DIN@77

NARAVOUCENIJE

Recommended Posts

Tri puta Bog pomaze

Selo potopljeno, svi izbegli, samo jedan covek na krovu, moli se Bogu.

Prilazi mu camac da ga spasi.

- A ne, meni ce Bog da pomogne!

Posle nekog vremena dolazi drugi camac.

- A ne, meni ce Bog da pomogne!

Posle nekog vemena dolazi i treci camac.

- A ne, meni ce Bog da pomogne!

Selo potone do kraja, covek se udavi, dolazi do Svetog Petra:

- Sta je ovo Sveti Petre? Svi se spasli samo se ja udavio.

Na to ce Sveti Petar:

- Sta hoces? Tri puta sam ti slao camac, ti nisi hteo da udjes.

Camac.jpg

Share this post


Link to post

56770chuyw0egsj.gif

Kamen mudre zene

Neka mudra zena, putujuci kroz planinu nadje u jednom potoku dragi kamen. Sutradan srete putnika koji bese gladan, te mudra zena otvori torbu da mu da nesto da pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi, ocara se njime i zatrazi od mudre zene da mu ga da. Mudra zena to ucini bez premisljanja.

Putnik podje dalje, sav radostan zbog svoje dobre srece. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga ucini bogatim.

Ali, posle nekoliko dana, vrati se on nazad i potrazi mudru zenu. Kad je nadje, dade joj kamen i rece:

"Razmisljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vracam u nadi da cu od tebe dobiti nesto sto je mnogo, mnogo vrednije. Ako mozes, daj mi to sto imas u sebi, a sto ti je omogucilo da mi s takvom lakoćom das ovaj skupoceni kamen."

56770chuyw0egsj.gif

Share this post


Link to post

Da sam znao kako imate inspiracije, i kako vredno radite na ovoj temi, otvorio i zalepio bi je ranije...

Samo tako nastavite.. i slike su vam super!

Share this post


Link to post

Dva putujuca andjela zaustavila su se kod jedne bogate porodice da prenoce.

Ta ista porodica nije bila posebno ljubazna i nije udovoljila njihovoj zelji da prespavaju u sobi za goste. Umjesto u sobu za goste, smjestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su pripremili krevete za spavanje, stariji je andjeo primjetio rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi andjeo upitao zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: "Stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine!"

Sljedece noci andjeli su dosli u vrlo siromasnu kucu.

Ljubazan domacin i njegova zena su s njima podijelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu, da bi se dobro naspavali i odmorili. Kada se sunce probudilo sljedeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije je mlijeko bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na njivi. Mladji je andjeo bio istinski bijesan i pitao starijeg andjela kako je mogao to dozvoliti: "Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio i cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava ugine?!"

Stariji andjeo je opet isto odgovorio: "Stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine! Kada smo bili u hladnom podrumu, primjetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan dijeliti svoje bogastvo, popravio sam rupu. Tako da nikada nece naci to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. Dao sam mu kravu umjesto nje. Stvari nisu uvijek takve kakvima se cine!"

Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale. Jedino je potrebno vjerovati u to, da je svaki takav dogadjaj nasa prednost. Vremenom cemo saznati...

Neki ljudi brzo dodju u nas zivot i brzo odu iz njega...

Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... ostave lijepe tragove u nasim srcima... i nikada vise nismo isti kao sto smo prije bili, jer smo upoznali dobrog prijatelja!

Juce je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon!

Share this post


Link to post

Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.

Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.

Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.

Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:

¨Ti nećeš umreti!¨

¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.

¨Zato jer si mi potrebna!¨

¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna, ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.

Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.

Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

Share this post


Link to post

O prijateljstvu

Bio jedan mali decak koji je imao je losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zabije jedan u ogradu.

Prvoga je dana decak ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes i broj zabijenih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zabijati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kojem decak nije niti jedan ekser zabio u ogradu.

Otisao je ocu i rekao mu kako toga dana nije pobesnio.

Otac mu je tada rekao:

Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje iz ograde iscupaj po jedan ekser.

Dani su prolazili i jednoga je dana decak bio u stanju reci svom ocu da je izvadio sve eksere.

Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.

Tada mu je rekao:

Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikad nece biti ista.

Kada u besu kazes neke stvari, one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi.

Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju.

Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka.

Share this post


Link to post

Da li znaš . . .

Da li znaš da kad nekome zavidiš to je zato što ti se ta osoba u stvari sviđa?

Da li znaš da oni koji su naizgled vrlo jaki u stvari imaju vrlo osecajno srce i vrlo su ranjivi ?

Da li znaš da oni koji uvek brane druge u stvari tragaju za nekim ko će braniti njih?

Da li znaš da su tri reči koje je najteze izgovoriti :

Volim te, Oprosti i Pomozi mi

Ljudi koji ih izgovaraju stvarno su im potrebne i osecaju njihovu težinu, to su ljudi koje moras postovati i ceniti.

Da li znaš da ljudi koji drugima prave društvo i pomažu drugima u stvari im je društvo i pomoć zaista potrebna?

Da li znaš da su ljudi koji nose crveno sigurniji u sebe?

Da li znaš da ljudi koji nose žuto znaju uživati u svojoj lepoti?

Da li znaš da ljudi koji nose crno žele ostati neprimeceni i da im je potrebna tvoja pomoc i razumevanje?

Da li znaš da se tvoja pomoc drugima uvek vraća dvostruko?

Da li znaš da oni koji te najviše trebaju tebi ne znače ništa?

Da li znaš da je lakse reći nekome šta osećač preko pisma nego to isto reći u lice? Ali da li znaš da ako to kažeš u lice ima puno veću vrednost?

Da li znaš da su stvari koje je najteže učiniti ili reći vrednije od najskupljih stvari koje možeš kupiti novcem?

Da li znaš da ako nesto lepo zamoliš, sigurno ćeš i dobiti?

Da li znaš da mozes ostvariti svoje snove, možeš se zaljubiti, postati bogat ostati zdrav, ako verujes u svoje snove iznenadićeš se što si sve sposoban učiniti?

Ne veruj ništa što ti je rečeno dok to i sam ne iskušaš, ako znaš nekoga kome je potrebno nešto od pomenutog i pružiš mu svoju pomoć, videćeš da će ti se dvostruko vratiti.

Share this post


Link to post

Danas

Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.

Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog.

Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku.

" Danas sam dobio udarac od mog najboljeg druga."

Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se okupaju.

Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot

mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio,

izgravirao je na jednom kamenu:

" Danas mi je najbolji drug spasao zivot!"

Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:

"Kad sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen, zasto?"

Drugar mu je odgovorio:

"Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi vetrovi

izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu

da nista ne moze da ga izbrise!"

Nauci se da zapisujes "rane" na pesku, a "srecu" ugraviraj na kamen.

Landscape.jpg

Share this post


Link to post

NESTALA SEKIRA

Covek kome je nestala sekira posumnja na susedovog sina.Decak je hodao kao lopov, izgledao kao lopov i govorio kao lopov. Medjutim, covek nadje svoju sekiru dok je okopavao zemlju u dolini i kad je sledeci put video susedovog sina, decak je hodao, izgledao i govorio kao svako drugo dete.

Share this post


Link to post

Ovo sto slijedi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zbilja odgovarati na pitanja. Samo procitajte mail do kraja i shvatit cete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svijetu.

2. Nabrojite zadnjih pet pobjednika u nogometu.

3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Svijeta.

4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulitzerovu nagradu.

5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat ?

Stvar je u tome da niko od nas ne pamti jucerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom podrucju. No pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuca padaju u zaborav. Pohvale i povelje zakopavaju se zajedno s njihovim dobitnicima.

Evo jos jednog kviza, da vidimo kako cete sada proci:

1. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo tesko.

2. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nesto vazno naucili.

3. Razmislite o par ljudi koji su ucinili da se osjecate vaznim.

4. Nabrojite nekoliko ljudi cije mailove s nestrpljenjem otvarate.

5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado druzite

Lakse ?

Pouka: Ljudi koji vas zivot cine drugacijim nisu oni s najvise diploma, najvise novca ili najvise nagrada. To su ljudi kojima je stalo do vas.

Ne brinite o mogucem smaku svijeta danas. U Australiji je vec ionako sutra ! (Charles Schultz)

Cijeli život malo traje, puno uzima, a malo daje, zato živi, ne misli na krizu jer život je jedan i nema reprizu...

Share this post


Link to post

JEDAN MALI ZNAK PAZNJE MOZE PROMJENITI NECIJI ZIVOT

Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu za djecu sa posebnim potrebama, otac jednog od djaka podelio je sa prisutnima priču koju neće zaboraviti niko ko je tada prisustvovao

tom događaju.

Pošto je zahvalio školi i njenom predanom osoblju, postavio je sledeće pitanje:

'Ako nije ometena spoljašnjim uticajima, sve što priroda stvori je savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može da nauči sve one stvari koje mogu druga deca. Nije u stanju da razume i uradi sve ono što i njegovi vršnjaci. Gde je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?'

Publika je utihnula posle tog pitanja.

Otac je nastavio:

'Verujem da se, kada tjelesno i umno invalidno dete, poput mog Siniše, dođe na svjet, prilika za iskazivanje istinske ljudske prirode sama javi i pokaže, i to u vidu načina na koji drugi ljudi tretiraju to

dete'.

Potom produži:

Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gde su neki dječaci, koje je Siniša inače poznavao, na terenu igrali fudbal. Siniša je upitao oca: 'Šta misliš, tata, da li bi me pustili da igram sa njima?' Sinisin otac je znao da većina dječaka ne bi želela da neko kao Siniša igra u njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao koliko bi njegovom sinu značilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni osećaj pripadnosti i samopouzdanja, uverenje da od društva biva prihvaćen uprkos svom invaliditetu.

Sinišin otac je prišao jednom od dječaka pored aut-linije i upitao (ne očekujući previše) da li bi i Siniša mogao da zaigra sa njima.

Momčić se u nevjerici okrenuo prema igralištu i rekao:

'Znate šta, gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj drugog poluvremena. Pa, ..., može da igra za našu ekipu, pokušaćemo da ga postavimo na poziciju levog beka'.

Siniša se malo namučio hodajući do ekipe, ali je sa širokim osmjehom obukao dres svog tima.

Otac ga je ozaren gledao sa majušnom suzom u oku i osećajem narastajuće topline u grudima.

Dječaci su mogli jasno da vide i osete sreću ovog čoveka, ganutog oca koji radosno gleda kako njegov sin biva priman u njihov tim.

Pri kraju utakmice Sinišina ekipa je dala gol iz jedne brze kontre, ali je još uvek gubila sa dva gola razlike.

Siniša je pokrivao ljevu stranu polovine terena. Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u euforičnom raspoloženju jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom tepihu;

razvukao je osmjeh od uha do uva, dok mu je otac mahao sa tribine.U samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je samo sa 4 : 3 ! Sada, sa jednim golom u minusu, smešila im se prilika za eventualno izjednačenje u zaustavnom vremenu od 5 minuta.

I zaista, dosudjen je penal za Sinišin tim i dečaci su stali da se pogadjaju ko će ga izvesti. Pade ideja da

puca Siniša, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu !?

Na iznenađenje - Siniši je ipak data lopta !

Svi su znali da je to bila nemoguća misija, jer Siniša nije ni znao pravilno da šutira, a kamo li da pogodi okvir gola i da prevari golmana.

Ipak, kad je Siniša stao iza lopte, protivnički golman je, shvativši da Sinišina ekipa svjesno reskira poraz radi tog jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu, odlučio da se baci u pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu.

Siniša je uzeo zalet, zamahnuo i ... traljavo zakačio loptu, koja je polako krenula ka suprotnoj stativi.

Utakmica bi u ovom trenutku bila praktično rješena, jer je lopta bila spora i većina protivničkih igrača bi je mogla sustići. Medjutim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povikaše:

'Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je, stigni !!!

Trči, trči, i ćušni je u mrežu !!!

Nikada pre u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao, uspio je, na jedvite jade, da stigne do nje pre nego što je završila u gol-autu. Doteturao se i širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda, zastao

da vidi šta će dalje.

Svi graknuše: 'Šutni je, šutni je u gol !!! Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje snage, kao u nekom delirijumu, magnovenju, nekako umirio loptu, zahvatio je

unutrašnjom stranom stopala i ... i smestio je u mrežu !!!

Muk, ... , a onda provala ... prasak - svi skočiše:

'Siniša, Siniša, bravo, Siniša !!!'

Zajapurenom i preneraženom Siniši priskočiše svi saigrači, grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja koji je spasao svoj tim od poraza.

'Tog dana ...', okončavajući svoju priču s drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu se suze kotrljale niz lice, '... dječaci obeju ekipa doneli su komadić prave ljubavi i humanosti u ovaj svet'.

Siniša nije preživeo do sledećeg leta.

Umro je još iste zime, nikada ne zaboravivši da je bio heroj, da je zbog toga njegov otac bio presrećan i pamteći kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga plačući od sreće!

MALI DODATAK OVOJ PRIČI:

Svi šaljemo i prosljedjujemo stotine viceva, smješnih poruka, gegova i spotova putem e-maila, onako rutinski, bez razmišljanja, a kada dođe do toga da pošaljemo poruke o životnim izborima, tu okljevamo ...

Nasilje, vulgarnosti, bizarnostii i česte opscesnosti slobodno prolaze i kolaju 'Cyberspace' -om, ali javna rasprava o uljudnosti najčešće i ne stiže u naše škole, ni na naša radna mesta. Šteta.

Svi imamo na desetine prilika svakog dana da pomognemo da se ostvari taj 'prirodni poredak stvari'.

Tako mnogo, naizgled beznačajnih, susreta između dvoje ljudi stavlja nas pred ! izbor: Preneti malu iskru ljubavi i humanosti na drugog ili izbeći datu priliku, ostavivši tako svijet još malo hladnijim?

Share this post


Link to post

"Dakle, ti bi hteo da razgovaras sa mnom?"

"Ako imas vremena", rekoh.

Bog se nasmesi: "Moje vreme je vecnost! Sta si hteo da me pitas?"

"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori: "To sto im je detinjstvo dosadno. Jure da odrastu, a potom bi ponovo da budu deca. To sto trose zdravlje da bi stekli novac, a potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umru kao da nikada nisu ziveli..."

Bog me za ruku primi, ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah: "U ulozi roditelja, koje bi zivotne pouke dao svojoj deci?"

Osmehujuci se,

Share this post


Link to post

Tako dakle?

Učitelja zena Hakuina su komšije hvalile kao čovjeka koji živi čednim životom.

Blizu njega je živjela jedna lijepa japanska djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je djevojka u drugom stanju.

Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati ko je otac, ali poslije mnogo svađe djevojka imenova Hakuina. U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja. "Tako dakle?", bijaše sve što on reče.

Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. Do tada je on već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Nabavljao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.

Poslije godinu dana djevojka-majka nije mogla više izdržati. Rekla je roditeljima istinu - da je pravi otac djeteta jedan mladić koji je radio na ribljoj tržnici. Majka i otac djevojke su odmah otišli do Hakuina da ga mole za oproštaj, da se iskreno izvinu, a i da uzmu dijete nazad. Hakuin je bio predusretljiv. Davajući im dijete, sve što je rekao bilo je: "Tako dakle?"

Osjećati unutrašnji mir čak i kada je čitava okolina okrenuta protiv nas je zaista sami vrh duhovne mudrosti.

13pj3.jpg

Share this post


Link to post

Problemi

Devojka se jadala svom ocu kako ima sve manje snage da se suprodstavi zivotnim problemima i teskocama, zato sto se stalno pojavljuju novi problemi. Uvek kad bi se oslobodila jednog pojavio bi se drugi i tako stalno.

Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo je u kuhinju, uzeo tri lonca, napunio ih vodom i stavio na vatru. Za kratko vreme voda uposudama pocela je da kljuca. U prvi lonac stavio je sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe. Zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme. Nesto kasnije, iskljucio je sporet, izvadio sargarepu iz vode i stavio je u po-sudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom.

Pogledao je kcerku i upitao sta vidi?

- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.

Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je ista jako meka i krhka. Onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da

je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.

-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.

-"Znaj kceri moja da su i sargarepu i jaje i kafa prosli kroz isto stanje boreci se sa istim neprijateljem - 'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin. Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.

Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje. Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela da primeni vodu!

A ti?

- Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, al, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis gubis snagu?

- Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska se ne menja ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce ostaje tvrdo, jako i gorko?

- Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris.

- Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoca i problema.

Razmisli, kceri moja kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta:

kao sargarepa, jaje ili zrno kafe ?

246thefairiesvalem179abxh2.jpg

Share this post


Link to post

Poverenje

Bilo je to pre mnogo godina.U jednoj zemlji ziveo je kralj koji je mudro upravljao svojim kraljevstvom. Oko sebe je ve imao poverljive ljude, ali mu je trebala jos jedna izuzetno poverljiva osoba. Kralj je zeleo da na dvoru ima jednog pametnog, ali iznad svega vernog i odanog mladica, koji je znao da cuva tajne. I zato je po celom kraljevstvu objavio da se trazi jedna takva licnost.

Nakon nekog vremena javio se veliki broj obrazovanih mladih ljudi i kralj se nasao u dilemi koga da izabere. Zato je odlucio da im postavi jedan zadatak, pa koji ga bude resio i jos obrazlozio svoje resenje, bice izabran.

Zadatak je bio jedna zagonetka: svaki mladic je dobio tri lutke. One su bile identicne, jednake velicine, jednako obucene sa istim frizurama.

Medjutim, one su se ipak u necemu razlikovale. A to nesto je trebalo zapaziti tj. pronaci. Zadatak je naoko bio lak, ali nakon podosta vremena mladici su vracali lutke sa obrazlozenjem da ne mogu primetiti razliku. Ali, kralj je ostao uporan.

„Valjda ce se naci bar jedan koji ce uociti vrednost jedne lutke i mane ostale dve. A ta vredna crta karaktera te lutke tako je vazna. Uoci li neko tu njenu osobinu, znaci da je i sam ima. A meni bas takav treba.”

Najzad se pojavio jedan mladic koji je skromno stao pred kralja, odvojio jednu lutku na jednu stranu a ostale dve na drugu. Pre nego sto je bilo sta rekao, uradio je sledece:

Prvoj lutki je uvukao jednu slamcicu u uho i ona je izasla kroz drugo uho.

Kod druge je uradio to isto, ali ovoga puta slamcica je izasla na usta.

I na kraju, kod trece lutke slamcica nije uopste izasla, vec je ostala unutar same lutke.

"Postovani kralju, ova poslednja lutka je najvrednija" - odgovorio je mirno mladic.

"Da, tako je" - zadovoljno se nasmejao kralj, jer je zagonetka bila resena.

Whispering-Angel-Posters.jpg

Share this post


Link to post

Bicu srecan kad...

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu, a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada izadju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada?

Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*

Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*

Zato, prestani da cekas...

Da otplatis kola.

Da kupis novu kucu ili automobil.

Da ti deca odu od kuce.

Da se vratis na studije.

Da zavrsis studije.

Da izgubis 10 kg.

Da dobijes 10 kg.

Da se ozenis (udas).

Da se razvedes.

Da dobijes decu.

Da odes u penziju.

Da dodje leto.

Da dodje prolece.

Da dodje zima.

Da dodje jesen.

Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog.

Sreća je put, a ne cilj.

Zato

radi kao da ti ne treba novac,

voli kao da nikada nisi bio povredjen,

i igraj kao da te niko ne gleda.

182a505d9qf7.jpg

Share this post


Link to post

Jednoga dana ... ako me voliš ...

“Ako ja ne želim ono što ti želiš, ne trudi se, molim te, da mi dokažeš da je ono što ja želim pogrešno;

ili, ako ne vjerujem ono što ti vjeruješ, zastani malo prije nego što počneš da me ubjeđuješ;

ili, ako osjećanja pokazujem jače, odnosno slabije od tebe u istim situacijama, dopusti mi da to ipak učinim onako kako mi odgovara;

ili, ako nešto radim na način koji se razlikuje od načina kako ti radiš to isto, dozvoli mi.

Ne zahtjevam od tebe da me potpuno razumiješ, bar ne sada; to ću, možda, tražiti tek kad osjetim da od mene hoćeš načiniti kopiju sebe....

Možda sam tvoj bračni drug, možda radni kolega, tvoj roditelj, ili jednostavno, prijatelj.. I dok ostvarujem svoje želje, pokazujem svoja osjećanja ili izražavam vjeru, ti otvori svoje srce i dopusti da u njega uđe i razvija se saznanje da nije sve pogrešno što je različito od tvoga. Prihvati me onakvu kakva jesam - to je prvi korak koji možeš učiniti ako hoćeš da me razumiješ...

Jednog dana, ako me ikada stvarno shvatiš, vidjećeš da u tome kakva sam postoji mnogo lijepog. I tada ćeš, nadam se, osjetiti snažnu potrebu: ne da me mijenjaš da bih bila kao ti, nego da me cijeniš, priznaš, podržiš i voliš....”

hugs-1.jpg

Share this post


Link to post

La grammaire est une chanson douce - Erik Orsenna

Tamo je bila. Nepomicna na krevetu, mala recenica svima dobro poznata, previse poznata : Volim te.

Dvije rijeci, mrsave i blijede, tako blijede. Sedam slova se jedva primjecuju na bjelini plahte

Ucini mi se da nam se smijesi, mala recenica.

Ucini mi se da nam govori :

- Ja sam malo umorna. Izgleda da sam previse radila. Trebam da se odmorim.

- Hajde, hajde, Volim te, odgovori joj gospodin Henri, znam ja tebe. Otkad postojis. Ti si snazna. Nekoliko dana odmora i bit ces ti na nogama.

Dugo je tjesio lazima koje se pricaju bolesnima. Na njeno celo je stavio maramicu ovlazenu hladnom vodom.

- Noc je malo teska. Po danu, druge mi rijeci prave drustvo.

«Malo umorna», «Malo je tesko». Volim te se samo napola zalila, dodavala je «malo» u sve recenice.

- Ne govori vise. Odmori se, ti si nama toliko vec dala, oporavi se, previse si nam potrebna.

-Jadna Volim te. Hoce li je spasiti?

Gospodin Henri je bio potresen kao i ja.

Osjetih suze u grlu. Nisu mogle da se popnu do ociju. Teske suze nosimo u nama, te necemo nikad moci plakati.

-Volim te. Svi to kazu i ponavljaju. Treba biti pazljiv sa rijecima…Inace ce se izlizati. I ponekad bude prekasno da ih se spasi.

kisaaaps0.jpg

Share this post


Link to post

Razlike u nama

Dva coveka izgubljeni u pustinji. Umiru od gladi i zedji.

Na posletku dodju do velikog zida. S druge strane je dopirao sum vodopada i pesma ptica. Nad zidom se nadvijale grane bujnog drveta. Njegovi mirisni plodovi izgledaju zamamno.

Jedan covek uspe se popeti preko zida i nestade na drugoj strani.

Drugi se pak vrati u pustinju kako bi pomogao ostalim izgubljenim putnicima pronaci put do oaze.

fe088fb47a2a0b657ddaaee5b7be3129.jpg

Share this post


Link to post

Snaga sloge

Imao otac sedam sinova i kada je bio na samrti okupi ih oko sebe i rece im:

- "Uzmite svaki po jedan prut pokusajte ga slomiti!"

Svaki sin slomi svoj prut bez muke.

- "A sada mi dajte sedam prutova."

Otac zaveza sedam prutova zajedno spagom i rece:

- "A sada da vidim tko ce moci ovo slomiti!

- " Svaki od sinova pokusa slomiti sedam stapova povezanih zajedno, ali ni jednom to nije uspjelo.

- "Zapamtite pouku", rece otac. "Budete li zajedno, nitko vam nista nece moci!"

Nakon sprovoda braca svratise u krcmu. Svima koje su zatekli objasnjavali su kako im je otac bio mudar i nudili da pokusaju slomiti sedam stapova povezanih zajedno. Nitko to nije mogao.

Dozlogrdilo to krcmaru, te on uzme stapove, razveza spagu i slomi svaki stap jedan po jedan.

- "Imam i ja pouku", rece krcmar.

- "Nije snaga stapova u tome sto su jedan uz drugoga, vec u uzetu koje ih drzi zajedno."

DSCN1456.jpg

Share this post


Link to post

Ne odustaj

Posmatraj stablo. Razmisljaj o njemu kroz godisnja doba. Videces kako nailazi na mnoga iskusenja.

U prolece, radovaces se gledajuci ga kako mu cvetaju pupoljci. Mozda i neces zapaziti kako tesko podnosi kasne snegove i hladne vetrove koji dolaze sa severa.

Svidja ti se stablo kako se lagano njise na toplom letnjem suncu? Ali mozda neces shvatiti kako je zedno u susnim razdobljima. Mozda neces cuti vapaje za toplom letnom kisom kako bi utolilo zedj.

Svidjaju ti se sjajne sarene boje njegove jeseni, kad se stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uzivati u prelepom predelu? Ali primecujes li njegovo ukoceno telo na hladnoj kisi u ledenom januaru? Uocavas li zebnju kad mu vetrovi odnose list po list ?

Zimi ce ti se svideti vijugave siluete koje beli sneg i hladnoca stvaraju na njegovim granama. Ali cujes li kako mu grane pucaju od studeni i tezine snega?

Promatraj stablo. Razmisljaj o njemu od jednog do drugog godisnjeg doba. Pored lepote uoci patnju.

I reci sebi: slicno mi je. Ima svoja godisnja doba kao i ja. U njima otkriva svoju lepotu. U njima prolazi svoje kusnje. Jer zivot, coveka ili stabla, ima lepih dana ali i nevremena, oluja, grada, suse…

Ne postoji zivot bez iskuenja. Nemoj misliti da zivot nije zasluzio zivljenje. Suprotno. Svako iskusenje skriva jedan trezor. Otkrices ga ako razbijes skoljku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono ce promeniti tvoj zivot u blistavi dragi kamen.

Iskusenje te moze srediti. Matirati. Moze se sruciti na tebe kao sto se prirodna nepogoda sruci na stablo. Ali iskusenje je poziv na uzdignuce. Zamisli sta bi bilo od leptira da ne zeli izaci iz caure. Zamisli koliko bi nestalo lepote kad gusenice ne bi prihvatile iskusenje promene.

Covek raste menjajuci se: od razdora u susret, od napustanja u prihvatanje. Tako zrijemo prihvatajuci mnoga umiranja citavoga zivotnog veka, umiranja vode u nova radjanja.

Ne trci prema iskusenjima. Pusti godisnjim dobima da se pobrinu za taj posao.

Ali kad se iskusenja isprece na putu, ne bezi. Ne odustaj. Uspravi se. Guraj napred. Idi dalje. Posmatraj stablo. I uci se od njega.

httr03.jpg

Share this post


Link to post

Svadja..

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:

- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?

Ovaj drugi je uzvratio:

- Zasto da ne. Oko cega cemo se svadjati?

- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.

- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?

- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?

- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.

00124.gif

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...