• Announcements

    • dj-zombi

      Nove knjige   07/18/2016

      U sekciji foruma "Krajina u knjigama" postavljeno dosta novih knjiga, obavezno pogledati:    6. Licka divizija - ratni put
       Kordun i Lika u NOB
       Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR i socijalističkoj izgradnji
       SJENIČAK KRONIKA KORDUNAŠKOG SELA   Ove knjige kao i jos stotine drugih mozete takodje naci i u sekciji sajta "Dokumenti" http://www.krajinaforce.com/dokumenti/index.html          
kanarinac

In memoriam

50 posts in this topic

Odlaze poslednji iz stare garde...Slava im!Da nije bilo takvih,svet bi izgledao mnogo gore.

Slazem se sa tvojom konstatacijom . . .

Vjecna slava i hvla !

Da nije bilo vas i takvih kao vi , nebi bilo ni mnogih od nas . . .

Share this post


Link to post

MILAN

BJELOGRLIĆ

(general-pukovnik JNA)

U Beogradu je 31. maja 2012. umro general-pukovnik Milan Bjelogrlić (1922, Gacko), prvoborac NOR, ratni komandant, a u posljeratnom periodu komandant velikog broja brigada i divizija, načelnik Operativne uprave GŠ JNA i komandant Prve beogradske armije JNA, učesnik u oslobođenju Trebinja.

Kao borac 1. bataljona Hercegovačkog NOP odreda, učestvovao je u danonoćnim borbama, koje je vodio taj bataljon na prostoru Hercegovine od njegovog formiranja oktobra 1941. do juna 1942. godine, a posebno u operaciji „Borač" u gornjem toku rijeke Neretve, kojom su razbijena brojna ustaška uporišta.

Po formiranju 10. hercegovačke brigade 1942., Bejlogrlić je bio komandir čete u 1. gatačkom bataljonu. U jurišima na čelu svoje čete, rekao je u nekrologu Milan Ateljević, Milan je bio tri puta teže ranjen. Po formiranju 11. brigade, Milan je postao komandant 1. bataljona, a po formiranju 13. hecegovačke brigade, Milan sa svojim 1. bataljon 11 brigade ušao je u njen sastav kao.

Učestvovao je u svim borbama koje je vodila 29. divizija u 6. neprijateljskoj ofanzivi i u borbama sa oslobođenje Gaacka, Bileće, Trebinja, Dubrovnika, Herceg Novog, Metkovića, Ljubinja, Stoca, Čapljine, Ljubuškog, Širokog Brijega, Nevesinja, Mostara, Jablanice, Konjica, Foče i Goražda.

Njegov bataljon se posebno istakao u borbama za oslobođenje Trebinja, Mostara, Konjica i na Ivan Sedlu. Kao najbolji komandant bataljona 29. divizije, podsjetio je Ateljević, završio je oficirski kurs pri štabu 2. korpusa, zatim i oficirski kurs Generalštaba J.A.

Po oslobođenju, bio je komandant 10. brigade, zatim komandanta 44. brigade 3. armije, koja je držala granicu prema Grčkoj.

Nakon niza novih dužnosti u raznim jedinicama, završio je sve nivoe vojnih škola u JNA, kao prvi u rangu. Završio je i Generalštabnu školu Crvene Armije.

U penziju je otišao (1984) sa dužnosti komandanta Prve beogradske armije JNA.

Za hrabrost u ratu i za uspješno komandovanje odlikovan je sa preko 20 ratnih i mirnodopskih odlikovanja (Orden za hrabrost, Orden partizanske zvezde, Orden zasluga za naroda...).

Stavljam ovo sa zakašnjenjem,jer sam vest saznao tek pre koji dan...Slava mu!

Share this post


Link to post

Umro Pavel Gračov, bivši ruski ministar odbrane

23.09.2012.

Gračov je bio ministar odbrane u vladi Viktora Černomirdina od 1992-1996, a učestvovao je u oružanim sukobima u Avganistanu

MOSKVA - Bivši ministar odbrane Rusije Pavel Gračov umro je danas u Moskvi u 65. godini, potvrdilo je rusko Ministarstvo odbrane. General je hospitalizovan 12. septembra na odeljenju za reanimaciju moskovske vojne bolncie "Višnjevski".

Gračov je bio ministar odbrane u vladi Viktora Černomirdina od 1992-1996, a učestvovao je u oružanim sukobima u Avganistanu, gde je dobio zvanje heroja Sovjetskog Saveza. Bio jedan od učesnika Avgustovskog puča 1991, kada je kao komandant vazdušno-desantnih trupa izvršio naređenje da uvede vojsku u Moskvu, ali se tokom puča sa grupom drugih vojnika, među kojima je bio i general Boris Gromov, predomislio i prešao na stranu prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina.

Kao ministar odbrane Gračov je 1994-1995. lično rukovodio dejstvima ruske armije u Prvom čečenskom ratu, a ostala je zapamćena njegova izjava iz tog vremena da će kontrolu nad Groznim preuzeti za dva sata uz pomoć jednog

padobransko-desantnog puka.

U jurišu na Grozni početkom 1995. godine, prema podacima Generalštaba ruskih oružanih snaga, poginulo je 1.426 vojnika, a 4.630 ih je ranjeno, dok zvanična statistika o žrtvama među civilnim stanovništvom nije vođena, ali podaci nevladinih organizacije govore od 25.000 do 30.000 poginulih.

Posle odlaska sa dužnosti Gračov je radio u Rosoboroneksportu (agenciji zaduženoj za izvoz oružja), a od 2007. bio savetnik generalnog direktora jedne kompanije u Omsku, u Sibiru. Zvaničnih podataka o uzrocima smrti Gračova za sada nema, a nezvanično se u ruskim medijima navodi da je doživeo moždani udar.

Izvor:Kurir

Share this post


Link to post

Сећање – РИСТИЋ мр РАТОМИР генрал-пуковник

    Објављено 31. март 2013.

Сећање – РИСТИЋ мр РАТОМИР генрал-пуковник 1944-2013

Преминуо генерал-пуковник Ристић мр Ратомир 29. марта 2013. после дуже болести.

Рођен је 5. фебруара 1944. године у селу Средњи Статовац, општина Прокупље, Република Србија, од оца Радована и мајке Милице. Супруга Славица и синови Радован и Огњен.

Ristic-Ratomir-297x300.jpgЗавршио је основну школу 1958. техничку школу 1961. Техничку војну академију Копнене војске 1965. последипломске студије техничких наука 1982. и Командно-штабну школу оператике 1988. године.

Службу завршио у чину генерал-пуковника 31.12.2000. године.

Обављао је дужности од командира вода (1965–1970) до високих дужности: начелника Треће управе Генералштаба (1994–1999); заменика савезног министра одбране за цивилну одбрану (1999); заменика савезног министра за одбрану (1999–2000); специјалног саветника председника Савезне владе (2000–2001).

Учесник у рату на дужности у Новосадском корпусу као начелник Органа за цивилне послове (18.12.1991–29.6.1992) и у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.3–26.6.1999) на дужности у Савезном министарству за одбрану.

Службовао је у гарнизонима: Битољ, Загреб, Сисак и Београд.

Одликован је високим војним одликовањима.

Био је руководилац више усвојених пројеката из области мобилизације, организације, војне обавезе и цивилне заштите.

Објавио више стручних радова из области техничког обезбеђења и теорије поузданости и готовости моторних возила.

На комемортивној седници у Дому Војске 30. марта говорио је генерал Видоје Пантелић: После говора о кретањима у служби, нагласио је да је генерал Ристић био амбициозан, проницљив, човек који је разумео неопходност усавршавања. Имао је дар и знање које краси најумније. Часну војничку каријеру стекао је у тешким временима која су се на размеђу два миленијума надвила над нашим народом и нашом земљом. Кроз праксу и војно техничко образовање стално је проверавао и усавршавао своја знања. Када је трербало показати највише самоодрицања и храбрости, без речи прихвата тешке дужности у сложеним условима. У одбрани од агресије НАТО на СРЈ са дужности заменика савезног министра одбране за цивилне послове успешно руководи пословима цивилне одбране. Красиле су га узвишене људске врлине: етичност, одговорност и стваралаштво. Није се узносио нити у злу понизио, говорио је генерал Пантелић.

На последњем опрошатају истог дана у капели за кремације на Новом гробљу говорио је генерал Бранко Фезер. Нико није вечан у свом физичком облику али може вечно остати у сећању по доброти, племенитом труду који је уложио у своју породицу желећи да им омогући пристојан и узоран живот. Колеге генерали могу се подсетити на свог колегу Ратомира у књизи „Генерали и адмирали Србије“. Дужа болест је омела Ратомира да користи своја богата знања и да допринесе афирмацији Клуба, којег је поштовао од самог оснивања. Фезер је истакао и Ристићев велики допринос теоријској разради и практичној реализацији сложене области мобилизације. Тешки послови и сложена времена нису омели нашег Рилета да се дружи, разговара, посаветује и помогне. Од Сектора којим је руководио створио је узоран колектив. Остаће запамћен по заједничким дружењима у свим лаким и тешким околностима, рекао је генерал Фезер.

 

Izvor - Klub generala i admirala Srbije

 

Počivao u miru.

Share this post


Link to post

Upravo mi je javljeno... Danas je umro general Slavko Lisica. Slava mu i hvala za sve što je učinio! 

Share this post


Link to post

..... Slava komandantu SLAVKU LISICI, mome tenkisti.....da je takvih vise bilo ! ......

Share this post


Link to post

Danas je umro general Slavko Lisica.

Бог душу да му прости. Вечна му слава и хвала!

Share this post


Link to post

Датум и вријеме објављивања: 1.7.2013 13:07

СЛАВКО ЛИСИЦА ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ ВОЈНИХ КОМАНДАНАТА
lisica-c41da21d.jpg

САРАЈЕВО, 1. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић истакао је да је смрћу генерала Славка Лисице Република Српска остала без једног од најбољих војних команданата, часног борца и поштеног човјека из генерације људи који су стварали Српску.
"Тешко ме је погодила вијест о смрти генерала Славка Лисице, бескомпромисног и способног ратног команданта, великог патриоте и изузетног човјека", наводи се у Радмановићевом телеграму саучешћа упућеног породици преминулог. 

Радмановић је навео да ће генерал Лисица бити упамћен као борбен и поносан човјек, велики човјек "без длаке на језику", саопштено је из Предсједништва БиХ. 

Генерал Војске Републике Српске /ВРС/ Славко Лисица преминуо је у суботу, 29. јуна, у 69. години на Војномедицинској академији у Београду, послије краће и тешке болести. 

Генерал Лисица је био командант Друге оклопне бригаде Војске Републике Српске и командант Оперативне групе Добој. 

Почетком рата на просторима бивше Југославије учествовао је у борбама у книнској Крајини, а као командант је заузео Масленички мост. Након формирања ВРС, пребачен је у тадашњу БиХ. 

Један је од кључних учесника у акцији пробијања "Коридора живота", као и у војним акцијама у Модричи, Дервенти и Броду. 

У августу 1993. године именован је за команданта Центра војних школа у Бањалуци и на том мјесту остао је годину дана, након чега је пензионисан. 

 

Генерал Лисица објавио је неколико књига о значају борбе српског народа и свом командовању. 

 

Извор:srna.png

Share this post


Link to post

СЕЋАЊЕ – ГРБОВИЋ МИЛИНКО генерал-мајор

СЕЋАЊЕ – ГРБОВИЋ МИЛИНКО генерал-мајор (1954-2013).

Преминуо генерал Милинко Грбовић, члан Клуба генерала и адмирала Србије 12. јула, а сахрањен 15. јула 2013. на Новом бежанијском гробљу.

grbovic-300x218.jpgРођен је 28. јануара 1954. у селу Горње Бабине, општина Пријепоље, Република Србија, од оца Јована и мајке Добринке. По националности је Србин. Живео са супругом Ренатом. У браку рођена кћер Наташа (1982), високи струковни физиотерапеут, и син Огњен (1988).

Основну школу завршио је 1969. у родном месту. Ваздухопловну војну гимназију у Мостару 1973; Ваздухопловну војну академију у Задру и Пули 1976; Командно-штабну школу тактике РВ и ПВО 1988; Школу националне одбране 1997. године.

У активну војну службу примљен је 30. јула 1976. .

Током активне службе унапређиван је редовно, а у чин мајора превремено. У чин генерал.мајора унапређен је 16. јуна.2002. године.

Активна војна служба престала му је 31.децембра 2005. када је по потреби службе пензионисан са 30 година ефективног радног стажа, односно са 44 и 10 месеци пензијског стажа

По завршетку Ваздухопловне војне академије у Титограду (Подгорици) завршио је преобуку на авиону Ј-21 (јастреб) и борбену обуку на истом (1976 – 1977), а потом је у Батајници извршио преобуку на авион МиГ-21 (1978).

У активној војној служби вршио је дужност и од пилота до заменика начелника Генералштаба Војске СЦГ за Ваздухопловни Сектор и ПВО.

Учествовао у рау током службоваља на аеродрому Бихаћ ( 1.4.1991 – 15.5.1992) и за време агресије НАТО на СРЈ (24.3. – 26.6.1999)ћ

Службовао је у гарнизонима: Подгорица (Титоград), Бихаћ, Земун и Београд.

Одликован:Медаља за војне заслуге (1980);Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1984);Орден народне армије са сребрном звездом (1990);Орден витешког мача првог степена (2000).

У припреми за позив војног пилота (селективно летење) летео је на једрилицама типа Либис и Цирус и на авиону типа Злин, а током летачке службе на авионима: Н-60 (Галеб), НЈ-21, Ј-21 (Јастреб) и МиГ- 21. Укупан остварен налет на борбеним авионима око 1500 часова, од чега 1200 часова на надзвучној авијацији и преко 400 часова у улози настанника летења.

Редовно је стицао одговарајуће категорије стручно-летачке оспособљености, од пете до прве категорије, а за изузетан допринос развоју РВ и ПВО, теоријску и практичну оспособљеност за борбена дејства у свим метеоролошким условима дању и ноћу, као и заслуге у обуци и уздизању летачког кадра, наредбом команданта РВ и ПВО број 1 – 217 од 18.5.1990. додељено му је звање инструктора летења и златан летачки знак.

Написао је „Ловачки авијацијски пук у борби против хеликоптерског десанта“ (дипломски рад у Командно-штабној школи тактике -1988.) и „Командовање снагама ПВО на ратишту“ (дипломски рад у Школи националне одбране – 1997.)

На комеморативној седници у Дому ваздухопловства генерал Спасоје Смиљанић је истакао вештине пилотирања и руковођења са којима је генерал Грбовић заузимао истакнуто место међу ваздухопловцима.

У име 6. класе ученика Ваздухопловне војне гимназије и 26. класе

ваздухопловне војне академије од Милинка се опростио пуковник Радомир Ераковић. „Милинко је током школовања и војне службе увек постизао највише резултате, без муке са лакоћом која је својствена посвећеним људима. Милинко је једиии генерал којег је изнедрила 26. класа“ истакао је пуовник Ераковић.

У име Клуба генерала и адмирала Србије пригодне речи на гробу Милинковоом изговорио је генерал Момчило Лазовић. Колегијалност и искрено пријатељство су особине по којима ће га памтити колеге, а част достојанство и васпитни утицај служиће за понос његовој породици, рекао је Лазовић.

Share this post


Link to post

СЕЋАЊЕ ОБРАДОВ ТОМИСЛАВ - генерал-потпуковник (1943-2014)

Рођен је 24. новембра 1943. године у Кули, Република Србија. Преминуо 15.1.2014 у ВМА Боград, а сахрањен на београдском гробљу Орловача 18.1.2014. године.

obradov-tomislav.jpgОсновну школу завршио 1959., Артиљеријску подофицирску школу 1961., Војну академију Копнене војске – смер артиљерија 1968., Командно-штабну академију Копнене војске 1979. и Командно-штабну школу оператике 1988. године.

Унапређен је у чин генерал-мајора 27.12.1995. и генерал-потпуковника 16.6.1999. у којем је пензионисан 31.3.2001. године.

Обављао је дужности: командир оделења и школовање у Војној академији Копнене војске (1961–1968), Скопље и Београд; командир вода (1968–1973), Задар; командир батерије (1973–1975), Задар; наставник у Артиљеријском школском центру (1975–1980), Задар; командант питомачког дивизиона (1980–1982), Задар, начелник школе и курсева у Артиљеријском школском центру (1982–1985), Задар; референт у Управи артиљерије (1985–1988), Београд; командант ракетно-артиљеријске бригаде (1988–1992), Бања Лука; начелник Органа артиљерије Команде 1. Армије (1992–1993), Београд; командант Дринске дивизије (1993–1999), Ваљево; начелник Четврте управе Генеарлштаба Восјке Југославије (1999–2001), Београд.

Учествоаво у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.3–26.6.1999).

Одликован је Медаљом за војне заслуге (1970), Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности (1979), Медаља за заслуге у привреди првог степена (1989) и Орденом Војске Југославије првог степена (1999).

Иза себе оставио супругу Мирјану. кћерку Јелену и сина Мирослава и двоје унучади.

На комеморативном скупу у Војној академији говорио генерал Бранковић Илија: Томин пут може да послужи као опело генерацији убеђених коју чине ратна и послератна деца оних који су изнели рат и револуцију и заветовали своју децу да чувају ту грађевину као потпорни стубови које су изградили учитељица, командир и покоји свештвеник. Та генерација није преварена јер је живела у држави чији је пасош био најтраженија роба на планети. За разлику од других војника Тома је имао нетипичну особину – способност дугог и стрпљивог слушања, којег има тако мало у окружењу које негује краткоћу саопштења.

На гробљу Орловача од Томислава се опростио, у име Клуба генерала и адмирала Србије, генерал Терзић Златоје који је у својој беседи поред осталих пригодних речи рекао: Успешно је обављао највише командне дужности и у временима која нису била лака и за које се све може рећи сем да су била нормална. Реч је о временима у којима је вољом страних моћника, а у з сарадњу властољубивих, вештих и безобразних домаћих, разбијена Југославија. Тешко је било остати нормалан и заштити своје потчињене од агресивиних политичара и криминалаца, а Томислав је то успевао. Тома је ценио војни позив и униформу. У потчињенима је поштовао људско као у сваком сараднику, а околина га је уважавала.

 

Izvor: Klub generala i admirala

Share this post


Link to post

СЕЋАЊЕ – АЈДУКОВИЋ мр ДАНЕ генерал-потпуковник (1933-2014)


Рођен је 25. октобра 1933. у селу Мутилић, општина Госпић, Република Хрватска, у Краљевини СХС. Преминуо је у Београду 17. марта, а сахрањен на Новом гробљу 19. марта 2014. године.


 


Завршио je oсновну школу 1946; гимназију 1949; Школу активних артиљеријских официра 1952; Вишу статистичку школу 1966; Последипломске студије 1974. и Командно-штабну школу оператике Копнене војске 1987. године.


ajdukovic-150x150.jpgПроизведен је у чин артиљеријског потпоручника 1.8.1952. а унапређиван у све остале чинове и чин генерал-потпуковника 29.12.1992. у којем је пензионисан 31.12.1993. год.


Обављао је дужности: од командира вода (1952); начелник Управе за финансије и буџет (1992), у министарству одбане. Службовао је у гарнизонима: Крагујевац и Београд. Одликован је Медаљом за војне заслуге (1957), Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1965), Орденом народне армије III реда (1974), Орденом братства и јединства са сребрним венцем (1979), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1982) и Орденом за војне заслуге (1984).


На комемортивној седници 19. марта у Дому Војске Србије говорио генерал-потпуковник у пензији Марко Неговановић. Преко четрдесет година Дане је витешки носио војнички мундир и од питомца Војне школе за активне артиљеријске официре напредовао у војничкој каријери коју је завршио генералским чином. Имао се рашта и родити, говорио је генерал Неговановић. Дане је Личанин и није могао да скрене са правца борца за слободу, правду и једнакост па постаје јасно зашто се определио да буде официр. Поседовао је интелектуални и радни капацитет и војно-економско образовање као и продуктивна енергеија омогућили су да држава и војска добију значајне резултатае у сложеној области за финансије и буџет у припремама војске за рат, а у време кризе кад је држава сужавала и укидала издвајања за војску. Дане је обезбеђивао и поред тога, плате, пензије, станове и стандард због чега ће му бити захвални многи припадници ЈНА. Померао је границе стручности и људкости. а бавио се разним областима наука што га је извело на ниво великог познаваоца своје струке, правећи границу између учесности и мудрости, говорио је генерал Неговановић у свом инспиративном комеморативном излагању.


Пригодне речи на гробљу изрекао је генерал-мајор у пензији Вујичић Живорад.


 


Klub generala i admirala Srbije


Share this post


Link to post

Dana 30.03.2014. u 63 godini života preminuo je Ljubiša Stojimirović, general-potpukovnik u penziji.  Vojnu akademiju završio je 1974. kao najbolji u 27. klasi, Komandno štabnu akademiju završio 1983. također kao prvi po rangu, a Školu nacionalne odbrane 1995. Veliki deo karijere proveo je u Gardijskoj brigadi JNA/VJ, a jedno vreme se nalazio i na njenom čelu. U toku agresije NATO na SR Jugoslaviju obavljao je dužnost načelnika štaba 3. armije. Bavio se slikarstvom, a po konstituisanju Kluba generala i admirala Srbije bio je na njegovom čelu.

 

Bio je velik čovek i oficir. Slava mu!

Share this post


Link to post

 

Бивши командант Српске војске Крајине генерал Миле Новаковић преминуо је јутрос у Бановцима, код Београда, у 65. години, потврдио је његов пријатељ и сарадник Мирко Радаковић.

 

Радаковић је рекао да је Миле Новаковић преминуо изненада, а смрт је констатована у хитној помоћи, на путу за ВМА.

Он је навео да ће Новаковић бити сахрањен у мјесту Сурдук, код Бановаца, а да ће јавност бити обавијештена о датуму сахране.

Миле Новаковић је од октобра 1992. до фебруара 1994. године обављао дужност команданта Српске војске Крајине.

Новаковић је рођен 1950. године у селу Кирин, близу града Вргинмост.

За вријеме рата у Хрватској командовао је 4. бригадом ТО Српске Крајине у Вргинмосту, а 1992. године био је командант крајинске бригаде за учешће у операцији "Коридор".

Он је од 1992. до 1994. године био на челу Главног штаба Српске Војске Крајине.

 

062801.jpg

 

 

Извор: РТРС.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now