chule80

Библиотека "Ум(ј)ерени См(ј)ехотрес"...

Recommended Posts

ЛИЧКО ПРЕЛО, Батајница 8.12.2012.

Личко прело... аутентично прело личких Срба замишљено у глави једне наше личанке Боке још пре годину дана. Но, реализација исте је више него компликована, верујте ми ово на реч. Додуше ја сам њу још летос притискао да натера ове момке из Плитвица да направе неки концерт слично оном чувеном Кореничком прелу из децембра 2009. године. Али није она хтела баш тако, већ другачије и боље. Међутим, то боље кошта. Али нисмо се предали, нисмо устукнилу него храбро јуриш.

Тако и би. Прво је преко телефона било договарање и убеђивање, јер није била присутна у Београду већ далеко стотинама километара. Да би на крају отишао ја до Батајнице и погледао један добар ресторан. Одговарао нам је амбијент, локација, име и цена (нису превише заценили). Међутим, требало је храну спремити, али не ову обичну (пециво из пекаре) или куповну роштиља, већ праву домаћу крајишку. Поделили смо послове, она купус и кромпир, а ја деликатес (зимско воће) и басу... Деликатес је био од наших (западних) Славонаца. Рече она мени, ти си лички зет, ти басу знаш правити. Ма јееее лиии, а ти си рођена личанка па требаш још боље знати. ;| Али добро, имао сам начин како да нађем домаћег млека који је заправо неопходан а и простор за прављење тако нечега, јер 20 литара млека је требало скувати и правити басу. Занимају ме утисци осталих, неке сам чуо, и људи хвале басу :]] Додуше једна Кореничанка је рекла да је баса лепа, али да је личка баса личка баса... "Па кад је тако што нисте ондак направили" одговарам ја. А ја похваљујем купус, јер је стварно био добар. Што се клопе тиче ми смо се показали у најлепшем светлу. Није фалило а опет квалитет је био врхунски. Договора је било скоро сваки дан.

Међутим, тог дана 8. децембра 2012. од ране зоре у Београду пада снег. Што је и допринело да неки људи одустану од одласка на прело. Било нас је 65 од планираних 80 иако ни ресторан не може више од 90 места да прими. Они који нису дошли имају стварно за чим да жале, јер је стварно било лепо. Ојкача се чула све у шеснаест. Продавали су се аутентични лички сувенири, књига о Лици, играли смо бирачко коло, које није само личко већ крајишко.

Ја сам иначе дошао са двојицом бећара који жарко желе да "постану Личани". Један пије јелен пиву, а други сокове. Један се брије, други суче бркове. ;D Углавном, договорисмо се ми код пруге да ћемо се наћи, а онда сам показао газдарици ко све иде са мном. Иако они то и нису баш схватили, већ су се посакривали испод настрешнице. ;D

Пут до тамо бољи свакако него када смо се враћали, али добро је било. Но, у повратку је била снежна олуја и јако лоши услови за вожњу.

Иначе, Обровац је био у слабој кондицији. Није чак ни 3 пиве успео да попије. Мислио сам да му наручим неки сок да дође човек себи и да се пресабере. А што је најбоље, имали су Мићан и он вансеријског забављача прекопута. ;D

Мој део су биле финансије, јер Бока није знала ни где јој је глава ни где реп. Толико је била пометена са свиме, да се тек на крају сабрала, а након приказаног финансијског извештаја и одузела. Тачније, неке бројке не мојом кривицом нису штимале. Мало се разочарала била. И ја сам, али нисам показивао. Наук за догодине како и шта радити! Сутрадан је већ била другачија слика свега тога. У њиховом ауту је снимљен један видео клип са изјавама оног вансеријског забављача. Ако Бока буде хтела, можда то и угледа светло на јутјубу. ;D

Мене је уствари одушевио долазак два Далматинца, деда и унук. Унук је рођен после Олује, није никад ни видео Крајину, али догодине га деда води тамо. За разлику од неких Крајишника који све из Крајине позаборављаше, а опет се неки и стиде... овај дечак је у срцу и у души прави наш Крајишник. Све зна и све хоће.

Мени је на прелу било лепо, фалило је додуше пар људи, али надам се да ће и они догодине скупа с нама на прело да прелимо и чијамо перије, баш као оне цуретине иза заставе Крајинаде.

За крај да похвалим особље ресторана, који су били коректни према нама! :]]

Share this post


Link to post

Овча, 13.01.2013.

 

 

Ретко ко, а први ја нисам очекивао да ће Дочек Српске Нове године у Овчи, ресторан Завичај бити тако добар. Разлога је више, али ајде да кренемо редом... Наш амбасадор Мића Прелџија је данима звао људе да се иде на тај дочек тамо у Овчу. Ко вели, свима је некако близу. Иначе Мика армоника је то доообро приметио. Раније сам ја био координатор свега тога, али ситуација се последњих 2.5 године радикално изменила. Па је газдарица тражила да се иде тамо. Али не жалим се.

 

Почетак добрих дешавања за јучерашњи дан је мој, а и још пар весељака одлазак на рођендан једне наше чланице. Не смем, стварно не смем да кажем који... јер ће бити иза ушију :-;D Мада је она тврдила како неће бити ништа посебно, како да јој не купујемо поклоне, ааалиии, када су наши рођендани она исто купује нама поклоне, па је ред да то сада вратимо. Пошто знам шта она воли да једе, тачније да се заслади, то сам и купио.

 

Куцам ја на капију, али не отвара слављеница већ газдарица, и ту се ја обрадовао али слављеница протествује :|< . Већ са врата ме питала "где ти је оружије А3350" (онај што има домет 500 метара)... Па није ту, остао у фићку, велим ја, нисам ни мислио да је сада потребан. Јесте, одговара она... Ајде тркни по њега. Ето ме назад за 4 минута, а успут срећем једну цурицу са Баније. Она фина и добра, још се сетила да је слављеници рођендан. Елем, одмах смо добили торту, чипса, сокова, а неки и чаја. Дођоше и остали гости, па је било и сликања. Ако слављеница буде вољна можда и окачи нешто.

Ту смо се раздиванили и већ је дошло 17 сати, када су они морали отићи на пробу, а ја сам остао да надгледам и успут помогнем газдарици око вечере. Она вели да то није био "тест", али ја јој то не верујем @->- Са пробе се враћају две цурице и то личанке невероватно доообро расположене. Смешкају се као да су биле код Ланета Гутовића. И онда једно маратноско спремање, зашта је ова плава личанка мене убеђивала да сам срећник и да постоје и гори случајеви, односно да се друже спремају. Ма јеее лиии, одговарам ја.

 


Понавља се стара праска, па смо 30м од зграде били "спремни". ;]\/  Седамо у фићка, и лагано идемо ка Овчи, нико нас не јури, а и место нам је тамо резервисано. Шта више није нас Обровац зивкао као ономад у Крњачу када смо ишли "да нема више места"... Дођосмо у ресторан, који је иначе био сакривен иза неке пекаре, која баш носи симаптично име. Код цркве се паркирали фићка, а онда у ресторан. Улазимо, а оно већ солидно попуњено... и не само то, читава једна бригада се послагала за један велики сто... 20 чланова КУД Крајина. Да не би ту правили гужву, одмах поред је стол нашег делије Мићана, будућег крајишког зета. А ови Далматинци, да не кажем шолци, направили сепарацију... Одмах смо им покварили планове и спојили столове. Они су поред себе имали зетка, кога су вероватно "тестирали", пошто млада ошла у родни крај. А овај делија се добро показао, вели ми после Обровац.
Стиже и пићенце, "мало вино мало вода, све се љуља осим пода". Само што је музика у почетку била гранд боранија, и то прегласна, па смо седели и дописивали се :ph34r:

Мења се музика, мења се и подијум, од празног постаје пун! Дивномир узима микрофон и почиње да пева. Пошто је било то све у касне сате 13. јануара, а мени није промало то да се казаљке поклопише - поноћ!!! Хватам микрофон и почиње одбројавање... 10, 9, 8 , 7... нулаааа!!! :}\/ Ајме људи, па уђосмо у ПРАВУ НОВУ ГОДИНУ! Љубљења било ко на свадби, а и жеља за здравље, посао, љубав, брак, ђецу, паре... После је Миленко ухватио микрофон, и пре певања добио је аплауз... Почиње "Сећам се као да гледам, бака ме у цркву води...", ретко ко ту остане равнодушан. Певао је и "Нема раја", "Нека ори, ори Буковица цијела"... Па онда "Еј да ми је видјети Плитвице"... Иначе, преко Дивномира су неки чланови КУД-а наручивали песме за нашу слављеницу, што је она испратила веома сентиментално.

 

За микрофоном је била и "лепа Милица", која се стално примицала овом нашем бећару, а овај бежи од ње ко да ћемо га оженити. Па куд он, ту и она ;D Мићан се стварно потрудио да то буде како ваља... али овај клапац ко зец! Једино што морам похвалити код њега јесте смањење цигарета, само је 4 запалио, а Дадо није ниједну! Е то су прави људи, алал им вера! Пуна кафана... дим... нормално је да се човеку приспава, али то неки злоупотребљавају и још зезају... Вратићу им, већ на следећој журци.

 

Занимљиво ми је било и плесање у паровима... до јуче хука и халабука око тога... А синоћ као да ништа било није. Милина. 8)

 

Лички змај ће морати под строги надзор. Прво је љутио Мићана, а после и мене. Како смо смирили Јову Прелџију, тако ћемо и њега!

Е већ када је прошло пола 4, свима је било јасно да је време за покрет, без обзира што сутра не радимо... Додуше само један бећар ради, али за њега не бринем... снаћиће се он већ.

 

Ови клапци из Далмације дошли бусом, а за назад нису имали ништа резервисано од превоза, није ми било да их оставим тамо. Питао сам Класнића за његово бројно стање, али он вели следеће: "Овамо сам довезо 6, а за назад исто толико ако не и више". Онда смо ми били ти који смо назад возили 6 у ауту. Најважније је да се нисмо у оним гудурама изгубили. Срећно и лепо стигли, иако је некога чекало и намештање креветића. :<|

 

 

Читамо се...

Share this post


Link to post

Било је баш лепо, фино друштво и дружење.... Мада опет не можеш некима удовољити.... дође лепа Милица пева некима за сто а они бегају  ;D  ;D  ;D

Share this post


Link to post

Бусије, 29.3.2013.

 

 

Бусије су насеље у северозападном делу Београда, између Батајнице и Угриноваца... Старо свега неколико година, од када дође тамо један наш земо, славонац Стево, купи плац и огради двориште... Да би данас тамо било више хиљада становника, све Крајишници. Широј Крајишкој јавности Бусије су познате по вашару који се одржава крајем маја сваке године, а и по спомениику палим крајишким борцима у последњем рату 1990-1995. Елем, тамо се и неке кафане отворише... има једна "Банија", е па тамо смо били опет код Стеве на гостовању далматинске групе Јандрино јато, и Миле делија. Али како је све почело...

 

 

Крчка се то већ код нас месецима... ишли би да слушамо Јандрино јато, али они не гостују често у Србији, јер живе у Бања Луци. А у БГ долазе 2 пута годишње. Били су они јесенас чини ми се у Футогу... али нама није одговарало из више разлога. Тако да када смо чули од нашег пајтоса Мићана да гостују, није било дилеме, бар не код газдарице и мене... Миња је одмах прихватила позив, а Обровца сам ја убеђивао у четвртак вече. Речем ја њему како је газдарица "наредила"... А он се брани, па шта ја имам са тиме? Ја нисам ожењен... Па ниси, али као да јеси, одговарам ја... ;D Углавном, морам га мало и хвалити, јер док су други имали (не)оправдане изговоре, он се није либио, иако данас ради, баш као газдарица... Ја ћу моје сутра :|< Е договор је био мало после девет код култне кафане у БГ, где Обровац стиже раније, а ја на време, чак су и цуре биле спрмне пре времена! (за похвалу)... па ми лаганини вожњом стижемо у Бусије и проналазимо ту кафану.
Пристојна кафана мора се признати, а било је и места, баш као што је Миле делија обећао јуче преподне у разговору. Морам да признам да не волим гужву. Поред нас је била занимљива екипа. Два брата из Книна, са својим женама, а један од њих је довео и синчића 8 година мали има. Мали све песме зна напамет... чак је и њему у част отпевана "Бјежи мали", иако је он далеко од 15 лета... Зашто њега помињем?

Зато што смо сви протеклих 10 и више година сведоци асимилације. Последњи упечатљив пример на мене је зимус оставила једна конобарица из Лапца, која има сина мало млађег од мене. Родио се у Лапцу, дошао са несрећном Олујом, али не иде на крајишка дешавања и музику... како она рече "нема он више интереса за то" ::) Па... какав интерес, ни ја нисам у овој причи ради интереса!? Овај малени од синоћ рођен је годинама након Олује у Србији, а вероватно је доле у завичају био пар пута... Међутим, не ради се о томе, већ каква је ситуација код њих у кући... Од куће све полази! Тако да ме стварно одушевљава то када видим клинце да им корени нису пресечени јер скоро чух реченицу колегинице Мире сарајке, која ми и даље одзвања "Кад изгубиш завичај, изгубио си све!".

 

Но, да се ми вратимо на кафану и атмосферу... Седамо ми за стол, долази конобари (особље исто добија похвале), пита шта ћемо да пијемо :]] Па, како ко... Они који возе морају сок, а ови који не возе мало ово, мало оно... варали су на картама, мешали су књиге, али није било фаталних последица... Сем што су посећивали комшинице. Није нам требало пуно, већ сам ја узео палицу, и рекао: "Ја сам коловођа Дане Паздрк, ја сам ође... нек' пази свак' на се и на свога...". Првобитно сам био и Изногуд (султан пре султна), јер су само цуре биле у колу, а после се и мушки прикључише, вероватно видећи да цуре не уједају... јер нису све биле из Кистања (тамо жене љуће него змије), иако су ове наше Личанке добиле прозивку преко микрофона "Далматинке" 8).

Сваки пут, па и овај, упознасмо неке нове људе. Екипа из Плашког ми је била занимљива, јер када су почели спомињати "Слађу, Зорку и моторку", они одмах почеше показивати на оне своје трупце, који се редовно повећавају... Па и не требам нагласити на кога ме све то подсећа... стари библиотекари то већ знају. И још за суседним столом била је Наташа Далматинка, која ме прво питала: "Долазим ли на Крајишко вече у Опово?", а онда и култно питање: "Познајеш ли ти Мићу Прелџију?"... "Ја, нееее... одакле ти то да знам тог типа?"... Наравно смешак, и контра питање: "Јел можеш да ми покажеш особу која не зна нашег Мићана?" @->-

 

Слика код нас има врло мало... али на фотоапаратима других људи има и превише ;]\/ Јер су нас сликали и снимали као на додели оскара.

 

Прво сам имао утисак да смо на далматинској вечери, а онда и на личкој... Не зна се ко се више радовао, да ли овај бећар, или наше цуре. Углавном један плес у двоје за песмицу "Еј да ми је видјети Плитвице" нисам био ни питан, већ само узет. Али не буним се 8).

 

Лепо је било, морам признати... за неке дубље и шире анализе немам времена, јер посла имам преко главе... али ето ово нека остане записано...

 

 

Читамо се! :<|

Share this post


Link to post

хвала вам пуно што сте се сетили мене..ево песме за вас од мене..од синоћ...

 





Велики поздрав за наташу далматинку..од мене.... :}\/

Share this post


Link to post

Наравно поздрав за све у Мокром пољу....поздрав за Каназире....од Миће из Кертиза....

Кад је вама лепо и мени је онда фино....видиш Чуле свугде ја имам моје људе, пазите шта причате о мени, поготову неки далматинци ;D

Надокнадићу ја ово...биће у Бусијама крајем маја опет сјело.... и одкуд тај далматинац да залута међу личане, шта је њему ? ;D


 

Share this post


Link to post

Halkidiki2013_232_zpsb40c4cc4.jpg

 

Крајинада у Грчкој по други пут!

 


Први пут је то било на Тасосу јула 2008, са екипом КУД Крајина.

 

Ово други пута је било мноого лепше и боље због сабораца који су ишли са мном доле.

 

 Halkidiki2013_057_zps9cb5ccdc.jpg

 

Е једна жеља ми је остала доле неостварена. А то је Српско војничко гробље у Солуну, посвећено јунацима са пробоја Солунског фронта из 1918. године. Наиме, то гробље односно меморијални центар одржава дедица Ђорђе Михаиловић већ деценијама и то је наследио од свог оца, а овај од свог оца. У том гробљу постоји и једна спомен костурница где путници-намерници из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Српске Крајине, долазе и остављају своје сувенире (разни КУД-ови, удружења, организације, школе, државне институције и службе...).

Тако сам пожелео да у том моменту оставим и ову нашу белу мајицу Крајинаде из 2011. године. Али, нисам једноставно имао код себе. А нити ми је ико рекао раније, да неко оставља те сувенире, постере, заставице у тој спомен-костурници.

 

 Halkidiki2013_035_zps933079ca.jpg

 

Тако, да ако ико од вас другари иде доле у Грчку, тј. Солун, нека ми се јави да му предам мајицу, коју ће оставити доле у име свих нас!

Share this post


Link to post

КАЧАРЕВО 8.9.2013.

 

 

У равном(е) Банату, недалеко Београда постоји село Качарево, широј јавности познато по Сланинијади, која се традиционално одржава у овом месту, које је настало од (углавном) досељеника из Јужне Србије и нешто мало прекодринских Срба. Међутим, у овом селу постоји и језеро које је фино уређено и омогућено домаћима а и путницима намерницима да се купају, сунчају, роштиљају за џабе. Постоји додуше ту и неки кафић.

Како је наш другар Мића Прелџија ту био већ неколико пута, пожелео је да баш ту дођемо на једно дружење. To je joш пре пар месеци било. Но када смо ми пре 2 месеца били на Седмој Крајинади, нашем Далматинцу Дади сине у глави како смо могли какво јагње испећи на Крајинади... Хм... да могли би смо, али то кошта. А како би Крајинаду приближили људима, не знам баш колико би било паметно да сада печемо и јагње и то наплатимо. Мада, и ко ће на оној врућини 35'С да једе толико месо. Дадо ми на то вели... па не морамо онда у јулу... Ајде тамо касније, кад прође врућина... Тако је и било.

Још средином августа сам се чуо неколико пута са Мићаном око договора где, шта и како. Он је заправо одрадио највећи део посла око организације, јер је требало наћи добро јагње. И нашао је код једног бећара са Баније у комшилуку. Добар део је одрадио и његов побро Мићо (онај што га његови Далматинци не воле ;]\/ ) јер је набавио ражањ са аутоматским окретањем. Па је тако и наше јагње било испечено за нешто више од 2 сата.

 

Почетком септембра смо слали и поруке људима да нам се придруже. Неки су дошли, неки су имали неодложне тј. оправдане обавезе, а неки су нас кулирали. Они који су дошли, верујем да су се супер провели, баш као и ја. Јуче ми је преко телефона Гагана нешто кукавила... прво да је боли зуб, па глава итд. Када смо после причали телефоном, одмах ју је глава престала болити. А за зубе и нисам неки стручњак, иако неки мисле да јесам. То би морала отићи код Мрког вука. Углавном, њен је закључак: "Кад позове моје друштво старо, болестан би морао да пијем...".

 

Иначе, Обровац је протеклих дана имао неке прозивке на мој рачун и моју диплому... где сам ја то завршио и ко је то издао? Хм... Он се претворио или у судију или у попа, па да му се ја исповедам, ааа?! :-;|

 

Рано недељно јутро, седам сати... Будим се и без аларма, већ сам навикао. Иако сам ту ноћ имао неких важних "грађевинских" послова, код Дане и Мане. Спремам шта нам све треба, па у фићка, и правац Железничка станица. Покупио сам и Гагану, а после и Ану, која се успавала ко успавана лепотица, јер је ноћ пре имала журку. Имао је и Мика армоника, али не код куће већ у неком градском локалу. Њега су покупили ови његови преко реке земљаци. Нама је Баја свирао у фићку... а ми без по муке нашли смо циљано одредиште!

 

Тамо кад стигосмо, ту су већ добри људи поставили јањца на ражањ и запалили ватру, после оградили папиром печеницу. Имали смо слободну и настрешницу, тј. летњиковац где је нас 16 односно 17 без проблема могло да седне. Један старији далматински баја нам је причао неке своје догодовштине. Иначе он је великом броју људи познат. Чак и када су дошли неки нама непознати људи, ту у комшилук, њега су препознали... чак су га и питали да ли је из Ислама Грчког? У својим догодовштинама Док је споменио једног крајишког бају Ђуку, који је довео сина. А ми се знамо још из кафане, у којој смо били пре равно годину дана у Крњачи (Сродне душе). Ђуки то није било симпатично, па се правио да не чује Дока. :<| Док је иначе заљубљеник у балотање тј. бућање, па нам је и донео те играчке. Ја сам први пута то играо у животу, исто као и Ана. Обрукали смо се прописно... мада нисмо ни сва правила похватали, већ су они стално измишљали нека нова ;D . Шта да се ради. После ручка се балотање играло поново, али без мене. Ја сам био на дивану са осталима.

 

Када је Мићо исеко месо са ражња у једну пластичну ванглу, па ставио на сто, сви су занемели и навалили. Још је су Ђуку хтели поштено да провозају да он служи пиће док ми други једемо. Није се Ђука дао, па се и он успео најести. Остало нам је и за после. И да, умало да заборавим. Имали смо дообру салату. Оно најважније, није је фалило. Заправо похваљујем цуре које су то спремиле (Ана, Гагана, Снешка и Милена). Имали смо чак и домаће грожђе и домаће бело вино.

 

Даре и Мики су пожељели фудбала играти, али колико сам ја видео тамо није баш било услова за то. Јер је терен прво не раван, а друго има и пуно тек засађених воћкица који су ипак сметња ногомету. Што се музике тиче, Мића Прелџија је био главни, јер је из његовог фићка орила крајишка музика. Мада бих ја био срећнији да су цурице запевале нешто изворно.

 

Једна шала ће ме сећати на овај излет у Качареву. Ево и сада се смејем једној провали коју је Мићо рекао свом рођаку Обровцу. Док смо ми јели месо, Мићи је прифалило крува. И затражи он то свом рођаку... А овај му даде мало парченце. На шта он изговара чувену реченицу: "Јадан је онај коме си ти крува дава". После тога је било колекивно ваљање од смеха за столом. ;D Мада, је смеха тај дан код нас у друштву и око нас било на претек. Тако је увек када се скупи права екипа. Време је било идеално и зашто да не одемо мало у природу далеко од градске вреве.

 

 

Поред неких људи који су нам фалили ође, фалило нам је времена, јер је све прошло брзо... а и карте смо могли да разбацимо једну партију беле, или пак шнапса, шустера.

 

 

 

 

Библиотекари... читамо се! :]]

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...