Sign in to follow this  
Rada

ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ "ОТКОС" - 29.10.2011

Recommended Posts

СУТРА ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ "ОТКОС"

80343921.jpg

БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ - У цркви Светог Марка у Београду сутра ће са почетком у 11.00 часова бити служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.

Иницијативу за обиљежавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење "Билогора", чије је сједиште у Београду, а парастос ће служити протојереј-ставрофор Трајан Којић, уз саслужење више свештеника.

У нападима паравојних хрватских јединица, терористичких група и појединаца организованих или подржаних од хрватских власти, убијено је 61 лице.

Већину страдалих чине цивили, а свега троје од њих је изгубило живот у ратним дејствима од граната. Пребијањем, мучењем, клањем или ватреним оружјем усмрћено је 31 лице, а неколико их је спаљено послије извршеног злочина.

Највећи број погинулих бораца изгубили су живот 31. октобра 1991. у свеобухватном хрватском нападу на источну Билогору изведеном под кодним називом "Откос".

У јавности је познато пет таквих акција хрватских снага чије трагичне посљедице Крајишници обиљежавају сваке године - "Масленицу" 22. јануара, "Бљесак" 1. маја, "Миљевце" 21. јуна, "Медачки џеп" 9. септембра и "Олују" 4. августа.

Међутим, за прву од њих - "Откос", у којој је по много чему извршено етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо, речено је Срни у Завичајном удружењу "Билогора".

Источна Билогора је простор на сјеверозападу данашње Хрватске, у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица. Прије рата 1991. године имала је на око 700 квадратних километара 54 насеља са бројним српским становништвом.

"То је домицилно становништво, насељено овдjе као хришћански граничарски зид према турској империји још у периоду од 1597. до 1606. године и које је све до укидања Војне крајине 1871. било већинско", кажу у овом удружењу.

Геноцидна идеја, како наводе, садржана је већ у самом кодном називу хрватске оружане акције "Откос", који сугерише неселективну сјечу свега што расте, а не само напад на 400 бранилаца Билогоре.

Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало је око 2 500 припадника хрватских снага, а процјене су да је са резервама, логистиком и позадинским службама број ангажованих могао достићи и 20 000.

Послије завршеног "посла" услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак и у селима у којима раније није ни било отпора.

"У усташкој `традицији` из 1941. године настављено је рушење и девастација православних храмова тако да су до темеља изгорјеле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом Унеска, храм Светог Димитрија у Растовцу саграђен прије 1700. године и црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године", истичу у Завичајном удужењу "Билогора".

Share this post


Link to post

SLUŽEN PARASTOS SRPSKIM ŽRTVAMA U HRVATSKOЈ AKCIЈI "OTKOS"

47996846.jpg

U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos srpskim civilima i borcima sa područja opštine Grubišno Polje ubijenim tokom rata u Hrvatskoj u akciji "Otkos".

Milan Bastašić, predsjednik Zavičajnog udruženja "Bilogora", u čijoj organizaciji je služen parastos, rekao je Srni da niko do sada nije odgovarao za ovaj zločin, osim što je u Srbiji osuđen samo za jedno ubistvo Veljko Marić, nekadašnji pripadnik hrvatskih "zengi", koji je uhapšen na bugarsko-srpskoj granici.

"On je osuđen samo za jedno nedjelo, a ima puno nedjela, i izdržava kaznu u Srbiji", rekao je Bastašić, poslije održanog parastosa, koji je služilo sveštenstvo crkve Svetog Marka.

U napadima paravojnih hrvatskih jedinica, terorističkih grupa i pojedinaca organizovanih ili podržanih od hrvatskih vlasti, ubijeno je 61 lice, a najveći broj poginulih boraca izgubili su život 31. oktobra 1991. godine u sveobuhvatnom hrvatskom napadu na istočnu Bilogoru izvedenom pod kodnim nazivom "Otkos".

Većinu stradalih čine civili, a svega troje od njih je izgubilo život u ratnim dejstvima od granata, dok je prebijanjem, mučenjem, klanjem ili vatrenim oružjem usmrćeno je 31 lice, a nekoliko ih je spaljeno poslije izvršenog zločina.

Iz udruženja "Bilogora" napominju da je javnosti poznato pet akcija hrvatskih snaga čije tragične posljedice Krajišnici obilježavaju svake godine - "Maslenicu" 22. januara, "Bljesak" 1. maja, "Miljevce" 21. juna, "Medački džep" 9. septembra i "Oluju" 4. avgusta.

Međutim, za prvu od njih - "Otkos", u kojoj je po mnogo čemu izvršeno etničko čišćenje bez presedana, jedva da je iko čuo.

Istočna Bilogora je prostor na sjeverozapadu današnje Hrvatske, u trouglu koji čine Bjelovar, Daruvar i Virovitica. Prije rata 1991. godine imala je 54 naselja sa brojnim srpskim stanovništvom.

Prema hrvatskim izvorima, u direktnom napadu učestvovalo je oko 2 500 pripadnika hrvatskih snaga, a procjene su da je sa rezervama, logistikom i pozadinskim službama broj angažovanih mogao dostići i 20 000.

Poslije završenog "posla" uslijedila su ubistva preostalih stanovnika, pljačka, paljevine i miniranja kuća, čak i u selima u kojima ranije nije ni bilo otpora.

Rušeni su i devastirani pravoslavni hramovi, tako da su do temelja izgorjele drvene crkve bilogorskog stila, spomenici kulture pod zaštitom Uneska, hram Svetog Dimitrija u Rastovcu sagrađen prije 1700. godine i crkva Uspenija Presvete Bogorodice u Donjoj Rašenici iz 1709. godine".

S.V.

RTRS 29.10.2011

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this