DIN@77

NARAVOUCENIJE

Recommended Posts

LEPA PRICA

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Trebalo je dugo da čeka i odlucilaje da kupi knjigu kako bi joj vreme brže prošlo. Uz knjigu kupila je i paketić keksa.

Zanimanje

Sela je u VIP čekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao.

Kraj nje je bila stolica s keksom, a s druge jedan gospodin koji je čitao novine. Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla i nastavila je da čita knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga vec udarila...

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovjek pored nje, ne obazirući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: baš me zanima šta će sad napraviti!!!

Čovjek uze posljednji i podeli ga na dvoje! Ovo je zaista previše, uzdahnula je šokirana, uzela svoje stvari, knjigu, torbu i otišla prema izlazu iz čekaonice.

Kad se osjecala malo bolje, nakon što ju je prošao bes, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neprijatne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketić keksa još uvek netaknut. Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad s njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjećaji.

ZAKLJUČAK: Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali? Pre nego što se dodje do brzopletog zaključka i pre nego što se počne misliti loše, GLEDAJ s pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

simonecreationstarrotcaqc6.gif

Share this post


Link to post

INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT

Pružaj ljudima više nego sto očekuju i radi to s voljom.

Nauči napamet stihove koje voliš.

Ne vjeruj u sve što čujes, ne troši vrijeme na spavanje, i ne spavaj toliko koliko bi želio.

Kad kažeš nekome: "Ja te volim" reci to zato što tako osjećaš... i što je istina.

Kad kažeš: "Žao mi je", "Oprosti mi", gledaj osobu u oči.

Budi zaručen najmanje šest mjeseci, prije nego što se oženiš.

Vjeruj u ljubav na prvi pogled.

Ne sprdaj se s tudjim snovima.

Voli duboko i pasionirano. Možeš biti povrijeđen, ali to je jedini način da živimo

kompletan život. Ako se ne slažes, budi ipak lojalan.

Ne vrijeđaj.

Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rodjaka.

Govori polako, ali misli brzo.

Ako te neko pita o nečemu sto ti ne želiš odgovoriti, upitaj s osmjehom: "Zašto te to

zanima?"

Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspjesi obuhvaćaju i rizike.

Nazovi svoju majku.

Kazi "Na zdravlje" kad čuješ da neko kihne.

Ne zaboravi tri stvari: Poštuj samog sebe.

Poštuj druge. Odgovoran si za sve što radiš.

Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo.

Kad primijetiš da si pogriješio, ispravi to brzo.

Odgovaraj na telefon s osmjehom, onaj koji zove mora čuti da se ti osmjehuješ.

Zasnuj brak sa ženom/čovjekom koji voli razgovarati. U starosti će vam razgovor biti

važnija od bilo čega.

Ne budi puno sam.

Otvori svoje naručje za razmjenu/promjenu, ali ne zanemari svoje vrijednosti.

Šutnja je ponekad najbolji odgovor.

Čitaj više knjige i manje gledaj TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sjećanjima.

Vjeruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.

Važno je da atmosfera u kući bude ispunjena s ljubavlju.

Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini.

Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim, promatraj situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.

Čitaj između redova.

Podijeli s drugima ono što znaš. Tako se stvara besmrtnost.

Budi brižan prema našoj planeti.

Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.

Ne prekidaj nikada nekoga ko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost.

Ne zabadaj nos u sve.

Ne budi previše radoznao.

Ne vjeruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmire kad ga/je ljubiš.

Jedanput godišnje otputuj negdje gdje nikada nisi bio.

Zarađuješ li puno para, uloži ih negdje gdje ćeš za svoga životamoći pomoci drugima. To je najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.

Ne zaboravi da, ne uspijes li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav izmedju dvije osobe treba biti više od potrebe jednog za drugim.

Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu za uspjeh u nećemu.

Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću.

Share this post


Link to post

SRCE

Jednog dana bog se umorio od ljudi.

Nije mogao da ih gleda očima.

Neprekidno su mu dosađivali tražeći sve i svašta.

Zato je odlučio da se sakrije na neko vrijeme.

Okupio je sve svoje savjetnike i upitao ih:

»Gdje da se sakrijem?

Koje je najbolje mjesto?»

Jedan mu je odgovorio: »Na vrh najviše planine na planeti»;

drugi:» Na dno okeana, tamo te niko neće pronaći»;

treći:» Najbolje je da se sakriješ na tamnu stranu mjeseca,

to je najskrivenije mjesto, tamo te nijedan čovjek neće ni tražiti.»

Ali bogu se nisu svidjeli odgovori njegovih savjetnika, pa se obratio svom najmudrijem anđelu sa istim pitanjem:

»Gdje da se sakrijem od ljudi?

Anđeo se nasmijao i odgovorio mu:»

Sakrij se u ljudsko srce.

To je mjesto u koje ljudi nikad ne zalaze!»

2srca.jpg

Share this post


Link to post

Ovo je istinita prica o grckom vencanju koje je nedavno održano u gradu Astoria , država New York .

O njemu su pisale i lokalne novine, a cak ga je i Jay Leno

spomenuo u svom talk showu.

Bilo je to veliko vencanje s oko 600 zvanica. Na prijemu,nakon samog cina vencanja,mladoženja je izašao na pozornicu i mikrofonom se obratio zvanicama. Rekao je da se želi svima zahvaliti na dolasku - a mnogi su doputovali cak iz Grcke - i pruženoj podršci na pocetku njihovog zajednickog života. Posebno se želeo zahvaliti svojoj i mladinoj porodici, kao i svome tastu što im je omogucio tako velicanstven prijem. U znak zahvalnosti svima, za sve je pripremio poseban poklon. S donje strane stolice svih zvanica, ukljucujuci i mladence, nalazila se zalepljena koverta. Rekao je da je to poklon od njega i pozvao ih da je otvore.

U svakoj luksuznoj omotnici (izradenoj od debelog papira oker boje od manila vlakana) nalazila se fotografija na sjajnom papiru dimenzija 20 x 25 cm njegove novovencane supruge kako se 'evi s kumom. Mladoženja je u njih poceo sumnjati još pre nekoliko nedelja i unajmio je privatnog detektiva da ih prati.

Nakon što je neko vreme stajao u tišini i nekoliko minuta gledao reakcije zvanica, obratio se zaprepaštenoj gomili rekavši im: "Odoh ja, a vi nastavite slaviti s tom q'vetinom."

Sutradan ujutro poništio je brak. Vecina ljudi otkazala bi vencanje istog trena nakon što bi doznali da ih je partner prevario, ali ovaj frajer je nastavio šaradu kao da je sve

u najboljem redu.

Njegova osveta: Mladini roditelji platili su 92.000 $ za vencanje i prijem oko

600 zvanica, a najbolje od svega, ukaljao je ugled mlade i kuma pred 600

prijatelja i clanova porodice. Tip ima 'uda velika kao crkvena zvona!

Mislite li da bi od ovoga mogli napraviti "neprocenjivu" reklamu za MasterCard?

Pokušajmo:

* Fancy prijem za 600 zvanica 92.000 $

* Fotografije s vencanja da se dogadaj ovekoveci 4.000 $

* Vencanje

* dvonedeljno luksuzno bracno putovanje na ostrvo Mikonos (Grcka)8.500 $

* Pogled na izraz lica svih zvanica kad su videli fotografiju neprocenjivo!

zakljucak-postoje stvari koje se mogu platiti novcem.

Za sve ostalo tu je MASTERCARD.

holly-div.gif

Share this post


Link to post

"Ту близу имао сам пријатеља, у овом граду који нема краја.. Ипак, иду дани, седмице лете, и пре него што се окренеш година је прошла. Готово никада се не виђамо са старим пријатељем, јер је живот брза и страшна трка. Он зна јако добро да га ја волим, као и раније када сам долазио код њега. И он је долазио код мене, али смо тада били млађи. Сада смо заузети, уморни људи.. уморни од играња ове глупе игре, уморни од покушаја да се пробијемо.

"Сутра ћу га звати" кажем себи, "и показаћу му да мислим на њега".

Али сутра дође и оде, а удаљеност између нас расте, и расте.. Ту близу, а тако далеко...

Стиже телеграм - "Није више жив". И то је оно што добијемо и заслужимо на крају. Ту близу нестао је пријатељ! Не заборави да увек кажеш шта мислиш. Ако некога волиш као пријатеља, реци му. Немој се бојати да кажеш шта осећаш, посегни ка некоме и кажи шта ти значи. Јер када одлучиш да је право време, можда ће бити сувише касно.. Искористи дан, не жали за ничим. И што је најважније, остани уз своје пријатеље, они који те воле, ОНИ КОЈИ СУ ТИ ПОМОГЛИ ДА ПОСТАНЕШ ОНО ШТО ЈЕСИ!

Share this post


Link to post

Pred cara Solomuna su dosle dve zene sa svojim bebama. Jedno dete je bilo mrtvo, a drugo zivo. Svaka je tvrdila da je zivo dete njeno. Jedna je rekla:

- Dete ove zene je umrlo jer je tokom noci legla na njega. Svoje mrtvo dete je stavila pored mene dok sam splavala, a moje je uzela.

Druga zena je na to rekla:

- To nije istina. Mrtvo dete je njeno a zivo je moje.

Mladi car je saslusao obe zene, a onda je naredio:

- Donesite mi mac. Kad su doneli mac, car Solomun rece:

- Presecite zivo dete na dva dela i svakoj dajte po pola.

Tada prva zena zaplaka:

- Gospodaru moj, dajte njoj zivo dete! Nemojte ga ubiti.

Druga zena je pak rekla:

- Neka ga nema nijedna. Presecite ga!

Tada je Solomun naredio:

- Dajte dete zeni koja se sazalila nad njim, jer je ona majka.

Share this post


Link to post

Johnny Welch, humorist i trbuhozborac, poznat je po originalnim predstavama i svojoj lutki Don Mofles.

Rođen u Meksiku, diplomirao je pravo na kriminologiji.

Njegova poezija "Marioneta" koju izgovara lutka, obišla je svijet Internetom, pogrešno pripisana Nobelovcu Gabrielu Marquezu s izmišljenim naslovom "Posvećeno pismo prijateljima".

Welch se zaklinje kako ne zna tko je to učinio.

Poeziju je napisao 1996.godine i objavjena je u njegovoj knjizi

"Što me je život naučio", originalnog naslovana na španjolskom jeziku "Lo Que Le He Enseńado a la Vida" por Don Mofles.

Marioneta

Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta

i darovao mi nešto malo života,

iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam.

Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam,

ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.

Cijenio bi stvari prema njihovom značenju,

a ne prema njihovoj vrijednosti.

Spavao bih malo, više bih sanjao,

znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla.

Hodao bi kad se drugi zaustave,

budio bi se kad drugi spavaju.

Kad bih imao mrvicu života, obukao bi se jednostavno,

okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, ali i svoju dušu.

Uvjeravao bih ljude, kako se varaju,

kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti.

Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav!

Djeci bi napravio krila,

ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti.

Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću

već s napuštenošću.

Toliko stvari bi se naučio od vas, ljudi...

Naučio sam da svi žele živjeti na vrhu planine,

zaboravljajući da se istinska sreća skriva u

samom načinu penjanja na vrh.

Naučio sam da kad novorođeno dijete

uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvijek.

Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora

samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo.

Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti,

ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u

grob, to ću zaboraviti.

Govori uvijek što osjetiš, a čini što misliš.

Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu,

snažno bi te zagrlio i molio se

da mogu biti tvojim anđelom čuvarom.

Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim,

rekao bih ti 'volim te' i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš.

Uvijek ima nekakvo sutra

i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo,

ali danas je sve što mi ostaje,

htio bih ti reći da te veoma volim.

Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari.

Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.

Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas,

jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš,

žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme

za jedan osmijeh, za jedan poljubac,

da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje.

Budi stalno blizu onih koje voliš,

govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš

i budi prema njima dobar;

nađi vremena i reci im 'žao mi je','oprosti','molim te','hvala'

i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ.

Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli.

Zato se moli za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.

Pokaži svojim prijateljima i bližnjima

kako su ti veoma potrebni

Share this post


Link to post

Prekrasna priča

Pročitaj do kraja

Jednog dana, kad sam bio prva godina srednje škole, video sam jednog dečaka iz mog razreda kako ide kući.

Zvao se Kyle. Izgledalo je, kao da nosi kući sve knjige. Pomislio sam: "Zašto bi neko nosio sve svoje knjige kući u petak?

Ovaj zaista mora biti da je štreber." Sam sam imao lepo isplaniran vikend (slavlja i fudbalska utakmica s prijateljima sutra popodne), zato sam samo slegnuo ramenima i produžio dalje.

Hodajući, video sam da prema onom dečaku ide grupa dece. Potrčali su k njemu, srušili mu knjige na tlo i podmetnuli mu nogu, tako da je pao u blato. Njegove naočare su odletele i video sam kako se zaustavljaju desetak koraka od njega. Pogledao je prema gore i video sam mu tugu u očima. U srcu sam saosećao s njim. Potrčao sam prema njemu, i dok je puzeći tražio svoje naočare, ugledao sam suzu u njegovim očima. Dodajući mu naočare, rekao sam: "oni dečaci su budale. Zaista bi već morali da odrastu." Pogledao me i rekao: "Hej, hvala!" na njegovom je licu bio velik osmeh, jedan od onih

koji izražavaju iskrenu zahvalnost. Pomogao sam mu da pokupi knjige i upitao ga gde živi.

Pokazalo se da živi blizu mene, pa sam ga upitao, kako to da ga nisam ranije viđao. Rekao je, da je pre išao u privatne škole. Pre toga se ne bih nikada družio s nekim, ko je pohađao privatnu školu. Celim putem do kuće išli smo peške i pomogao sam mu da nosi deo knjiga. Pokazalo se da je zanimljiv dečak.

Upitao sam ga bi li hteo s mojim prijateljima da igra fudbal. Rekao je da želi. Družili smo se celi vikend, i što sam bolje upoznavao Kyle-a, sve više mi se sviđao. Moji prijatelji bili su istog mišljenja.

Došao je ponedeljak jutro i tamo je opet bio Kyle s ogromnom hrpom knjiga. Zaustavio sam ga i rekao: "Ti ćeš zaista da nabildaš mišiće s tom hrpom knjiga, koje nosiš svaki dan!". Samo se nasmejao i dao mi polovinu knjiga.

Kroz sledeće četiri godine Kyle i ja postali smo najbolji prijatelji. Na zadnjoj godini počeli smo da razmišljamo o faksu.

Kyle se odlučio za Georgetown a ja za Duke. Znao sam da ćemo zauvek biti prijatelji i da kilometri nikad neće biti problem.

On je hteo da postane lekar, a ja sam ciljao u poslovne vode uz pomoć fudbalske stipendije.

Kyle je bio zadužen za oproštajni govor u našem razredu. Celo vreme zezao sam ga da je štreber. Morao je da pripremi govor za maturu.

Radovao sam se što ja nisam morao da idem na binu i govorim. Na dan mature video sam Kyle-a. Izgledao je fenomenalno. On je bio jedan od onih koji su zaista pronašli sebe kroz srednju školu. Malo je mišićima popunio svoju figuru i vrlo je dobro izgledao sa naočarima. Imao je više sudara nego ja i devojke su ga obožavale, tako da sam ponekad bio ljubomoran.

Danas je bio jedan od tih dana. Video sam kako je nervozan zbog svog govora. Zato sam ga lupio po leđima i rekao:

"Hej, veliki čoveče, bićeš odličan!". Pogledao me jednim od onih zahvalnih pogleda i nasmejao se. "Hvala", rekao je.

Nakašljao se i počeo govor. "Matura je vreme da zahvalimo svima onima koji su nam pomagali tokom ovih teških godina. Svojim roditeljima, učiteljima, braći, sestrama, možda treneru ... ali najviše svojim prijateljima. Ovde sam, da vam kažem, da je biti nekome prijatelj, najveći dar koji toj osobi može da se da. Ispričaću vam priču."

Gledao sam u svog prijatelja u neverici, dok je on pričao priču o danu našeg prvog susreta. Preko vikenda je nameravao da se ubije. Govorio je o tome, kako je ispraznio ormarić, da posle njegova mama ne bi morala da dođe i nosi kući njegove stvari. Duboko me pogledao i uputio mi mali smešak. "Hvala bogu, bio sam spašen. Moj prijatelj me je spasao od smrti."

Čuo sam uzdah, koji je putovao kroz masu, dok je taj zgodni, popularni dečak pričao o svom najgorem trenutku. Video sam njegovu majku i oca kako me gledaju i smeše mi se onim istim zahvalnim osmehom. Tek sam tada shvatio pravu dubinu svega toga.

Nikad ne potcenjuj moći svojih dela. Jednim malim gestom možeš nekome da promeniš život. Na bolje ili na gore. Bog nas "pušta" u naše živote, da na neki način utičemo jedni na druge. Tražite Boga u drugima.

Sada imaš dve mogućnosti, možeš:

1) da ovo pošalješ prijateljima

2) da obrišeš i pretvaraš se da ti nije dotaklo srce.

(Kao što vidiš, ja sam izabrao mogućnost broj 1.)

"Prijatelji su anđeli, koji nas dižu na noge, kada naša krila zaborave kako se leti."

Ovo je međunarodna nedelja prijateljstva. Pokaži svojim prijateljima, koliko ti je stalo do njih. pošalji ovo svakome, koga smatraš PRIJATELJEM. Vrati li se natrag k tebi, znaćeš da imaš krug prijatelja.

5xo7o78.gif

Share this post


Link to post

Džeri je šef restorana i on je uvek dobro raspoložen. Kad bi ga neko pitao kako je,on bi uvek odgovorio "da sam imalo bolje bila bi me dvojica". Mnogi konobari u restoranu su dali otkaz kad je Džeri promenio posao da bi ga mogli pratiti od restorana do restorana. Zašto? Zato što je Džeri bio njihov motivator. Ako bi neki od njih imao loš dan, Džeri je uvek bio tu i govorio im kako da tu situaciju sagledaju iz boljeg ugla. Videvši ovaj stil života, zapitala sam se, pa sam otšla do Džerija jedan dan i pitala ga:

"Ne razumem te,niko ne može biti raspoložen sve vreme. Kako ti to polazi za rukom?"

Džeri mi je odgovorio "Svako jutro se probudim i kažem samom sebi 'Imaš dva izbora danas'. Mogu da izaberem da budem dobro raspoložen ili da budem loše raspoložen.I uvek izaberem da budem dobrog raspoloženja. Svaki put kad mi se nešto loše desi,mogu da izaberem da budem 'žtrva' toga ili da izvučem pouku. I uvek izaberem pouku. Svaki put kad mi neko dodje da se požali,mogu da izaberem da se složim sa tom žalbom ili da im ukažem na pozitivnu stranu života. I uvek izaberem pozitivnu stranu života."

"Ali nije sve tako lako", buneći se rekla sam. "Ali jeste",nastavio je Džeri. "Život se sastoji iz izbora. Kad odbaciš sve gluposti,svaka situacija je izbor. Sam izabereš kako da reaguješ na određenu situaciju. Izabereš kako će drugi ljudi uticati na tvoje raspoloženje,pa izabereš da li da budeš dobro ili loše raspoložen. To je tvoj izbor kako ćeš živeti svoj život."

holly-div.gif

Share this post


Link to post

Dva andjela putujuci, zaustavila su se kod bogate porodice da prenoce. Porodica je bila bezobzirna i nije udovoljila njihovoj zelji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, smestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu.

Kada su raspremili krevete, stariji andjeo je video rupu u zidu i popravio je.Tada ga je mladi andjeo pitao, zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve kakvim se cine'.

Sledece noci su andjeli dosli u vrlo siromasnu kucu. Ljubazan domacin i njegova zena su sa njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore.

Kada se Sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama.

Njihova jedina krava, cije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je lezala mrtva na njivi.

Mladi andjeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. 'Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.'

Drugi andjeo je opet odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze vise da nade to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. Dao sam mu kravu umesto nje.'

Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale.Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav dogadjaj tvoja prednost. Vremenom ces saznati...

Neki ljudi brzo dodu u nas zivot i brzo odu iz njega...Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... Ostave lepe tragove u nasim srcima... I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!!

Juce je istorija.

Sutra je zagonetka!

Danas je poklon.

Share this post


Link to post

... Jedan siromasni student ostavsi bez novca i prilicno izgladneo resi da zakuca na vrata jedne zene i zamoli je za malo hrane.Kada je zena otvorila mladic zbog svog ponosa ipak nije mogao da joj zatrazi hranu vec samo casu vode.Videvsi ga na vratima zena ga je pozvala unutra i dala mu je casu mleka i tanjir hrane..Nakon sto je rucao mladic se zahvalio i otisao..Posle petnaestak godina kao uspesni hirurg trebao je da operise jednu pacijentkinju..Kada je dosao u sobu da je poseti prepoznao je zenu koja mu je onog dana dala solju mleka i tanjir hrane.Zena ga nije prepoznala a on joj je rekao da ne brine i da ce sve biti u redu i da ce je sutra operisati.Posle uspesnog oporavka zena je otisla kuci. ..uprava bolnice je poslala racun sa bolnickim troskovima hirurgu na overu..Videvsi da je racun za gospodju..javio je upravi da ce on platiti troskove a na racunu napisao..Ovaj racun je placen davno jednom soljom mleka i tanjirom hrane.

.epilog ove price je da se na dobro uvek odgovara dobrim..

voli--nevoli.gif

Share this post


Link to post

... Ušao sam u kuću potpuno slomljen od posla...

Prljavština od raznoraznih ulja mi je bila po licu, miris prerijskih polja pomešanih sa naftnim isparenjima mi je izbijao iz odeće i svake pore kože, ruke nisam uspeo oprati ni nakon ko zna koliko pranja da bi bile toliko čiste da bih mogao tebe dotaknuti...

Napor i težina posla mi je pomalo spustila ramena, noge otežale, jedva su vukle teret čoveka koga održavaju, torba mi je bila teška, još uvek mi je brujao u ušima zvuk teške mašinerije koju sam do maločas slušao...sve u svemu, do tog trenutka, trenutka prekoračivanja kućnog praga, osećao sam se loše, umorno, iscrpljeno, nervozno...samom sebi čak pomalo gunđavo i dosadno...

A onda sam otvorio vrata našeg malog utočišta...hodajući polako da te ne bih probudio.

Tebe i to naše malo, najdraže stvorenje koje sam ikada vidio u životu...

Udarila mi je prijatna toplina u obraze, miris oaze mira se širio oko mene i opkruživao me čineći da se oni prethodni, možda neprijatni mirisi počnu gubiti i bez nekog mog napora...

Sedela si poluzatvorenih očiju na kauču sa našim malim čudom u naručju koje je bezbedno spavalo u rukama majke, i čini mi se da si i ti pomalo dremala...a ipak, jedna ti je ruka pridržavala njenu glavicu a druga flašicu iz koje je malo čudo vuklo mleko kojeg više nije u njoj bilo...i spavalo snom čiste, neiskvarene dece...

Sve je nestalo iz mene..i umor, i polja, i šefovi, i pritisci životni...kao da ih nikad nije bilo.

Svejedno što će svega toga opet biti sutradan, izgledalo mi je kilometrima daleko, kao neki nestvaran doživljaj, neki film koji mi se i nije baš naročito sviđao a nekako sam ipak pomalo glumio u njemu...

Obuzeo me takav osećaj radosti i života kojeg sam mislio da poznajem, o kojem sam često sanjao prisećajući se nekadašnjeg života, zamišljao sam da bolje od toga ne može biti i stalno žalio što sam pretpostavljao da sam u pravu...

Sve dok nisam upoznao tebe.

I sve dok nisam upoznao naše čudo koje si mi ti darovala, koje si mi ti donela na svet i učinila da moje srce postane veće od svih planina, plavlje od Dinare, dublje od Atlantskog okeana, šire od Vasione, toplije od Sahare i nežnije nego u jagnjeta...

Dugo sam stajao i tako vas posmatrao, moj Raj na zemlji, kada si sanjivo otvorila oči i pogledala u mene...

- Od kada tu stojiš i kada si došao ? Izvini, nisam te čula...-

- Ma šta ti da mi se izvinjavaš, - pomislio sam, - radosti moja, ako iko treba da mi se izvinjava, to sigurno nisi ti...-

Ali joj to nisam rekao nego je samo gledao u oči i blago poljubio usne...

- Idem da se okupam i sredim, pa da te mogu onda nezno zagrliti, nedostajala si mi mnogo ovih dana dok sam bio na terenu...a i bebu da prigrlim i da je tata poljubi i na grudi privije...-

- Uf – uzdahnula si teško, kako si mi se samo umorio...kako da ti vratim sve ovo što činiš za nas - ? pitala si zabrinuto.

- Ti meni da vratiš ? – zastao sam u pokretu i okrenuo se prema njoj.

- Pitanje je kako ja tebi da vratim...sve ovo što mi pružaš, sve ovo što me opkružuje, sve ovo što mi daješ i što osećam...kako da ti vratim što si mi dala najlepši poklon na svetu ? Eh...ti meni da vratiš...a dala si mi toliko da mi četiri života ne bi bila dovoljna da se ja tebi odužim...ovo što ja radim je samo neki posao...a to što ti radiš za nas, te noći kada si sama u kući čuvajući, negujući i odgajajući to naše malo, to je pravi život, prava odgovornost, i pored sve radosti koje osećaš ti se umoriš, a ne ja...tebi nema predaha, meni ima...ja svoje pauze dobijem, pa čak i sada kada dođem kući paziš da bi meni bilo lakše posle napornog posla...ti meni dužna i pitaš kako da mi nešto vratiš ? Eh, dobra moja radosti i dušo bezazlena...sedi i odmaraj, sad ću ja...-

Gledala je za mnom dok sam zatvarao vrata kupatila za sobom dok mi je jedna mala suza radosnica klizila niz lice...

A beba je počela plakati tražeći novu hranu...

Ti meni da vratiš ?

E moja mila...

Hvala ti što postojiš...

I nemoj me to više nikada pitati...

...

dvepolovinejedneceline.jpg

Share this post


Link to post

Dva brata

Dva brata su imali velike prinose žita ali su se ipak budili po noći i brinuli jedno o drugom.

Dva brata, jedan neženja a drugi oženjen, imali su imanje na plodnoj zemlji, s velikim prinosima žita. Svaki od njih dvojice dobijao je polovinu žetve.

U početku, sve je išlo kako treba. Zatim, malo po malo, oženjeni brat počeo je iznenada da se budi noću i misli: "Ovako nije pravo. Moj brat nije oženjen i uzima pola žetve. Ja imam ženu i petoro djece, ne moram da brinem u starosti. Ali ko će se starati o mom bratu kad ostari? On bi morao više da odvaja za budućnost nego što to sada čini, logično je da su njegove potrebe veće od mojih".

I, razmišljajući tako, ustajao je iz kreveta, krišom odlazio u kuću svoga brata i praznio džak žita u njegov ambar.

Ali, i neženja je počeo da se budi noću i govori u sebi: "Ovako dalje ne ide. Moj brat ima ženu i petoro djece, a dobija polovinu prinosa. Ja izdržavam samo sebe. Zar je pravo da moj siroti brat, kome očigledno treba više od mene, dobija isto koliko i ja?" I tako, ustajao je iz kreveta i nosio džak žita u ambar svoga brata.

Jedne noći, ustali su u isto vrijeme i tako se sreli, svaki sa džakom žita na leđima!

Poslije mnogo godina, kad su već umrli, doznalo se za njihovu priču. I tako, kad su njihovi sugrađani riješili da sagrade hram, odabrali su mjesto na kome su se dva brata susrela, jer, po njima, nije bilo svetijeg mjesta u čitavom kraju.

Iskrena i bezuvjetna ljubav ponekad ne traži riječi.

Share this post


Link to post

Savršeno srce

Neki je mladić imao savršeno srce. Nije bilo ožiljaka ni zareza na njemu. Svi su se slagali da je njegovo srce najljepše. Mladić je bio jako ponosan i sve se više i glasnije hvalio svojim prelijepim srcem.

Iznenada se pojavio starac i rekao:

- Zašto tvoje srce nije tako lijepo kao moje?

Starčevo srce je snažno udaralo, ali je bilo puno ožiljaka. Na nekim su mjestima komadići bili premješteni a na druga stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali. A bilo je puno mjesta gdje su cijeli komadi nedostajali.

Ljudi su pogledavali starca s nepovjerenjem: kako može i pomisliti da mu je srce ljepše od mladićeva.

Mladić je pogledao u starčevo srce i nasmijao se.

- Mora da se šališ, rekao je.

- Usporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno, a tvoje je prepuno ožiljaka.

- Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam darovao ljubav – izvadio sam komadić srca i dao joj ga. Najčešće su i oni meni poklonili komadić svoga srca koji nije baš savršeno pristao na prazno mjesto u mojem. Kadikad sam poklonio komadić srca, a da nisam dobio drugi zauzvrat. Tu su nastale velike praznine i udubljenja. Iako su otvorene praznine bolne, podsjećaju me na ljubav koju smo dijelili. I za te ljude gajim nadu da će se jednoga dana vratiti i ispuniti ih. Mladiću, vidiš li sada što je istinska ljepota?

Mladić je neko vrijeme uronio u misli. Prišao je starcu, posegnuo za svojim mladim, savršenim srcem i otrgnuo komadić te ga drhtavim rukama pružio starcu.

Starac je prihvatio komadić mladićeva srca, odlomio komadić svoga i smjestio ga na ranu mladićeva srca.

Mladić pogleda u svoje srce, ne više tako savršeno, ali ljepše nego ikada

Share this post


Link to post
Koliko je meni poznato autor ovog teksta je naš Srbo Peuljanac :(

?? moguce , ja ne znam .

sve lepe price , isto kao i ti , pronadjem negde na net-u i prenesem ....

Share this post


Link to post

Eh, ma nije to nikakav poblem :( i meni se desilo nešto slično skoro a njegove priče sam uglavnom pročitala ... nije nikakva greška, samo nas ti i dalje daruj lepim tekstovima @->-

Share this post


Link to post

Jaka veza ...

Jedan je čovjek vodio karavanu deva. Svake bi im večeri skidao teret i svezao za klinove koje je zabio u zemlju, jedan kraj užeta bi vezao za devinu njušku, a drugi za klin. Tako vezane bi ih ostavio i mirno spavao.

Tako je jedne večeri počeo vezivati deve kad je ustanovio da mu manjka klin i konop za jednu devu. U blizini je bila neka kućica, pa je otišao posuditi klin i konop. No u toj je kućici živio neki mudar čovjek koji mu reče: 'Nemam to što tražiš, ali može i ovako. Veži svoju devu kao što običavaš, kao što je uvijek vezuješ, samo bez klina i konopa'.

Čovjek je postupio po savjetu. Postavio je devu na njezino mjesto, a zatim pravio pokrete rukama kao da joj vezuje konop za njušku. Uzeo je čekić i udarao po zemlji kao da zabija klin, a na kraju radio pokrete kao da konop vezuje za klin. I što se je dogodilo? Deva se cijelu noć nije micala.

Sljedećeg se jutra karavana spremala na pokret. Svaku je devu odvezao osim one koja i nije bila vezana. Sve su se deve podignule i krenule, ali ona nevezana nikako.

Čovjek pomisli najgore: 'O Bože, što je s ovom devom? Zar se razbolila?'

I ponovno potraži pomoć onog mudrog u kućici. 'Molim te pomozi! Što se događa s mojom devom? Nikako neće krenuti!'

'Pa moraš je odvezati', reče taj.

'Pa nemam što odvezati, kad je nisam ni vezao.'

'Upravo to 'ništa' trebaš odvezati isto onako kako to uvijek činiš.'

Na to čovjek to i učini. Pride devi i malo je povuče za njušku, kao da odvezuje konop. Zatim se sagne i s čekićem izbije navodni klin, a potom zamota navodno uže.Istog je časa deva ustala, potrčala i pridružila se krdu.

Uvjerenja nas čvršće vežu od bilo kakvih konopa.

Share this post


Link to post

***

Jedna porodica uzivala je na plazi. Deca su se kupala i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeci, njena seda i rascupana kosa viorila je na vetru.

Mumlajuci nerazumljive reci, sakupljala je nesto iz peska i trpala to u kesu.

Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice. Kada je prosla pored njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav.

Tek pred povratak, posle nedjelju dana, doznali su da ta starica uvek sakuplja komadice stakla po plazi, da se deca ne bi posekla.

***

Cuvaj se zurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji zuri govori pre nego sto sazna,

odgovara pre negoli nesto shvati, odluci pre nego li proveri,

kudi pre nego sto se u nesto uveri.

Share this post


Link to post

NEUSPEH ...

Izvršen je istraživački pokus nad majmunima. U prostoriju su dovedena četiri majmuna. Na sredini je postavljen visoki drveni stub na čijem vrhu se nalazio svežanj banana. Jedan od gladnih majmuna počeo se penjati uz stub kako bi došao do banana. Ali u trenutku kad je prišao vrlo blizu istraživači su ga zalili hladnim tušem.

Majmun se ubrzo spustio sa stuba i napustio pokušaj da se nahrani. Svaki je od majmuna pokušao isto i svakog je zaustavila hladna voda iz tuša. Nakon nekolko pokušaja i oni su konačno odustali. Zatim su istraživači izveli iz sobe jednog majmuna i doveli drugog (novog). Kad se pridošlica počeo penjanti uz stub ostali su ga zgrabili i povukli na pod. Nakon što mu se to nekolko puta desilo konačno je i on odustao pa nije više ni pokušavao. Istraživači su tako, jednog po jednog, zamjenjivali majmune. Svaki put bi novog majmuna ostali povlačili dolje prije nego što bi ovaj uspio stići do banana. S vremenom su u sobi ostali samo oni majmuni koji nikada nisu osjetili hladan tuš. Niti jedan od njih se nije želio popeti na stub, a da ustvari nije imao pojma zašto.

Ne dozvolite da neuspjeh od vas napravi majmuna.

Share this post


Link to post

JEDNA LEPA PRIČA

Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana živjeli su lijepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Živjeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svjetskih briga i događanja. Ali nakon mnogo vijekova primjetili su da njihovo ostrvo polako i sve izvjesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje čarobno ostrvo koje im je vijekovima pružalo sreću.

Jedino Ljubav, postojana po prirodi, odluči da ostane. Jedino je ona vjerovala i nadala se da je sve to privremeno i da će doći bolji dani kada će sve biti lijepo i veselo kao nekada. Međutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lijepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali … sada više nije bilo načina da ode sa ostrva. Svi čamci, brodovi i splavovi već su otplovili a za pravljenje novih više nije bilo vremena. Ljubav je počela da doziva u pomoć.

Nekako u to vrijeme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srećnoj slučajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod:

- Primi me molim te, ostrvo tone, udaviću se – reče Ljubav.

- Izvini ali moj čamac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mjesta još i za tebe Ljubavi. Ako i ti budeš ušla, bojim se potonućemo - reče Bogatstvo i ode.

Ljubav je počela da hvata panika. Ostrvo je više tonulo i vode je bilo sve više. U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoć. Onda je na svom splavu naišla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju:

- Tugo, molim te spasi me. Potonuću zajedno sa ovim našim ostrvcetom. Bilo bi šteta da svjet ostane bez ljubavi.

- Žao mi je Ljubavi - odgovorila je tuga - Toliko sam tužna da ne mogu da te povedem sa sobom. Želim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav već poče hvatati očaj. Nije vidjela način da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se našla i to zato što je vjerovala u bolje sutra. Međutim, tračak nade, ili je možda u pitanju vjera, još uvijek su je nagonili da i dalje doziva u pomoć. Njena dozivanja privuku pažnju Sujete koja je tuda slučajno prolazila.

- Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada - zamoli Ljubav.

- Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoćeš da mi pokvasiš čamac . Sama si kriva! Sad snosi posljedice. Lepo sam ti govorila da odeš dok se još moglo. - I još uvrijeđena ode i ostavi Ljubav sa njenom tužnom sudbinom.

Izgubivši i posljednju nadu, Ljubav se predala sudbini. Sjela je na jedini nepotopljeni kamen što je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog ostrva i čekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. Utom, niotkuda, pojavi se neki stranac u čamcu. Stranac priđe sasvim blizu i pruži Ruku ljubavi. Ona uđe u čamac i on je preveze na susjedno ostrvo. Tu je Ljubav izašla iz čamca, zahvalila se i pošla dalje. Tek par metara dalje shvatila je da ne zna ko ju je spasio. Okrenula se i dotrčala natrag do obale, ali čamac sa strancem već se izgubio na horizontu. Tada je Ljubav tek primijetila Znanje kako sjedi na obali. Prišla je i upitala:

- Reci Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?

Znanje je pogleda, nasmiješi se pa joj reče:

- Kako, zar ti ne znaš? To je bilo VRIJEME.

- Vrijeme? - Upita zbunjeno Ljubav.

- Da, VRIJEME - odgovori Znanje - Jer jedino je VRIJEME sposobno da spozna koliko je Ljubav velika.

Share this post


Link to post

ZAŠTO ČEKATI?

Mali brod se zaustavio uz obalu jednog malog meksičkog sela.

Američki turista je rekao jednom meksičkom ribaru da je riba jako kvalitetna i pitao ga koliko mu dugo treba da je ulovi.

«Ne dugo», rekao je Meksikanac.

«Ali onda zašto ne ostaneš duže i uloviš više?!»

Ribar mu je objasnio da mu je to što ulovi sasvim dovoljno da podmiri potrebe svoje porodice.

Amerikanac ga na to upita:»Šta onda radiš sa ostatkom svog slobodnog vremena?»

«Puno spavam, malo pecam, igram se sa svojom djecom, pričam sa ženom. Naveče idem u selo da vidim prijatelje, popijem par tekila, sviram gitaru i pjevam. Vrijeme mi je ispunjeno.», odvrati meksički ribar.

Amerikanac mu na to reče:»Ja imam diplomu sa Harvarda i mogu ti pomoći…Trebao bi duže pecati svaki dan. Tada bi mogao ribu i prodavati. Sa zarađenim novcem mogao bi kupiti novi čamac. Poslije toga bi po istom principu mogao kupiti i drugi čamac, pa treći itd. i imao bi cijelu flotu ribarskih čamaca. Onda bi mogao umjesto da prodaješ nekom ribu, napraviti svoju fabriku da ljudi dolaze od tebe da kupuju. I mogao bi se iz ovog malog sela preseliti u npr. Meskiko siti, Los Anđeles ili čak Njujork. Od tamo bi mogao voditi svoje poslove.

«Koliko bi to dugo trajalo?», upita ga Meksikanac.

«Oko 20-25 godina.», odgovori Amerikanac.

«I šta poslije toga?», znatiželjno ga upita Meksikanac.

«Poslije toga bi postalo jako interesantno. Kada bi tvoj biznis postao vrlo velik,

mogao bi početi prodavati akcije i praviti milione.»

«Dobro, i šta poslije toga?!»

«Pa poslije toga bi se mogao povući u neko malo selo, spavati do kasno, igrati se sa djecom,

pecati ribu, pričati sa ženom, a naveče piti tekilu, svirati i pjevati sa svojim prijateljima. Prosto uživati.»

Share this post


Link to post

OSMIJEH

Osmijeh ne košta ništa,

a djeluje čudesno!

Obogaćuje onoga kome je namijenjen,

a ne osiromašuje onoga koji ga poklanja.

Bljesne poput munje,

ali sjećanje može trajati zauvijek.

Niko nije toliko bogat,

niti toliko siromašan da bi ga

sebi morao uskratiti.

Svako njime samo dobiva.

Osmijeh donosi sreću u kuću,

pozdrav prijatelju.

On je odmor umornome,

putokaz izgubljenome,

sunčeva zraka žalosnome

i najbolji prirodni lijek protiv ljutnje.

Ali, ne može se kupiti,

izmoliti, posuditi ili ukrasti,

jer vrijedi zapravo jedino kad se

poklanja.

Share this post


Link to post

BOŽIJA KAFA

Grupa bišvih studenata, a sada vrlo uspješnih poslovnih ljudi, sastali su se da posjete svog omiljenog profesora sa univerziteta. Nedugo nakon što su se pozdravili, studenti su kroz razgovor počeli da se žale na stres na poslu i u životu uopšte.

Ponudivši gostima kafu, profesor je otišao do kuhinje i za par minuta se vratio sa velikim bokalom kafe i cijelim asortimanom šoljá – porculanske, plastične, metalne, staklene, skupe, jeftine. Bilo ih je više nego što je bilo studenata. Postavi ih sve na sto i reče im da uzmu po šolju i da se posluže kafom. Kad je svaki od studenata imao u rukama šolju sa kafom, profesor im reče: “Ako ste primjetili, izabrali ste sve šolje koje su bile skupocjene i finog izgleda. Ostavljajući pritom na stolu one jeftine i obične. Iako je normalno da želite ono najbolje, tu ustvari i leži izvor vašeg stresa. Budite sigurni da sama šolja ne daje kvalitet kafi. U većini slučajeva je samo skuplja i ništa više. Sve što ste vi uistinu htjeli je kafa, a ne šolja. Ali ipak ste svjesno birali najbolje šolje. I onda ste još počeli da gledate šolje koje su izabrali drugi.

A sada želim da razmislite o ovome: Život je kafa; Poslovi, novac i status u društvu su šolje. One su samo predmeti koji sadrže kafu, dok oblik, veličina ili cijena šolje koju imamo ne definišu niti mijenjaju kvalitet kafe tj. života koji živimo.

Uglavnom, koncentrišući se samo na šolju, mi propuštamo da uživamo kafu koju nam je bog omogućio. Bog kuva kafu, a ne šolje. Uživajte vašu kafu!!!”

Najsrećniji ljudi na svijetu nemaju sve najbolje, oni od svega prave najbolje.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...