusko tržište, legalizacija GMO predstavlja zapravo ekonomsko samoubistvo, a svaki pokušaj legalizacije GMO zlonamernim namerama prekida ekonomskih veza i udaljavanja Srbije od Ruske Federacije, što je pokušano i opstrukcijom izgradnje gasovoda Južni tok, uvlačenjem Srbije u EU i NATO itd. Zato je namera legalizacije GMO praktično sečenje grane na kojoj Srbija opstojava, jer poljoprivreda i ovakva kakva je danas puni budžet Srbije sa 40% prihoda.

Totalnom zabranom, ali i apsolutnim sprovođenjem te deklarisane zabrane uvoza, uzgoja i komercijalnog prometa proizvoda od GMO, okretanjem poljoprivrede proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane i finalnoj preradi i proizvodnji hrane, Srbija bi ekonomski toliko ojačala kao da ima naftu za izvoz u neograničenim količinama.

8. Potpuno uništenje poljoprivrede uvozom proizvoda od GMO po damping cenama

Legalizacija GMO u Srbiji bi otvorila vrata pravoj poplavi uvoza proizvoda od GMO po dampinškim cenama, jer evropske zemlje daju višestruko veće subvencije svojim poljoprivrednim proizvođačima od Vlade Srbije, pa proizvođači u Srbiji nikad ne bi mogli biti konkurentni stranim proizvođačima. Sledstveno tome, poljoprivreda Srbije bi se u celosti urušila, seljaci osiromašili, svoju zemlju bi prodali da prežive i postali bi nadničari na (nekad) sopstvenoj zemlji. To bi bilo više od ekonomskog samoubistva, to bi bila smrtna presuda stanovništvu Srbije koje živi od poljoprivrede.

9. Uništenje pčelarstva i umanjenje prinosa od poljoprivrede zbog nestanka pčela i insekata

Legalizacijom GMO u potpunosti bi bilo uništeno i pčelarstvo zbog prateće hemije koje se i sada koristi na prirodnim kulturama zbog neobrazovanosti proizvođača, nesvesnih štete koju nanose i sebi i prirodi.

Sada u pčelarstvu ima hleb oko 80.000 ljudi, što je manji deo u odnosu na preko milion radnika koji su zbog privatizacije ostali bez posla, ali nestanak pčela i sledstveno tome, gašenje pčelarstva, prouzrokovalo bi smanjenje prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu najmanje za 10% što zbirno gledano predstavlja ekonomsku štetu koja se ne bi smela zanemariti. Po starom verovanju naroda u Srbiji, posle nestanka pčela na red za nestajanje sa lica zemlje dolaze ljudi.

10. Otimanje zemlje po osnovu širenja polena na zdrave kulture sudskim sporovima

Oprobani metod otimanje zemlje i širenja kultura od GMO u SAD je prirodno zagađenje površina pod zdravim kulturama putem polena kultura od GMO koje se prenose vetrom i insektima. Sledi sudski spor zbog neovlašćenog korišćenja semena (zaštićenog patenta) bioinženjerske kompanije i zahtev za enornmnom odštetom koju bi malo koji seljak u Srbiji mogao platiti zbog čega će mu biti oduzeta zemlja.

Iz pouzdanih izvora saznajemo, O ČEMU SMO VEĆ OBAVESTILI JAVNOST, da su ove godine inspekcijski organi tako revnosno zapisivali proizvođače kultura od GMO, umesto da su ih kažnjavali i uništavali useve, upravo zato što su nalogodavci uvereni da će Srbija pod njihovim pritiskom legalizovati GMO i da će moći pokrenuti sudske sporove protiv, sada ilegalnih, proizvođača GM kultura sa odštetnim zahtevima.

Po opisanom scenariju ugroženi će biti i proizvođači kultura od GMO i oni koji gaje prirodne ili hibridne kulture, jer će im parcele biti zagađene GM polenom prenesenog vetrom i insektima i izložiti ih sudskom progonu sa odštetnim zahtevom. Upozoravaju se poljoprivrednici i celokupna javnost, ovo nije samo moguć scenario, nego praksa iz sveta, posebno u SAD. Ako neko može da pomisli da se naše pravosuđe može odupreti takvoj kriminalnoj praksi sutra u Srbiji, onda samo neka pogleda stranice novina sa crnom hronikom da se uveri da je naše pravosuđe zapravo servis organizovanog kriminala.

Bilo koji pojedinačno naveden razlog dovoljan je sam po sebi da građani Srbije izađu na ulice i svim raspoloživim sredstvima obore ovu interesnu grupu koja je krađom i falsifikovanjem izbora uzurpirala vlast u Srbiji da bi radila protiv budućnosti naroda i države.

Ne budemo li uspeli da sprečimo legalizaciju GMO, zapravo legalizaciju genocida, ponavljam, svim raspoloživim sredstvima, neka nam je Bog u pomoći.

(Nikola Aleksić, s.r. / Ekološki pokret Novog Sada)

Intermagazin  29/10/2014.

 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this