Sign in to follow this  
Rada

Srebrenica: Godišnjica pogroma Srba u Skelanima

Recommended Posts

Srebrenica: 18 godina od pogroma Srba u Skelanima

Nastavljajući etničko čišćenje Srebrenice i njenog okruženja od srpskog naroda, početo još u aprilu 1992, muslimanske jedinice predvođene Naserom Orićem, u ranu zoru 16. januara 1993. godine napale su Skelane i okolna srpska sela ubijajući i uništavajući sve.

10228746.jpg

Foto - arhiva: Parastos pobijenim Srbima u Skelanima

Hiljade muslimanskih vojnika pod Orićevom komandom ustremilo se na retko naseljena srpska sela u okolini Skelana i na to mestašce koje je u to vreme bilo opštinski centar srebreničke opštine na kojem su živeli Srbi. U toj akciji uništeno je nekoliko sela, bogomolja i veći deo kuća u Skelanima, a ubijeno je 69 meštana, među kojima i veliki broj žena i dece.

Od sedamdesetak srpskih sela i zaselaka u srebreničkoj opštini, paljevine i velikog stradanja sačuvana su samo sela Žabokvica, Crvica i Petriča uz Drinu, nizvodno od Skelana, do kojih muslimanske jedinice, zbog udaljenosti i nepristupačnih terena, nisu uspele stići.

96382039.jpg

Spomen obeležje u Skelanima

I posle proglašavanja srebreničke muslimanske enklave zaštićenom demilitarizovanom zonom od strane Ujedinjenih nacija, nastavljeni su upadi iz Srebrenice u srpska sela, ali sa manjim posledicama jer su ona već bila uništena.

Snage iz te enklave ubile su ukupno oko 3.000 Srba i uništile više od sto srpskih sela i zaselaka u srebreničkoj i susednim opštinama.

Obeležavanju stradanja Srba u Skelanima, danas u 12 časova, u ime predsednika RS Milorada Dodika prisustvovaće njegov savetnik Miladin Dragičević, kao i novoizabrani ministar rada i boračko-invaldiske zaštite RS Petar Đokić. Tada će biti služen parastos i biće položeno cveće kod centralnog spomen obeležja za poginule srpske civile i vojnike.

Istorijat Orićevih zločina u Srebrenici

Jedinice Nasera Orića početkom maja 1992. godine počele su sa upadima u srpska sela, kada su uništeniStudenac, Gostilj, Soloćuša, Gniona, Pećišta, Bojna, Viogor, Osredak... Uz brojna ubistva zatim su tokom leta uništavana udaljenija srebrenička srpska sela Ratkovići sa desetak zaselaka, Brežani (30 ubijenih), Pribićevac, Zalazje (69 ubijenih), Sase i još nekoliko srebreničkih i bratunačkih sela kao što su Ažlica, Zagoni, Biljača, Magašići...

Etničko čišćenje je nastavljeno i u jesen 1992.godine opljačkano je i spaljeno još niz srebreničkih, kao i velika bratunačka sela uz Drinu - Fakovići sa 22 srpske žrtve, Bjelovac sa zaseocima - 109 žrtava i nekoliko sela u milićkoj, vlaseničkoj i zvorničkoj opštini, koja su se graničila sa tadašnjom srebreničkom enklavom.

Masovna ubistva i uništavanja svega što je srpsko nastavljena su i u 1993. godini, a na pravoslavni Božić 1993. godine ubijeno je 45 meštana Kravice, najvećeg srpskog sela u bratunačkoj opštini, koje je uništeno kao i nekoliko njegovih zaselaka.

16. 01. 2011. Srna

Share this post


Link to post

Skelani: Koljači Srba moraju da odgovaraju

U Skelanima kod Srebrenice danas je obeležena 18. godišnjica stradanja 69 srpskih civila i boraca, meštana ovog i nekoliko obližnjih sela, koje su muslimanske snage iz Srebrenice mučki ubile 16. januara 1993. godine.

54076680.jpg

Pomen žrtvama u Skelanima (arhivska fotografija)

Tim povodom, nekoliko stotina prisutnih zapalili su sveće kod centralnog spomen obeležja u Skelanima, gde je za svih 305 srpskih civila i vojnika iz ovog kraja koji su poginuli u proteklom ratu, parastos služio skelanski protojerej Dimitrije Krsmanović uz sasluženje nekoliko sveštenika iz Bajine Bašte.

Obeležavanju je u ime predsednika Republike Srpske Milorada Dodika prisustvovao njegov savetnik Miladin Dragičević, te novoizabrani ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić, koji je rekao da veliko prisustvo građana danas u Skelanima pokazuje neizmerno poštovanje prema svirepo ubijenim žrtvama.

"Institucije RS neće odustati od zahteva da se dođe do istine i pravde i da za masovni zločin u Skelanima počinioci odgovaraju. Horde Nasera Orića ovdje su pokazale nameru da unište ovaj kraj i srpsko stanovništvo i oni koji su činili zločine moraće za to odgovarati. Ne možemo vratiti živote, ali ćemo istrajati da pravda bude zadovoljena, da zločinci odgovaraju, što bi bila barem delimična uteha porodicama nastradalih", rekao je Đokić.

Đokić je istakao da je sramotno da za ovaj zločin još niko procesuiran i da je Naser Orić u Hagu oslobođen odgovornosti.

Na današnji dan 1993. godine u Skelanima i okolnim srpskim selima muslimanske snage, predvođene Naserom Orićem ubile su 69 Srba, 165 ih je ranjeno, 30 zarobljeno, a četvoro se još vode kao nestali. Među poginulima većina su bili civili.

Najmlađi Aleksandar Dimitrijević imao je pet godina, dok je njegov brat Radoslav život izgubio u dvanaestoj godini.

Kazniti zločince i obznaniti istinu

Zločinac Naser Orić

Ostoja Todorović, kome je u napadu poginula kćerka Gordana Sekulić pokušavajući da izbegne nesreću i dvoje dece prevede preko mosta ka Bajinoj Bašti u Srbiji, zatražio je od institucija RS i pravosuđa BiH da učine više i da počinioci brutalnih zločina odgovaraju, a da svet sazna istinu o masovnim srpskim stradanjima u ovom kraju.

Milijana Obradović, kojoj je poginuo dvadesetčetvorogodišnji sin Dragan, kaže da je izgubila nadu da će neko od počinilaca zločina odgovarati nakon toliko godina i dodaje da se nada samo Božijoj pravdi.

"Napad je počeo sa svih brda oko Skelana. Jedini izlaz bio je u bekstvu preko mosta za Bajinu Baštu i tamo sam se sklonila, ali mnogi nisu uspeli jer je most ceo dan bio pod mitraljeskom vatrom. Tu je poginulo dosta civila među kojima i nekoliko dece", priseća se sa suzama u očima ova starica.

Cvetko Ristić iz susednih Kušića, koji je 16. januara 1993. godine ostao bez oca, majke, sestre i brata kojeg još nije pronašao, ogorčen je radom pravosuđa BiH. Kaže da mu je tek pre dve godine obnovljena kuća i da mu je ostalo samo da se nada da će posmrtni ostaci njegovog maloletnog brata biti pronađeni, da ih dostojno sahrani.

U napadu muslimanskih snaga, osim zverskih ubistava, sva srpska imovina je opljačkana i, osim dela Skelana, tog dana je popaljeno još petnaestak srpskih sela i zaselaka, koja još nisu obnovljena, a većina preživelih stanovnika još nema gde da se vrati.

Ni nakon 18 godina za masovni zločin nad skelanskim Srbima, kao ni za ostale zločine počinjene nad Srbima u srednjem Podrinju, još niko nije odgovarao.

Cveće kod spomen obeležja za 305 srpskih žrtava iz nekadašnje opštine Skelani danas su položili izaslanik predsednika RS Miladin Dragičević, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Petar Đokić, delegacija Narodne skupštine RS, Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS, Udruženja logoraša regije Birač, Boračke organizacije regije Birač, opštinska i boračka delegacija iz Srebrenice i nekoliko stranačkih i delegacija boračkih organizacija iz susednih opština.

16. 01. 2011. Srna

Share this post


Link to post
Chule samo da dodam da je krivica ISKLJUCIVO nasa , jer izgleda da Srbi nemaju svoje medije !

Hm... pa ne znam sta da ti kazem. Ne bih rekao da je problem do medija. Ved do nas samih. Sto je prilican broj ljudi sujetan, i potkupoljiv.

Evo recimo Blic, 1996. osnovan je od nas Srba, 6 godina kasnije, pretvoren u AD, i prodato nekom nemackom kapitalisti. Ko je kupio Politiku? Zasto Vlade Divac nije mogao da kupi Novosti?

Mediji kroje misljenje naroda. Zato se vodi bitka za medije, i sirenje informacija. Selektivno se prikazuju odredjene informacije. Isto tako je i ovo za Srebrenicu.

Share this post


Link to post

ДАНАС ПАРАСТОС ЗА 305 УБИЈЕНИХ СРБА

sjecanje-svijeca-zastava-ba26c3e4.jpg

СРЕБРЕНИЦА, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и обиљежена 21 година злочина над 69 мјештана, које су убили муслимански војници.

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле у току рата и том приликом биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. 

Овим поводом, уз помоћ Музеја жртава геноцида из Београда, у Скеланима је приређена изложба "Били смо деца" о страдању дјеце у Јасеновцу у Другом свјетском рату. 

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. 

Муслиманске јединице приликом упада убиле су цивиле које су затекле на спавању, опљачкале и уништиле све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор и друга, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи и остала.

Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. 

Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали. 

Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према мосту преко Дрине ка Бајиној Башти у Србији, док су се неки покушали спасити препливавањем ледене ријеке. 

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине. 

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени мецима. 

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. 

"Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене", присјећа се Митровићева.

Од батина јој је била сломљена вилица и избијени сви зуби. 

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади. 

Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром. 

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком. 

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа. 

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. 

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату. 

Прије парастоса у Скеланима цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима. 

За бројне почињене злочине над Србима у Подрињу, па ни за ове у Скеланима, које су починиле муслиманске снаге, ни након 21 године, нико није одговарао.

 

Извор: srna.png

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this