Sign in to follow this  
Rada

U Bratuncu pomen za ubijene Srbe

Recommended Posts

Bratunac: Godišnjica stradanja Srba

B92 12.07.2009 13:55

U Bratuncu se obeležava 17. godišnjica stradanja više od 3.200 Srba, koje su ubile oružane snage pod komandom Nasera Orića.

Na području Srebrenice i Bratunca, danas će, biti obeležena 17. godišnjica stradanja više od 3200 Srba iz srednjeg Podrinja, u Republici Srpskoj, koje su muslimanske oružane snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, ubile tokom ratnih 1992. i 1993. Na stratištima Biljača, Sase, Zalazje i Zagoni, 12. jula 1992, ubijeno je 69 Srba, 70 ranjeno, a 19 se još vode kao nestali.

Inače, protiv Orića je vođen sudski proces, ali ga je Haški tribunal pravosnažnom odlukom od 3. jula 2008, oslobodio optužnice, konstatujući da nije bilo dokaza za njegovu komandnu odgovornost.

Posle podne na groblju u Bratuncu biće osvećen centralni spomen-krst, služen parastos, položeni venci i zapaljene sveće.

Share this post


Link to post

U REPUBLICI SRPSKOJ JUČE OBELEŽENA SEDAMNAESTOGODIŠNJICA GENOCIDA NAD SRBIMA PODRINJA

Krvavi Petrovdan

U Potočarima je bilo pola sveta, desetine diplomata, američki ambasador, novinari svetskih medija, a na srpskim grobljima bile su samo srpske majke, same i jadne od tuge

BRATUNAC - Od Bratunca i Kravice do Zalazja i Bjelovca, Srebrenice, juče, na Petrovdan, na 17. godišnjicu najvećih stradanja u Podrinju i Birču, Srbi su sami žalili svoje mrtve.

Prekjuče, u Potočarima, bilo je pola sveta, desetine diplomata, visoki predstavnik međunarodne zajednice, američki ambasador, novinari svetskih medija, na srpskim grobljima, juče, bile su samo srpske majke, same, jadne od tuge, popadale po grobovima...

Branislav Stanojević iz Zalazja, 17 godina posle krvavog Petrovdana 1992. godine, kada je ovo selo ostalo bez srpskog uveta, kao da je juče bilo, do detalja se sećao dana kada je bio jedan od retkih koji su izvukli živu glavu iz sela. Svi ostali, do najstarijih, pobijeni su, neki su živi zapaljeni.

- Ranjen sam tog dana u ruku i obe noge, ali, Bog je hteo da ostanem živ... Kad god dođem na ovo mesto, setim se onog dana, još mi kroz glavu prolaze glasovi onih koji su nas napali - hvataj žive, ni mačku ne ostavljaj, Alahu egber, nećemo vam ništa, samo ćemo vas nabiti na ražanj... - pričao je juče kraj spomenika u Zalazju Branislav Stanojević, sećajući se dana kada je četrdesetak meštana koji su ostali da brane selo napalo između 2.500 i 3.000 Orićevih boraca iz Srebrenice.

Posle kraj spomenika, gledao je, milovao slike svojih rođaka, prijatelja, komšija, pobijenih tog dana.

- Poginula su mi ovde dvojica rođene braće, dvojica stričeva, pobijeno 20 članova uže familije. Tog dana, na Petrovdan, Orićevi su sa svih strana opkolili selo, pobili sve koje su našli... Bila je tada ovde u Zalazju i grupa naših ranjenih boraca, kad smo se vratili u selo, našli smo samo njihove kosti, ali ispod spaljenih guma... Žive su ih zapalili... - prepričavao je juče strašnu priču iz Zalazja Mile Stanojević iz ovog sela, u kome je pre rata živelo trideset srpskih porodica, a danas je manje-više prazno.

Na spomeniku u Zalazju su imena i slike 54 stradalih u poslednjem ratu. Pored novog, stoji i stari spomenik, ploča otkrivena davno u spomen na 97 nevinih meštana, od toga 40 dece, koje su ustaše pobili na Treće trojice 1943. godine.

Devetorica meštana Zalazja koji su na Petrovdan 1992. godine do zadnjeg metka branili kuću u centru sela pohvatani su živi, odvedeni u Srebrenicu, od tada im se gubi svaki trag. Porodice nisu našle ni kosti, da ih sahrane kao ljude...

- Slušali sam sinoć na televiziji visokog međunarodnog predstavnika Incka kako u Potočarima priča da je sahrana ljudsko pravo, da se po tome ljudi poznaju, da su ljudi postali ljudi kad su počeli da se sahranjuju, a šta je sa našim ljudima koje je Orić tog dana odveo... Gde su njihove kosti, gde su sahrane za njih... NJega još za nagradu oslobodiše, kao da je u Zalazju podavio piliće, a ne pobio ovolike ljude - pričali su juče u Zalazju okupljeni oko spomenika 36 meštana pobijenih na Petrovdan 1992. godine.

U Spomen-sobi u Bratuncu, u kojoj su fotografije i imena 780 Srba iz ovog kraja pobijenih u poslednjem ratu, godinama već, na Petrovdan, ista je slika. Majke u crnini plaču pod slikama sinova... Cvjeta Ilić iz Tegara, Stanica Večerinović iz istog sela... Obe iste sudbine, obe crne i žalosne, jadne i same u sobi punoj seni izginulih sinova i mladića...

- Ja strepila, čekala, molila Boga da ostanu živi... Posle, javiše da su obojica mojih sinova poginula u jednom danu, moj Cvijetin i moj Radojko, majka je samo njih dvojicu imala... Radojko nije bio ni oženjen, iza Cvijetina ostalo troje đece, jedno drugi, jedno prvi, treće od godinu i po dana - Cvjetine su reči.

U KRAVICI UZNEMIRENJE ZBOG SKUPA MUSLIMANA

Muslimanska udruženja danas nameravaju da u centru sela Kravica kod Bratunca u Republici Srpskoj obeleže godišnjicu stradanja sunarodnika iz Srebrenice i to izaziva veliko uznemirenje srpskog življa u selu.

Muslimanska udruženja planiraju da verskim obredom i polaganjem cveća kod objekata zemljoradničke zadruge u Kravici obeleže 14. godišnjicu tragediju u Srebrenici.

Srbi iz Kravice tražili su više puta od domaćih i međunarodnih institucija da skup muslimana ne bude dozvoljen, ali nisu naišli na razumevanje. Žitelji Kravice, koji su uspeli da prežive genocidni napad muslimanskih snaga iz Srebrenice na Božić 7. januara 1993. godine kada je ubijeno 49 Srba, smatraju da je ovaj skup muslimana sračunat da ih isprovocira i ponizi. Muslimani su tokom 1992. i 1993. u kontinuitetu napadali Kravicu i 26 okolnih sela u kojima su ubili 156 Srba, a 570 objekata potpuno razorili.

Tanjug

Jaukne povremeno poneka majka ispod slika i imena sinova...

- Kukam od tog dana, ali pomoći nema... Ostah jadna do smrti u crnini da žalim mog Milojka...

Crnela su se juče groblja niz Drinu od majki u crnini i naroda koji je pored belih krstova i spomenika palio sveće svojim najmilijim, od kojih su mnogi stradali baš na Petrovdan 1992. godine.

- Onog dana kad su napali Zalazje, na Petrovdan, ovde je transporter pogođen, unutra bili borci koji su pošli ka Zalazju da pomognu našim ljudima u selu, na mestu poginulo 13 ljudi - pričao je kraj jednostavne crne ploče u Biljači priču o velikoj pogibiji Srba iz Bratunca Predrag Petrović iz ovog sela.

Na groblju u Bratuncu juče je služen parastos izginulim Srbima iz ovog kraja. Na vojničkom groblju osveštan je veliki krst, simbol, spomenik stradanja naroda ovog kraja.

Kao i ranijih godina, parastosu u Bratuncu prisustvovao je naprednjak Aleksandar Vučić, dok su radikali predvođeni Draganom Todorovićem na parastos stigli deleći okupljenima stotine letaka. Na letku pod naslovom: „Nove lutkice Nataše Kandić“ su likovi Kandićeve, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji su potpisani kao izdajnici.

- Ovim potezom pokazali su koliko su jadni i bedni kada na parastosu na jednom ovako tužnom skupu dele letke. Uzdržali smo se da ih ne bijemo zato što su ovi Srbi ovde važniji od provokacija - izjavio nam je Vučić, komentarišući letke.

Glas javnosti 13. jul 2009.

Share this post


Link to post

U Bratuncu danas obeležavanje 18 godina od stradanja Srba

12673892.jpg

Na vojničkom groblju u Bratuncu danas će biti održan pomen za stradale Srbe tokom rata u BiH na području Srebrenice i Bratunca, koje su pre 18 godina ubile muslimanske snage iz Srebrenice

Kako su saopštili organizatori - Odbor za obeležavanje događaja iz oslobodilačkih ratova pri Vladi Republike Srpske, "na Petrovdan 1992. muslimanske snage pod komandom Nasera Orića upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali".

Sela su opljačkana, spaljena i još nisu obnovljena.

Na tim stratištima će danas pre podne biti položeno cveće i zapaljene sveće.

Posle podne na Vojničkom groblju u Bratuncu, biće osveštan centralni spomen-krst, služen parastos, položeni venci i zapaljene sveće. Pomen će se služiti u crkvi u Srebrenici.

U Kulturnom centru u Srebrenici biće održana duhovna akademija i prikazan i film "Dosije Srebrenica", posvećen stradanju srpskog naroda na ovom prostorima.

Od maja do decembra 1992. u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijene stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.

Samo na području Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno visse od 400 civila.

U napadu na 22 srpska sela opsstine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 ljudi.

Na Božić 1993, združene snage podregije Srebrenica pod komandom Orića u ranim jutarnjim satima napale su srpska sela na području Kravica u opštini Bratunac i ubile 48 meštana.

Od 7. do 16. marta 1993. uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama.

Na području opsstina Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmanje 1.300 ljudi srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba.

Bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine.

Za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta niko nije do do sada odgovarao pred sudovima u BiH.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. mu izrekao zatvorsku kaznu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima. U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen bilo kakve krivice.

Današnji pomen stradalim Srbima na području Bratunca i Srebrenice održava se u organizaciji Odbora za obeležavanje događaja iz oslobodilačkih ratova pri Vladi Republike Srpske.

Blic 12.07.2010

Share this post


Link to post

Sećanje na 3.267 srpskih žrtava u Bratuncu

Na vojničkom groblju u Bratuncu danas će se održati pomen na stradale Srbe tokom rata u Bosni i Hercegovini na području Srebrenice i Bratunca, koje su pre 18 godina ubile muslimanske snage iz Srebrenice.

39524949.jpg

Srpsko groblje u Kravici kod Bratunca

Na Petrovdan 1992. muslimanske snage pod komandom Nasera Orića upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali.

Sela su opljačkana, spaljena i još uvek nisu obnovljena. Na tim stratištima će sutra pre podne biti položeno cveće i zapaljene sveće.

Posle podne na Vojničkom groblju u Bratuncu, biće osvećen centralni spomen-krst, služen parastos, položeni venci i zapaljene sveće.

Pomen će biti služen u crkvi u Srebrenici.

U Kulturnom centru u Srebrenici, biće održana duhovna akademija i prikazan i film "Dosije Srebrenica", posvećen stradanju srpskog naroda na ovom prostorima.

Od maja do decembra 1992. u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijeno stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.

Samo na području Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno više od 400 civila.

U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 osoba.

Na Božić 1993, združene snage podregije Srebrenica pod komandom Orića u ranim jutarnjim satima napale su srpska sela na području Kravica u opštini Bratunac i ubile 48 meštana.

Od 7. do 16. marta 1993. uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama.

Rtb4t8xC7UY

Na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmanje 1.300 lica srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba.

Bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine.

Za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta niko nije do do sada odgovarao pred sudovima u BiH.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. mu izrekao zatvorsku kazunu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima.

U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen bilo kakve krivice.

Pomen stradalim Srbima na području Bratunca i Srebrenice održava se u organizaciji Odbora za obeležavanje događaja iz oslobodilačkih ratova pri Vladi Republike Srpske.

Srna

Vesti online 12. 07. 2010.

Share this post


Link to post

Zašto Tadiću nisu važne bratunačke žrtve?

Piše Anja Vujević

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić drugi put će se pokloniti bošnjačkim žrtvama, a onda će projuriti kroz Bratunac i kao i prethodnih Petrovdana, neće se ni osvrnuti na plač i suze srpskih majki

Predsedniku Srbije Borisu Tadiću nisu pomogla ni izvinjenja, ni Deklaracija o Srebrenici, ni udaljavanje Beograda od Banjaluke i približavanje Sarajevu, da bi bio dobrodošao na komemorativni skup 11. jula u Potočarima. Tog dana, odlučan je Tadić, drugi put pokloniće se bošnjačkim žrtvama, a onda će projuriti kroz Bratunac i kao i prethodnih Petrovdana, neće se osvrnuti na plač i suze srpskih majki. Njihove suze niko ne vidi, njihovi jecaji ne dopiru ni do Drine.

Ibran Mustafić, predsednik UO „Udruženja majke Srebrenice i Podrinja“ poručio je Tadiću da na njegovom mestu ne bi došao u Potočare, jer „ne bi imao obraza da dođe“.

„Da li dolazi zbog parade ili nečega drugog. Njegov dolazak jedino ima smisla ako se obrati sa govornice i prizna da je Srbija počinila genocid u Srebrenici“, kazao je Mustafić. Sličnog mišljenja je i predsednica Udruženja „Srebreničke majke“ Hatidža Mehmedović koja od Tadića takođe očekuje, kako je rekla, „da se jasno i glasno pokloni žrtvama, i tada su mu vrata u Potočarima otvorena“.

OMČA OKO VRATA

Nemoguće je naći racionalan odgovor na pitanje odakle i postoje li granice Tadićevog poriva da Srbiju stalno izlaže samoponiženju, pa čak i onda kada to niko od nje ne traži. Usvajajući Deklaraciju o Srebrenici poslanici Skupštine Srbije koji su glasali za njeno donošenje stavili su omču oko vrata RS koja će neminovno biti pritegnuta tokom nekih skorijih političkih procesa. Apsurdno je, ali da njegova anacionalna i antidržavna politika dođe do punog izražaja, upravo su pomogli bošnjački krugovi koji su pritisnuti neoborivim dokazima i sami počeli da ruše srebrenički mit i to u vreme kada su ga Tadićevi poslanici podupirali u Skupštini Srbije.

Tako je predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) Mirsad Tokača izjavio da njegov IDC ima podatke o 500 živih ljudi koji su se vodili na spiskovima stradalih u i oko Srebrenice u julu 1995. godine, te da je u Memorijalnom centru Potočari sahranjeno oko 70 Bošnjaka koji nisu stradali u julu 1995. godine, što je potvrdio i direktor Memorijalnog centra Mersed Smajlović.

Istovremeno bivši predsednik Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice Marko Arsović prvi put je javno potvrdio da je spisak srebreničkih žrtava sačinjen po narudžbi bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna.

Nakon što je s negodovanjem, kao „neprihvatljiv i tendenciozan“, odbacio Izveštaj o slučaju „Srebrenica“ koji su 2002. godine sačinili Biro Vlade RS za odnose sa Haškim tribunalom i Dokumentacioni centra RS, Ešdaun je vršio snažan pritisak na vlasti RS da formiraju Komisiju za istraživanje događaja u i oko Srebrenice koja bi sačinila novi Izveštaj. Komisija je počela sa radom u januaru 2004. godine, pod budnim okom OHR-a I Tužilaštva Haškog tribunala. Međutim, njen preliminarni izveštaj od 14. aprila neverovatno je razbesneo Ešdauna koji je insistirao na „naručenoj istini“ zbog čega je Arsović podneo ostavku na mesto predsednika Komisije. Ešdaun je tada smenio Dejana Miletića sa funkcije šefa Sekretarijata Vlade RS za odnose sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu i istraživanje ratnih zločina, optužujući ga da „Izveštaj predstavlja katalog opstruktivnog ponašanja od strane određenih funkcionera RS, čija je opstrukcija suštinski onemogućila Komisiju da obavi zadatak prikupljanja ključnih informacija“.

Marko Arsović, koji je 2003. godine bio i predsednik Vrhovnog suda RS, obelodanio je da je dao ostavku na mesto predsednika te komisije jer mu je namera bila da „radi profesionalno, a ne po želji tadašnjeg visokog predstavnika za BiH Pedija Ešdauna“.

Arsović je istakao i da je broj muslimanskih žrtava u Srebrenici predmet teških zloupotreba, jer su leševi ljudi za koje se ne zna ni kako su, ni gde su poginuli masovno premeštani i sahranjivani u Memorijalnom centru Potočari.

ZAJEDNO SA ORIĆEM

Znajući sve ovo, a verovatno i mnogo više od toga, Tadić je, ipak se mora priznati, pokazao zrno morala zaobilaženjem Bratunca i obeležavanja Petrovdana, dana kada se odaje pomen za 3.267 Srba koje su na ovom području ubile snage Nasera Orića, zato će 11. jula da stoji u Potočarima, tik uz Orića, za kojeg je Haški tribunal ocenio da je bio „mlad i zbog toga razuzdan“ pa da nije kriv za najmonstruoznija moguća ubistva 3.267 Srba. Zna Tadić da u Potočarima nema sahranjena nijedna žena i nijedno dete, za razliku od pravoslavnih grobalja u Bratuncu, Srebrenici i Skelanima. I zato je razumljivo da 12. jula ne bude u Bratuncu jer šta bi rekao Milici Dimitrijević čiju decu, petogodišnjeg Aleksandra i desetogodišnjeg Radisava, 16. januara 1993. godine, ubiše isti oni s kojima je dan ranije stajao i kojima se izvinjavao!? Šta bi rekao Cvetku Ristiću koji je kao trinaestogodišnjak ostao bez igde ikog svog, bez oca Novaka (42), majke Ivanke (43), sestre Mitre (18) i brata Miće, ili, malom Brani Vučetiću koji je kao devetogodišnjak odveden u Orićev logor i ostao bez oca, majke i brata!?

Kako se suočiti s bolom u očima nesrećnih majki Slavke Matić, koja u pupoljku mladosti sahrani svoje kćeri Snežanu i Gordanu, ili Ivanke Rankić koja i danas na grudima steže sliku ispečenog sina Nenada, ili Marije Jeremić koja još uvek traga za kostima svoga sina Marka, a Radovanu pali sveće, sanjajući da će pored njega ukopati i Marka!? Kako u oči pogledati Anu Mlađenović koja oca Anđelka ni upamtila nije, ali čitav život živi sa spoznajom da su mu odsekli glavu i njom igrali fudbal!? Koje opravdanje naći za sedamdesetšestogodišnjeg Dragomir Miladinović, iz kravičkog zaseoka Ježeštica, koji predugih osamnaest godina nosi dve neprebolne rane – sinove Ratka i Đorđa…

U Skelanima, na spomeniku od crnog mermera uklesana su imena gotovo cele porodice Ristić – Novak (42), Ivanka (43), Mitra (18) i Mićo (15): Milica Dimitrijević pored spomenika srpskim žrtvama

STRADANJE CELE PORODICE

Bolom skrhana srebrenička majka Marija Jeremić vreme ne meri danima, niti satima, nego Petrovdanima. A između dva Petrovdana, njen život mili u tišini isprekidanoj jecajima i bezbroj puta ponovljenom pitanju: „Gde su mi Markove kosti? Hoće li majka dočekati dan da ga sahrani pored brata Radovana, grob mu na Petrovdan obiđe i sveću upali!?“

Njeno srce ne nalazi mira ni smiraja, od Petrovdana 1992. godine, kada joj muslimanski vojnici predvođeni Naserom Orićem u selu Zalazje iz zagrljaja otrgoše dva sina – Marka i Radovana.

„Sa svega 25 godina, ostala sam udovica. Sa Markom, najmlađim, tada sam bila trudna, a ni ova dvojica nisu upamtili oca“, dok govori, Marijino telo se grči, skuplja u klupko, pod težinom bremena koje nosi od svoje najranije mladosti.

Odgajala je sinove, časno i pošteno, u siromaštvu, hraneći ih hlebom s devet kora, zarađenim teškim nadničenjem.

„Orić zna gde su Markove kosti! Nadala sam se da će se otkriti u Hagu, ali zlikovca pustiše“, ispod jastuka izvlači Markovu ličnu kartu, ne odvaja se od nje. Vrhovima prstiju nežno prelazi preko fotografije: „Doneli su mi je naši, 1995. godine, iz Orićeve kuće. On mi ga je na Petrovdan iz Zalazja odveo….“

Sirota majka mislila je da je sinove spasila kada na Đurđevdan umakoše ispod zločinačkog noža.

„Na Đurđevdan napadoše naše selo Osredak. Uspeli smo pobeći u Zalazje, a kamo puste sreće da me tada ubiše i muke skratiše… Radovana mi odmah ubiše, a Marka odvedoše“, šesnaestogodišnji je neprebol i živa rana u crno zavijene srebreničke majke Marije.

U Skelanima, na spomeniku od crnog mermera uklesana su imena gotovo cele porodice Ristić– Novak (42), Ivanka (43), Mitra (18) i Mićo (15). Da priča o 16. januaru 1993. godine, jedini preživeli Ristić, Cvetko ne može, nema snage. Nema ni potrebe jer je sve zapisano u crnm, beskrajno tužnim očima, koje i danas lutaju iznad brda Srebrenice i pitaju: „Gde li su kosti moga Miće“. Imao je samo 13 godina, i sve je izgubio u jednom satu, jednom trenu.

Most, simbol života i spajanja, tog 16. januara 1993. godine, bio je granica između sigurne smrti i spasa s’ druge strane Drine. Gordana Sekulić (30) širila je ruke poput krila štiteći od kuršuma svoju malu decu. Majka je želela da sačuva svoje gnezdo, svoje potomstvo. Pogođena s leđa, u vrat, na polovini mosta pala je mrtva. Čuo se samo krik: „Spasavajte mi decu!“ Pogled joj je ostao na desnoj obali Drine. Nije uspela da dočeka da tamo vidi svoju decu.

Samo dvesta metara dalje od Gordane, u centru Skelana, jedna druga majka, Milica Dimitrijević, nosila je jednog mrtvog i drugog teško ranjenog sina. Ostala je bez obojice.

Četrnaestogodišnji dečak, u automobilu, vozio je devetoro dece. Bežali su ka mostu. Njihov put je prekinuo rafal u centru Skelana, svega dvesta metara od mosta, od spasa, pogođeni su braća Dimitrijevići, petogodišnji Aleksandar i desetogodišnji Radisav. Pogođeni su iz blizine, a da ruka onog ko je pucao nije zadrhtala iako je video da puca u decu.

U jednom danu, za nekoliko sati, ubijeno je 69 civila, mahom žena i dece.

Bolom skrhana srebrenička majka Marija Jeremić vreme ne meri danima, niti satima, nego Petrovdanima

ISEČENI NA KOMADE

A samo nekoliko dana ranije, svanulo je i krvavo božićno jutro u Kravici i okolnim zaseocima.

„Kada sam došao u Ježešticu nakon 70 dana mislio sam da sanjam, da ludim“, tuga i nemoć pred zlom prepliću se u glasu starine Dragomira Miladinovića. Kročio je u pakao.

„Nađoh Krstu Đukanovića, isečenog na komade. Nedalako od njega nađoh leševe njegovog brata Ivana, Boška i Nevenke Đukanović…I Vide Trišić…Nađoh zakopanog Neđu Milanovića. Odsekli su mu ruke. Iskopao sam ga i stavio u vreću“, niz izborano lice skotrlja se krupna suza, teška kao kamen.

Našao je i Voju Bogićevića, nekoliko kostiju Radomira Jovanovića. Našao je i šesnaestogodišnjeg Dragana Milanovića.

„Nađoh mog sina Đorđa. Odsekli su mu glavu. Odsekli su mu i ruke. Isekli su mu rebra. Odsekli su mu i jednu nogu. Nađoh je tek drugi dan“, prolomi se vrisak.

Nakon što se pribra, nastavi svoje tužno nabrajanje: „U krečani koju sam kopao, iz koje sam sinove hranio, nađoh mog sina Ratka. Hranilište postade mu grobnica. Tu nađoh i Radojka Bogićevića. Klali su ga kao goveče. Glava mu je visila na malo kože, a telo mu je bilo puno rana iz oružja“.

Nedaleko od krečane, u kanalu, našao i Božu Đurića, a pored njega Milovana Ostojića. Odsekli su mu ruke, telo izmasakrirali… Našao je i Milovanovog brata Mitra.

„Nađoh Miladina Momčilovića, odsečene glave. Ker je čuvao njegovu glavu i nije dao nikome prići. U blizini njega nađoh i Milu Jokića. I on je bio iskasapljen“, nabraja nesrećna starina čije svedočenje u Hagu, u predmetu Nasera Orića, nije bilo „relevantan dokaz“.

Samo par meseci ranije, 8. avgusta 1992. godine, zveri postrojene u Orićeve jedinice, odnele su trofej svom komandantu – glavu Anđelka Mlađenovića zvanog Bibe, koja je u Hagu prikazana kao odrubljena glava Bošnjaka.

MUSLIMANSKI VOJNICI

Prema svedočenjima Bošnjaka, Kemal Mehmedović iz srebreničkog zaseoka Pale, danas nastanjen u Austriji, prednjačio je u „junačenju sa glavom mrtvog četnika“. A, „mrtav četnik“ pokušavao je pomoći ranjenom bratu Draganu. Vapio je i molio za pomoć da spase ranjenog brata, da ga ne ostavlja u rukama zločinaca. “Srećom”, sirota majka Savka nije dočekala da joj kažu kako je ostala bez oba sina. Ubili su je baš kao i sve ostale starice koje su zatekli u selu. Njeno iskasapljeno telo pronađeno je tek nakon 40 dana.

U svakom selu, svakom zaseoku, priča ista, a svaka čini se užasnijom od one prethodne. Na ulazu u nekada veliko, a danas pusto, srpsko selo Brežane, masivni crni mermerni spomenik sa 32 uklesana imena nemo svedoči o svirepim zločinima muslimanskih vojnika predvođenih Naserom Orićem.

„Evo ovde, na ovoj livadi poslednji put sam žive videla sinove Milisava (18) i Miroslava (20), i supruga Dragoslava (45)“, zarida Mileva Rankić: „Nemojte, deco, molim vas… Ne mogu o tome da pričam“.

Ubijali su sve redom, i žene i decu, i starice i starce. Kristina Lazić bila slepa i gluvonema. Prvo su je mučili, pa su je onda ubili. Isto tako je prošla i njena majka Dostana. Na kraju, obe su ih spalili u njihovoj kući. Kristininog brata, prema svedočenju preživelih, razapeli na krst, mučili, a potom zapalili.

Gledali su, verovati nisu mogli. Milisava Lazića i njegova tri sina – Dragoslava, Miroslava i Vidoja užasno su mučili, a onda spalili. Najmlađa žrtva, tog tragičnog dana, bio je Ljubomir Josipović, sa svega 15 leta. Milosti nisu imali, ubijali su majke sa decom u naručju, starce, invalide.

Radosava Stjepanović prigrlila je tada četrnaestogodišnju kćer Slavicu, kao da je slutila da je poslednji put grli. Osećala je da se zlo sprema, ali nije se plašila za sebe, nego za svoju jedinicu. Na vratima su se pojavili krvnici, odjeknuli su pucnji, majka je pala mrtva preko kćeri, a odmah do nje pokosiše i sestru njenog muža Milanku Mitrović. Od tog dana, za Slavicu, veselu i inteligentnu devojčicu, stao je život. Ućutala je, baš kao i njen dalji razvoj. Danas, beži od ljudi, znanih i neznanih. Na najsvirepiji način osetila je praiskonsko zverstvo u ljudima.

„Nema u Srebrenici, niti je moguće naći, Srbina koji je stradao lako, od metka u čelo. Sve su ih kamama klali, glave im kotrljali, žive gulili, kasapili i palili, a mog Nenada ispekoše“, Ivanka i Boro Rankić imali su dva sina – Predraga i Nenada.

„Pobegli smo u Bratunac, ali 26. maja 1992. godine udariše oni iz Srebrenice. Nenad je bio na liniji, sa ostalom vojskom i borio se. Tu su ga živog zarobili“, veli majka i okreće glavu kao da pokušava pobeći od užasa koji je zadesio njenu porodicu.

S brda iznad Potočara srpski borci videli su Nenadovo telo, osvetljeno reflektorima u kolicima. Jurnuo je Predrag ka bratu, ali mu saborci ne dadoše. Zarobiše Orićevog vojnika i potom ga razmeniše za Nenadovo izgorelo telo…. Sahranjen je 1. juna, na četvrtu godišnjicu njegovog braka.

A Ivanka, još ni ožalila Nenada nije, a ostala je bez bratanca Ratka Cvjetinovića. Imao je samo 21 godinu. Ubiše ga na kućnom pragu.

„I ja sam majka Srebrenice, a ne samo one druge. I meni je teško, zar moja muka nije ravna njihovim?”, zajauka nesrećna majka.

Za deset dana Ivanka je pored sina Nenada i bratanca Ratka sahranila i brata Milovana Cvjetinovića, ubijenog na kućnom pragu i sestrinog muža Rajka Marinkovića, iza koga je ostalo četvoro siročadi.

Kao sinja kukavica, od zime 1992. godine, majka Slavka Matić svakog dana jauče i kuka na bratunačkom groblju. Rida i plače nad grobovima svojih kćeri, sestri Matić, Gordane (25) i Snežane (27).

U ranim jutarnjim časovima, te zimske zore, 14. decembra 1992. godine, miran san meštana prekinuli su pucnji Orićevih dželata koji su upali u selo na levoj obali Drine. Milosti nisu imali. Ubijali su sve redom, od kokoške i kerova do nemoćnih starica. Tog jutra, kažu, potekla je i krvava Drina, okupana nevinom krvi 109 Bjelovčana.

Prema svedočenjima preživelih meštana, dok je Slavka bila na poslu u Bratuncu, Radivoja Matića probudila je pucnjava, pa je krenuo napolje da proveri šta se dešava. Tek što je prekoračio kućni prag, pao je ranjen. Čuvši zapomaganje oca, Snežana je u spavačici potrčala da mu pomogne. Zauvek je ostala pored njega. U desnoj ruci stiskala je komad sopstvenog mesa s butine. Zdravi zubi izvađeni su joj kleštima.

Kojim rečima sirota majka da opiše ono što oseća dok gleda Tadića u Potočarima u blizini onih koji joj ubiše i Snežanu i prelepu Gordanu, koju je pronašla silovanu, nagu i mrtvu u kupatilu njihovog doma.

SRPSKA OGNJIŠTA

Porušene čađave zidine zarasle u visoko šipražje jedini su tragovi srpskih ognjišta u srebreničkim selima Zalazje, Zagoni, Biljače i Sase. Na proplanku, na ulazu u selo Zalazje, dva visoka spomenika podsećaju da su ovde nekada živeli ljudi. U rasponu od 49 godina, komšije muslimani uzeli su svoj krvavi danak u srpskoj krvi. Prvi put, 1943. godine, komšijskim nožem zaklano je njih 143. Drugi put, na Petrovdan 1992. godine, na čelu sa Naserom Orićem, pobili su 69 srpskih civila i vojnika, od kojih je 19 zarobljeno i nakon višednevnih mučenja pobijeno.

„Htela sam da pustim stoku, ali nisam stigla. Čula sam povike: „Hvatajte je živu“, i počela bežati niz padinu ispod kuće. Negde usput, dok sam bežala prema rudniku Sase, izrešetali su me geleri granate, ali od straha ništa nisam osećala, izuzev što me oblila krv“, tiho govori starica Stojanka Stanojević, koja ni danas ne razume neslućeno zlo koje ih je zadesilo. Miris paleži mešao se sa mirisom krvi, a onda je čula zapomaganje komšije Mileta Rakića.

„Uhvatili su ga živog i klali. Iz šumarka sam čula samo glasove“, užas se oslikao u njenim očima, rukom se hvata za srce, a suze se slivaju niz lice: „Jasno sam čula kako ga kolju i, kada su završili, neko je upitao: „Oriću, šta da radim dalje?“. Drugi glas, verovatno Orić, odgovorio je: „Oližite nož i nastavite!“, priseća se starica i rukom pokazuje na mesta gde su nekada bile srpske kuće…

„Eno, tamo je bila kuća Miletovog oca Momčila. I njega ubiše, kao i brata mu Miodraga, ni danas im ne znamo za kosti. U susednoj kući ubiše Draga, u onoj ispod Svetozara, malo dalje Dostanu, Neđu, Srećka, Miloša, Miloja…“

Prema svedočenjima preživelih seljana Zalazja, najteže je prošla nesrećna devojka Radinka Cvjetinović. Kažu, „vašta su joj činili, ne mogu ni da pričaju“. Od nje je ostalo svega nekoliko kostiju sahranjenih na bratunačkom groblju.

3.267 grobova. 3.267 priča, tragedija, svaka tragičnija i užasnija od one prethodne. Ali, njih nema ko da osudi, za njih nema mesta ni u Skupštini Srbije. 3.267 neprebolnih rana bole samo njihove najmilije. U Tadićevoj Srbiji nema čak mesta ni saosećanju. Pre petnaest godina, užasnuta Drina tekla je i pričala o 3.267 paklenih stradanja. Danas, teče još užasnutija i priča priču o srpskom samoponiženju, zaboravu, izdaji i prodaji 3.267 srpskih života. Zarad čega, Tadiću!?

Magazin Pečat jul 8, 2010

Share this post


Link to post

Dodik u Bratuncu: Selektivna pravda za žrtve

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik položio je danas venac na spomen Krst na Vojničkom groblju u Bratuncu povodom 18. godišnjice pogibije srpskih boraca i civila 1992. godine, upozorivši na selektivnu pravdu kada je reč o srpskim i muslimanskim žrtvama.

Dodik je izjavio da niko ne spori činjenicu da su u Srebrenici nastradali Bošnjaci, ali je očigledno ignorisanje činjenice da su na prostoru Podrinja Srbi stradali u kontinuitetu što govori o kreiranju istine koja to nije i nepravde.

"Značaj koji se daje ovim događajami (Srebrenici i Bratincu) od strane međunarodne zajednice govori o selektivnoj pravdi", rekao je Dodik novinarima na vojnom groblju u Bratuncu i naglasio da je došao da oda poštu svim stradalima.

Prema njegovim rečima, ne može se održati princip po kome su jedni samo žrtve a drugi samo zločinci. Premijer RS je dodao da zločin ne može da bude prihvatljiv za RS niti da je zločin učinjen u ime Srpske.

Dodik je rekao da ono što se dogodilo u Srebrenici za njega nije genocid.

"Ako je bio genocid onda se desio ovde u Podrinju i ovde su stradali ljudi, a za to su odgovorni pojedinci. Ukoliko su učestvovale institucije bile su zloupotrebljene", rekao je Dodik.

Na Petrovdan 1992. muslimanske snage pod komandom Nasera Orića upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali.

Zašto nema Tadića?

Na pitanje kako komentariše nedolazak predsednik Srbije u Bratunac i to što je juče bio u Srebrenici na obeležavanju 15 godina od zločina u tom mestu, Dodik je rekao da bi lično voleo da je Tadić prisutan i u Bratuncu, ali da ga nije pitao za razloge ni dolaska ni nedolaska.

"Smatram se nekompetentnim da to komentarišem", rekao je Dodik.

Sela su opljačkana, spaljena i još uvek nisu obnovljena.

Posle podne na Vojničkom groblju u Bratuncu, biće osvećen centralni spomen-krst, služen parastos, položeni venci i zapaljene sveće, a pomen će se održati u crkvi u Srebrenici.

Vence su pored Dodika na vojničkom groblju u Bratuncu položili i generalni konzul Srbije u Banjaluci Jadranka Derajić, zamenik visokog predstavnika u BiH Kris Benet, delegacija skupštine RS i veća naroda RS, zajedničkih institucija, izaslanik predsednik RS Duško Ćetković i drugi.

U Kulturnom centru u Srebrenici održaće se i duhovna akademija a biće prikazan i film "Dosije Srebrenica", posvećen stradanju srpskog naroda na ovom prostorima.

Od maja do decembra 1992. u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijeno stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.

Vesti 12.07.2010

Share this post


Link to post

Gde je 3.500 srpskih žrtava?

68927375.jpg

Snage bosanskih muslimana od 1992. do 1995. godine u oblasti Podrinja ubile su 3.276 Srba. Za ove zločine u kojima su stradali uglavnom civili, žene i deca do sada niko nije osuđen, a ratnog komandanta srebreničkih muslimana Nasera Orića tribunal u Hagu je oslobodio krivice.

Profesor Emil Vlajki smatra da je forsiranje jednostrane priče o srebreničkoj tragediji poslužilo delu međunarodne zajednice da se Srbi satanizuju kao što je to urađeno sa Jevrejima pre Drugog svetskog rata.

- Priča o Srebrenici ima dve strane. Jedna je trajala tri godine, a druga tri dana u julu 1995. godine. U prvoj je u pobijeno 3.500 Srba, a u drugoj ne zna se koliko ljudi. Isticanje samo jedne strane nije pravedno - kaže za „Alo!“ Vlajki koji je poznat kao bespoštedni kritičar američke politike. Profesor Vlajki, koji je po ocu Hrvat, a po majci Jevrejin, tvrdi da izraz genocid nije prikladan za zločin koji se u Srebrenici dogodio.

- Korišćenje izraza genocid u ovom slučaju je uvreda za Jevreje. Da su Nemci u holokaustu poštedeli žene i decu, Jevreja bi 1945. godine bilo još četiri miliona - smatra Vlajki, koji ne podržava pristanak zvanične Srbije da učestvuje u „predstavi oko Srebrenice koju joj je nametnula međunarodna zajednica“.

Od maja do decembra 1992. godine u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijeno stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.

Samo na području Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno više od 400 civila.

Na Petrovdan 1992. godine, muslimanske snage upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, a više od 70 ranile. Devetnaest osoba iz tih sela se još vode kao nestale. Sela su opljačkana, spaljena i još nisu obnovljena.

U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac, u istom periodu ubijeno je najmanje 560 lica.

Na Božić 1993. godine, združene snage podregije Srebrenica, pod komandom Nasera Orića, u ranim jutarnjim satima napale su srpska sela na području Kravica u opštini Bratunac i ubile 48 meštana. Od 7. do 16. marta 1993. godine uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama.

Na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmanje 1.300 osoba srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba, a bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece.

Alo 13.07.2010

Share this post


Link to post

U Bratuncu danas pomen za ubijene Srbe

22997082.jpg

Na vojničkom groblju u Bratuncu danas će se održati parastos za stradale Srbe na području Podrinja, koje su tokom rata u BiH ubile muslimanske snage pod komandom Nasera Orića iz Srebrenice.

Na Petrovdan 1992. godine muslimanske snage pod komandom Orića upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali.

Tokom troipogodišnjeg rata na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci, ubijeno je najmanje 1.300 lica srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča ubijeno ukupno 3.267 Srba, među kojima je bilo najviše civila, žena i dece.

Obeležavanje stradanja Srba na tom području održava se u organizaciji Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske.

Kako je najavljeno iz Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite RS, parastos će biti održan u 15 sati, nakon čega će biti položeni venci na spomen obeležje i održani prigodni govori.

Obeležavanju godišnjice stradanja Srba u Podrinju prisustvovaće ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić i predstavnici boračkih organizacija ovog entiteta.

Za zločine počinjene nad Srbima na području Podrinja i Birča još niko nije odgovarao.

U tužilaštvu BiH nedavno su potvrdili da se istraga vodi protiv više lica, među kojima je i Naser Orić, kome je suđeno i u Haškom tribunalu, ali presudom tog suda on osuđen na dve godine zbog nesprečavanja zločina počinjenih 1992. godine na tom području.

Mondo 12.07.2011

Share this post


Link to post

HODAM PO GROBLJU, OD SINA DO SINA

28487195.jpg

BRATUNAC - Kukavice sinje, majke žalosne!

Popadale juče majke kao crni gavranovi po grobljima od Bratunca do Zalazja, Biljače, Brežana, Fakovića, Zagona, po grobovima jedinaca, pobijenih sinova...

Stanojka Stanojević (70) iz Zalazja zorom bila na groblju u Bratuncu, obišla sina Boža, posle stigla i do Zalazja, do groblja, da obiđe svog Radisava... Ponela sinovima malo pite od sira, lubenicu i kolača, komad pršute... Sela na grob, jedan pa drugi, i celo jutro tiho plakala, okrenuta da joj niko ne vidi lice...

- Odam po groblju, od sina do sina - rekla je posle dok su joj se suze kotrljale niz obraze.

Stanojka je na jučerašnji dan, na crni Petrovdan 1992. godine, izgubila Boža, 26. godina mu je bila, pola godine ranije ostala je i bez drugog sina, Radisava, on imao 27 godina.

- Dani prolaze, a meni svaki gori i teži, jadniji no prethodni. Da mi makar po jedno dijete ostaviše, po unuka, bilo bi mi lakše, ovako, ko bukvu kad osiječeš, a panj istruli - kukala je Stanojka kraj Radisavljevog groba.

Devetnaest godina ranije, kad su joj Orićevi ubili Boža, nju i muža su ranili, ona ostala bez noge, a treći sin, Mile, jedva je ostao živ.

- Gledala sam taj dan Nasera ko tebe sad što gledam. Jaše belog konja putem, preko prsa redenici, nosi zelenu zastavu, pa sve viče: „Vataj četnike žive, ne pucaj“ - priseća se Stanojka krvavog Petrovdana u Zalazju 1992, kad su Orićeve snage iz Srebrenice opkolile selo i za par sati pobile 49 meštana.

Zločin bez kazne

Na Petrovdan 1992. snage Nasera Orića u selima Zalazje, Biljača, Sase i Zagone izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili.

Od maja do decembra 1992. na području Srebrenice ubijeno više od 400 civila. U istom periodu u bratunačkim selima ubijeno najmanje 560 osoba.

Autor: Zoran Šaponjić

Kurir 13. Juli, 2011.

Share this post


Link to post

Bratunac: Godišnjica stradanja Srba

Više od dve hiljade građana Republike Srpske, rodbine, prijatelja i republičkog rukovodstva, polaganjem venaca i parastosom, obeležili su 20 godina od stradanja Srba srednjeg Podrinja.

250614_bratunac-beta_iff.jpg?ver=1341691246

Obeleženo 20 godina od stradanja Srba:

Muslimanske jedinice ubile su tokom rata 3.267 civila i vojnika

Muslimanske jedinice ubile su tokom rata 3.267 civila i vojnika i popalile više od 150 srebreničkih srpskih sela.

Za pokoj duše preminulim Srbima Bratunca i Srebrenice pomolili su se, a potom i položili cveće na Spomen-krst i ministri u Vladi RS Petar Đokić i Stanislav Čađo. Oni su se zapitali koliko će puta još doći u Bratunac dok istina ne ispliva na površinu.

- Ubijeno je ponajviše civila, dece, žena i staraca. Dovoljno je reći da je 800 dece ostalo bez jednog ili oba roditelja pa da se sagleda.

07. 07. 2012.| Večernje novosti| foto: Beta

Share this post


Link to post

 

Obeležena godišnjica stradanja srebreničkih Srba

Kod spomen-kosturnica u Zalazju kod Srebrenice danas je obeležena 21 godina od stradanja Srba na području Srebrenice i Bratunca.

 

339498_bratunac-srna_f.jpg?ver=137364138

Porodice ubijenih na grobovima žrtava Nasera Orića

 

Na Petrovdan 1992. godine u srebreničkim selima Zalazje i Sase, kao i bratunačkim selima Biljača i Zagoni stradalo je 69 srpskih civila i vojnika. Tada je nestalo i zarobljeno još 22 Srba, a veliki broj ih je ranjen. Od 22 zarobljenih niko nije preživeo.

Oni su ubijeni posle mučenja i zlostavljanja, a posmrtne ostatke njih desetoro slučajno je pronašao tim za traženje nestalih iz Tuzle 10. juna 2011. godine na Zalazju, prilikom traženja bošnjačkih žrtava. Traga se za još 12 Srba ubijenih 12. jula 1992. godine.

Članovi porodica i predstavnici boračkih organizacija i organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice danas su ponovo istakli da niko nije odgovarao za zločine nad Srbima na području Srebrenice. Oni su izrazili nezadovoljstvo radom Haškog tribunala, kao i Tužilaštvom i Suda BiH.

Muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića 12. jula 1992. godine upale su u više srpskih sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini.

Služenjem parastosa na Zalazju završen je 17. memorijalni i kulturno-sportski program "Petrovdanski dani" koji su povodom 21 godine od stradanja srebreničkih Srba organizovali Boračka organizacija i Organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila i Crkvena opština Srebrenica.

 

12. 07. 2013.  Beta| foto: Srna

 

Share this post


Link to post

Poklani Srbi vape za pravdom

Služenjem parastosa kod spomen-kosturnica stradalima u dva poslednja rata na Zalazju kod Srebrenice, prisluživanjem sveća za pokoj duša 69 ubijenih na Petrovdan 1992. godine i polaganjem cveća na spomen obeležje, juče su obeležene 22 godine od velikog srpskog stradanja u srebreničkoj opštini.

 

431641_071304c2_f.jpg?ver=1405180214

Ubijeni u jednom danu: Spomenik žrtvama u Zalazju

 

Događaju nisu prisustovali predstavnici najvišeg političkog vrha Srpske, niti vodeći ljudi iz političkih partija, a stradalih su se kao i ranijih godina setili uglavnom predstavnici porodica poginulih i nestalih, preživeli stanovnici sela u Podrinju kroz koje su prošle horde Nasera Orića, i pokoji izaslanik državnih institucija Srpske.

Izaslanik predsednika Republike Srpske Duško Četković zapitao je kome su smetali mirni ljudi u svom selu, na veliki pravoslavni praznik.

- Smetali su samo zato što su Srbi i nikada ih nećemo zaboraviti i odustati od traženja pravde i odgovornosti onih koji su počinili zločin nad ovim ljudima - rekao je Četković.

 

 

"Vataj ih žive!"

Brojna svedočenja iz Zalazja su stravična.

- Videla sam Nasera. Bio je na belom konju, preko prsa ukršteni redenici. Nosio je u ruci zelenu zastavu i jahao putem ispod groblja i vikao: "Vataj četnike žive!" Bomba je pukla kraj mene, izrešetali me geleri. U podrumu kuće blizu raskrsnice u Zalazju ubijena je Radinka Cvetinović, malo dalje, tamo iza one kose Desanka Cvetinović, tamo je ubijen i Svetozar - samo je jedno od svedočenja nekadašnjih meštana Zalazja.

 

431640_071304c1_if.jpg?ver=1405180297

Zločin ne sme da ostene bez kazne: Mladen Grujičić

 

Predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice Mladen Grujičić istakao je da niko za 22 godine nije odgovarao za ovaj, kao i ostale zločine počinjene nad Srbima u srednjem Podrinju.

- Ovde je nastavljen muslimanski projekat etničkog čišćenja Srba sa područja Srebrenice i Bratunca započet u aprilu 1992. godine. Nakon Gnione, Gostilja, Čumavića, Osetka, Ratkovića, Krnjića i Brežana, horde Nasera Orića upale su u ovo selo i počinile masakr. Deset zarobljenih još nije nađeno, a naše majke, braća i sestre još čekaju pravdu - rekao je Grujičić.

On je poručio međunarodnom pravosuđu da je u Srebrenici srpsko stanovništvo procentualno više stradalo od Bošnjačkog, a institucijama Republike Srpske da ne dozvole da ovaj zločin ostane bez kazne.

Da podsetimo, jake muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića 12. jula 1992. godine upale su u nekoliko srpskih sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini, ubijajući, pljačkajući i paleći sve što su stigle.

 

Sramotna presuda

Od maja do decembra 1992. samo na području Srebrenice napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno više od 400 civila. U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 lica.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. mu izrekao zatvorsku kaznu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima. U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen krivice.

Tog dana u borbi prsa u prsa ubijeno je 69, ranjeno mnogo više srpskih boraca i civila, a 22 Srbina su zarobljena na Zalazju.

Deset ih je slučajno pronađeno 10. juna 2011. godine u masovnoj grobnici prilikom traženja nastradalih Bošnjaka i oni su identifikovani i sahranjeni na Petrovdan 2012. godine, dvoje je ekshumirano ranije, a deset ih se još vode kao nestali.

 

Ž. Marković -  | foto: Srna

 

Vesti 13. 07. 2014.

 

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this