DIN@77

NARAVOUCENIJE

Recommended Posts

bordsottorosagh1.gif

Majcino pismo Svetu

Dragi Svete,

Moj sin danas polazi u skolu.Jedno vreme ce za njega sve biti neobicno i novo.Zelela bih da se ti prema njemu odnosis nezno.

Vidis do sada je on bio glavni u kuci. Bio je gazda u svom dvoristu. Ja sam uvek bila tu da vidam njegove rane i da ga utesim.

Ali sada - stvari ce se promeniti.

Ovoga jutra, on ce sici niz stepenice i mahnuti mi rukom. Krenuce u veliku avanturu u kojoj ce verovatno biti i ratova i tragedije i tuge.

Da bi ziveo u svetu u kome mora da zivi, bice potrebna vera, ljubav i hrabrost.

Zato,Svete, zelela bi da ga nekako uzmes za tu njegovu mladu ruku i da ga naucis stvarima koje ce morati da zna. Uci ga - ali nezno ako mozes. Nauci ga da na svakog nitkova dolazi po jedan heroj; da na svakog politicara dolazi po jedan vodja koji se istinski posvetio svom poslu; da na svakog neprijatelja dolazi po jedan prijatelj.Nauci ga cudesnim stvarima koje pruzaju knjige.

Daj mu da na miru razmislja o vecitoj tajni ptica na nebu pcela na suncu i cvece na zelenom brezuljku. Nauci ga da je mnogo casnije da dozivi neuspeh nego da vara.

Nauci ga da veruje u sopstvene ideje cak i kad mu svi drugi kazu da nisu valjane. Nauci ga da svoje misice i svoj mozak proda sto je moguce skuplje ali da nikada ne stavlja cenu na svoje srce i dusu.

Nauci ga da zatvori usi pred gomilom koja urla... ali da stoji uspravno i da se bori ako misli da je u pravu.

Uci ga nezno, Svete, ali nemoj ga razmaziti, zato sto se dobar celik kuje samo u vatri.

Ovo je veliki zahtev, Svete, ali vidi sta mozes da ucinis. On je tako drag mali covek.

bordsottorosagh1.gif

Share this post


Link to post

Sargarepa je moja

Jedna stara zena dospela je posle svoje smrti pred Bozji sud. Kopajuci po registru, Sudija nije mogao da pronadje ni jedno delo milosrdja osim jedne sargarepe koju je udelila nekom prosjaku.

Ipak, moc jednog jedinog cina ljubavi bila je dovoljna da je posalje u raj.

Sargarepa je doneta na sud i urucena je zeni. Kako ju je uzela, pocela je da se dize uvis, kao da je vuce nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okacio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okacio se neko treci, i ubrzo se formirao citav niz ljudi koji su se peli ka raju, okaceni o sargarepu.

Zena nije osecala nikakav teret, a posto nije gledala nanize, nije ni primetila sta se desava.

Peli su se sve vise i vise, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, zena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe citav niz ljudi, okacenih o nju.

Kako je pobesnela!

Pripretila im je rukom i viknula: "Mars! Dalje od mene! Sargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, sargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa citavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"

0026jz4.jpg

Share this post


Link to post

Blatnjavi put

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.

Idući putem, sretoše lijepu djevojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.

"Dođi, djevojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. "Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lijepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"

"Ja sam djevojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvijek nosiš?"

Ono što se dugima čini da je istina na osnovu onoga što radimo ponekad i nije prava istina.

podvecerni20sneni2020anjj5.gif

Share this post


Link to post

Prica o dva grada

Priblizavajuci se jednom velikom gradu,putnik upita zenu koja je sedela kraj puta: "Kakvi su ljudi u ovom gradu?"

"Kakvi su bili u mestu iz koga si dosao?"

"Uzasni"-odgovori putnik. "Zli, nepouzdani, antipaticni."

"Ah"- rece zena - "Iste takve ces naci i u gradu koji je pred tobom."

Tek sto je prvi putnik otisao, neki drugi se zaustavi pred njom i takodje zapita kakvi su ljudi u gradu. Ponovo starica upita kakvi su bili u mestu iz koga dolazi.

"Bili su divni ljudi: posteni, vredni i velikodusni. Zao mi je bilo kad sam morao da krenem" - rece drugi putnik.

Mudra zena mu odgovori: "Iste takve ces naci i u gradu koji je pred tobom."

pq2w5ojr547436508c1bccfud1.gif

Share this post


Link to post

Sejac srece

Jednog dana videse decaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prekrasnih zvezdica zaleprsalo oko njega kao jato varnica.

- Sta to radite? – upitase decaci goreci od znatizelje.

- Sejem srecu! – odgovori covek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se medju prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su decake gledale tople dugine boje poput suncanih ociju.

Osvojeni tom lepotom malisani smesta pojurise da uhvate srecu, ali uzalud.

I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.

- Uzalud je to sto cinite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada necete uloviti.

- Zasto? – upitase zacudjeno decaci.

Nasmesivsi se, starac je tiho rekao:

- Tek kad se naucite sejati radost i lepotu oko sebe, bit cete pozvani na zetvu srece. Onaj ko grabi sebi, nikada nece uhvatiti srecu.

Sreca se uzima rasirenih ruku.

srecasrecaradost.jpg

Share this post


Link to post

Ljubav

Majka i decak hodaju plazom.

U jednom trenutku decak upita:

- Mama kako se cuva ljubav?

Mama ga pogleda i odgovori:

- Zgrabi malo peska i stisni u saku

Decak stisne saku i sto je vise stiskao, toje vise peska curilo iz nje.

- Ali mama pesak mi bezi!

- Znam ali sad potpuno otvori saku.

Decak je poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.

- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.

Na to majka sa smeskom na licu rece:

- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku kasike, dovoljno zatvoren da ga zastitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.

Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.

- Eto kako se cuva ljubav.

002Q051XxMo.jpg

Share this post


Link to post

Razgovor

"Dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog.

"Ako imas vremena" rekoh.

Bog se nasmesi - "Moje je vreme vjecnost" .

"Sta si me htio pitati?"

"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

Share this post


Link to post

jedan prijatelj nije malo ,

hiljadu prijatelja nije mnogo !!

55550,1212857556,1.jpg

Ljepo rečeno, sviđa mi se !!! ;)

Bravo cure, svaka vam čast na volji i trudu, samo nastavite !!!

Share this post


Link to post

O Tajnama Velikih Priča...

Tajna Velikih Priča je u tome, što nema tajni. Velike Priče, su one koje smo čuli i koje želimo da čujemo ponovo. One u koje ulazimo, uvek kada nam se prohte. U kojima se, na svakome mestu osećamo udobno. Koje nas ne obmanjuju uzbuđenjima i naglim preokrtetima, na kraju. Koje nas ne iznenađuju nepredviđenim događajima. Poznate su, poput domova u kojima živimo. Poput mirisa kože, naših ljubavnika. Kraj im je poznat, ali slušamo kao da nije. Kao što znamo, da ćemo jednoga dana umreti, a živimo kao da nećemo.

U Velikim Pričama, zna se ko živi, ko mre, ko pronalazi ljubav, a ko ne. A opet, želimo da to saznamo ponovo. U tome je njihova Tajna i njihova Čarolija...

Arundati Roj "Bog malih stvari"

Share this post


Link to post

M. Antic -

Nikada nemoj da kukas nad izgubljenim zivotom.

Mozda ga nisi ni ziveo sasvim do poslednje ljuske.

Jer ne moze se izgubiti stvar koju nemas.

Probaj da izgubis, recimo, more koje ja sanjam.

Ili probaj da izgubis sve one ergele konja koje sam izmislio

da bih izdvojio sebi dva najbolja, najbesnija.

Izgubi ako mozes vizije kojima crtam svoje dane u vremenu,

dok nevidljivo rastem i kidam sa sebe suvisno.

Jedno je : umeti primiti, a drugo: umeti tegliti!

Jedno je: umeti imati, a drugo: i umeti dati!

Share this post


Link to post

- Dragi prijatelji,danas smo se ovde okupili da ispratimo "NE MOGU". Dok je bio sa nama na zemlji, uticao je na živote svakog od nas, na neke više, na neke manje. Na nesreću,njegovo ime spominje se često u našim životima...

Položili smo " Ja ne mogu" u njegovu večnu kuću i obezbedili smo mu nadgrobnu ploču sa epitafom. Nadživeli su ga njegova braća "Ja mogu", i " Nameravam to odmah da uradim". Oni nisu čuveni kao njihov poznati rođak, a ni tako jaki i moćni.Možda će, jednog dana, uz vašu pomoć, postati značajniji na ovom svetu.

Neka "Ja ne mogu" počiva u miru i neka svi prisutni požive i uznapreduju u njegovom odsustvu. Amin...

Dok sam slušao posmrtni govor, shvatio sam da ti đaci nikada neće zaboraviti taj dan. Čitav taj čin je bio simboličan, neka vrste metafore za život. To se urezuje u pamćenje i zauvek će ostati u svesti i podsvesti. Ispisivanje rečenica koje počinju sa "Ja ne mogu", njihovo sahranjivanje i posmrtni govor - to je bio učiteljičin neverovatan trud. Ali, to nije sve. Kada je završila posmrtni govor, napravila je krug sa učenicima i vratila ih u učionicu.Proslavili su odlazak "Ja ne mogu" uz keks, kokice i sokove. Kao deo proslave, učiteljica je izrezala veliku nadgrobnu ploču od papirne kese . Ispisala je reči "Ja ne mogu" na vrhu i "Počivaj u miru" u sredini. Datum je bio na dnu. Nadgobna ploča visila je u učionici do kraja školske godine. Kada je neki đak , mada se to retko dešavalo, zaboravi i kaže "Ja ne mogu",učiteljica bi samo pokazala na natpis "Počivaj u miru". Đaci bi se tada setili da je "Ja ne mogu" mrtav i preformulisali bi svoju izjavu.

Nisam bio njen đak. Ona je bila moj đak. Ipak, toga dana od nje sam naučio tu lekciju.I danas, mnogo godina posle, kad god čujem rečenicu koja počinje sa "ja ne mogu", vidim sliku sahrane i učenike četvrtog razreda. Tako se, kao i đaci, setim da je "JA NE MOGU" mrtav.

Share this post


Link to post

_0000000000000000000000000000000.gif

Obeduj s Bogom!

Decak je zeleo sresti Boga. Znao je da treba dugo putovati do mesta gde on zivi, pa je zato spremio svoj prtljag s omiljenim kolacicima i pakovanjem od sest boca vocnog soka te zapoceo svoju pustolovinu.

Kad je odmakao tri reda kuca, susreo je nekog starca. Sedeo je u perivoju i mirno hranio nekoliko golubova.

Decak je seo blizu njega i otvorio svoj prtljag. Upravo se hteo osveziti vocnim sokom kad spazi da starac izgleda gladan, pa mu ponudi jedan kolacic.

Starac ga je zahvalno primio i nasmesio se decaku. Njegov je osmeh bio tako prijateljski da je decak zazeleo ponovno ga videti, pa mu je sada ponudio bocicu vocnog soka.

Starac mu se ponovno nasmesio. Decak je bio izvan sebe. Sedeli su citavo popodne jeduci i smejuci se, bez da su izgovorili jednu jedinu rec.

U medjuvremenu se smracilo, decak je osetio umor i ustao je da podje, ali tek sto je napravio nekoliko koraka okrenuo se, potrcao natrag do starca i snazno ga zagrlio. Starac mu je darovao najveci smesak do sada.

Kada je decak ubrzo otvorio vrata svoje kuce, majka je bila iznenadjena radoscu na njegovom licu. Upitala ga je: "Sta je to sto si danas ucinio da te je tako razdragalo?"

Odgovorio je: "Obedovao sam s Bogom". No, pre nego sto je njegova majka uspela odgovoriti, dodao je: "Znas sta! Bog ima najlepsi osmeh koji sam ikada video".

U medjuvremenu starac, takodje prozet radoscu, vratio se kuci. Njegov je sin bio zacudjen odsjajem mira na njegovom licu i upitao ga je: "Tata, sta je to sto si danas ucinio da te je tako razdragalo?"

Odgovorio je: "Jeo sam kolacice u perivoju s Bogom". Za svaki slucaj, pre nego sto je njegov sin odgovorio, dodao je: "Znas sta! Puno je mladji nego sto sam mislio."

Precesto podcenjujemo snagu dodira, smeska, ljubazne reci, uha koje nas slusa, iskrene pohvale ili najmanji cin paznje, a svi oni imaju snagu darovati nam zivot.

Ljudi ulaze u nas zivot za vreme nekog razloga, godisnjeg doba ili za citav zivot. Sve ih jednako primi!

Neka ovo dodje do srca onih koje su na poseban nacin dotakli neciji zivot. Neka spoznaju kako su nam vazni. Obeduj s Bogom!

I, hvala sto si mi dotakao zivot!

_0000000000000000000000000000000.gif

Share this post


Link to post

Eho

Jedan covek i njegov sin su jednog dana isli sumom.

Odjednom,decak zape i osecajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, cu glas

koji je dolazio s planine: "Ahhh!"

Znatizelja ga obuze pa dreknu:

"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi bese: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,

pa ponovo dreknu: "Kukavico!"

Glas odgovori: "Kukavico!"

Decak pogleda oca i upita ga: "Tata, sta se ovo desava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju."

Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!"

Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas rece: "Predivan si!" Decak je stajao iznenadjen, ali jos uvek ne shvatajuci sta se desava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'zivot'.

Zivot ti uvek vraca ono sto ti dajes. Zivot je ogledalo tvojih dela.

Zelis li više ljubavi, podaj vise ljubavi.

Zelis li vise dobra, podari vise dobra.

Zelis li razumevanje i postovanje, tada razumevaj i sam postuj.

Ako zelis da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih.

Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekat zivota.

Zivot ti uvek vraca ono sto dajes.

Tok tvoga zivota nije slucajnost, on je ogledalo tvojih dela."

0017.gif

Share this post


Link to post

Dva krcaga

Vodonosa u Indiji imao je 2 velika krcaga koje je nosio obesene o motku o vratu. Jedan krcag je bio napukao, a drugi je bio savrsen. Dok je savrseni krcag uvek donosio punu meru vode nakon dugog hoda od potoka do kuce, napukli krcag doneo bi samo polovinu.

Pune dve godine ovo se dnevno ponavljalo i vodonosa je donosio meru i po vode do gospodareve kuce. Naravno, savrseni krcag je bio ponosan na svoj doprinos, savrsen za svrhu kojoj je bio namjenjen. Jadni, napukli krcag stideo se svog nedostatka i osecao se jadno doprinoseći samo polovinu onog sta je trebao.

Po isteku druge godine, shvativsi svoj gorki neuspeh, jednog dana rece vodonosi pri potoku:

- ''Stidim se sebe i hteo bih se izviniti ."

- "Zasto" upita vodonosa, "zasto se stidis?"

Krcag nastavi:

-"Proteklih godina mogao sam donositi samo pola svog tereta jer je druga polovina iscurila kroz napuklinu putem do gospodarove kuce. Zbog moje mane ti radis vise a ne dobijas naknadu za svoj napor."

Vodonosa se sazalio nad starim, napuklim krcagom i saosecajno rece:

-" Kad se budemo vracali zeleo bih da obratis paznju na prekrasno cvece uz stazu. "

Stvarno, kad su se penjali uzbrdo, stari napukli krcag opazio je s jedne strane divno cvece obasjano Suncem i to ga je malo oraspolozilo. Ali kad su stigli do kraja opet ga obuzme tuga i jos jednom se izvini vodonosi za svoj neuspeh.

Vodonosa mu rece:

- "Da li si opazio da je cvece samo s tvoje strane staze, a na strani savrsenog ga nema? To je zato jer sam ja oduvek znao za tvoj nedostatak pa sam ga iskoristio. Na tvojoj sam strani posadio semenke cveca i svaki dan dok smo prolazili ti si ih zalivao. Vec dve godine berem ovo divno cvece i njime ukrasavam gospodarev sto. Bez tebe ova lepota nikada nebi krasila njegov sto."

httr014.jpg

Share this post


Link to post

Lepota odraza i odraz lepote

Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.

Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza.

- „Zašto plačeš?” – pitale su ga.

- „Oplakujem Narcisa”, reče jezero.

- „Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.

- ” „Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno.

- „Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade.

Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo:

- „Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”

A u dubini vasih ociju ciji se lik oslikava?

5739xt8.gif

Share this post


Link to post

Stilske vezbe

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:

Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...

Vreme pripreme: 1/2 zivota.

Nacin pripreme: Cekati dok Ljubav ne pozuti na jakoj vatri, zatim dodati malo novca i uzitaka. Krckati sve zajedno jedno vreme, dodati posao i mesati dok se zdravlje ne istopi. Sluziti hladno.

I tako, dok bi jednima jelo bilo savrsenog ukusa, drugima falilo jos "samo na vrh kasike" sastojka broj jedan, neki bi cak tvrdili da je tajna u sastojku broj cetiri, kao zacinu koji daje ukus svemu. I recite mi jos kako u rukama Najdzele Loson jelo izgleda drugacije od jela iz kuhinje Dzejmija Olivera? Ili nam samo tako deluje sa strane.

Francuski pisac Rejmon Keno je svojevremeno, u svom delu "Stilske vezbe", scenu iz jednog pariskog autobusa ispricao na cetrdesetak razlicitih nacina. Okosnica jedne od prica bilo je dugme koje je pobeglo sa kaputa jednog od putnika, u drugoj sam izgled putnika, u trecoj pak, odnosi medju njima... I svaka prica bila je jednako istinita.

Zivimo li zivot ili krckamo samo jednu verziju istine o njemu. Vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu neceg sto se moze posmatrati iz nebrojeno mnogo uglova. Ili su i nasi zivoti samo necije "Stilske vezbe"?!

000661uq7.jpg

Share this post


Link to post

Zovem se Ljubav

Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam prije nego sto je postojao covek. Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.

Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.

Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.

Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate nesuvisle recenice.

Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smete kao deca, volim da setate livadama i berete retko cvece.

Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.

Ali sam tuzna kada me se bojite.

Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim. Niste verovali u mene, izmišljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.

Ali sve sam zbog vas izdrzala.

Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, nepriemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.

Ne bojte se.

Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove. Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem. Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja cu biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite. Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojim cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.

Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.

Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu.

0075gt3.jpg

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...