Sign in to follow this  
dj-zombi

Parastos povodom 18. godisnjice stradanja u Medackom dzepu

Recommended Posts

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос поводом 18. годишњице страдања српског народа у Медачком џепу.

Парастос ће се служити у петак - 09. септембра 2011. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова.

С поштовањем,

Предсједница:

Драгана Ђукић

УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ ЛИЦА „СУЗА“

Share this post


Link to post

Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz sela „Medačkog džepa“

Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena u tzv. "Medačkom džepu", južno i jugoistočno od Gospića, koja su se već osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Srpski narod, vojska i policija su vjerovali u djelotvornost UNPROFOR-a, pa je i zbog te opuštenosti agresor brzo ovladao navedenim prostorima.

Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicionere.

Nakon što je potpisan Sporazum o kontroli "Medačkog džepa", po kojem su se i hrvatska i srpska strana, uz posredovanje međunarodne zajednice, saglasile da se hrvatske snage povuku sa okupirane teritorije do 15. septembra na liniju razdvajanja do prije napada, a da kontrolu nad ovim područjem preuzmu snage UNPROFOR-a, hrvatska strana nije ispoštovala dogovor, pa su njene snage u povlačenju, koje je potrajalo do 17. septembra, opljačkale, popalile, porušile i pobile sve ono što nisu uspjele da urade u nastupanju.

Tragedija "Medačkog džepa" odvijala se pred očima UNPROFOR-a, koji ovaj put nije bio samo pasivni posmatrač, već je uzeo i aktivnog učešća u pokušaju da preuzme kontrolu nad ovim područjem i spriječi ubijanje preostalih ljudi i uništavanje njihove imovine. Unproforci su, nakon trodnevnih borbi sa hrvatskom vojskom i policijom, po ulasku u "Medački džep", samo mogli, kao njihov komadant Žan Kot (Jan Cot), konstatovati "da u selima kroz koja je prošao više nema znakova života, ni ljudi, ni životinja i da je razaranje potpuno, sistematsko i namjerno", ili kao Sedrik Tornberi (Cedric Thornberry), pomoćnik generalnog sekretara UN-a i šef civilnih poslova u misiji UNPROFOR-a na području bivše Jugoslavije, "da je nakon cjelodnevnog boravka na tom području naišao na samo jednu živu kokošku".

U ovoj agresiji stradalo je 88 Srba: 46 vojnika, 6 milicionera i 36 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina. Među njima je i 17 žena. Hrvatska je po završenoj akciji predala srpskoj strani 52 mrtva tijela. U ovoj akciji ranjenika uopšte nije bilo. Upravo ta činjenica i rezultati pregleda tijela na srpskoj strani (razbijene lubanje, mnogobrojne prostrelne rane iz neposredne blizine) upućuju na zaključak da se radilo o sistematskom ubijanju zarobljenih i ranjenih. Pripadnici UNPROFOR-a su, nakon što su u direktnoj borbi ušli u ovo područje, izvukli još 18 tijela, od kojih je većina bila izmasakrirana (odsječeni pojedini dijelovi tijela) ili zapaljena (za života bacani u vatru).

Dva leša su izvukli pripadnici SVK, a jedno tijelo je pronađeno u aprilu 1994. godine. U maju 2000. godine istražioci pronalaze i nove dokaze o zločinu u "Medačkom džepu" - jedanaest tijela skrivenih u septičkoj jami u nekad srpskom dijelu Gospića, od kojih je šest identifikovano DNK-a metodom. Od 84 pronađena posmrtna ostatka, osam je ostalo neidentifikovano, dok se još uvijek traga za četvoricom. Sva tri sela su opljačkana a zatim sravnjena sa zemljom po sistemu "spržene zemlje".

Srbi su oplakali i sahranili svoje mrtve. Unproforci su sačinili obiman izvještaj i početkom oktobra te iste godine dostavili ga Savjetu bezbjednosti. Hrvati su, kako bi umirili međunarodnu javnost, smjenili dvojicu svojih oficira, jednog Albanca i jednog Srbina, ali i, zbog domaće javnosti, osudili deset Srba, zarobljenih u ovoj akciji, na dugogodišnje kazne zatvora zbog navodno počinjenih ratnih zločina nad hrvatskim civilima.

Počev od jula 2001. do aprila 2004. godine Tužilaštvo Haškog suda za zločine u akciji "Medački džep" podiglo je optužnice protiv trojice generala HV-a i to Rahima Ademija, Janka Bobetka i Mirka Norca, dok je istraga protiv četvrtog generala Petra Stipetića obustavljena pošto je, po riječima Glavne tužiteljice, uspio dokazati "paralelnu liniju komandovanja". Bobetku zbog bolesti optužnica nije ni uručena, a od izručenja Hagu spasila ga je smrt u aprilu 2003. godine.

Predmet Ademi/Norac Haški tribunal je, u septembru 2005., prebacio u nadležnost hrvatskog pravosuđa. Domaća optužnica ih je teretila za ubistvo 28 civila i 5 vojnika, te za uništavanje 300 različitih objekata, kompletno ubijanje stoke i trovanje bunara.

Iako su se u toku glavnog pretresa, koji je trajao od juna 2007. do maja 2008., čule priče koje po monstruoznosti načina izvrčenja prevazilaze i maštu najizopačenijih umova (nabijanje žene na kolac; odsjecanje glave, rezanje prsa na šnite; rasporivanje druge žene; bacanje živih žena u plamen sopstvenih kuća; grupno gađanje noževima zarobljenog vojnika obješenog naglavačke za stablo…) i prikazani šokantni snimci izmasakriranih potpuno golih leševa poredanih u nizu od 1 do 51, Županijski sud u Zagrebu optuženog Ademija, vršioca dužnosti komadanta Zbornog područja Gospić, oslobađa svih optužbi, a optuženog Norca, komadanta operacije "Džep '93", proglašava krivim za nesprečavanje, a time i za podržavanje i ohrabrivanje ubistava civila (4) i pljačkanje imovine te ubijanje (1) i mučenje (1) ratnih zarobljenika, osudivši ga na jedinstvenu kaznu zatvora od sedam godina, koju mu je Vrhovni sud , presudom od 19.novembra 2009., smanjio na šest godina.

Iako smo navikli od hrvatskih sudova da u suđenjima za ratne zločine koriste dvostruke aršine - jedne daleko strože kada sude Srbima, a druge mnogo blaže kada sude pripadnicima sopstvenih oružanih snaga, ovakva presuda je ponižavajuće sramotna i za žrtve zločina i za njihove porodice, koje su umjesto očekivane pravde za žrtve, izgubile i nadu da putem sudskih postupaka barem njihova stradanja budu priznata.

Iako je pretresno vijeće utvrdilo da je admiral Davor Domazet - Lošo, kao izaslanik načelnika Glavnog štaba HV, bio glavnokomandujući u akciji "Medački džep", zbog čega je Ademi i oslobođen, i uprkos što je i Amnesti Internešenel (AI) u svom izvještaju "Iza zida ćutnje", od 9. decembra 2010., prozvao hrvatsko pravosuđe zbog neprocesuiranja pomenutog admirala, nadležno tužilaštvo protiv njega još nije ni istragu otvorilo. A s obzirom da je Hrvatska, krajem juna ove godine, završila pregovore i da će do kraja ove godine potpisati i pristupni sporazum za ulazak u EU, mala je šansa da će ovaj admiral biti procesiran za zločine u ovoj akciji.

Iako je Haški tribunal prilikom ustupanja ovog predmeta hrvatskom pravosuđu zadržao pravo da ga, u slučaju nepravilnosti u toku suđenja pred hrvatskim sudom, može ponovo preuzeti u svoju nadležnost, sigurno je da zbog "izlazne strategije" toga suda u ovom slučaju to neće uraditi, što je i Vrhovnom sudu RH bilo poznato, zbog čega je i mogao sebi da dozvoli ovakvo sramno poigravanje pravdom.

Ali ni tu nije kraj farsičnom suđenju hrvatskim generalima pred domaćim sudovima. Naime, odlukom Vanraspravnog vijeća Županijskog suda u Rijeci od 14. jula 2010. godine, Norcu su objedinjene kazne za ratne zločine u "Gospiću"(za zločine nad Srbima u ovom gradu u jesen 1991.god. osuđen na 12 godina zatvora) i "Medačkom džepu" na jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora. A pošto je Norac u zatvoru od 2001. godine, očekuje se da bi ubrzo, za godinu-dvije, mogao izaći iz zatvora kroz postupke ublažavanja kazne, pomilovanja ili uslovnog otpusta.

Ova presuda pokazuje i da Hrvatska država još nije spremna da se suoči sa tamnijom stranom svoje nedavne prošlosti.

Ova presuda svakako neće postaći prognane Srbe da se, nakon 18 godina izgnanstva, počnu vraćati u još uvijek pusta i šikarom obrasla sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, u kojima danas, od predratnih oko 600, živi jedva desetak Srba.

U Beogradu i Banja Luci, 08.09.2011.

PREDSJEDNIK

Savo Štrbac

Veritas

Share this post


Link to post

Medački džep: Za zverstva nad Srbima - šest godina robije!

Danas je 18 godina od akcije „Medački džep“ u kojoj je poginulo ili nestalo 88 Srba. Mnogi slučajevi još uvek nerešeni. Član udruženja „Suza“ Dragan Pjevač, koji je u ratu ostao bez majke, za S media portal otkriva detalje ove monstruozne akcije. On kazne izrečene hrvatskim generalima naziva - mizernim.

Danas se navršava 18 godina od kako je u iznenadnoj agresiji hrvatskih snaga na snage Republike Srpske Krajine na području Medačkog džepa poginulo ili nestalo 88 Srba. Akcija je sprovedena iako su se sela 18 meseci nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Iza akcije su ostali pustoš i jad. Ljudi su masovno ubijani i mučeni, a brojna sela su sravnjena i opljačkana. Porodice nastradalih ni dan-danas ne mogu da pronađu odgovore na pitanje – zašto?

Kako su mučene srpske žrtve?

Tokom suđenja čulo se o monstruoznim zločinima i iživljavanju nad srpskim stanovništvom (nabijanje žene na kolac, odsecanje glave, rasporivanje i bacanje žena u sopstvene kuće a zatim spaljivanje, gađanje nožem retardiranog mladića koji je obešen naglavačke...)

Dokazano je da je u samom napadu iskorišćeno četri puta više artiljerijskih granata od potrebnog broja.

Sa bolom i nevericom prisećaju se tog dana, kada su izgubili svoje najmilije. Njima nijedna kazna nikada neće biti dovoljna, da nadomesti prazninu nastalo tragičnim odlaskom voljenih.

Ipak, kako poručuju za S media portal, današnjim parastosom u Crkvi svetog Marka u Beogradu pokušaće da „probude“ javnost kako bi pokazala saosećanje za njihovu bol...

Generalu Norcu samo šest godina

Član Udruženja „Suza“ Dragan Pjevač, koji se organizaciji priključio nakon što mu je tokom rata ubijena majka, za S media portal otkriva detalje akcije „Medački džep“ koja je, prema njegovim rečima, bila jedna od najmonstruoznijih. On sa vidnim razočarenjem ističe da su kazne optuženim generalima mizerne.

Kome se sudilo?

Na osnovu istrage koju je vodilo do 2004. godine, Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnice po komandnoj odgovornosti protiv načelnika Generalštaba Hrvatske vojske generala Janka Bobetka, komandanta vojnog područja Gospić, generala Rahima Ademija i komandanta Devete gardijske brigade, generala Mirka Norca.

Janku Bobetku optužnica nije uručena; on je preminuo aprila 2003. godine.

Do suđenja u Haškom tribulanu nije došlo, jer je slučaj prebačen hrvatskom pravosuđu koje suđenje započelo juna 2007. godine.

Presudom iz 2008. Rahim Ademi je oslobođen, a Mirko Norac osuđen zbog nesprečavanja ubistava civila, pljačkanje imovine te ubijanje i mučenje ratnih zarobljenika na jedinstvenu kaznu od sedam godina.

Ukazano je na Davora Domazeta-Lošu koji je bio nadređen, i Željka Sašića, koji su i danas slobodni u Hrvatskoj. Hrvatska je vodila postupak za zverstva, ali niko nije odgovarao za to i verovatno nikada neće. To posebno vređa žrtve - sa setom kaže Pjevač i dodaje da udruženje osuđuje sve zločine, ali ne može da se pomiri sa nepravdom.

S media 09.09.2011

Share this post


Link to post

Ево и слика са Парастоса жртвама акције у "Медачком џепу".

Аутор слика је Саша Чолић из Београда.

resizeparastoszrtvamamedackogdzepa2011_01.jpg

resizeparastoszrtvamamedackogdzepa2011_02.jpg

resizeparastoszrtvamamedackogdzepa2011_03.jpg

Share this post


Link to post
18 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У МЕДАЧКОМ ЏЕПУ

Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду, данас се обиљежава 18. годишњица страдања српских цивила у нападу хрватске војске на Медаџки џеп код Госпића 1993. године.

09/09/2011

Извор: СРНА, Фото: СРНА

У акцији хрватске војске на Медак од 1. до 17. септембра 1993. године убијено је 88 Срба. По завршеној акцији, према подацима Центра "Веритас", хрватска војска предала је српској страни 52 тијела, а припадници Унпрофора су из директне борбе извукли још 18 тијела, од којих је већина била масакрирана и запаљена. Током 2000. године пронађено је још 11 тијела која су била сакривена у септичкој јами.

Хашки трибунал је у јулу 2001. године подигао оптужницу против тројице хрватских генерала, Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, за злочине у Медачком џепу. Бобетко је у међувремену умро, а Трибунал је у септембру 2005. предмет препустио националном суду Хрватске који је 30. маја 2008. ослободио Адемија свих оптужби, а ову пресуду је потврдио и Врховни суд Хрватске, док је Норац правоснажном одлуком тог истог суда осуђен на шест година затвора.

Истрага против генерала Петра Стипетића је обустављена, према тврдњи тадашње главне тужитељке Карле дел Понте зато што је успио да докаже "паралелну линију командовања", а правди је измакао бивши премијер Косова Агим Чеку, у то вријеме високи официр Хрватске војске.

Здружене снаге хрватске војске и полиције напале су 9. септембра 1993. око шест часова ујутро подвелебитска села, јужно и југоисточно од Госпића, која су 18 месеци била под заштитом мировних снага УН. Овакве пресуде хрватских судова наишле су на огорчење и осуде српске јавности и правних стручњака који су оцијенили да су потпуно "несхватљиве и неприхватљиве". Међу убијеним цивилима, 26 је било старије од 60 година, од који 17 жена, док рањених у овој операцији хрватских снага није било.

Српска села Почитељ, Читлук и Дивосело, са засеоцима у којима је живјело око 600 становника, од којих око 500 Срба, потпуно су етнички очишћена.

Командант УН у Хрватској, француски генерал Жан Кот тада је изјавио: "Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња у неколико села кроз која смо прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно".

В.Д.

Share this post


Link to post
18 година од страдања 88 Срба у околини Госпића

Крајишке Новине

Постављено дана 8. сеп 2011.

Од почетка акције Хрватске војске и МУП-а „Медачки џеп“ у којој је 1993. убијено 88 Срба у околини Госпића, 9. септембра се навршава 18 година.

gospic-hrfoto540-172x172.jpg

Tог и неколико наредних дана 1993. године, хрватска војска и специјалци напала су подвелебитска села у јужном дијелу Лике, која су била под заштитом канадског контингента УН (Унпрофора).

До 17. септембра убијено је 46 крајишких војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих је 26 било старије од 60 година. Према подацима „Веритаса“, по завршеној акцији, хрватска војска предала је српској страни 52 леша, а припадници Унпрофора, су из директне борбе извукли још 18 лешева, од којих је већина била измасакрирана и запаљена. Године 2000. пронађено је још 11 лешева скривених у септичкој јами у Госпићу.

Сва три села Медачког џепа, Дивосело, Читлук и Почитељ су опљачкана и затим сравњена са земљом по систему „спржене земље“. Међу пронађеним посмртним остацима, осам је остало неидентификовано, док се за четири леша и даље трага. Тадашњи командант Унпрофора Жан Кот је по уласку у Џеп, након тродневних борби канадских мировњака и хрватских војника и специјалаца, забиљежио да у „селима кроз које је прошао више нема знакова живота, ни људи, нити животиња, а разарање је потпуно, систематско и намјерно“.

За злочине у Медачком џепу Хашки трибунал подигао је оптужнице против тројице генерала ХВ – Јанка Бобетка (у међувремену умро), Рахима Адемија и Мирка Норца, који су се теретили за злочине против човјечности и кршења закона и обичаја рата. Према оптужници, снаге хрватске војске и полиције су под њиховом командом током офанзиве на Медачки џеп „потпуно уништиле село, лишавајући српско цивилно становништво кућа и домаћинстава“.

До суђења пред Хашким трибуналом, ипак, није дошло, пошто је, у септембру 2005. године, „случај Адеми и Норац“ пребачен у надлежност хрватског правосуђа, које је 22. новембра 2006. преко надлежног тужилаштва, подигло „домаћу“ оптужницу против њих. Суд је изреченом пресудом утврдио да су у Медачком џепу почињени ратни злочини над српским цивилима и ратним заробљеницима, али је првооптужени генерал Адеми ослобођен оптужбе, док је Норац осуђен на шестогодишњу казну затвора. У операцији је, као високо позициониран у командном кадру, учествовао и каснији предсједник привремене владе Косова Агим Чеку, али он, као ни адмирал Давор Домазет Лошо, нису процесуирани.

Јединици канадске лаке пјешадије „Принцеза Патриша“ и њеном команданту Џиму Калвину, бивша премијерка те земље Адријана Кларксон је прије неколико година, уручила високо канадско војно признање.

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this