Sign in to follow this  
dj-zombi

Djurdjevdan! Srecna Slava

Recommended Posts

Svima koji slave Djurdjevdan zelim srecnu Slavu.

I moja malenkost ce da se proveseli kao i svake godine sa punom kucom gostiju. Kao sto vidite iz prilozenog, jedno sam vec skinuo sa raznja :zloca:

slava.jpg

Share this post


Link to post

Srecna slava svima koji slave Djurdjevdan proslavite ga u veselju i radosti.

Uzdravlje

Share this post


Link to post
ÐURÐEVDAN

Subota, Maj 06, 2006 00:04 -- Srpska pravoslavna crkva [sPC] i njeni vernici slave dan svetog velikomuèenika i pobedonosca Georgija - praznik koji je u narodu poznat kao Ðurðevdan.

Ðurðevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba. To je, prema narodnoj pesmi, bila i krsna slava Kraljeviæa Marka.

Ðurðevdan je meðu najveæim proleænim praznicima. Prema narodnom, obièajnom raèunanju vremena, Ðurðevdan je polutar godine: vreme se raèunalo od i do Ðurðevdana.

Sveti Georgije, Ðurðe ili Ðorðe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratnièkoj opremi na konju, kako dugim kopljem probada aždaju. Malo dalje od Svetog Georgija prikazana je ženska prilika u gospodskom ruhu. Ženska prilika na ikoni je carica Aleksandra. Smatra se da ona simbolizuje mladu Hristovu crkvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom svetog Ðurða zovu Pobedonosac.

Aždaja simbolizuje mnogobožaèku silu, èiji su vladari progonili hrišæane. Sveti Georgije je toj aždaji zadao odluèujuæi udaraè jer je ubrzo car Konstantin uèinio kraj progonima i Milanskim ediktom 313. godine hrišæanstvo proglasio za zvaniènu crkvu u Rimskom

carstvu.

Uoèi Ðurðevdana, majka u lonac s vodom stavlja razno proleæno bilje. Svaka travka ima posebno znaèenje: zdravac - da je mnogo zdravlja u kuæi; grabež - da se momci grabe oko devojke; dren da deca budu zdrava.

Ðurðevdanski praznik simbolizuje oživljavanje, odnosno, ponovno izrastanje prirode.

U svojoj prvobitnoj funkciji, Ðurðevdan je bio praznik istoènih naroda koji su ziveli na podruèju od Crnog mora do Kaspijskog jezera. U sebi ima paganske i hrišæanske, pogotovu mitološke elemente.

Stari Sloveni su, kako navodi i poznati francuski antropolog Žan Pol Ro, Ðurðevdan preuzeli od Vizantinaca, dok Vizantinci od naroda iz Zakavkazja. Posebni kult je gajen i kod starih Turaka i Mongola u 'direktnoj vezi èoveka i boga preko prirode'.

Život Svetog Ðorða

Sveti Ðorðe je roðen u bogatoj i èestitoj hrišæanskoj porodici, krajem treæeg veka nove ere. Živeli su u Kapadokiji, sve dok otac svetog Ðorða nije postradao za Hrista. Ðorðe je bio sasvim mali kad je ostao bez oca. Da bi izbegla progone hrišæana, njegova majka se preselila u Palestinu, odakle je bila rodom. Tako je Ðorðe rastao u zemlji gde je Hristos živeo i propovedao. Uz dobru i pobožnu majku, izrastao je u pravog hrišæanina, èije srce nije bilo ni hladno ni mlaèno, veæ je plamtelo ognjenom ljubavlju prema Hristu. Stupio je u vojsku.

Ðorðe je bio izvanredno lep, visok i stasit, a odlikovala ga je plemenitost, poštenje i hrabrost, pa je veæ u dvadesetoj godini stigao do èasti tribuna i „Kao takav beše na službi pri caru Dioklecijanu [ep. Nikolaj].' Kad je car Dioklecijan, koji se sve vreme svoje vladavine borio protiv hrišæana i užasno ih progonio i ubijao, otpoèeo još jedan od svojih krvavih pohoda na hrišæane, Ðorðe je došao pred cara i javno, pred carem i svima ostalima, rekao je da je on hrišæanin. Car je bio van sebe od besa i odmah je naredio da Ðorða bace u tamnicu. Naredio je da ga stave na najstrašnije muke, koja samo um pomraèen Satanom, može da smisli. Ðorðe je sve podnosio i neprestano se molio Bogu, koji ga je odmah isceljivao. Ovakva vera i oèigledna Božja blagodat, preobratila je mnoge Dioklecijanove vojnike, ali i Ðorðeve muèitelje u hrišæane. Oni su poverovali u Hrista, i javno ispovedili svoju veru, znajuæi da æe ih Dioklecijan pogubiti. Najveæi udarac za cara Dioklecijana je bio kad je i njegova žena, carica Aleksandra, postala hrišæanka. Tada je car naredio da se njoj, glavnom žrecu [žrec je neznabožaèki sveštenik], koji je takoðe primio hrišæanstvo kao i mnogim drugima odrubi glava. I svetog Ðorða je poslao na gubilište, kad je video da užasna i najopakija muèenja nisu nikog zaplašila, veæ su postigla suprotan cilj: preobratila neverujuæe, a verujuæe još više uèvrstila u veri Hristovoj.

Kad su ih vodili na gubilište, carica Aleksandra je sela na jednu klupu da se odmori i tu je izdahnula, pre nego što joj je krvnik prišao. „Blaženi Ðorðe bi poseèen 23. aprila 303. godine. Èudesima koja se desiše na grobu sv. Ðorða nema broja. Ni broja njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima, koji ga spomenuše i njegovu pomoæ poiskaše od onda do dana današnjega. Još mu darova Gospod silu i vlast da pomaže u bedama i nevoljama svima onima koji ga slave i njegovo ime prizivaju.' [ep. Nikolaj].

Dan kada je besmrtnom slavom muèeništva ovenèan sveti Ðorðe [Georgije], i kada je iz zemnog života prešao u veèno carstvo nebesko, [ 23. aprila, odnosno 6. maja], slavi se kao dan: „Svjatago slavnago velikomuèenika pobjedonosca i èudotvorca Georgija“. Ovaj dan narod zove Ðurðevdan, a jesenji praznik [3. novembra po starom, odnosno 16. novembra po novom kalendaru], naziva se Ðurðic. To je dan kada je obnovljena njegova crkva: „Obnovlenije hrama svjatago velikomuèenika Georgija, iže v Lidije, idježe položeno èasnije tjelo jego.'

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Georgije muèenièe, Georgije pobednièe: kroz muke si pobedio i kroz smrt se proslavio.

Sve si smatrao jeftinije od Istine, Georgije, vlast i èast si zemnu dao, uz Živog si Hrista stao.

Ovako peva o svetom Velikomuèeniku Georgiju nas bogomudri i bogonadahnuti vladika Nikolaj Velimiroviæ.

Braæo i sestre!

Ovako bismo trebali i mi da pevamo o sv. velikomuèeniku Georgiju, da govorimo o njegovom životu i da molimo njegovu pomoæ, ako ne svakog dana - što bi trebalo - onda bar danas kada ga proslavljamo i kada mu je sveta Crkva posvetila dan i kada mnogi od nas slave svetog Georgija kao svoju Krsnu slavu.

Mnogi od nas æe danas potrošiti dosta vremena na razne ovozemaljske poslove od kojih neæe biti koristi za dušu, veæ æe se samo natovariti sa još više nemira i nevolja, a vrlo æe mali broj nas poraditi na dušekorisnim poslovima koji bi nam doneli mir i radost duševnu.

Vaistinu, braæo i sestre, malo i premalo se brinemo za duše svoje i svoj duševni život, a mnogo i premnogo se brinemo za telo i telesne ugodnosti.

Današnji dan bismo trebali ponajpre da posvetimo svetom Velikomuèeniku Georgiju, sebi i svom duhovnom životu i bližnjima svojima, a tek onda telu i telesnim potrebama. Trebali bismo da se priseæamo sta je to sv. velikomuèenik Georgije uèinio da ga danas toliki svet slavi, kako je živeo i èime je stekao dar Božji kojim pomaže svima onima koji mu se obrate za pomoæ.

Oni koji slave svetog Georgija kao svoju Krsnu slavu trebali bi da ga dostojno proslavljaju, kao pravi hrišæani, uz slavski kolaè, koljivo i sveæu, da doèekuju svoju rodbinu i prijatelje i da ih najpre sa slavskim kolaèem i koljivom posluže, pa tek onda sa ostalom hranom koju su spremili za tu priliku. Jer, Krsna slava bez slavskog kolaèa, koljiva i sveæe nije Krsna slava, veæ neki paganski i nehrišæanski obièaj koji samo donosi štetu onima koji ga prireðuju.

Preci naši su to dobro znali i svetog velikomuèenika Georgija mnogo poštovali i molili mu se, crkve gradili i njemu ih posveæivali. Budimo pravi naslednici naših predaka i èinimo ono sto su i oni èinili: molimo se Bogu i svetom Georgiju i privlaèimo na sebe zastupnièke darove molitava svetog Georgija.

Èudesa koja se desiše na grobu svetog Georgija ne mogu se izbrojati, a takoðe nema broja njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima koji ga pomenuše i njegovu pomoæ poiskaše od onda do dana današnjega.

Potrudimo se i mi, braæo i sestre, da održavamo svoju veru ugledajuæi se na primer svetog velikomuèenika Georgija. Pomolimo se svi skupa da nam sveti velikomuèenik Georgije izmoli u Boga dar nepokolebljive vere i trpljenja svih nevolja koje nas zadese. Samo sa èvrstom verom i nepokolebljivom nadom mogu se pobediti sva zla. To nam Sveti Georgije potvrdi svojim primerom, a to nam potvrdiše i svi muèenici vere Hristove, koji kroz svoja stradanja stekoše neprolazne vence na nebesima i neiskazanu slavu u Carstvu Božjem. Milioni i milioni muèenika dadoše dobrovoljno svoje živote za veru Hristovu i svojim primerom nam zasvedoèiše da je Hristos Bogoèovek najveæa vrednost i ovoga i onoga sveta. Vaistinu, bolje svoju izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu.

Georgije muèenièe, Georgije pobednièe, o, smiluj se Sveèe nama, zaštiti nas molitvama pred prestolom

Hrista Boga, našeg Spasa svemoænoga, da se muke ne strašimo, da trpljenjem pobedimo!

Bogu našemu, Trojici jednobitnoj i nerazdeljnoj, Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava navek.

Amin

Share this post


Link to post

Sretjna slava svima koji slave Djurdjevdan :smile

P.S. Ne samo da fale nogice nego malo im to bilo pa su mu cak i jabuku pojeli :lol:

Share this post


Link to post

Danas je Đurđevdan

Đurđevdan je jedna od veoma čestih slava kod Srba. Svetom velikomučeniku Georgiju je posvećeno 330 hramova, više ih je samo u slavu svetog Nikole.

236317_stgeorgeslaying_f.jpg?ver=1336208845

Slavljen širom sveta : Sveti Georgije ubija aždaju

Kult tog svetitelja rasprostranjen je svuda na Istoku i Zapadu. Engleska kraljevina ga smatra svojim pokroviteljem, u Rusiji je njegov lik stavljen na najstariji kovani novac, on je zaštitnik Moskve.

Srpski ratnici u vreme Nemanjića slavili su ga takođe kao svog zaštitnika, piše Verska informativna agencija (VIA).

Oko 300. godine u Nikomidiji, u 30. godini života, mučenički je postradao za veru Hristovu mladi rimski vojnik Georgije (Đorđe), u vreme cara Dioklecijana. I pored muka na koje je stavljen, nije se odrekao vere. Na kraju je posečen mačem.

Pred pogubljenje molio je Boga, da bude milostiv prema njegovim ubicama i da ih urazumi, kako bi i oni primili hrišćanstvo.

Hrišćani su njegovo telo, mošti, sahranili u mesto Lidi, današnji Izrael, gde su se dešavala brojna čuda i isceljenja zahvaljujući molitvama upućenim svetitelju.

Neki zanati ga po Evropi slave kao patrona: puškari, sedlari, zatim bolesni od lepre, sifilisa, kolere, smatra se i kao zaštitnik stoke, posebno konja.

U srpskim krajevima oduvek je postojao običaj da se na Đurđevdan u ranu zoru nabere određeno bilje i cveće i isplete venac, koji se stavlja na ogradu, ali i na tor za stoku. U venac se obavezno stavljadren kao simbol zdravlja. Ponegde se venčići bacaju u reku ili potok.

Ako praznik ne pada u sredu ili petak, uobičajeno je da se ispeče jagnje i da bude narodno veselje.

236318_djurdjevdan_if.jpg?ver=1336208930

U ikonografiji se sv. Đorđe predstavlja kao mladi vojnik sa oklopom, štitom i kopljem. Tek od Srednjeg veka se predstavlja na konju, kako ubija aždaju koja simbolizuje zlo. Time se slikovito iskazuje i pobeda hrišćanske vere nad svim zlim silama i protivnicima.

Slikanje ubijanja aždaje, zasniva se na jednom starom predanju. Kaže se, da je kraj grada Virita, nedaleko od Lide, postojalo jezero, iz koga se stalno pojavljivala neman, aždaja, povremeno izlazeći i grabeći ljude.

Narod nikako nije mogao da joj se suprotstavi, dok je ona odlazila i do grada, šireći veliki smrad. Mesni vladar, koji nije bio hrišćanin, na traženje naroda, da da neki savet, kako da se aždaja savlada, rekao je da se neman može zadovoljiti i umiriti, ako joj se svakog dana za hranu da po jedno dete, da ga pojede.

Aždaja je tako danima proždirala decu. Na kraju je došao red i na samog vladara, da i on žrtvuje svoju jedinicu. Ona je, lepo obučena, otišla na obalu jezera, znajući šta je čeka.

Tuda je prolazio sv. Đorđe i videvši tužnu devojku, upitao je šta se dešava. Ona mu je ispričala celu povest zla, koje je pogodilo grad.

Kada je aždaja izašla iz vode, svetitelj se prekrstio i pomolio, te je kopljem prikovao za zemlju. Carevoj kćeri je naredio da svojim pojasom veže aždaju i povede je u grad, gde ju je on pred svima ubiomačem. Kad je narod video čudo, zajedno sa vladarem se krstio i primio Hristovu veru, ukupno njih dvadeset hiljada.

06. 05. 2012 Beta

Srećnu krsnu slavu želim mojim kolegama i svim Krajišnicima koji danas slave :]]

Share this post


Link to post

Свим Крајишницима честитам данашњу крсну славу - заштника породице Св. Георгија! :)

Share this post


Link to post

PROSLAVA SVETOG VELIKOMUČENIKA GEORGIJA

0077-01-12_small.jpg

U Nedelju Raslabljenog i na praznik Svetog velikomučenika Georgija (06.05.2012.godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije, služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu u šibeniku.

U svojoj besjedi Episkop Fotije je govorio o velikim stradanjima Svetog velikomučenika Georgija koji je zbog nepokolebivog ispovjedanja vjere u Gospoda Isusa Hrista i potpune predanosti Hristu,postradao 303. godine u vrijeme Dioklecijna velikog mučitelja hrišćana.Zbog svog velikog stradanja i strašnih muka koje je pretrpeo, Sveti velikomučenik Georgije je mnogo poštovan svetitelj u Pravoslavnoj Crkvi.Zato ga mnogi Srbi, kako u Dalmaciji tako i širom svijeta, proslavljaju kao svoju krsnu slavu i svog zaštitnika.Stradanje ovog velikog svetitelja treba svima nama da bude primjer i ukrepljenje u našim stradanjima.

SPC EPARHIJA DALMATINSKA

Share this post


Link to post

Данас је Свети Георгије, свети ратник православља — 6. мај 2015.

 

sveti-georgije.jpg

 

Српска православна црква данас обележава празник светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.

У српском народу познатији као Свети Ђорђе (275-303), чији је празник у народу познат као Ђурђевдан и једна је од најчешћих слава православних Срба, историјска је личност и живео је у време цара Диоклецијана (284-305), великог прогонитеља присталица, тада непризнате, хришћанске вере.

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Када му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину где је дечак одрастао.

Георгије је већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана који је у њега полагао велике наде.

Млади трибун, како каже историјско предање хришћанске цркве, одважно је ступио пред цара и саопштио му да је хришћанин, чиме је започело његово страдање за веру.

Цар Диоклецијан, један у римских тетрарха, осудио је Георгија на окове, тамницу и страшна мучења која нису променила његова убеђења. Погубљен је 303. године, али, како каже предање Цркве, „то није крај његовим јављањима и чудима“.

Под његовим утицајем „многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин„.

Цар је осудио на смрт одсецењем главе и Ђорђа и своју жену Александру, која је издахнула на стратишту пре погубљења.

 

poios-itan-o-agios-georgios-pou-giortazo

Свети Ђорђе се на средњевековним православним фрескама слика у одежди ратника, са мачем и крстастим копљем који је симбол хришћанства, а некад и у дворској одежди.

На православним иконама слика се свети Георгије на белом коњу, како крстастим копљем убија аждају која је симбол – немани паганства.

Девојка са царском круном у позадини композиције, коју спасава, представља симбол хришћанске вере за коју се бори свети Ђорђе.

У средњевековним православним храмовима и манастирима он је у реду са светим ратницима, борцима за хришћанство, које предводи свети архангел Михајло, представник сила добра и чистоте новозаветне вере.

Ђурђевдан је обележен црвеним словом у календару СПЦ као заповедни празник и слави се увек 6. маја.

Један је од највише слављених празника код Срба, а кићење капија и улазних врата венчићима од пољског цвећа само је једна од светковина којих је више него на било који други пролећни празник.

Ђурђевдан обилује светковинама и обредима из древних, претхришћанских времена поготово у сточарским пределима. У тим крајевима су и до данас сачувани обичаји који сведоче о светковини општег буђења у природи – ритуално купање, ђурђевдански уранци крај кладенаца или чесама као природних светилишта, девојачко плетење венаца…

Ђурђевдан се узима и као завршетак зимске и почетак летње половине године, а познато је и да је „Ђурђевданак хајдучки састанак, а Митровданак хајдучки растанак“.

 

Део моштију у Прокупљу

stari-civot-svetog-georg-200x150.jpg

Стари ћивот са моштима Светог Георгија

Мошти Светог Георгија, ратног заштитника Немањића, превалиле су дуг пут до Прокупља из Старог Раса, из Немањине задужбине Ђурђевих ступова. Манстир су Турци разрушили 1689. године и веровало се да су реликвије уништене, све до 1880. кад је у прокупачку цркву дошао Миле Пешић, родом из села Лопижње код Сјенице.

Он је донео ковчежић обложен пурпурним брокатом, богато извезен златним концем и у њему кошчице шаке Светог Ђорђа воштане боје и део коже главе са плавим увојцима.

Пешић је испричао да су мошти биле скривене у црквици Светог Ђорђа у Лопижи. Кад су Турци спалили храм, Пешићи су преузели реликвију на чување.

– Пешићи су заветовани су да мошти предају најближој цркви чим се Србија ослободи од Турака. Сава Пешић је пред турским зулумом отишао из Лопижње и доселио се у Претрешњу код Блаца. Завет је пренео на сина Милета који је донео мошти у цркву у Прокупљу – наводи протонамесник Никола Илић, старешина цркве Светог Прокопија.

 

http://youtu.be/UcBngDJ5BIw

 

magacin.org  06.05.2015.

 

Srećna slava svima koji slave, neka vas  zaštitnik vašeg doma sačuva od svakojakih aždaha  :]]

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this