Sign in to follow this  
grom

ANKETA: Da li papa treba da dođe u Srbiju?

Recommended Posts

Srbija planira da 2013. godine u Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina, organizuje obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, kojim je 313. godine hrišćanstvo priznato kao religija

Toj proslavi mogao bi da prisustvuje i papa Benedikt XVI, što bi bio prvi susret s predstavnicima pravoslavnih crkava, posle raskola 1054. godine.

Da li bi vi podržali dolazak pape u Srbiju?

GLASAJTE OVDE http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/147879/ANKETA%3A+Da+li+papa+treba+da+do%C4%91e+u+Srbiju.html

Share this post


Link to post
Srbija planira da 2013. godine u Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina, organizuje obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, kojim je 313. godine hrišćanstvo priznato kao religija

Toj proslavi mogao bi da prisustvuje i papa Benedikt XVI, što bi bio prvi susret s predstavnicima pravoslavnih crkava, posle raskola 1054. godine.

Da li bi vi podržali dolazak pape u Srbiju?

GLASAJTE OVDE http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/147879/ANKETA%3A+Da+li+papa+treba+da+do%C4%91e+u+Srbiju.html

Ovdje će bitnije biti zajednički stav Ruske pravoslavne i Srbske pravoslavne crkve o planiranoj posjeti Pape Nišu 2113 godine.Kakav će stav

biti naše Pravoslavne crkve ja u ovom trnutku nemogu procjeniti.Kakav god da bude ja kao pravoslavac ću ga poštovati.

Međutim kako posjeta Pape nigdje nije samo pastoralne prirode,nego i državničke tj.političke prirode....to meni kao građaninu i kao Srbinu

daje za pravo na protest da bi skrenuo pažnju međunarodnoj javnosti da Vatikan i njegovi čelnici u historiji nisu bili blagonakloni mom narodu

već su direktno i indirektno podržavali genocidne režime,koji ni dan danas nisu sankcionisani.

Nepriznavanje tkz.države kosovo daje dobru početnu osnovu da bi do dijaloga moglo i da dođe....dijalog automatski neznači i pristanak,ali puno

tih ali,ali Srbska pravoslavna crkva mora da dobro procjeni i iskoristi.( na crkvu netreba vršiti pritisak bilo koje prirode,ona mora da se dokaže)

Dakle poštovati odluku Srbske pravoslavne crkve kakva god ona bila,i organizovati protest (kulturan,civilizacijski,dostojanstven).

Zločin nikad ne zastarjeva.

Share this post


Link to post

Zaista najcesce postujem tvoje stavove zelengradjanine .Dao si i u obrazlozenju i odgovor kakav smatras da je naj bolji .

Nego sta je sa tolikim zrtvama ? Tadic se klanja do zemlje , izvinjava , oprasta ne gledajuci na Krajisnike i druge prognanike kojih je puna srbija i malte ne cjeli svjet .

A veseli Josipovic ni da pokaze sa jednom rjeci kajanje ili sta slicno , a kamo li izvinjenje .

I to je politika ! Ali kakva ? Sto god smo vise ustupaka dali nama se sve vise razbi o glavu .

Ja crkvu i pravoslavnu vjeru postujem i sam sam vjrnik , ali ovdje ce napraviti gresku ako pristanu na papin dolazak ,( smatram da mogu da kazem ) .

Dakle i oni bi presli preko zrtava u sto ne vjerujem i nadam se da nece .

Licno mislim da ce se posjeta ipak odgoditi .

Share this post


Link to post

Nema taj šta da traži u Srbiji! Oni koji mu se izvinjavaju neka idu kod njega u Vatikan i neka se njuškaju samo što dalje od nas.

Share this post


Link to post
Nema taj šta da traži u Srbiji! Oni koji mu se izvinjavaju neka idu kod njega u Vatikan i neka se njuškaju samo što dalje od nas.

Rado,sestro... nikad se pobjeda ne ostvaruje samo obranom....ako ti protivnik dolazi na domaći teren imaš šansu da uz pomoć publike

daš i koji gol,a možeš i pobjediti...naravno i uz malo božije sreće. 8)

Share this post


Link to post

Nismo poznati kao srećan narod a pri tom od nas se očekuje da prihvatimo našeg krvnika kao nekoga ko će nas učiti da budemo dobri vernici i ljudi ... Brrrr sva sam se naježila i od same pomisli !!! Ne mogu to ni da zamislim...Krvnici da govore o Bogu, praštanju, verovanju ... Oni, dželati, koji su ogrezli u krvi i to najviše srpskoj...

Zelengrađanine, brate, nema šanse nene.gif\" title="ne ne" />

Share this post


Link to post

Зеленграђанине брате, нема шта архијеретик да ради у православној Србији. Они који га зову и који би радо и Србе видјели међу јеретицима тј. отпадницима од Христова учења, широко им поље, па нека изволе у Ватикан ђе ионако често обитавају.

И ми смо црква, што значи да не би требало такву одлуку да доноси само шачица људи у СПЦ.

Стево П. Котараш

Share this post


Link to post

pa moze... u Srbiji sve moze, samo jos papu nismo imali.... ima jedna pesma nastala u vreme kad je papa posetio Banja Luku.

"Banja Luko grom u tebe puko,

ziv se papa iz tebe izvuko."

Share this post


Link to post

Екуменизам је све јерес!!! Ава Јустин Поповић! Не дај драги Боже да нам та поган испрља нашу земљу, али шта раде данашње владике СПЦ ништа ме не би зачудило! Опрости им Боже не знају шта раде!

Share this post


Link to post
pa moze... u Srbiji sve moze, samo jos papu nismo imali....

Plasim se ja , da je papa vec odavno u Srbiji , samo mi ne zelimo da priznamo .

Bandoglav smo mi svjet . :)

Share this post


Link to post
Још да се нађе какав Гаврило од Принципа,па да га дочека како доликује.

Za koliko ces prodati slavu ?

Za nikakve pare svjeta , a za inat odma !

Tako nesto bi bio i moj odgovor .

Share this post


Link to post

Ovo me je zainteresiralo,možeš li malo pojasniti :)

;) Vazi : - Srbija neće biti izuzetak od nepisanog pravila da je članstvo u NATO paktu uslov za ulazak u Evropsku uniju. Zbog toga vojna neutralnost naše države jednostavno nije održiva .

- Vuk Draskovic : Mi Srbi ući ćemo u EU u inat Hrvatima...

- Republika Srpska proslavila je svoj 19. rođendan takodjer u inat svima !

-U inat svima i u prkos svemu na Balkanu postavljaju skulpture Džonija Depa, Silvestera Stalonea i Brusa Lija .

- A i sta mi ovdje radimo ?

U inat svima i svakome mlatimo praznu slamu :D:D:D

Share this post


Link to post

I mene ovo plasi.

Naravno chule .

Gdje nam se elita skolovala ? Nema ni jednog (ili ja neznam) da se nije skolovao za ovakvu situaciju na poznatim svjetskim studijima :) .

Zar je to slucajno da nam i dalje , naj bolje djake odvode (otimaju) i skoluju po inostranstvu ? nene.gif\" title="ne ne" /> Nase skole od jednom nisu dovoljno dobre ? ???

Pa nasi strucnjaci napolju su , malte ne , ne prevazidjeni , pocev od smetlara pa do doktora .

Zasto nam otimaju djecu , tradiciju , ponos ?

Pa da nas vodaju po evropskim vasarima (ka nekad cigani medjede ) !

"Pocelo je sudjenje vjeka " .

Tako je napolju protumaceno izrucenje Milosevica Hagu .

Nije se mislilo njemu , nego nama !

Dakle , poznata i kuhinja i kuvari .

Share this post


Link to post
quote="zelengradjanin"

Ovo me je zainteresiralo,možeš li malo pojasniti :)

:D Vazi : - Srbija neće biti izuzetak od nepisanog pravila da je članstvo u NATO paktu uslov za ulazak u Evropsku uniju. Zbog toga vojna neutralnost naše države jednostavno nije održiva .

- Vuk Draskovic : Mi Srbi ući ćemo u EU u inat Hrvatima...

- Republika Srpska proslavila je svoj 19. rođendan takodjer u inat svima !

-U inat svima i u prkos svemu na Balkanu postavljaju skulpture Džonija Depa, Silvestera Stalonea i Brusa Lija .

- A i sta mi ovdje radimo ?

U inat svima i svakome mlatimo praznu slamu :D:D:D

Sjetih se moje pok.babe......vidjela nešto što joj nepaše!

Kaže...Učinila sam "vinat" da nevidim ;D

E taj "vinat" bi Srbski narod sad trebao uraditi ;)

Treba posmatrati sa visine jer je on ( Srbski narod ) iznad i crkve i partija.

"Vinat" u inat. :D

Share this post


Link to post

Морао би тај народ у овом "инату" и отпору, мада бих ја пре рекао у правој вери да "неко" предводи. Као што је Свети Марко Ефески предводио Православни народ Ромејског Царства (Византије) а индиректно и остале Православне, приликом потписивања "Флорентинске уније" коју су заједнички подржавали и Ромејски цар и Васељенски патријарх у нади да ће добити помоћ са запада за одбрану од турака. Народ то није прихватио, али је народ имао достојног тумача своје Хришћанске Православне вере у лику Светог Марка Ефеског који је на духовном, моралном, интелектуалном пољу јасно разобличио заблуде тадашњег "унијаћења". И на крају са Божијом помоћи та "унија" никад није заживела. И сада је ситуација јако, јако слична да не кажем иста. Јер се и данас зарад тренутне световне позиције и "помоћи" са запада заузврат тражи отпадање од праве вере Хришћанске Православне (у коју су у почетку веровали свуда, увек, и сви) и признавање папе (бившег Римскога патријараха, потом расколника и на крају јеретика) за главу Цркве уместо Христа. Само имамо ли ми данас таквог духовника?! Боже дај нам снаге да сачувамо веру праву, веру отаца наших и веру Светих Отаца и Апостола Цркве Христове, веру Православну!

Парафразираћу блаженопочившег патријарха Павла "Папо добро НЕдошао у Србију!"

Share this post


Link to post

Ne zaboraviti sta znaci privatizacija i kud vodi .

Pogledajte sta je ko kupio (dobio) od stranaca i za koje pare , sve za rad toboze stranog kapitala .

Srbiju su rascerecili mocnici izmedju sebe , tako da je to u stvari moderno unijacenje .

Dilirijum je ljepo i reka i citira patrijarha Pavla(dobro ne doso) , ali je ljepo i postavio pitanje ; imamo li mi duhovnika koji bi mogao da nas vodi ?

Sta je u stvari nase ? Sa cim to mi vise raspolazemo ?

Share this post


Link to post
Teško će papa u Srbiju

R. DRAGOVIĆ | 20. mart 2011.

Poseta poglavara Rimokatoličke crkve Srbiji 2013. godine još uvek neizvesna. Odluku da se Benedikt Šesnaesti pozove u Srbiju doneće Sabor SPC

dru-papa_310x186.jpg

Papa Benedikt Šesnaesti

HOĆE li papa doći u Srbiju? Iako se spekulacije javnosti, ali i crkvenih krugova, kreću u rasponu od „nema šanse“, pa do „sigurno dolazi“, jasnog i glasnog odgovora još uvek - nema. Nesporno je samo da bi dolazak Benedikta Šesnaestog bio „međaš„ u odnosima Srpske crkve i Svete stolice.

Tačka koja bi mogla biti prelomna je proslava obeležavanja 1.700 vekova od donošenja Milanskog edikta. Ova svečanost, koja bi 2013. godine trebalo da bude održana u Nišu, mestu rođenja cara Konstantina, zamišljena je kao događaj u kome bi učestvovao ceo hrišćanski svet.

Patrijarh Irinej više puta je ponovio da je papa doborodošao u Srbiju, kao i da bi njegov dolazak predstavljao krupan korak ka uspostavljanju boljih odnosa između pravoslavaca i katolika. Međutim, da li će papa Benedikt praviti društvo poglavarima pravoslavnih crkava u Nišu 2013. godine, zavisi od mnogo faktora. Prvi test biće na Svetom arhijerejskom saboru SPC. Najviše telo srpske crkve jedino je koje može da odluči da li će pozivnica biti poslata na vatikansku adresu. A nije tajna da u episkopatu sede vladike koje su oštri protivnici ne samo papine posete, već i politici „ekumenizma“.

Da je dolazak poglavara Rimokatoličke crkve pod znakom pitanja smatra profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić. On vidi tri scenarija papinog dolaska u Srbiju.

- Pitanje dolaska pape u Srbiju potezano je nebrojeno puta proteklih godina - objašnjava Kalezić. - Benedikt Šesnaesti može da dođe u posetu svojim vernicima, na šta ima pravo. On to može učiniti i kao šef jedne suverene države koji posećuje drugu. Treća varijanta je da doputuje na zvaničan poziv Srpske pravoslavne crkve.

Ukoliko se poseta pape, prema Kalezićevim rečima, uporedi sa dolaskom poglavara neke od pravoslavnih crkava, ona će svakako biti nedorečena. Razlog za to je izostajanje zajedničke liturgije, zbog razlika koje postoje u istočnom i zapadnom hrišćanstvu.

I dok je pozivnica Srpske pravoslavne crkve još pod znakom pitanja, papa je već nekoliko puta pozivan da poseti Srbiju, ali isključivo u svojstvu šefa države. Poslednji put to je učinio predsednik Boris Tadić tokom posete Vatikanu prošle godine.

Među razlozima što se u Srbiji ne gleda blagonaklono na dolazak pape jeste, između ostalog, uloga katoličkih sveštenika u genocidu ustaških vlasti nad srpskim narodom u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, kao i višedecenijsko ćutanje Vatikana o tome. Iako je iz srpskog državnog vrha proteklih godina često isticana dosledna politika Svete stolice prema Kosovu i Metohiji, postoje i sumnje o odjeku eventualne papine posete u Ruskoj crkvi, ali i zvaničnoj Moskvi.

PAPA I HRVATI

PAPA Benedikt posetiće Hrvatsku u junu ove godine. Kako je nedavno saopštila Hrvatska biskupska konferencija, on će u ovoj zemlji boraviti povodom Nacionalnog susreta hrvatskih katoličkih porodica. Tom prilikom katolički poglavar pomoliće se na grobu kardinala Alojzija Stepinca.

Benediktov prethodnik Jovan Pavle Drugi tri puta je posećivao Hrvatsku - 1994, 1998. i 2003. godine. Mesto stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda, ustaški logor Jasenovac, nikada nije obišao.

Vec sam rekao da se ne slazem sa time da doticni dodje, iz prostog razloga sto Vatikan u nama samo vidi svoje buduce robove... Da nas zaista vole, be bi nam u 20. veku toliko zla priredili.

A ovo je odlicno zapazanje sto kaze "Papa i Hrvati", ovo sto se odnosi na posete Jovana Pavla II, u Hrvatskoj. Gde je bio, i gde nije bio.

Share this post


Link to post

Papa ne dolazi u Niš?

Nikanor_intervju.jpg

Naslovna VESTI, 15.04.2012

Najradosnijim pozdravom „Hristos vaskrse! Zaista vaskrse!“ Njegovo preosveštenstvo vladika Nikanor (Bogunović) svim pravoslavnim Srbima širom sveta čestita najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Isusa Hrista.

Episkop banatski svojim sunarodnicima u otadžbini i rasejanju takođe želi da im ova godina bude srećna i blagoslovena i da žive u miru, ljubavi i bratskoj slozi.

Post, molitva, pričešće i milosrđe hrišćanske su vrline koje spasavaju dušu i oslobađaju je od greha, poručuje vladika Nikanor, dodajući da sve što nam se dešava, događa se po Svetom pismu, kao i da individualizam i egoizam vladaju svetom i napreduju tolikom brzinom da ljudi zaboravljaju na suštinske stvari.

Briga o rasejanju

Pošto trećina srpske populacije živi u tuđini, kako naš svet u ovo vreme materijalizma da očuva pravoslavnu veru, svetosavsku tradiciju i nacionalni identitet?

- Naš narod se rasuo po svetu sticajem raznih, a najviše nesrećnih okolnosti koje su vladale našom zemljom. I to je nesreća naša. Tu je najpre trebalo da mi kao Crkva, kao država, kao škola, kao porodica i druge institucije društva, zadržimo narod naš, pogotovo stručnjake da ostanu u svojoj zemlji. Jer, nigde im neće biti lepše nego kad su svoji na svome. Kad napuste svoju zemlju, biće sa svojima, ali neće na svome. Ali, kad je već do toga došlo, onda je njihova obaveza da čuvaju veru i da brinu o grobovima predaka, a sami sebe i svoje potomstvo sačuvaju od asimilacije. Njima to nije lako i zato im je potrebna pomoć. Najpre pomoć od Crkve naše, zatim preko sredstava javnog informisanja, poput „Vesti“, treba da budu u toku sa dešavanjima u starom kraju i da čitajući literaturu na srpskom čuvaju svoj jezik. Važna su i okupljanja oko naših nacionalnih organizacija, dopunske škole, časovi veronauke, negovanje folklora, kulture i umetnosti. Možda je u Evropi, za razliku od Australije, Amerike i Kanade, lakše da brinu o očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta, jer nije velika razdaljina od otadžbine. Ali, ni u prekomorskim zemljama, ukoliko postoji dobra volja, to nije nemoguće. Važno je hteti i imati dugoročni plan. Naš narod u rasejanju je zaslužio da mu se pruži ono što se najviše može, kad nažalost nije moglo u otadžbini, pa su mnogi morali da odu.

Bili ste episkop gornjokarlovački tokom građanskog rata devedesetih godina, kada je mnogo Srba napustilo svoje domove.

- Trudim se da makar u molitvama zadržim u uspomeni sve te naše stradalnike koje sam upoznao za skoro pet godina nesrećnog rata, od prvog dana svog dolaska pa do poslednjeg dana izlaska zajedno sa narodom i sveštenstvom iz Gornjokarlovačke eparhije. Bio sam prvi episkop koji je prvu srpsku žrtvu toga rata sahranio. Bio je to Rajko Vukadinović, koji je poginuo 31. marta 1991. na Plitvicama. Bogu se molim da se tako nešto nikad ne ponovi. Da niko nikad više ni u jednoj zemlji ne doživi ono što smo mi tamo doživeli i preživeli. Bila je to strahota poznata celom svetu i šteta je što mnogi ne žele da čuju pravu istinu. Ili ne mogu da je razumeju. Može da je shvati samo onaj ko je tamo živeo i sve to preživeo.

Dobra volja sve rešava

Kako sada, nakon povratka iz Australije gde ste bili od 1999. do 2003, sagledavate episkopsku službu na petom kontinentu?

- Potreba je bila da se pošalje jedan episkop u Australiju, jer je Crkva uvek brinula o našem narodu. Žreb je, tako da kažem, pao na mene. Ne zato što nije bilo boljih episkopa koji su bolje poznavali prilike u tom delu sveta, već je SPC smatrala da bi moj odlazak tamo bio koristan. Poslušao sam Crkvu, znajući za probleme sa kojima se suočavao naš narod tamo, ali sam smatrao da oni nisu toliko veliki i da se radeći može doći do nekih poboljšanja i rezultata. Čini mi se da je tako nešto i bilo.

Sa kakvim mukama se danas suočavate u arhipastirskoj misiji na terenu Eparhije banatske?

- Nemamo nekih posebnih problema osim svakodnevnih domaćinskih briga oko vođenja svoje kuće. Tražimo od sveštenika i monaha da budu što bolji pastiri. Da sa narodom rade koliko mogu, da u ovoj ekonomskoj krizi vidimo gde smo i šta možemo učiniti da se ne zapustimo. Bogoslužimo, sastajemo se, podižemo nove i obnavljamo dotrajale hramove, rukopolažemo nove sveštenike.

Sa kakvim iskušenjima se srećete u banatskoj multikonfesionalnoj i multinacionalnoj sredini?

- Mi apsolutno nikakvih problema nemamo. Tu je najveća rumunska zajednica i sa njima smo u vrlo lepim odnosima, na čemu smo Bogu zahvalni. Nažalost, naša Crkva i naše sestrinske eparhije poput Timočke i Braničevske imaju problema sa Rumunskom crkvom. Ima u Banatu i Mađara katolika sa kojima takođe nemamo nikakvih problema. Bilo je pre nekih pet-šest godina na teritoriji naše eparhije malih međunacionalnih sukoba među omladinom, ali se brzo prevazišlo dobrom voljom obe strane. Imamo i dosta Makedonaca sa kojima smo u vrlo lepim odnosima. U nekoliko crkvenih opština imamo Makedonce za predsednike ili blagajnike. Oni dolaze u naše hramove i sa radošću možemo da istaknemo da u Banatu imamo lepe međunacionalne i međukonfesionalne odnose. Ali, može uvek biti bolje i na tome stalno radimo.

O kanonizaciji Njegoša

Zašto ste svojevremeno na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC izdvojili svoje mišljenje u vezi s odlukom vezanom za jerarhiju u Makedoniji koja prebiva u raskolu?

- Jednom prilikom je naš Sabor zauzeo stav po tome pitanju. I doneo je odluku da se makedonski narod zajedno sa delovima makedonske jerarhije stavi pod određene

Daleko je svepravoslavni sabor

Učestalo se govori o predstojećem sve pravoslavnom saboru. Dokle se stiglo sa pripremama?

- Smatram da se nije mnogo odmaklo od samog početka. Koliko mi je poznato, ključna pitanja koja su bila na dosadašnjim predsaborskim zasedanjima nisu rešena. I to osnovna pitanja kao što je na primer diptih, odnosno poredak crkava, a mora da se zna i precizira gde će biti čije mesto. U vezi s tim, sada ima spornih pitanja između nekih pomesnih crkava, kome šta pripada. Istočne patrijaršije, njih četiri, imaju svoje stavove, Moskovska patrijaršija svoj stav. Dok to ne bude rešeno, sva druga pitanja se ne mogu rešavati za okruglim stolom.

sankcije zato što je tzv. Makedonska crkva prethodno zauzela isti stav prema našoj Ohridskoj arhiepiskopiji na teritoriji Makedonije. Mislim da je trebalo mudrije postupati, da je trebalo razgovarati. Razgovorima se sve može postići, pa neka i duže traju. Odluka je ipak doneta na predlog arhiepiskopa Jovana (Vraniškovskog). Moje mišljenje je, po tome pitanju, ostalo usamljeno. Nisam hteo da glasam za tu saborsku odluku i danas sam protiv nje.

Iduće godine slavi se jubilej Milanskog edikta, kojim je rimski imperator Konstantin dopustio hrišćanstvo. Kako teku pripreme u SPC za proslavu u Konstantinovom rodnom gradu Nišu i koliko su realne priče o pozivu vatikanskom papi?

- Bila je na dnevnom redu Svetog arhijerejskog sabora proslava 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu. Zvanični stav zasad je da se pozovu svi poglavari pomesnih pravoslavnih crkava i predstavnici svih drugih verskih zajednica iz naše zemlje. Definitivno je otpao poziv papi na tu proslavu. To je konačno odlučeno. Ako bi se kojim slučajem pozvao papa, i sami predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava rekli su da se ne računa na njihov odziv. Nama je stalo da dođu predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava na proslavu.

Bili ste najpre vikarni hvostanski episkop u Crnoj Gori na ispomoći tadašnjem mitropolitu Danilu. Kakav je vaš stav o kanonizaciji Petra Petrovića Drugog Njegoša, odnosno vladike Rada?

- Svaki nadležni arhijerej predlaže za svetitelja kandidata sa svoje eparhije. To je sad u nadležnosti mitropolita Amfilohija. Znam da ima ljudi koji su raspoloženi za kanonizaciju Petra Petrovića Drugog Njegoša, ali Sabor je taj koji donosi konačnu odluku, pa ćemo videti. Ne bi mi smetalo da u diptihu i kalendaru srpske crkve bude i Njegoševo ime. Radovao bih se. Bio bi to još jedan više razlog za molitve i još veću radost Crkvi našoj. Ali, to je najpre stvar nadležnog episkopa, zatim komisije za kanonizaciju i proučavanje žitija kandidata koji se predlaže, pa onda dolazi odluka Sabora.

Novotarije i samovolja

Sveti arhijerejski sabor je odavno formirao i komisiju za liturgijska pitanja da bi se razrešile nedoumice oko odstupanja od viševekovne tradicije bogosluženja u srpskim crkvama.

- Ta komisija je osnovana još za vreme života vladike Save šumadijskog i patrijarha Pavla. I vrlo malo je uradila. Ostalo je sve kao što je bilo -tradicionalno. Smatram da je to dobro. Ove novotarije, koje se nažalost uvode u pojedinim našim eparhijama,

Gost „Vesti“

Episkop banatski Nikanor je nedavno bio gost beogradskog Dopisništva „Vesti“ gde se sreo sa predsednikom kompanije Nida Verlag Gmbh Dušanom Vidakovićem, izdavačem našeg lista iz Frankfurta, glavnim i odgovornim urednikom Ratkom Dmitrovićem i Rajkom Milovanovićem, direktorom kompanije koja izdaje „Vesti“ na australijskom kontinentu.

plod su samovolje. Preporučeno je i poručeno da se ostane pri starom načinu bogosluženja, ali neki episkopi se oglušuju i nastavljaju po svome. Zato nastaju rasprave među sveštenstvom i narodom, otuda problemi. Ja se držim odluka Svetog arhijerejskog sabora, držim se predanja kao što su se pridržavali i naši stari.

Koliko je realno objašnjenje da se uvođenjem novotarija u bogosluženje, u stvari vraćamo u rano hrišćanstvo?

- Kako se možemo vratiti u vreme kada su živeli apostoli i u doba kad je Gospod Isus Hristos ustanovio evharistiju (pričešće)? Kako ćemo se vratiti u prvi vek hrišćanstva kad tada nije bilo hramova? Bile su katakombe. Kako ćemo otići u prva tri veka ove ere kada nije bilo slobode hrišćanstva? Od četvrtog veka dobijamo slobodu. Od tada počinju da se grade hramovi, postavljaju ikonostasi, pa opet dolazi do rušenja, ponovo dolazi do blokada. Crkva se do osmog veka bavi poslovima koji su bitni za njen opstanak do današnjeg dana. Ne možemo mi sve to sada da zanemarimo. Kakvo smo učenje od naših predaka primili, tako ima i danas da bude. I to nije smetalo nikome, ni jednom srpskom svetitelju počev od Svetog Save, pa do svetog Nikolaja Žičkog i svetog Justina Ćelijskog, a sad smeta nekim našim novim ljudima. Ne smatram da smo veći od svih naših svetitelja.

Znanja sticao u Rusiji i Nemačkoj

Episkop Nikanor (Veljko Bogunović), rođen je 20. avgusta 1952. u Medveđi kod Obrovca, u Dalmaciji. Bogosloviju Sveta Tri jerarha u manastiru Krka završio je 1973. Posle položenog bogoslovskog ispita zrelosti – mature, zamonašen je 27. avgusta 1975.

Odlazi zatim na bogoslovske studije u Zagorsk (Sergijev Posad) u Rusiji, a postdiplomske studije završio je u Nemačkoj.

Na majskom redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC 1985. godine izabran je za episkopa hvostanskog, vikara mitropolita crnogorsko-primorskog Danila. Čin arhijerejske hirotonije 11. avgusta te godine obavio je patrijarh srpski German uz učešće nekoliko arhijereja SPC.

Na ovoj dužnosti ostaje do izbora za episkopa Eparhije gornjokarlovačke 1991. godine. Sveti arhijerejski sabor 1999. bira vladiku Nikanora za episkopa upražnjene Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke i administratora Eparhije australijsko-novozelandske. Za banatskog episkopa izabran je 2003. godine.

15. 04. 2012. 12:02h | R. Lončar – Vesti | foto: V. Sekulić

Share this post


Link to post

Дај Боже да је тако. Али ако овим злотворима владике које се противе доласку папе, могу да им намештају разне афере исто као Атермију, онда се ту ништа не пише добро.

Чек прво да прође 2013. године, па ћемо се радовати.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this