Skoci na Sadrzaj


Slika

Sveti Nektarije Eginski


  • Please log in to reply
10 odgovora na ovu temu

#1 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 27 February 2006 - 12:06 AM

Svetac i njegovih
2.000 èuda

Glas da je u manastir Svetog arhanglela Gavrila u Zemunu stigla iz Grèke ikona sv. Nektarija Eginskog, svetitelja kojem se u pravoslavnoj crkvi pripisuju èudotvorne moæi, proširila se meðu vernicima brzinom munje. Veæ u prošli petak - jedini dan u nedelji kad se ikona iznosi pred narod i kad joj se služi akatist - slila se u zemunski hram velika masa ljudi, sa željom da ikonu celivaju i pomole se svecu za zdravlje.
Vernici su na papirima ispisivali imena svojih dragih, koje je sveštenstvo èitalo s molitvom sv. Nektariju "da korake bolesti mnogih uspori do kraja". Svetinja je, inaèe, darovana na molbu starešine manastira protojereja Radovana Bigoviæa, koji se obratio manastiru Svete Trojice na ostrvu Egina blizu Atine reèima: "Veoma bismo voleli da u svom hramu imamo ikonu jednog takvog svetitelja koji je po èudotvorstvu široko poznat i slavljen i kod nas, i u celoj pravoslavnoj crkvi... Takvu ikonu smatrali bismo darom Božjim i naši verni bi joj se radovali".
Tako su u grèkom manastiru, zadužbini ovog svetitelja, specijalno za nas uradili okovanu ikonu svetog Nektarija, uputivši je s blagoslovom našim vernima "da im bude i dar, i pomoæ". Reè je, inaèe, o manastiru u kome je svetitelj proveo teške godine svoga života, neprihvatan i progonjen od tadašnjih crkvenih vlasti, ali uvek na Božjem putu. Danas je Egina sa Svetotrojièkim manastirom - u èijoj porti je sv. Nektarije našao mir - meta poklonika iz celog sveta, a poštuju ga osim pravoslavaca i drugi hrišæani.
Sam Bigoviæ kaže da je on u Grèkoj ono što je za naš narod sveti Vasilije Ostroški, i mnogi su mu hramovi širom sveta posveæeni.
Blaženstvo krotkih

KO je sveti Nektarije Eginski? Gde je živeo, na èemu je stekao oreol sveca, ko mu se od vernika najviše obraæa?
Samo retki kod nas znaju da je u pitanju svetitelj novijih vremena (umro je 1920. godine i za crkvu je novoprojavljeni), a pripisuje mu se više od 2000 èuda. Ta èuda je Grèka crkva sabrala u knjige, sa imenima i prezimenima ljudi kojima je svetac pomogao. Ona su se poèela javljati odmah po njegovoj smrti, iako se svetost ovog starca proèula još za života. U nedavno prevedenoj knjizi kod nas "Zemaljski anðeo - nebeski èovek", u kojoj su sabrani životopis, žitija i seæanja na svetog Nektarija Eginskog ukljuèujuæi èudotvorna isceljenja, kaže se da je ”tvorio dela koja prevazizilaze moæ poimanja, isceljujuæi najteže bolesnike". Za života "prezren i odbaèen od zvaniène crkve,dostigao je blaženstvo krotkih i ništih duhom".
Zvanièni podaci kažu da je sveti Nektarije (svetovno ime Anastasije) roðen 1846. godine u mestu Silivrija u istoènoj Trakiji, kao peto dete siromašnih roditelja Dimosa i Vasilike Kefalas, koji su mu odmalena duboko usadili hrišæansku veru. Još kao mali, sa 14 godina, krenuo je za poslom u Konstantinopolj, i mnoge je godine proveo u sirotinji, gladan. U crkvenoj karijeri dostigao je èin mitropolita pentapoljskog, sa službom u Aleksandrijskoj patrijaršiji, odakle je proteran zbog loših odnosa i ljudskih spletki.
Ni na Egini, na koju je došao posle silnih potucanja sa željom da obnovi manastir u ruševinama, nije našao mir. Dozvola za to nije stizala èak ni kad je okupio brojno sestrinstvo,a on sam je u obližnjoj kuæi osnovao školu za nepismene i šio papuèe za monahinje.
Najviše se danas svetom Nektariju mole oboleli od raka, i razne su zdravstvene ustanove, ukljuèujuæi Onkološki i radiološki institut Srbije, uzele baš ovog grèkog sveca za zaštitnika. Na spisku bolesti èije je isceljenje po pravoslavnom verovanju pomogao su paraliza, nervna oboljenja, oboljenja bubrega, oèiju, Parkinsonova bolest... Takoðe su zabeležena njegova èuda u raznim nesreæama kao što su brodolomi, survavanje autobusa u provaliju, napadi ajkula, ujedi zmija. Vernici govore da im je davao upute i u snu šta da urade da bi ozdravili.
Znaci svetosti
NjEGOVO prvo èudo, inaèe, dogodilo se u atinskoj bolnici, u koju je smešten zbog problema sa prostatom, neposredno po njegovom upokojenju. Umro je ne saèekavši da bude operisan, a kad se jedna od monahinja primakla krevetu, osetila je kako se iz tela širi blag miomiris. Dok su ga monahinje s osobljem presvlaèile, bacivši njegovu potkošulju na susedni krevet, na kojem je ležao dugo paralizovani èovek, ovaj bolesnik je neoèekivano ustao i nesigurno poèeo da hoda. Lekari su se okupili da vide èudo, a sama potkošulja preneta je u manastir gde je i druge isceljivala.
Na licu svetitelja u trenutku smrti, zapisali su vernici i njegovi sledbenici, pojavile su se mirisne kapljice, a on sam "bio je lak kao pero" dok su kovèeg nosili iz pristaništa do mesta Ksantos. Bojeæi se nereda, policija je narod delila u grupe koje æe do manastira da ga nose. I kad su nekoliko meseci kasnije monahinje odluèile da otvore grob, njegovo telo naðeno je potpuno oèuvano, èak su i cvetovi limuna stavljeni u kovèeg za poslednji ispraæaj još bili sveži.
Kovèeg je otkopavan tri puta, i svaki put je telo svetog Nektarija naðeno netruležno. Jednom su ga monahinje ostavile 48 èasova u otvorenom sanduku, u gostinskoj sobi, ali promena na telu nije bilo - rastoèilo se tek posle dvadeset godina. U narodu se, meðutim, odmah po Nektarijevoj smrti proneo glas o njegovoj svetosti. Danas su èestice njegovih moštiju rasute svud po svetu, i crkva koja ih ima, smatra to za veliku blagodat. Ima ih i Srpska pravoslavna crkva, a nalaze se u manastiru Rakovica.
- Deliæ moštiju dobio je na dar prilikom jedne posete Grèkoj pravoslavnoj crkvi pokojni patrijarh German, a darovao ih je rakovièkom manastiru da se vernici tu mole i okupljaju - rekla nam je mati Evgenija, igumanija ovog manastira. - Po pravilu ih iznosimo svakog 22. novembra, na dan svetog Nektarija, kad se èita akatist svetitelju i kad se oko njegovih moštiju skupljaju teški bolesnici. Ponekad ih iznesemo i mimo toga. To obièno bude na molbu grupe vernika koji u boluju od raka i u potrazi za duhovnim lekom, doðu kod nas. Tu se pred moštima èitaju molitve i celiva ikona.

VERA DONOSI SPASENjE

O JEDNOM od èuda sv. Nektarija svedoèi mitropolit Nea Smirne Agatangel: "Za vreme svog boravka i leèenja u Americi, upoznao sam pacijente koji su silno verovali u Boga i izleèili se. Jedna gospoða iz Atine, to nikada neæu zaboraviti, leèila se u istoj bolnici. U jednom trenutku sam je ugledao kako drži u ruci ikonu svetog Nektarija, govoreæi: "Znam da imam rak, ali svetitelj neæe dopustiti da umrem, jer imam decu"... Vidite li koliko je duboka njena vera? Kada sam otišao na Eginu i služio tamo svetu liturgiju, ispunjavajuæi na taj naèin svoj zavet, razaznao sam meðu sabranim narodom i nju. Došla je da se zahvali svetitelju za veliko èudo koje joj je uèinio. Vera donosi spasenje. Bog postaje milostiv kada je vidi - makar i sasvim malu - u nama".

#2 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 27 February 2006 - 11:12 AM

ÈUDOTVORAC SVETI NEKTARIJE (1)


Pismo Hristu


"AKO si siguran da oseæaš priziv i želiš da se zavetuješ reèi Gospodnjoj i Pravoslavlju, ako iskreno veruješ da tamo treba da usmeriš svoju energiju, jer æeš samo u takvom služenju naæi zadovoljstvo u potrebi da služiš Bogu, onda neka tvoje korake upravlja tvoja vera..."

Reèi starog sveštenika iz crkve svete Tekle u Konstantinopolju, u kojem se s 13 godina obreo da zaradi hleb, grèki svetitelj Nektarije Eginski nikada nije zaboravio. Kud god je išao, i sve što je za života radio, bilo je za narod, a u slavu Boga. I bezbrojna su dela ovog grèkog svetitelja koji se kao èudotvorac proslavio u svojoj crkvi i širom pravoslavlja. Njemu se danas posebno mole bolesni od teških bolesti, zbog èudesnih isceljenja koja su se poèela dogaðati s danom njegove smrti. Pripisuje mu se više od dve hiljade èuda.

Sudbinu novoprojavljenog grèkog sveca (umro 1920. godine i sahranjen u svojoj zadužbini, Svetotrojièkom manastiru na grèkom ostrvu Egina) odredile su veæ rane godine njegove mladosti. Radeæi kao deèak teške poslove kod surovog gazde, s pocepanom odeæom i dotrajalim cipelama, odluèio je da jednog dana napiše pismo, na kojem je stajala adresa "Isusu Hristu”.

"Toliko sam mnogo radio, Gospode, a nisam u stanju da majci pošaljem nijedan groš", napisao je u njemu. "Èim zakrpim svoju odeæu, ona se pocepa ponovo... Sinoæ sam se gazdi obratio za pomoæ, ali me isterao napolje. Molim te da mi oprostiš što te uznemiravam svojim nevoljama..."

DOGODILO se - kazuju njegovi biografi - da je pismo u poštu poneo deèakov komšija, koji ga je - iznenaðen samom adresom - otvorio sažalivši se na deèaka. Odluèio je da deèaku pošalje paket s odeæom i novcem, na kojem je pisalo "Hristos, Anastasiju". Iako je kasnije doznao ko stoji iza ovog dobrog dela, Anastasije (kako glasi svetovno ime ovog sveca) okrenuo je život veri. "Istinska je sreæa naæi se u Crkvi", pisao je kasnije, "a ne na kasnim noænim gozbama, na pijankama ili onim ozloglašenim mestima... Sreæa se lako može pronaæi u praskozorju, u jutarnjoj šetnji, u pevanju ptica, u lepoti cveta, u èistom srcu..."

U knjizi "Zemaljski anðeo - nebeski èovek", koja je izašla kod nas u Ediciji "Svetaèki obraz", zaslugom Pravoslavne misionarske škole pri Hramu svetog Aleksandra Nevskog, beleži se još jedan dogaðaj iz detinjstva u prilog njegovoj svetosti. Kada je kao mali krenuo u Konstantinopolj, zamolio je kapetana da ga bez karte pusti na brod. "Prošetaj malo, mali, pa doði da te povezem." Anastasije je razumeo ironiènu primedbu, i dok je sa suzama stajao u pristaništu, gledao je kako u posadi na brodu vlada metež. Mašine nisu htele da krenu. "Molim vas povedite me sa sobom", rekao je kapetanu, i èim je nogom stao na brod - motori su zabrujali.

DOK je na Egini 1914. godine obnavljao manastir Svete trojice, èesto bez ikakve hrane i novca, svetom Nektariju su svakodnevno pomagali lokalni ribari, donoseæi mu po povratku sa puèine ribe i morske plodove. Jednoga dana, ribari su pred njim zaplakali, jer su im mreže pokidali morski psi. "Moja deca veæ èetiri nedelje odlaze na spavanje bez veèere", plakao je pred Nektarijem jedan od njih, "a stidim se da na trgu prosim". Na strah da jata ajkula neæe brzo otiæi iz ovih voda, jer gde god doðu, ostaju duže i donesu propast, sveti Nektarije zatražio je da mu u manastir donesu pokidane mreže.

Uneo je mreže u kapelu, blagoslovio, i veæ posle prvog izlaska na more, ribari su Nektariju doneli dve pune vreæe riba.

Uvek se treba uzdati u Božju pomoæ, govorio je vernima kad su stizale nevolje raznih vrsta. Tako se jedanput, pritisnut teškim finansijskim problemima, u trenutku kad nije imao novca da isplati majstore za deset dana zidanja po manastiru, Nektarije molio cele noæi. Sutradan je iznenada dojahao na konju poštar i doneo veliki prilog vernika iz Kanade.

Nastavlja se

#3 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 01 March 2006 - 11:25 PM

O ÈUDIMA svetog Nektarija Eginskog svedoèili su mnogi njegovi savremenici i sledbenici, meðu kojima je bio i arhimandrit Amvrosije Fontrije. On je napisao sveèevo žitije u kojem je nabrojao neka od èuda koja su se dogodila posle njegove smrti, a kojih je, kako sam kaže, bilo toliko, da "nema papira na koji bi mogla stati".
- Bila je nedelja, dan vaskrsenja - kazuje arhimandrit Amvrosije. - Sedeli smo i razgovarali ispod eukaliptusovog drveta u manastirskom dvorištu. Iznenada se, jašuæi na mazgi, pojavila jedna meštanka. Žena se zaustavila ispred nas. U rukama je nosila malu devojèicu, koju je neposredno pre toga ujela zmija. Nateèeno dete je strahovito patilo. Na ostrvu nije bilo lekara, a pored svega toga, ova meštanka nije imala ni novca.
- Samo joj je Bog mogao pomoæi, i ona je, uzdajuæi se u tu pomoæ, došla kod monaha.
- Dete su položili na zemlju. Monasi su doneli mošti svetog Nektarija, stavili ih u èašu sa vodom, i dali detetu da ispije. Ovakav lek izmamio je jednom posetiocu podrugljiv osmeh. Nešto pre toga, jedan monah se udaljio i otišao po mošti svog nebeskog zaštitnika, svetog Nektarija Eginskog. On mi je predao ove mošti i zatražio da njima blagoslovim devojèicu. Poslušao sam ga i mahinalno udovoljio njegovoj molbi. Dete se umirilo. Bolovi su prestali, i ono je ubrzo zaspalo. Majka ga je odvela kuæi, i sve se sreæno završilo.
OVAJ monah je jednom otišao u Atinu da poseti sestru. Pripremala je èaj, i iznenada na ruku prosula èajnik sa kipuæom vodom. Zapomagala je od bolova, a on je uzeo ove iste mošti svetog Nektarija i rekao: - Gospode Bože naš, molitvama svetog Nektarija isceli moju sestru.
Zatim joj je tim moštima protrljao ruku na kojoj se nalazio ogroman ljubièasti plik, rizikujuæi da time samo poveæa bol.
Iznenada se desilo èudo Božje, i ruka je postala sasvim zdrava. Upala se smirila, i postepeno povukla, kao da je sa ruke skinuta rukavica. Iako je bila pobožna, monahova sestra nije mnogo verovala u besmrtnost duše. On joj je tada rekao: - Tebe je iscelio sveti Nektarije. Od sada veruj u besmrtnost duše, jer u to veruje i sveti Nektarije.
Na taj naèin je sestra ovog poštovanog monaha istovremeno zadobila i isceljenje, i pravoslavnost sopstvene vere.
U MANASTIR Svete trojice je 1931. godine pristigao mladi braèni par, želeæi da krsti dete koje su posvetili svetom Nektariju. Roditelji su veæ imali dvoje dece, koja su roðena paralizovana. Prvo dete je još bilo živo, dok je drugo umrlo. Treæe dete, koje su doveli u manastir da bi ga krstili, takoðe je roðeno paralizovano. Obeshrabreni i gotovo oèajni, roditelji su došli po jelej iz kandila na svetriteljskom grobu. Ovim jelejem pomazali su mlaðe dete, obeæavši pri tom svetom Nektariju da æe ga krstiti u eginskom manastiru, i da æe mu dati svetiteljsko ime. Kakvim se reèima može iskazati èudotvorna sila Božja?
Neposredno posle treæeg pogružavanja (potapanja u vodu), dete je postalo sasvim zdravo, pa se èak i danas, kao starija osoba, odlikuje krepkošæu i savršenim zdravljem.
U knjizi "Zemaljski anðeo - nebeski èovek", koja izašla zalaganjem Pravoslavne misionarske škole pri hramu sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, navodi se i ovaj primer: u januaru 1925. godine, jedna pobožna devojka je, sasvim neoèekivano, bila obuzeta neèistim duhom. Pri samom pominjanju svetiteljevog imena, demon je besneo, žalostio i napadao ovo siroto Božje stvorenje. Ne mogavši da podnesu stradanja svoje kæeri, roditelji su odluèili da je na dan Pedesetnice odvedu na grob svetog Nektarija, nadajuæi se da æe tamo biti isceljena.
Kako su se približavali manastiru, demonska jarost je sve više rasla. Monahinje u manastiru bile su primorane da devojku privežu za stablo bora, koji je rastao pored groba. Zahvaljujuæi svetitelju, demon je napustio ovu stradalnicu, koja se zatim zamonašila i dobila ime Mitrodora.
(NASTAVIÆE SE)

#4 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 01 March 2006 - 11:26 PM

Vera kao lek



U KNJIGU èuda svetog Nektarija, koja je sabrala Grèka pravoslavna crkva, upisana je i ova prièa jedne bolesnice, koja se leèila na Atinskoj onkološkoj klinici "Sveti Sava".
"Godine 1949. operisana sam od raka, i tom prilikom mi je uklonjena materica. Po završetku leèenja, doktor mi je radosno saopštio da moj život više nije u opasnosti. `Nièega se nemoj plašiti`, rekao je. `Meðutim, ako nekada primetiš krvarenje, znaj da je kraj blizu, jer ono oznaèava recidiv bolesti.`
Proteklo je osam godina. U maju 1957. ponovo sam osetila blove u predelu stomaka, a jedne veèeri mi je zapoèelo i krvarenje. Znaèi, približava se kraj. Èitave noæi nisam uspela da zaspim i plakala sam od oèajanja. Ujutro mi je u posetu došla sestra sa mužem. Upravo se vratila sa Egine, gde je boravila za Vaskrs. Videvši da sam neutešna, upitala me šta se dogodilo. Objasnila sam razloge svog oèajanja, ali moja sestra nije pokazivala nikakvo èuðenje ili zbunjenost. Naprotiv, ona mi je sa velikom verom i odvažnošæu rekla da svoje pouzdanje crpe iz poverenja u svetog Nektarija.
`Nièega se nemoj plašiti, ti veruješ u Boga i poznata su ti mnoga èuda koja je sveti Nektarije uèinio u našoj porodici.` Pri tom je iz tašne izvadila boèicu sa jelejem iz svetiteljevog kandila koju je donela sa Egine, i rekla: `Uzmi jelej, pomoli se svetitelju i on æe te isceliti. I ja æu se moliti za tebe. Pomaži stomak ovim jelejem.` Poslušala sam sestrine savete i zamolila svetitelja za pomoæ. Dogodilo se èudo, jer su bolovi utihnuli, a krvarenje je prestalo. Od tog doba pa sve do danas (1962. godina) ja sam savršeno zdrava."
JEDNA žena sa Lezbosa, K. S. isprièala je da se u aprilu 1963. svakodnevno pogoršavalo stanje njenog desnog oka. Nakon kraæeg perioda, oko je potpuno izgubilo vid.
"Zamislite koliko je bilo moje oèajanje", kaže ona. "Plakala sam kao dete znajuæi da više neæu moæi da se staram o svojoj paralizovanoj kæeri. Otputovala sam u Atinu, gde su me prijatelji odveli na Oènu kliniku "Frederika" radi ispitivanja. Rendgenski snimak je pokazao da je došlo do izlivanja krvi i da je to neizleèivo. Na Lezbos sam se vratila razoèarana i lišena svake nade.
U nedelju sam otišla u crkvu. Nakon liturgije, zapazila sam èasopis `Sveta Marina` (u njemu se èesto govori o èudima svetog Nektarija), kojeg smo moja paralizovana æerka i ja redovno èitale. Pala sam na kolena pred svetim ikonama i poèela da mu se molim. Ujutro sam se probudila veoma rano, i otvorivši oèi primetila da vidim na oba oka. Ustala sam, i usrdno blagodareæi, tri puta sam se prekrstila i pomazala svoje oko uljem iz kandila. Iz oka je potekla neka hladna teènost, slièna vodi. Isticala je veoma dugo i imala sam utisak da se moje oko otapa. Od tog doba u stanju sam èak i da šijem..."
Arhimandrit Amvrosije Lazaris, iz manastira presvete Bogorodice u Amfikliji, isprièao je o èudu koje se, zahvaljujuæi svetom Nektariju, dogodilo i njemu.
"1989. godine otkriveno je da imam veliki kamen u desnom bubregu. Onda znate kakva je to muka, to se ne može opisati. Odluèeno je da odem u Švajcarsku, i u tome mi je neizmerno pomogao mitropolit Švajcarske Damaskin. Postarao se da budem prebaèen u Državnu bolnicu u Ženevi. Operaciju je trebalo da izvrši g. Tajar, poznati struènjak. Oko jedan èas posle ponoæi - došao je dan operacije - sedeo sam na krevetu i molio se svetom Nektariju. Dok sam se molio, pojavio se svetitelj, sa skufijom na glavi, u monaškoj rizi. Reèe mi: `Zašto se plašiš i nemaš dovoljno pouzdanja?` Prislonio je svoj dlan na mesto gde sam imao bolove, na bolesni bubreg. I nestade bol. Osetio sam kako mi se onaj poveliki kamen spušta niz mokraæni kanal i ispada u posudu.
Ujutru je došao profesor lièno u moju sobu i kaže: `Oèe Amvrosije, jeste li spremni?` Rekao sam da sam spreman, ali da želim da mu nešto pre toga pokažem. Kad je video veliki kamen, za koji je rekao da samo operacijom može da se otkloni - osenio se krsnim znakom i rekao: `Vi Grci imate Boga! Mi nemamo ništa!`"
(Nastaviæe se)

#5 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 02 March 2006 - 01:07 PM

Èudo Božje!
1. mart 2006


O JEDNOM od mnogih èuda, koje se dogodilo 31. marta 1989. u svetiteljevom manastiru na Egini, isprièao je iguman manastira arhimandrit Damaskin Hondos, u jednoj emisiji na grèkom radiju.
Nektarije Rigas, od oca Mihaila i majke Anastasije iz mesta Karidalo, mornarièki oficir od 25 godina, nalazio se 17. maja 1989. godine u Pakistanu. Tamo se neoèekivao razboleo, osetio je kako poèinje da mu se oduzima noga i kako gubi vid. Njegova služba odmah je obavestila roditelje, i on je prevezen u Grèku, u pratnji jednog èlana posade, g. Dijamandakisa. On sam je o tome rekao: "Na aerodromu su me doèekali moji ukuæani sa invalidskim kolicima, a sa njima su bila i dvojica predstavnika moje brodske kompanije i njen lekar, g. Skafidas. Sa lekarskim uverenjem prevezli su me u bolnicu K. A. T. gde me je pregledao neurohirurg, koji je tražio skenerski pregled glave. Meðutim, nisu otkrili ništa. Lekari u bolnici u nedoumici su govorili da je stvar èudna, jer se zenice ponašaju fiziološki u odnosu na svetlost, pitajuæi se kako onda ne vidim.
Moj duhovnik me je uputio na Eginu. Kako se auto zaustavio i kad su otvorili vrata da me iznesu, ugledao sam svetitelja kako stoji na ulazu u manastir, u odeæi starog monaha i daje mi znak da priðem. Èim sam stupio nogom na tlo, primetio sam da mogu da hodam! Noga mi se iscelila!"
U KNJIZI "Zemaljski anðeo - nebeski èovek" o svetom Nektariju Eginskom, koju je izdala naša crkva, govori se da se Rigasu vratio i vid pošto su mu monasi dopustili da legne u svetiteljev krevet. "Kad su me izveli iz kelije, bilo je kao da sa mojih oèiju otpadaju tanke membrane, i progledao sam. Usledila je takva potresenost i toliko suza da se to ne može opisati!"
Mitropolit Nea Smirne Agatangel, koji je bio posebno vezan za manastir Svete trojice na Egini, još iz vremena obretenja èasnih moštiju svetog Nektarija, pripovedao je takoðe u jednoj radio-emisiji da je u životu morao da ponese mnoge krstove. Najteži je, ipak, bio krst bolesti koja je trajala èitavih šest godina.
"Poèetkom osamdesetih, kada sam bio mitropolit Didimotiha i Orestijade, razboleo sam se od raka. Ovdašnji lekari, ne želeæi da mi kažu od èega taèno bolujem, rekli su da treba da se podvrgnem veoma teškoj operaciji. Meðutim, u njihovim oèima i u oèima èlanova moje porodice proèitao sam sve. Trudio sam se da ljudima oko sebe ne otkrijem da sam shvatio težinu svog stanja. Moj stari otac govorio je porodici: `Ako Bog treba da nam ga uzme, uzeæe ga. Ako treba da nam ga ostavi, ostaviæe nam ga.` Imao je potpuno pouzdanje u Njegov promisao.
DIJAGNOZE, razume se, i ovde i u Evropi, bile su odreðene: rak, i to izuzetno zloæudni oblik. Sa ljudskog stanovišta neizleèiva bolest. Meðutim, više i dalje od lekara, dejstvuje Bog! Prizivao sam u zaštitu svetog Nektarija.
Januara 1983. godine u pratnji tadašnjeg mitropolita Neamirne - sada veæ pokojnog - Hrizostoma, otišao sam na Onkološku kliniku u Njujorku `Memorijal hospital`. Operacija je bila zakazana za ponedeljak ujutro. Prethodnog dana primio sam sveto prièešæe. Dok su me prevozili u operacionu salu, mitropolit Hrizostom mi je dao u ruke ikonu svetog Nektarija. Potresen, još sam se jednom pomolio ovom svetitelju, zavetujuæi se da æu sveštenoslužiti na njegovom grobu, i u njegovom (tada još nezavršenom) hramu na Egini.
Operacija je trajala osam i po èasova. Kada sam se konaèno osvestio, hirurg mi je rekao: `Toliko ste dugo bili na intenzivnoj nezi, da smo veæ izgubili nadu da æete se oporaviti. Meðutim, èini se da tamo gore imate mnogo prijatelja!` Èitave tri godine posle operacije nisam mogao da jedem i pijem više od onog što staje u šoljicu kafe, ali nisam gubio veru. Kada sam posle tri godine ponovo sreo arhiepiskopa Jakova, on mi reèe:`Dobro došao, èudo Božje!`"
(Nastaviæe se)

#6 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 03 March 2006 - 12:45 PM

Poruka senke!
2. mart 2006


Priredila: Mirjana Radetiæ
POVODOM èudesnih isceljenja koja su se poèela dogaðati po smrti oca Nektarija Eginskog, episkop gortinski i arkadijski sa ostrva Krit je zapisao: "Dešava se da mnogi ljudi, kada za to èuju, s nevericom podignu obrve, izražavajuæi time svoju sumnju i maloverje. Neki æe se možda i osmehnuti i skeptièno govoriti o èudima, a ima i onih koji æe tvrditi da su to `popovske izmišljotine kojima se obmanjuje narod`.
Lekari èesto govore o sluèajevima kada se, dejstvovanjem neke sile, zdravstveno stanje bolesnika naglo poboljšalo. Postoji, istina, mnoštvo organiskih oboljenja koja se ne mogu izleèiti, nauka ovde priznaje svoju nemoæ i æuti. Tada se dešava èudo koje prevazilazi granice empirijskih podataka i koje nas primorava da priznamo postojanje nevidljivog duhovnog sveta koji na taj naèin postaje opipljiv i realan.
Jedna dobra majka, po imenu Marija èitavih godinu dana patila je od strašnih glavobolja. Bolovi su je muèili u toj meri, da su se jauci èuli èak u susednim kuæama. Bolest je potom zahvatila i pluæa. Nauka je potvrdila te èinjenice. Lekar ju je uputio u Herakleon (kritska prestonica) odakle su je, sa svoje strane, uputili u Atinsku onkološku kliniku "Sveti Sava". Prema ispitivanjima i analizama, nije više bilo nikakve nade za ozdravljenje, jer je bolest bila zapuštena. Muž je, prema savetu lekara, odveo ženu kuæi, pripremajuæi se za najgore.
MARIJA je trpela nepodnošljive bolove. Uveèe, 18. maja, neko je zakucao na vrata Mitropolije. Otvorio sam i video ispred sebe Mariju i njenog muža. Kod mene je došla kao da nikada nije bolovala. Prekrstila se, i poèela da prièa istoriju svog isceljenja.
`Kosta je tog dana otišao u kupovinu. Rekla sam mu da se ne zadržava, jer sam na osnovu strašnih bolova zakljuèila da je kraj blizu. Neumorno sam se molila svetom Nektariju da me isceli ili da mi prekrati život, jer sam od bolova poèela da gubim razum. U jednom trenutku, zapazila sam da se vratima približava neka senka. Pomislila sam da je to moj muž. Senka mi se približavala, ali ja nisam mogla da razaberem ko je, jer je i moj vid bio pomuæen. Tada sam zaèula glas koji mi je rekao: `Ustani i poði u crkvu i zazvoni u zvono`. Bolovi su se odjednom umirili i osetila sam nagli priliv snage. Bez ikakvog napora ustala sam sa postelje i poèela da koraèam. Kao što vidiš, sada sasvim dobro hodam.`"
Svetitelj je, kako se navodi u knjizi "Sveti Nektarije Eginski - zemaljski anðeo, nebeski èovek", godine 1933. iscelio dete koje je od roðenja bilo meseèar i imalo po desetak napada dnevno. Oèajni roditelji došli su na Eginu i zatražili jelej iz svetiteljevog kandila. Dete je pomazanoi ovim jelejem, a onda su mu pokazali ikonu koju su kupili u manastiru. Kad ju je ugledalo, dete je ikonu sa radošæu uzviknulo: "Oèe!" Od tada je sasvim zdravo, na veliku radost svoji roditelja i u slavu Boga.
U "ŽITIJU svetog Nektarija", arhimandrit Amvrosije Fontrije navodi seæanja oca Nektarija sa Parosa, kojem je jednom u goste došla pravoslavna francuska porodica. Francuz je po povratku kuæi, sasvim neoèekivano, doznao od jedne žene za neobièno viðenje koje joj se ponavljalo nekoliko puta. Javljao joj se neki èovek u poodmaklim godinama, plemenite i dostojanstvene pojave, srdaèan i luèezaran. Bio je odeven u crnu mantiju, a na glavi je imao kamilavku. Nasmešio bi joj se i blagoslovio je, a zatim æuteæi išèezavao. Nakon što bi nestao, za sobom bi ostavio neko neizrecivo oseæanje spokojstva i radosti.
Prema uèenju svetih otaca, snova i viðenja se ne treba plašiti. Ako su ona uistinu od Boga, ona æe se ponavljati. Meðutim, i pored ponavljanja ovog viðenja, nisam na njega obraæao pažnju. Jednom prilikom sam, iz radoznalosti, zatražio od te žene da svog posetioca upita za ime. On se javio još jednom, i, blagoslovivši je, pružio nešto slièno pergamentu. Slova su joj bila nepoznata. Posavetovao sam je da ih prepiše, i, na svoje ogromno iznenaðenje, video sam da su na besprekornom grèkom jeziku i sa svim potrebnim akcentima napisane sledeæe reèi: "Dobila si blagoslov. Otac Nektarije." Tada sam se setio svega o èemu sam veæ govorio, ali i spiska koji smo poslali na Eginu, na kojem se nalazilo i ime ove žene.
Bez oklevanja sam o tome obavestio svog prijatelja, svetiteljevog imenjaka oca Nektarija sa Parosa, koji mi je odgovorio: "To je blagoslov mog svetog pokrovitelja, koji posredstvom te žene blagosilja pravoslavne Francuze". U pismu je bila i jedna fotografija. Pokazao sam je toj ženi, želeæi da je iskušam, rekao da je to fotografija jednog poznatog grèkog episkopa. "Ne", odgovorila je ona, "to je èovek koji mi se javljao veæ nekoliko puta. To je sveti Nektarije."
(NASTAVLJA SE)

#7 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 04 March 2006 - 11:24 PM

A putnici živi
3. mart 2006


PRIREDILA: Mirjana RADETIÆ
IAKO je još za života bilo znakova njegove svetosti, tek po smrti je nekadašnji mitropolit pentapoljski, potonji sveti Nektarije, u narodu proglašen za svetitelja. U tri otvaranja groba, njegove mošti naðene su netruležne, dok su se èuda (crkveni "uslov" za oreol) nizala jedno za drugim.
Igumanija manastira Svih svetih, mati Filoteja, pripovedala je prièu o svetom Savi sa Kalimnosa, koji je služio liturgiju u Svetotrojièkom manastiru na Egini. "Kada se sveti Nektarije upokojio, sahranio ga je lièno sveti Sava, jer je bio sveštenoslužitelj. Tokom tri dana i tri noæi osvanjivao je na njegovom grobu, vodeæi razgovore sa svetim Nektarijem. Pošto su èule šapat kod groba, monahinje su potražile oca Savu u keliji i pronašle ga - sakupivši se sve zajedno - na grobu svetog Nektarija.
Sveti Sava je od igumanije zatražio da ga ne ometaju 40 dana, dao joj ikonu svetog Nektarija i rekao joj: "Uzmi ovu ikonu i stavi je na nalonj." Igumanija je odgovorila: "Kako mogu ikonu da stavim na nalonj, kad još ne znamo da li je svetitelj? Znate da postoje pritužbe i da mitropoliti sve istražuju. Ne želite, valjda, da vam zatvore manastir." Otac Sava joj je na to odgovorio: "Uzmi ikonu, stavi je na nalonj, i ne raspravljaj o volji Božjoj."
Gospodin Filalitis iz Halkide imao je jake bolove u stomaku, i danonoæno je prizivao svetog Nektarija da mu povrati zdravlje. Kad je operacija raka prošla, okupio je 55 svojih sugraðana da iz Tive (Tebe) odu na poklonjenje svecu, ali se malo niže od poklonièkog hrama dogodilo da osovina na autobusu pukne, autobus sleti s puta i probije ogradu. Usput naleti na jedan bor i obori ga, surva se sa nadvožnjaka. U padu nisu ostali èitavi nijedno staklo i nijedan toèak.
Oèevici jave policiji za nesreæu, koja ubrzo doðe sa kolima hitne pomoæi i plastiènim kesama za mrtve. Kako su svedoèili putnici, autobus se zakucao skoro uspravno, zadnjim delom na zemlji. Vrata su se zaglavila, u olupini se sve izmešalo i isprevrtalo - ljudi, torbe i ostalo. Ali, u autobusu, svih 55 putnika živo! Niko nije prošao ni s najmanjom ogrebotinom, nikome ni nos nije bio razbijen. Policajci i bolnièari nisu mogli da veruju svojim oèima. Mnogi od putnika, meðutim, poneli su na poklonièko putovanje i ikone svetog Nektarija, i èudo je pripisano njemu.
Na mestu gde se udes dogodio, spaseni su podigli ikonostas koji obilaze svake godine 30. aprila ili 1. maja, kad se svecu služi slavoslovlje.
Dimitrakis Kamberis, deèak od 12 godina iz mesta Varkiza, bio je veæ u komatoznom stanju zbog teškog oblika tetanusa kad je primljen u Deèju bolnicu. Jetra mu je bila veæ gotovo van funkcije. Poèela je borba za njegov život. Deèakovi roditelji, ljudi duboke vere, nisu izgubili nadu. Odu u Kamarizu i pozovu starca Nektarija koji u bolnicu stigne kad je deèak veæ bio u kritiènom stanju. Ovaj kaluðer ponese sa sobom svetiteljeve mošti, premaže mu èelo uljem iz kandila i oseni deèaka krsnim znakom, moleæi se dugo kraj njegovog kreveta. Zatim se vrati u manastir.
Deèak u jednom trenutku otvori oèi, uspravi se u krevetu i upita majku: "Gde je onaj dedica koji me osenio krstom?" Uskoro se vrati kuæi zdrav.



KNJIGA, IKONA
* KNJIGA "Sveti Nektarije Eginski - zemaljski anðeo, nebeski èovek", iz edicije Svetaèki obraz, može da se nabavi u prodavnicama Srpske pravoslavne crkve i u hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu.
* U zemunskom manastiru svetog arhangela Gavrila nalazi se odnedavno ikona ovog èudotvorca koja se iznosi samo petkom, za veèernje, kad mu se služi akatist. Ikona je stigla iz Svetotrojièkog manastira na Egini, zadužbine novoprojavljenog grèkog svetitelja.
* U manastiru Rakovica èuvaju se èastice moštiju svetog Nektarija Eginskog koje se otkrivaju za narod na dan ovog svetitelja, 22. novembra, ili kad doðe veæa (najavljena) grupa vernika.


(Nastaviæe se)

#8 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 06 March 2006 - 06:50 AM

Vera i - bolest
4. mart 2006


PRIREDILA: Mirjana RADETIÆ
JEDNA gospoða iz Atine, po imenu Marija Rotas,zabeležila je ovo èudo svetog Nektarija.
"Krajem leta 1998. godine izašao mi je mali mladež na desnom ramenu. Rekoh sebi, proæi æe.Meðutim, vremenom je postajao sve veæi, menjao oblik, boju,èudno me boleo. Posle nekog vremena,poèeo je da izlazi i na levom ramenu.Uznemirih se.Pomislih:"Starèe Nektarije, pomolite se za mene,kao što èinite za tolike ljude iz cele Grèke i iz inostranstva". Tako i bi.
Jednog zimskog dana, nešto pre božiænih praznika,otišla sam u poklonièki hram svetog Nektarija i iznela svoj problem svom duhovnom ocu, imenjaku ovog svetitelja. Dao mi je blagoslov i osenio me krstom, rekavši:"Da ga pipnem?Gde je?" Odgovorila sam:"Evo ovde". On je rekao:"Èedo moje, ovo ne izgleda dobro.Što duže èekaš,to je gore.Idi kod hirurga.Ali, verovatno æe to preduprediti Bog".
Pošto mi je rekao da treba da operišem,treba da operišem! Ne dopada mi se da idem kod hirurga, ne poznajem nijednog lekara, šta da radim?I tako poèeh da tražim dermatologa,ili plastiènog hirurga, koji bi bio najbolji da postignem najbolji rezultat ,kako ne bi ostao nikakav ožiljak. Tražila sam i raspitivala se ovde-onde,samo da naðem nekog ko bi mi ulivao najviše poverenja uz pomoæ Božiju.Pošto je prošlo oko 15 dana,primetila sam da je mladež sa levog ramena nestao, a da se sa desnog povlaèi.Kako proðe koji dan,tako se vidi promena u obliku i boji.Pomislih:"Treba to da kažem starcu". Tako je i bilo.Uzeh auto i odoh.Starac mi reèe:"U redu si, Bog je bio brži, uslišio je tvoje molitve".
Gospoða Anðelika, supruga Apostola Canisa iz mesta Markopulos, rodila je devojèicu.Radost rpoditelja,rodbine i prijatelja nije se mogla opisati.Meðutim, veoma brzo,radost je ustupila mesto brizi, bolu i tuzi.Ispitivanja lekara dokazala su da novoroðenèe ima srce veæe od normalnog.Putanja linije života nije ocrtavala ništa dobro.Meðutim, u tami oèajanja, bila je mala svetla pukotina nade.Verujuæa porodica,posle prvog šoka,svratila je svoj pogled prema nebu,tražeæi pomoæ Božiju.
Štaviše, bebina baka Marija Pezis - iz Lavriona - podstakla je rodbinu da krenu u Kamarizu.Stigli su u poklonièki hram i pali na kolena pred èudotvornom ikonom svetog Nektarija. Posle molitve monaha, uzeli su ulje iz upaljenog svetiteljskog kandila i otišli u porodilište,srca punog pouzdanja. Novoroðenèe je pomazano jelejem, i danas je to veliko zdravo dete.
Gospodin Joanis Rombotis, iz Heliopolja,piše o svojoj ženi gospoði Mariji Rombotis: "Godinu dana moja žena je bolovala od bubrega.Imala je masu leukocita u mokraæi i srèane smetnje.Lekari su smatrali da je njeno stanje kritièno .Jedne nedelje,pozvali smo našoj kuæi sveštenika iz hrama svete Marine u Heliopolju da je prièesti. Posle prièešæa i pomazivanja tela uljem svetog Nektarija,bolesnica je došla sebi."
Sveti Nektarije je, po svedoèenju Antiope Teodoropulos iz Egija, izleèio njeno dete od alergijske astme.
"Moj sin Teodor patio je od alergijske astme,kada je imao otpilike jedanaest meseci.Svake veèeri sam bdela pored njegovog uzglavlja,gledajuæi ga kako izuzetno teško diše. Na nsereæu, nijedan lekar nije uspeo da izleèi mog malog sina.Èak i za vreme letovanja,imao je napade teškog disanja.Pokušavala sam da ga umirim raznim lekarijama,ali uzalud.Roðaka me savetovala da dete zavetujem svetom Nektariju i poklonila mi je svetiteljevu ikonu.
Zakrstila sam Teodora ikonom sveca, držeæi dete u naruèju. Za deset minuta, on se umirio i poèeo ujednaèeno da diše.Otišli smo potom da se poklonimo svetitelju...
(NASTAVIÆE SE)

#9 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 06 March 2006 - 06:50 AM

Ikona pod glavu
5. mart 2006


Priredila: Mirjana RADETIÆ
SLEDEÆE èudo svetog Nektarija - koje je upalilo iskru za novi život po Hristu - isprièao je Aleksandar (svetovno ime Alekos Galanos), iskušenik manastira Kutlumuš, koji je pre povlaèenja u manastir bio veoma poznati pozorišni pisac i scenarista.
- U leto 1982, poèeo sam da oseæam neke bolove u predelu stomaka. Lekari u bolnici konstatovali su da imam kamen u žuènoj kesi i da treba da operišem žuè. Napravili su gomilu testova i ispitivanja, pre nego što sam otišao u bolnicu da me operišu. Iako su rekli da æu u bolnici ostati tri dana, ostao sam tri meseca, jer su se stvari tako iskomplikovale da mi je život bio doveden u opasnost. Pronašli su na kraju da se radi o raku na ulaznom delu žuène kese, iako ja nikad nisam, tokom dugog perioda dok sam trpeo bolove, pomislio na najgore.
Od tog trenutka, bolovi su bili tako jaki, da bih sa zadovoljstvom pao sa balkona. Setio sam se Šekspirovog Hamleta, koji na jednom mestu kaže: "Da Veèni nije dao zakon svoj protiv ubistva sebe!" Lekari su rekli mojim roðacima da æu, ako izaðem uopšte iz bolnice, živeti još najviše tri meseca. Otišao sam prvo na èuvenu londonsku kliniku "Rojal marsden hospital", a potom u "Memorijal hospital" u Njujorku, gde su mi rekli da æu biti još jednom operisan. Posle ponovnog procenjivanja rezultata, izjavili su, meðutim, da su zadovoljni operacijom koju su obavili lekari u Grèkoj i da ne bi mogli da uèine ništa više.
Moj prijatelj, ikonopisac, reèe mi, meðutim, da mi je pod uzglavlje u bolnici - dok sam bio u Atini - stavio ikonu svetog Nektarija i knjigu o njemu. Uporedo sa tim zavetovao se da æe on izraditi veliku ikonu, koju æu ja posrebriti, i da æemo je zajedno odneti na Eginu. Od tog dana poèela je da mi se spušta visoka temperatura i stvar je krenula nabolje. Najzad je živopisao ikonu, otišli smo zajedno na Eginu, gde sam se poklonio èasnim moštima. Bio sam duboko potresen, uprkos tome što do tada nisam imao mnogo kontakata s Crkvom. Postavljao sam na scenu mnogobrojna svetovna dela, bavio se pozorištem, bio sam gord i slavoljubiv. Posle bolesti sam odlazio na Eginu nekoliko puta, i padao na mermernu ploèu.
Otišao sam prvo u manastir Kseropotam, gde me starac Josif prihvatio. Do danas je prošlo 15 godina kako živim. Pre neke èetiri godine, u Londonu je u pozorištu bio postavljen moj komad "Crveni fenjeri". Pozivali su me novinari da im prièam o komadu, ali ja sam im isprièao drugo. Objasnio sam kako se èovek blagodaæu Božjom menja - dovoljno je samo da je zaište, i ona ga oseni! Svet je poludeo od telefoniranja, faksova, traže inforamcije o veri, o èudu, o tome kako se èovek suoèava sa smræu, a kakvu radost pruža Crkva i savestan hrišæanski život!
MONAH Nektarije (Vitalis) isprièao je prièu o deèaku kojeg je majka dovela da se pokloni svetitelju. "Dedice, ja ništa ne vidim", rekao je mali. "Znam da imam dva tumora u oèima, iæi æu s mamom i tatom u Englesku da mi lekari izvade oèi. Ali, neæu više moæi da vidim svoju mamu ni svoje igraèke. Njih æu da poklonim drugoj deci. Odvedi me, dedice, do ikone i reci mi ima li svetitelj noge na ikoni? Vide li se?" Zatim je deèak prislonio glavu na ikonu: "Sveti Nektarije, ne vidim te. A sada treba da idem u Englesku, tamo æe mi izvaditi oèi! Pomozi da se ne žaloste moji mama i tata!"
- Vasilaki, èedo moje, ne treba da kažeš da æeš umreti. Bog zna bolje od nas šta treba da èini - rekao sam u opštoj potresenosti. - Hajde da se svi zajedno pomolimo svetitelju da uèini èudo. Postoje bolesni koji boluju od hiljadu i dve bolesti i mnogi drugi mali deèaci... Podignimo pogled svog srca prema Bogu i recimo mu: Oèe, ti nam reèe da kucamo na tvoja vrata. Otvori ih! Hteli bismo nešto da zaištemo od tebe...
Prošlo je neko vreme, jednog jutra dok sam palio kandilo dotrèao je do mene mališan sa naoèarima. "Dedice, zar si veæ zaboravio Vasilakija?"
(Nastaviæe se)

#10 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 07 March 2006 - 01:16 PM

Kleèeæi do oltara
6. mart 2006


Priredila: Mirjana Radetiæ
IGUMANIJA manastira Jerusalim, koji se nalazi na Parnasu, pored mesta Davlija u Beotiji - mati Hristodulija, ispripovedala je potresno èudo svetog Nektarija.
Brat monahinje Ksenije, kako je rekla, lekar Aris Baizanos - izuzetan kardiolog i patolog, upravnik Atinske klinike - razboleo se od raka na bešici kada je njegova žena èekala drugo dete. Bilo je leto 1985. godine. Jednoga dana on doðe u naš manastir, iduæi peške od železnièke stanice u Davliji,što znaèi èitavih 16 kilometara uzbrdo, i celim putem se umno molio. Na ulazu u manastir spustio se na kolena i na kolenima otišao do središnjeg hrama. Pomolio se u suzama. Bio je potpuno žut.
Uzeli su mu iseèak za patološku analizu, rezultat je bio pozitivan. O tome nas je obavestio njegov prijatelj i prijatelj našeg manastira, gospodin Stenos, koji nas je zamolio za mnogo molitve. Pitala sam da li bi bilo bolje da Aris ode na leèenje u inostranstvo. Gospodin Stenos me je svojim odgovorom ostavio bez reèi: "Mati igumanijo, nažalost, njemu nije ostalo više od tri meseca života."
Odmah smo izvršili osveæenje jeleja. Poslali smo mu sveto ulje i svetu vodicu. On je svakoga dana i od jednog i od drugog pipetom sipao u kašièicu, i, pošto bi se prekrstio, to bi popio govoreæi: "To je lek koji mi je Bog dao!" Vidite, koliko je velièanstvena bila njegova vera... Mi smo bdele, molile se... A naš preosveæeni, naš otac Jeronim, rekao nam je da se na liturgiji, koju je služio na Duhove, najtoplije pomolio za Arisa.
Naš lekar je u meðuvremenu ozdravio. Posle 40 dana kako je svakog dana pio sveto ulje i osveštanu vodu, otišao je na zakazani pregled. Sve je bilo negativno! Ni traga od raka! Živeo je još 14 godina - a ne tri meseca - i upokojio se iz sasvim drugih razloga.
Steljos Marinis iz Egine, vozaè po zanimanju, koji je izbliza poznavao svetitelja Nektarija, isprièao je ovaj sluèaj:
"Na dan kad se potopio brod koji je plovio s Krita,èuveni `Iraklion`, imao sam velike bolove u uhu. Otišao sam do jednog lekara u Pireju, koji mi je govorio da mi nije ništa, da nema nièeg u uvetu, i da treba samo èišæenje. Jednoga dana bili smo moja žena i ja, Bog da joj dušu prosti, u mestu Suvali. Kako sam šetao, poèeh oseæati strašan bol. Poznavao sam jednog dobrog hirurga, sad je veæ pokojni, Georgakopulosa, koji je radio u bolnici `Car Pavle`.Otidoh k njemu, i on mi reèe: `Steljo, uvo treba odseæi!`
Ostao sam u bolnici 25 dana radi pregleda. Stanje se sve više pogoršavalo. Gnoj je samo napredovao. Bio se sastao i konzilijum profesora lekara. Supruga je htela da me vodi u Nemaèku. Rekli su joj da za to nema vremena. Odveli su me u operacionu salu. Za vreme operacije na mozgu, beše predveèe, videh u snoviðenju kako su nas uhvatili žandari; behu opkolili luku, a pošto bi neki sveštenik svakom ponaosob oèitao molitvu, toga bi bacali u more i odnosili bi ga snažni talasi.
Kada je došao na mene red, ja gledam svetog Nektarija, onako kako sam ga poznavao. On se okrete k žandaru, i pošto su mu stavili ruku na rame, onako kako malo on meni beše stavio, reèe: `Stilijana da pustite da ode, jer mi je potreban.`
Operacija je bila veoma ozbiljna. I potpuno uspela! Kad me sin poveo kuæi, na Eginu, otišao sam prvo na poklonjenje svetom Nektariju. Monahinje su briznule u plaè."
Potresno svedoèanstvo imala je i gospoða Janula Anastasis, iz Engleske, koja je bolovala od raka kostiju, i kojoj su lekari rekli da æe uskoro sigurno umreti. Meðutim, 7. jula 1968. godine došla joj je u posetu prijateljica koja joj je donela ulje svetog Nektarija. Sa njim se zakrstila. Èudo se zaista desilo: iako nije mogla da hoda, za nedelju dana njene su noge ojaèale i 14. jula je izašla iz bolnice. Ostavila je lekare zaprepašæene s pitanjem: "Kako se to zbilo?"
(NASTAVIÆE SE)

#11 SrboPeuljanac

SrboPeuljanac

    Dzomba

  • Members
  • ZnackicaZnackicaZnackica
  • 758 postova

Postirano 08 March 2006 - 10:32 AM

Melem u Egini
7. mart 2006


Priredila: Mirjana Radetiæ
U KNJIZI "Sveti Nektarije Eginski - zemaljski anðeo, nebeski èovek", koju je izdao hram sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, govori se o jednoj obrazovanoj i pobožnoj devojci iz Soluna koja se izleèila zahvaljujuæi svetom Nektariju.
Nju je jednog prekrasnog dana 1934. iznenada obuzela melanholija i nije bila u stanju da bilo šta kaže osim: "Nesreæa! Nesreæa!" Majka je bila sasvim zbunjena neoèekivanom promenom i stanjem svoje kæeri, blagosiljala ju je ikonama, ali nije uspela da je smiri. Oèajni roditelji zakljuèili su da njihova kæer pati od nekog nervnog oboljenja i odluèili da je odvedu na psihijatrijsku kliniku. Njena bolest, meðutim, sve više se pogoršavala. Odveli su je potom u Atinu u nadi da æe naæi bolje lekare. Na putu u prestonicu, meðutim, sreli su ljude koji su im rekli da odu u Eginu, u ženski manastir, i da se poklone moštima svetog Nektarija.
TAKO su i uèinili. Kad su je ujutru poveli u crkvu, devojka je bila u takvom rastrojstvu da je moralo da je obuzdava šest monahinja: "Nesreæa! Nesreæa! Vatra!", uzvikivala je. U toku prièešæivanja, opet je bilo potrebno mnogo napora da se to izvede. Tokom èitavih mesec dana, sveštenik joj je svakodnevno èitao molitvu. Na dan Pedesetnice, meðutim, devojka je ujutru ustala sama, pribrana, i otišla u crkvu da se prièesti.
Gospodin Neoklis Hadžisimeon iz Londona piše: "Krajem septembra 1967. otišao sam u Rojal fri hospital u Londonu, pošto sam bolovao od tuberkuloze kièmenog stuba i promena na kièmenim pršljenovima. Zbog ošteæenja pršljena, desna noga mi je ostala nepokretna. U ruke mi je došla knjiga o svetom Nektariju D. Papagopulosa.
Proèitao sam sve o svetiteljevim èudima i molio se da i meni olakša bolove. Odveli su me na rendgen, plakao sam od bolova. Kad su me vratili na odeljenje na kojem sam ležao, primetio sam na fotelji jednu blistavu ikonu svetog Nektarija. U desnoj ruci je držao nož. Na krevetu, koji se nalazio preko puta fotelje, bio je komadiæ vate i to na mestu gde mi se, kada ležim, nalazi grudni koš.
Istog dana u osam èasova uveèe osetio sam kako iz mojih leða izlaze dve kapi krvi, tako teške kao da su od olova, i pokušao sam rukom da ih dotaknem. Posle toga, spavao sam sedam èasova bez prekida. Sada se oporavljam, dobro sam."
GOSPODIN Panajotis Daskalis iz mesta Zararo u Elidi, piše: "Razboleo sam se, i lekar me je poslao u bolnicu u Pirg. Tamo su me pregledali svi moguæi lekari, napravljeni su rendgenski snimci, dobio sam èetiri ture injekcija. Pored svega toga imao sam jake bolove i poèeo sam da se oduzimam od struka naniže, sve dok nisam postao potpuno oduzet. Prevezli su me zatim u Atinu, pratilac je bio moj otac. Bio sam u paviljonu potpuno sam, zbog jakih bolova. Završio sam na hirurgiji, gde su mi dali injekcije "novokaina" i napravili oko 120 snimaka
Jedna bolnièarka mi reèe da proèitam knjigu o sv. Nektariju i njegovim èudima, što sam i uèinio. Jednoga jutra bio sam u izuzetno lošem stanju, rekli su da æe nešto probati sa mnom. Bio sam sa glavom nadole, a na svaku nogu su mi stavili teg od 14 kilograma. Na svaka dva sata dobijao sam injekcije "novalgina" protiv bolova. Onog jutra kad su pozvali bolnièarke da me pripreme za hiruršku intervenciju jedna bolnièarka mi je rekla: "Zavetuj se svetom Nektariju i ozdraviæeš." Uradio sam to iz dubine duše. Na hirurgiji sam bio sedam sati. Ulili su mi nekakvu teènost u kièmenu moždinu i otvorili su mi 17 paracenteza.
Vratili su me u postelju paralizovanog. Sestra je uzela ulje svetog Nektarija i premazala me njime. U jednom trenutku srušio sam se onesvešæen, ali kad sam se probudio, vidim da sam dobro. Za dva sata došao je upravnik, pregledao me i rekao: "Nismo te mi izleèili, nego Bog." Sutradan su došli novinari i objavili to u novinama, a dve bolnièarke su me vodile po odeljenjima da me vide svi pacijenti.
K R A J


____________________________________________________________________________________________




Krajinaforce sadrzaj: O nama, Dokumenti, Filmovi, Spiskovi, Mediji o KF, Glavna, Kontakt


Vijesti iz medija:
RTS, Politika, Vecernje Novosti, Tanjug, Glas Javnosti, Glas Srpske, Feral Tribune, B92, Veritas




Krajinaforce ne podrzava nikakvo iznosenje nicijih licnih podataka kao niti vredjanje bilo koga od posjetitelja. Svaki post koji nije u skladu sa prethodno
navedenim bice obrisan. Krajinaforce zadrzava pravo da bez najave ili prethodnog obrazlozenja obrise ili edituje postove za koje urednici sajta
ustanove da nisu u skladu sa normama, ciljevima i razlozima postojanja naseg i vaseg sajta. Na diskusijama ne vodite "licne ratove".
Na sajtu nije dozvoljeno reklamirati druge forume i sajtove bez dozvole administracije.
Mole se posjetioci ako primjete da neki post nije u skladu sa ovim pravilima da skrenu paznju urednicima na isti.
Ako prenosite neku vijest iz drugih medija obavezno navedite ime medija iz kojeg ste preuzeli vijest i datum kad je objavljena.


Krajinaforce ­­© All rights reserved. Best viewed using 1024 x 768 or higher resolution.