DIN@77

NARAVOUCENIJE

Recommended Posts

S tugom treba znati

S Tugom jednostavno treba umeti.

Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,

samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,

iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola.

I pazi...

Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu.

I onda si gotov.

Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija.

I nikad te vise nece zaobici

18.gif

Share this post


Link to post

Ljubav i prijateljstvo

.

.....sreli se ljubav i prijateljstvo.

Pita ljubav:"-Zasto ti postojis,kada sam tu ja?"

Prijateljstvo:"-Ja sam tu ...da postavljam osmehe tamo gde ti ostavis suze"

139.gif

Share this post


Link to post

Jedna po jedna

Jedan covek setao je u predvecerje po praznoj plazi u Meksiku. Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prisao nesto blize, video je kako se neki covek ocito iz tog kraja, saginje i nesto podize a zatim baca u vodu. Svaki cas bacao je nesto u okean.

Kada je covek koji je setao prisao jos blize, video je da dugi covek podize jednu po jednu morsku zvezdu koje je voda izbacila na obalu i da ih vraca u vodu. Prisao mu je i rekao:

- Dobro vece, prijatelju. Pitao sam se sta to radite.

- Vracam zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka i sve ove zvezde ostale su na suvom . Ako ih ne vratim u more , uginuce.

- Shvatam - ali na plazi leze hiljade morskih zvezda. Ne mozete sve da vratite u vodu. Previse ih je. Sem toga, to se desava na stotinama plaza

duz obale. Zar ne vidite da jednostavno ne mozete nista da ucinte?

Covek se nasmesio. Sagnuo se podigao jos jednu morsku zvezdu. Dok je vracao u okean, odgovorio je:

- Ucinio sam nesto bar za ovu.

Share this post


Link to post

Zaljubljen u ljubav

" Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. "

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da je ne bih kazao sve sto mislim , ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje , sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno , izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.

Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.

Boze moj, kad bih ja imao jedan komadic zivota ... ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauce da lete, stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.

Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca,da ga je zauvek uhvatilo.

Naucio sam da covek ima pravo da gleda grugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi.

Toliko toga sam mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem."

382a93f03op7.jpg

Share this post


Link to post

Maske

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba.

"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.

Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.

Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.

Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira

na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju

Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odećom.

1157711459613gg2.jpg

Share this post


Link to post

o hvala, hvala.....nisam par dana bila u gradu, pa evo sad cu nastaviti tamo gde sam stala.....

puno pozdrava i tebi....

******************************************************

Jednog dana na velikoj farmi desilo se da je Konj upao u zivo blato, i nikako da se izvuce. Video je Koku i rekao joj da brzo zove farmera u pomoæ. Koka je otisla, ali posto nije nasla farmera, uze Mercedes, doveze ga do mocvare, zaveza konopac za branik, baci laso Konju i tako ga spasi.

Nekoliko dana kasnije, Koka je upala u blato i nikako da se iscupa. Kad ugleda Konja, rece mu: „Idi brzo po Mercedes, propadoh.”

Konj joj rece: „Nemamo vremena za to, nego æu ja stati preko bare, a ti se uhvati za moj !@#$.”

Koka to i uradi, i bi spasena.

Naravoucenije: AKO TI JE !@#$ K'O U KONJA, NE TREBA TI MERCEDES DA POKUPIS KOKE!

***********************************************************************

(Nisam mogao odoliti na ovo gore naravoučenje). Pa kaže:

Jednoga dana padne Zeko u neku rupu i nikako da se izvuče. Naiđe Lija i on poviče: "Lijo pomagaj pao sam u rupu i ne mogu da izađem!". Kaže Lija: "Ma Zeko jeboga ti, pa nema problema! Sad ću ja da spustim rep, ti se uhvati za rep i ja te izvučem van". Tako i bilo - Lija spusti rep u rupu, zeko se uhvati i ona ga izvuče van.

Nakon par dana padne Lija u rupu i naiđe Zeko. Sad zaviče Lija: "Zeko pomagaj jebote, ne mogu van iz rupe". Kaže Zeko: "Nema problema, idemo na istu šemu - ja spustim rep, ti se uhvatiš i vučem te van". I Zeko spusti repić, ali je bio prekratak i Lija ga nije mogla dohvatiti". Sjeti se Zeko i kaže: "Jebiga Lijo, daj se ti strpi, a ja idem po auto i konopac pa te onda vučem van". I ode Zeko po auto i za čas posla izvuče Liju van.

Naravoucenije: NIJE VAŽNO KOLIKI TI JE - VAŽNO JE DA IMAŠ DOBAR AUTO !!!

*********************************************************************

;D

(nastavite dalje, ja sam čitao samo naravoučenja na početku topica)

Share this post


Link to post

Priča o tri sina

Tri žene sretnu se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“

Treća žena samo šuti.

Na to je druge dvije počnu provocirati: „A tvoj sin?".

„Ne znam što bih vam pričala. Moj sin je mladi, obični dečko, kao i mnogi drugi“.

Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije brbljavice. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.

„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga, „kako visoko baca kamen. Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.

osvojenasrecanc2.jpg

Share this post


Link to post

Svakoga dana mala misica je isla u skolu.Da bi dosla do skole misica je morala da predje prugu.Prilikom prelaska pruge voz je misici otkino dio repa...Mala misica se pozalila majci da ,svakoga dana kada prelazi prugu voz joj otkine dio repa :'(Majka misica je rekla svojoj cerki da sutradan kada bude isla u skolu stavi rep izmedju nogu.Sutradan mala misica je uradila sto joj je majka rekla i ostala je bez glave!!??

Share this post


Link to post

Melem za dusu - komunikacija

Ceo svoj život proživeli su baba i deda u slozi, ljubavi i razumevanju, srećni i zadovoljni. Izraz tog malog sklada tokom celog života kao da je tumačilo nešto što ćemo nazvati "vrtom".

Svakog proleća su baba i deda zajednički obrađivali njihov vrt, a onda zajednički uživali u lepoti njegovih boja i bogatsvu plodova. Tako je bilo i proslog proleća. Kao i obično, u tom vrtu sve je bilo posađeno i zasađeno na vreme.

I jednog dana baba je krenula da obiđe vrt. Veoma se začudila kada je zapazila da je jedan komadić zemlje ostao neobrađen. To se retko događalo ali, pala joj je na um lepa misao:

- " Moj deda voli crni luk. Posadiću ovde crni luk i neću mu reći. Kako će se samo iznenaditi kada bude uskoro ugledao mladi luk."

Nešto kasnije, deda je odlučio da prošeta vrtom. I on se začudio kada je ugledao nezasađenu leju.

- "Stvarno smo ostarili" - zaključio je deda i odmah odlučio: "Posadiću ovde cveće, moja baba uživa u njemu i obradovaće se kad ga bude ugledala."

Ono što su odlučili to su i učinili. Baba je posadila crni luk a deda cveće. Narednih dana i jedno i drugo su kradom odlazili u vrt i čuvali svoju leju. Baba je "plevila" sve što nije bilo luk a deda sve što nije izgledalo kao cveće.

Naravno, nije teško pogoditi šta je ostalo. Ostala je prazna leja.

Desava li se u vasem "vrtu" nesto neobicno?

Razgovarajte jedni sa drugima, delite zajedno život i reči su deo života, podelite ih jedni sa drugima ...

Reči su kao mostovi ...

IM000649.jpg

Share this post


Link to post

Čule životinje u šumi da meda ima listu za ubijanje. Dodje jelen prvi i upita medu:

- 'Medo je li tačno da ti imaš tu listu?'

Meda:

- 'Imam.'

Jelen:

- 'Jesam li ja na njoj?'

Meda:

- 'Jesi.'

I sutradan nadju jelena mrtvog.

Drugi se ohrabri vuk i dođe kod mede i upita:

- 'Medo imaš li ti listu za ubijanje?'

Meda:

- 'Imam.'

Vuk:

- 'Jesam li ja na njoj?'

Meda:

- 'Jesi.'

I sutradan nadju vuka mrtvog.

Dodje zeka kod mede i upita:

- 'Medo imaš li ti listu za ubijanje?'

Meda:

- 'Imam.'

Zeka:

- 'Jesam li ja na njoj?'

Meda:

- 'Jesi.'

Zeka:

- 'Možeš li me obrisati?'

Meda:

- 'Može, nema problema.'

POUKA: Komunikacija je ključ uspeha.

ar4678001dn4.jpg

Share this post


Link to post

Rado, komunikacija je stvarno osnov svakog odnosa! Dobro je da si svojim prilogom podsetila na to. Dodala bih samo da se za komunikaciju podrazumevaju i "dobre uši" tj. a je potrebno ne samo d ana pravi način kažemo ono što mislimo već i da umemo i da saslušamo sagovornika!

Hvala ti za sve ovo što pišeš (a i slikom kažeš), s uživanjem te čitam ( i gledam) !

Share this post


Link to post

ПРИЧА О ЈЕДНОМ СИНИШИ

На добротворној гала-вечери, на којој су се прикупљала средства за

школу за дјецу са посебним потребама, отац једног од ученика подијелио је

са присутнима причу коју неће заборавити нико ко је тада присуствовао

том догађају.

Пошто је захвалио школи и њеном преданом особљу, поставио је сљедеће

питање:

"Ако није ометена спољашњим утицајима, све што природа створи је

савршено креирано. Али мој син Синиша не може да научи све оне ствари

које могу друга деца. Није у стању да разумије и уради све оно што и

његови вршњаци.

Гдје је ту природни поредак ствари, када се ради о мом сину?"

Публика је утихнула послије тог питања.

Отац је наставио:

"Вјерујем да се, када тјелесно и умно инвалидно дијете, попут мог Синише,

дође на свијет, прилика за исказивање истинске људске природе сама јави

и покаже, и то у виду начина на који други људи третирају то дијете".

Потом продужи:

Синиша и његов отац шетали су поред парка, гдје су неки дјечаци, које је

Синиша иначе познавао, на терену играли фудбал.

Синиша је упитао оца:

"Шта мислиш, тата, да ли би ме пустили да играм са њима?"

Синишин отац је знао да већина дјечака не би жељела да неко као Синиша

игра у њиховој екипи, али је исто тако врло добро знао колико би

његовом сину значило да му дозволе да заигра, и колико би му то само

дало толико потребни осјећај припадности и самопоуздања, увјерење да од

друштва бива прихваћен успркос свом инвалидитету.

Синишин отац је пришао једном од дјечака поред аут-линије и упитао (не

очекујући превише) да ли би и Синиша могао да заигра са њима.

Момчић се у невјерици окренуо према игралишту и рекао:

"Знате шта, господине, ми губимо са 4 : 1, а ближи се и крај другог

полувремена. Па, ..., може да игра за нашу екипу, покушаћемо да га

поставимо на позицију лијевог бека".

Синиша се мало намучио ходајући до екипе, али је са широким осмјехом

обукао дрес свог тима.

Отац га је озарен гледао са мајушном сузом у оку и осјећајем нарастајуће

топлине у грудима.

Дјечаци су могли јасно да виде и осјете срећу овог човјека, ганутог оца

који радосно гледа како његов син бива приман у њихов тим.

При крају утакмице Синишина екипа је дала гол из једне брзе контре,

али је још увијек губила са два гола разлике.

Синиша је покривао лијеву страну половине терена.

Иако никакве акције туда нису ишле, он је очито био у еуфоричном

расположењу јер је добио прилику ДА БУДЕ у игри, на травнатом тепиху;

развукао је осмјех од ува до ува, док му је отац махао са трибине.

У самој завршници Синишина екипа је опет постигла гол, дакле, губила је

само са 4 : 3 !

Сада, са једним голом у минусу, смешила им се прилика за евентуално

изједначење у зауставном времену од 5 минута.

И заиста, досуђен је пенал за Синишин тим и дјечаци су стали да се

погађају ко ће га извести.

Паде идеја да пуца Синиша, али уз велики ризик да изгубе утакмицу!?

На опште изненађење - Синиши је ипак дата лопта!

Сви су знали да је то била немогућа мисиа, јер Синиша није ни знао

правилно да шутира, а камоли да погоди оквир гола и да превари голмана.

Ипак, кад је Синиша стао иза лопте, противнички голман је, схвативши да

Синишина екипа свјесно рискира пораз ради тог једног јединственог

тренутка у Синишином животу, одлучио да се баци у погрешну страну како

би лопта ипак ушла у мрежу.

Синиша је узео залет, замахнуо и ... траљаво закачио лопту, која је

полако кренула ка супротној стативи.

Утакмица би у овом тренутку била практично рјешена, јер је лопта била

спора и већина противничких играча би је могла сустићи

Међутим, и они су се кретали сасвим лагано, па сви гледаоци повикаше:

"Синиша, Синиша, трчи за њом, Синиша, трчи, стигни је, стигни !!! Трчи,

трчи, и ћушни је у мрежу!!!"

Никада прије у свом животу Синиша није толико брзо трчао, успјео је, на

једвите јаде, да стигне до ње прије него што је завршила у гол-ауту.

Дотетурао се и широм отворених очију, задихан, упитног погледа, застао

да види шта ће даље.

Сви гракнуше: "Шутни је, шутни је у гол!!!"

Ухвативши дах, Синиша је видно потресен, напрежући задње снаге, као у

неком делиријуму, магновеју, некако умирио лопту, захватио је

унутрашњом страном стопала и ... и смјестио је у мрежу !!!

Мук, ... , а онда провала ... прасак - сви скочише:

"Синиша, Синиша, браво, Синиша !!!"

Зајапуреном и пренераженом Синиши прискочише сви саиграчи, грлећи га,

љубећи га и славећи га као хероја који је спасио свој тим од пораза.

"Тог дана ...", окончавајући своју причу с дрхтајем у гласу потресени

отац, док су му се сузе котрљале низ лице, "... дјечаци обе екипе

донијели су комадић праве љубави и хуманости у овај свијет".

Синиша није преживио до слиједећег љета.

Умро је још исте зиме, никада не заборавивши да је био херој, да је због

тога његов отац био пресрећан и памтећи како је свог малог хероја

дочекала одушевљена мајка, грливши га плачући од среће!

* * *

А САД, МАЛИ ДОДАТАК ОВОЈ ПРИЧИ:

Сви шаљемо и прослиједјујемо стотине вицева, смијешних порука, гегова и

спотова путем е-маила (измедју осталог И на блог ), онако рутински, без размишљања,

а када дође до тога да пошаљемо поруке о животним изборима, ту оклијевамо ...

Насиље, вулгарности, бизарностии и честе опсцесности слободно пролазе и

колају "Cyberspace"-om, али јавна расправа о уљудности најчешће и не

стиже у наше школе, ни на наша радна места. Штета!

Ако сада размишљате о томе да ли да копирате и прослиједите даље ову поруку, Ви,

највјероватније, бирете људе у свом адресару који су "прикладни" за то,

дакле, оне који су "подесни" за ову врсту поште.

Сви имамо на десетине прилика сваког дана да помогнемо да се оствари тај

"природни поредак ствари".

Тако много, наизглед безначајних, сусрета између двоје људи ставља нас

пред избор:

Пренијети малу искру љубави и хуманости на другог или избјећи дату

прилику, оставивши тако свијет још мало хладнијим?

Стари мудрац је рекао да се свако друштво просуђује и цијени по томе како

третира своје најунесрећеније појединце.

Нека и у Ваш дан буде уткан Синишин дух.

Share this post


Link to post

SAD JE VRIJEME

Jednu malu djevojčicu često su slali u podrum po krompir koji je trebalo pripremiti za večeru.

Jednog dana dok je birala krompir, sišao je i njen otac u podrum

"Što to radiš?" - upitao je.

"Pokušavam naći najsitnije krompire koje ćemo iskoristiti za večeras. Krupnije i bolje krompire iskoristit ćemo kasnije."

Otac se smiješio dok je iz njene ruke uzimao posudu i sitan krompir izručio natrag na gomilu.

"Ako tako postupaš, uvijek ćemo jesti samo sitan krompir. Izaberi najveći, najbolji krompir za danas, pa ćemo uvijek jesti najbolji krompir!"

Ono sto najbolje možemo učiniti svojim bližnjima ne trebamo čuvati za neko buduće vrijeme. Ta buduća prilika možda nikada neće doći. Ako se trudimo sada živjeti najboljim životom i sada budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno brinuti o tome hoćemo li biti takvi i u budućnosti.

Izaberite sada samo ono sto je najbolje i uvijek najbolje.

Share this post


Link to post

Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živjeli svi osjećaji i ljudske vrijednosti: Dobra Volja, Tuga, Znanje ...i medju ostalima i Ljubav....

Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili. Jedino je Ljubav željela ostati do posljednjeg trenutka. Kada je ostrvo bilo tren do potonuća,

Share this post


Link to post

EKSERI U OGRADI

Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledecih nekoliko meseci, on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude uspeo da kontrolise svoje ponasanje, da iz ograde iscupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana decko je bio u stanju da kaze svom ocu da je

Share this post


Link to post

Jedan stari Čiroki Indijanac ispričao je svom unuku:

«U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo. To je strah, gnev, zavist, žalost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera».

«I koji vuk pobeđuje?» upita unuk, sa očima koje su sijale od radoznalosti.

Stari Čiroki odgovori:

«Onaj koga hraniš».

Share this post


Link to post

Dogovor

Kad su narodi dijelili sreću ovoga svijeta, skupe se svi nasred svijeta i počnu dijeliti dobra njegova, pa da bruškete meću, i koga što dopane na sreću, neka ga nosi.Reku da svaki za sebe izabira po svojoj volji, i da u isto vrijeme vide ko što misli. Reku najprije Latini: "Mi ćemo mudrost;" Englezi: "A mi ćemo more;" Turci: "Mi ćemo polje;" Rusi: "A mi ćemo gore i rudu;" Francuzi: "Mi ćemo aspre i rat;" "A vi Srbi, šta ćete vi?" "Dok se dogovorimo." rekoše, pa ni danas jošte se ne dogovoriše, te tako svaki svoje ponese a Srbi se jošte dogovaraju ...

rukovanje_main.jpg

Ceo svet počiva na dogovorima i kompromisima

Share this post


Link to post

Dve vrste dusa

Bio jedan trgovac namirnicama i imao je lepog zelenog papagaja. Papagaj je imao lep glas i lepo je govorio. Cuvao je prodavnicu, a ujedno privlacio i nasmejavao musteriju svojim glasom i govorom. Lepo je pevao kao papagaj a lepo je i govorio ljudskim govorom.

Jednog dana trgovac je otisao kuci, a papagaja ostavio da mu cuva prodavnicu. Izenada, macka je skocila u prodavnicu za misem, a papagaju je od straha stala dusa. Letao je po prodavnici tamo-ovamo, s jedne strane na drugu. Izvrnuo je posudu u kojoj je bio djul-jag (ruzin parfem) i tako se prosuo parfem.

Trgovac se vratio od kuce i zadovoljan seo u svoju prodavnicu. Kada je opazio da je djul-jag proliven, naljutio se zestoko. Zgrabio je papagaja i zgulio mu perje s glave. Od ovog udarca papagaju se oduzeo glas pa je prestao govoriti.

Trgovac je poceo zaliti sta je uradio. Od zalosti je poceo cupati sebi bradu i vikati:

- "Zalosti, teska zalosti, sto sunce moga dobra prekri oblak. Da mi se bogdo ruka slomila, kad sam udario onoga sto lepo govori"

Davao je sirotinji milostinju, prizeljkujuci da se papagaju povrati glas i govor. Tri dana i tri noci je bio vrlo neraspolozen i gotovo je bio izgubio nadu. Pritiskivalo ga je stotinu briga, ocekujuci da papagaj opet progovori.

U to, prodje ispred prodavnice siromasak obucen u vrecu i obrijane glave kao tas. Najednom, papagaju se povrati glas, pa progovori i povice siromahu:

- "O celo, o celo, zar si i ti prolio djul-jag i umesao se u celavce!?"

Svi prolaznici su se od srca nasmejali na ove papagajeve reci i poredjenje.

Postupak cistih ljudi ne meriti prema sebi. Zbog pogresnog poredjenja mnogi ljudi su skrenuli s pravog puta. Dve su vrste trske, jedne su prazne, a iz srzi drugih dobija se secer.

trska1nu5.jpg

Share this post


Link to post

Juče i danas

Trideset godina su Harold i Adrijana ziveli u braku. Poslednjih petnaest godina Haroldu je smetalo sto Adrijana nocu hrce.

Jedne noci, Adrijana je prestala da dise. Danas je Harold je pozeleo da je ponovo cuje.

ccukalq4.jpg

Share this post


Link to post

Šta kroz život nositi

Jedna legenda govori o tri muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće. Ali teret nisu osjećali jednako. Vreće su im, jedna sprijeda a druga straga, visile obješene na drvenoj motki na ramenu.

Upitali prvog čovjeka šta ima u vrećama. Odgovorio je: - Svi moji uspjesi, sva dobra djela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći sprijeda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mislim šta ću. Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima. Stalno radim na njima.

Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unazad, mučio se nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.

I drugog su čovjeka upitali isto. Rekao je: -U vreći sprijeda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži moje greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kuda god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.

Treći muškarac je odgovorio: - Na prednjoj vreći napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih djela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju naprijed. A vreća na leđima ima natpis "loša sjećanja" i prazna je, jer sam joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvijek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu.

00037rx4.gif

Share this post


Link to post

Rado, posle svakog tvog citata ovde, ja stavim prst na čelo i pola dana se preslišavam...Pokrećeš i točkiće u mojoj glavi, hvala ti!

Nisam baš uvek spremna za "samoanalizu", nekada mi se i ne dopadnu moji iskreni odgovori samoj sebi... ali svakako se nešto u meni , bar za mrvicu, pokrene ka pozitivnom stavu!

Naravoučenije: blago onom ko ima Radu za prijatelja! ( i ja sam te sreće, blago meni) :);):P

Share this post


Link to post

Rado, posle svakog tvog citata ovde, ja stavim prst na čelo i pola dana se preslišavam...Pokrećeš i točkiće u mojoj glavi, hvala ti!

Nisam baš uvek spremna za "samoanalizu", nekada mi se i ne dopadnu moji iskreni odgovori samoj sebi... ali svakako se nešto u meni , bar za mrvicu, pokrene ka pozitivnom stavu!

Naravoučenije: blago onom ko ima Radu za prijatelja! ( i ja sam te sreće, blago meni) :) :) :)

Jao, Spasilda, draga moja

Share this post


Link to post

Korak po korak

Bepo, cistac ulica, radio je svoj posao rado i temeljito. Znao je da je njegov rad potreban. Kad bi meo ulice cinio je to polako i jednolicno: kod svakog koraka jedno disanje, i kod svakog disanja jedan zamah metlom. Korak - disanje - zamah metlom - korak - disanje - zamah metlom...

Ponekad bi malko zastao i razmisljao gledajuci ispred sebe. Zatim bi nastavio: korak - disanje - zamah metlom - korak disanje - zamah metlom. Dok bi se Bepo tako pomicao i pred sobom posmatrao neociscenu ulicu, a iza sebe ociscenu, dolazile bi mu cesto velike misli. Ali bejahu to misli bez reci, misli koje se vrlo tesko mogu drugima saopstiti. Slicno kao neki odredjeni miris kojeg se jedva jos secamo ili kao neka boja o kojoj smo sanjali.

Nakon rada sedeo je Bepo kod devojcice Momo i tumacio joj svoje velike misli. Ona ga je na poseban nacin slusala. Zato bi se njemu razvezao jezik i pronalazio bi prave reci:

- "Vidis Momo", govorio bi on, "to ti je tako: Ponekad imas pred sobom vrlo dugu ulicu. i mislis: strasno je duga, nemoguce ju je ocistiti; znas, tako mislis." Pogledao bi cuteci preda se i onda nastavio: "I, tada se pocnes zuriti. i zuris se sve vise i vise. Ipak svaki put kad pogledas, vidis da ulica pred tobom nije nimalo kraca. Pocnes se jos vise napinjati i tada te uhvati strah, a na koncu izgubis dah te ne mozes dalje. A ulica je jos uvek tu. Tako se ne sme ciniti."

Bepo je kratko vreme razmisljao i nastavio: "Ne sme se nikad misliti na celu ulicu najedanput, razumijes li? Mora se misliti samo na sledeci korak, na sledece disanje, na sledeci zamah metlom. I uvek ponovno samo na sledeci".

Ponovno je zastao i razmisljao pre nego je dodao: "Takav rad donosi radost. To je vazno. Tada se posao uradi dobro. Tako to treba biti."

Nakon duge stanke nastavio je: "Odjednom vidis da je cela ulica ociscena - korak po korak. Uopste ne znas kako, a i ne izgubis dah."

Klimajuci glavom, Bepo je rekao na kraju: to je vazno! Korak po korak ...

The_Break_Of_Autumn_by_inextremo.jpg

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...