DIN@77

NARAVOUCENIJE

Recommended Posts

Kakva je ljubav?

Ljubav dugo trpi,

ljubav je dobra,

ona ne zavidi,

ljubav se ne hvali,

ne nadima se,

ne ponasa se nepristojno,

ne trazi svoje,

ne ljuti se,

ne uracunava zlo,

ne raduje se nepravdi,

ali se raduje sa istinom;

ona sve snosi,

sve vjeruje,

svemu se nada,

sve trpi.

Ljubav ne prestaje nikada.

Ako je dar prorostva – bice okoncan,

ako je dar jezika – prestace,

ako je znanje – nestace.

Sada pak ostaje vjera, nada, ljubav,

ovo troje;

a ljubav je medju njima najveca.

Ovo je zapis iz Novog Zavjeta,

(Prva Pavlova poslanica Korincanima)

Share this post


Link to post

Licki viteze svaka ti cast na ovako ljepim i vrednim recima kako bi bilo ljepo da svi ljudi znaju

dati tako malo od sebe a tako vredno pitam se sta je to u ljudima da im je tako tesko biti iskreni

reci prijateljima koliko im znace ceniti voljenu osobu dati joj zagrljaj i poljubac ,voljeti ljubiti svoju decu

sve drugo su samo bezvredne stvari koje danas imas sutra nemas a svoje bliznje sada imas i nikad ne znas sta

donosi sutra zato treba voljeti sada pokazati im sada jer sutra mozda nece biti tu mozda ih necemo imati kraj sebe da im to mozemo dati ljubav svoju a stvari i sve za cim danas svi lete i parama tog ce uvek biti

a te stvari nikad ti nece donjeti to sto ti moze donjeti necija rec iz srca necija paznja i ljubav...

Share this post


Link to post

Hrabrost

Pre mnogo godina, dok sam radila kao volonter u bolnici Stenford, upoznala sam devojcicu po imenu Lizu, koja je bolovala od jedne retke bolesti. Pokazalo se da je jedina mogucnost da ozdravi bila da joj se transfuzijom da krv njenog petogodisnjeg brata, koji je na neki neobjasnjiv nacin uspeo da prezivi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmu stvorila antitela koja mogu da savladaju tu opaku bolest.

Lekar je njenom malom bratu objasnio kakva je stuacija i pitao ga da li

zeli da da krv za svoju sestru. Decak je posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao :

- Da, spreman sam ako ce to spasti Lizu .

Dok su vrsili transfuziju, lezao je u krevetu pored sestre i smesio se. I ostali su se smesili gledajuci kako se devojcici vraca boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa njega je nestalo smeska. Pogledao je u lekara i drhatvim glasom upitao:

- Hocu li odmah poceti da umirem?

Posto je bio mali, decak je pogresno shvatio doktora, mislio je da ce sestri dati svu svoju krv.

Ja sam tada naucila sta je hrabrost.

Share this post


Link to post

Velika srca vole, mala traze da budu voljena

Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine promatrao prolaznike.

Neka se devojcica priblizila trgovini i prislonila nosic na izlog. Kao nebo plave oci radosno zasjase kad ugleda jedan od izlozenih predmeta.

Usla je odlucno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.

"To je za moju sestru. Mozete li mi je zapakirati kao dar?"

Trgovac s nevericom pogleda devojcicu i upita: "Koliko novcac imas?"

Ona se podize na prste, stavi na stol limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novcanica, saka sitnisa, nekoliko skoljki i figurica.

"Hoce li biti dovoljno?" upita ponosno.

"Zelela bih starijoj sestri kupiti dar. Otkada nemamo mame, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rodjendan. Uverena sam da ce je dar veoma obradovati. Njene su oci iste boje kao taj dragi kamen."

Trgovac je otisao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakirao kutijicu.

"Uzmi i pazljivo ponesi", rece devojcici.

Ona uze paketic kao pobednicki pehar i ponosno izadje iz trgovine.

Sat vremena kasnije u trgovinu ude prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim ocima. Stavi na stol kutijicu koju je trgovac pazljivo zapakirao i upita:

"Ova je ogrlica kupljena u vasoj trgovini?"

"Da, gospodjice."

"Koliko je kostala?"

"U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, ticu se samo mene i mojih kupaca."

"Moja sestra je imala nesto sitnisa, sigurno nije mogla platiti ovako vrijednu ogrlicu!"

Trgovac zatvori kutiju, slozi omot i vrati je devojci.

"Vasa je sestra platila najvisu cenu: dala je sve sto je imala"._________________

Share this post


Link to post

Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa

Spavao bih manje, a sanjao više.

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.

Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kad bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.

Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica.

Bože moj, kad bih imao jedan komadić života.

Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.

Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi.

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.

Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to nece biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem.

Share this post


Link to post

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:

" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "

Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "

"Ne ", odgovorila je, nije."

"Onda moramo otići, " rekli su.

Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.

" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",

rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.

" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."

Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"

Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:

" Njegovo ime je Bogastvo."

Potom pokaza na drugoga i reče:

" Ovomu je ime Uspjeh."

" Meni je ime Ljubav."

" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."

Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.

Muž presretan reče:

" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"

na pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:

" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"

Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:

" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"

Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:

" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "

Žena je pošla i upitala:

" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."

Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.

Druga dva starca su krenula za njom.

Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?

Starci su u jedan glas odgovorili:

" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je slijedimo !"

Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.

Share this post


Link to post

Бајка о љубави

Некада давно, и једној далекој земљи, живели су Краљ и Краљица.

Њихово краљевство била је Земља Љубави.

У том Краљевству владао је ред, хармонија, спокој, заједниство и задовољство, а круна свега била је љубав, сто и сам назив краљевства казује.

Цим бисте, ујутро, отворили капке, на прозорима, неко би вам прискоцио у помоц: «Ево, таааако, придрзацу ти.... .»... Друго насмесено, пријатељско лице махнуло би и довикнуло: «Дан пун љубави ти зелим, ево, идем у пекару, зелис да ти донесем топлог хлеба?»...

Цим би неко уоцио неку, твоју, неиспуњену зељу, потребу...Одмах би се потрудио да ти се зеља оствари, макар уцинио и најситнији корак да те приблизи твом циљу.

.Колико је ко могао помоци, помогао је.. без питања, без оцекивања «реванса», без калкулација у глави...

У Краљевству се, свакодневно, цуо звонки смех и наздрављање: «У твоје здравље и срецу, домацине!», «За срецу и љубав мојих гостију!»...

Становници Краљевства стално су, једни другима, одлазили у госте, справљали заједницке руцкове, вецере, организовали плесове, друствене игре у којима су сви добијали. Није било лицемјерја, љубоморе, злобе и зависти.

Осмех на лицу долазио би из срца, љубав би досла из дусе. Није било тренутка, у Краљевству, када се неко некоме не би осмехнуо, када неко некоме не би изјавио љубави или уцинио добро дело подстакнуто, искреном љубављу према близњем...

Било је, у Краљевству и туге и суза, не само радосница, било је и неузврацених љубави, али пре или касније бас свако би насао сродну дусу. Како се љубав нескривено давала, тако је било лако уоцити ко, према коме, гаји посебне симпатије. Било је лаксе наци зивотног сапутника, него у '' насем свету '', бас због искреног исказивања најдубљих осјецаја.

Но, једнога дана, Краљ је нацуо како сваки зиви цовјек има ограницен број осмеха који мозе поклонити, ограницен број пута када сме реци «Волим те»...

Схватио је да је енергија љубави конацна, а не бесконацна како се цинило...Цовек љубав троси дајуци је другима, а када се испразне залихе љубави, особа, теско оболи, а мозе и умрети!!! Јако се забринуо.

Размисљао је, дуго, ста це да уради. Престао се осмехивати Краљици, престао ју је грлити «из циста мира», просао би цео дан, а да није рекао колико је воли и колико му знаци.

Видио је како се Краљицино лице уозбиљило, како јој се тон гласа променио, видео је како скрива сузе.

И Краљица је, сваким даном, све мање љубави и пазње покљањала супругу. Јер када је цовјек тузан, несретан, вентили дусе, којима пропуста љубав, затворе се...

Краљ није био задовољан. Волео је добијати љубав и пазњу, веселили су га Краљицини осмеси... Одлуцио је потразити помоц Дворског Мудраца.

Дворски Мудрац је одмах понудио ресење:

произвео је лазне осмехе, лазне цинове љубави и написао је прируцник како се њима користити. У Краљевства се просирила вест како несебицно давање љубави и поклањање осмеха одузима дане зивота и како им Дворски Мудрац мозе прузити помоц.

Мудрац се преко ноци обогатио продајуци лазну љубав и прируцнике.

До тада непознати осјецаји и стања завладали су Земљом Љубави:

љубомора «Мислим да њој дајес висе праве љубави него мени», «Поклонила си ми лазни осмех, а њему искрени!!!»;

страх «Ста ако ми нико никада не прузи праву љубав?!»,

лаз «Ма, наравно да ти дајем праву љубав!»,

сумња «Је ли његов осмех прави или га је Мудрац томе науцио?»....

Поцело се трговати љубаљу: «Волецу те искрено, ако и ти мене тако волис!», «Поклоницу ти прави осмех, ако ти мени дас делиц искрене пазње!»...

Висе није било заједниства на које су људи у, Земљи Љубави навикли. Поцеле су се формирати групице, мала друства. Унутар групе делила би се искрена љубав, а цлановима другог друства прузала би се она лазна.

Али и унутар друства се догађало да се појави лазни осмех!

Нико ни у кога није имао поверења «Воли ли ме заиста?», «Даје ли другоме праву љубав?»...

Мудрац је лазну љубав створио на слику и прилику праве. Теско је, од ока, било проценити који је осмех искрен, а који лазан ...

која је љубав права, а која лазна.. цувању искрених осмјеха и љубави само за посебне људе, људи су оболевали. Лица су била блиједа, оци без сјаја, а дуса, некако, празна. Цак се цинило како тези облик болести имају они који дају висе лазне љубави и који, исто такву, љубав добивају.

Краљ је, и сам теско болестан, поново одлуцио посетити Дворског Мудраца и упитати га сто је, у тако саврсеном плану, кренуло по злу. Претразио је цео дворац, све тајне одаје, али од Дворског Мудраца ни трага ни гласа.

Одједном Краљ схвати да је преварен! Када је мало боље размислио од Дворског Мудраца је, први пут, цуо како је љубав конацна.

Одмах је дао налог да се, у Краљевству, спале сви прируцници о лазној љубави, да се искорене сви рецепти за стварање лазних осмеха и упутства о њиховом користењу.

На великој гозби, приреденој у цаст правој љубави, рекао је окупљнима: «Најдрази моји, зивјели смо у заблуди. Мудрац нас је завео и обогатио се на насој наивности. Но, зелим да му, богатство које је стекао, донесе срецу. Зелим да пронађе праву љубав и да схвати како је никакво, материјално, богатство не мозе надоместити.

Слободно се волите искреном љубављу. Свака цестица, такве љубави, коју поклоните близењем, попут грудве је, сто се котрља низ бријег...Постаје све веца и веца и веца...Таква вам се враца и руси сваку недацу пред собом! Зивела љубав: моцна и бесконацна!».

Јесте ли, некоме, данас, рекли «Волим те?»

Share this post


Link to post

Prolece

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima

jedne zgrade,

sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome

je pisalo:

"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za

reklamu, koji je

tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru

bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za

dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.

U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog

coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica

i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je

pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i

sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na

drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno

glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece

i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

Za sve osobe čiji je osmeh

taj koji cini boljim ovaj svet.

Share this post


Link to post

Uteha

Devojcica se upravo vratila iz susedstva gde je jadnoj zeni tragicno preminula osmogodisnja devojcica.

"Zasto si isla tamo?" upita je otac.

"Da utesim susedu!"

"A sto si tako malena mogla uciniti da je utesis?"

"Sela sam joj u krilo i s njom plakala!"

Share this post


Link to post

Prica jedne svece...

Zapalili ste me i gledate moje svetlo. Radujete se jasnoci i toplini

koju darujem. Veselim se da mogu goreti za vas. Da nije tako lezala bih u nekoj kutiji bez koristi. Smisao dobijam tek kada gorim.

Ali, dobro znam, sto duze gorim, to kraca postajem, to se vise blizim svome kraju. «Izgorela je» reci cete, a ono sto je ostalo vi cete baciti. Znam, za mene postoje dve mogucnosti: Ili da ostanem u kutiji

u tami, ili da gorenjem postajem kraca. Dajem sve u korist svetla, a time dovodim samu sebe kraju . Ipak lepse je ako mogu nesto dati...

Gledaj, isto je tako s ljudima! Ili se povuku , ostajuci sami za sebe i sve je hladno i prazno; ili se priblize ljudima i daruju im od svoje topline i ljubavi i onda zivot dobija smisao. Ali, znaj i to da za ovo moras dati nesto od sebe samog, nesto od svoje radosti, od svoje srdacnosti, od svog smeha, mozda nesto i od tuge. I ne trebas bojazljivo razmisljati o tome kako ces sacuvati samo sebe. Mislim da samo onaj ko druge veseli postaje sam veseliji. Samo onaj ko je svetlo drugima, sam ce primiti svetlo. Sto vise goris za druge to ce svetlije biti u tebi samom.

Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspolozeni, jer se boje biti ovde za druge, zale se i neprestano mrmljaju na teska vremena.

Jos uvek nisu shvatili ovo: Jedno jedino svetlo koje gori, vece je i vrednije nego sva tama sveta.

Dopustite dakle da vas malo ohrabrim, ja, mala sveca.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...